Srpski Odbrambeni Pas

Kućni ljubimci, životinjsko carstvo

Moderator: Urednici

Srpski Odbrambeni Pas

Postod dishi68 » Čet Dec 28, 2006 01:58

Preuzeto sa:
http://forum.krstarica.com/showthread.p ... e=30&pp=15
http://www.dogterminal.com/albums/index.php?cat=14516
http://www.carski-cuvar.co.yu/index.htm

Српски Одбрамбени Пас је део културне заоставштине и националног идентитета српског народа. Појављује се у праскозорје историје код прото срба-старих сораба, одувек као војни пас. Служио је одано и Александра Македонског и његове старомакедонце. Прихваћен од српске круне Немањића, цењен као пас њихових предака, учествује са њима у ратним походима тог доба. Последњи бој у коме је учествовао Српски Одбрамбени Пас је битка на Косову 1389. године. На Косову српски војни стратези, по угледу на ратну тактику Александра Македонског покушавају да зауставе јуриш турских ратника на камилама. Високи војни сталеж тадашње Србије, Браћа Југовићи тада у бој уводе ратне псе Српске царске круне. Забрањена и заборављена историја српског народа, а она је била и славна и часна. Отргнувши из заборава тај мали делић царске славе непобедивог младог Душана, његових предака племенитих Немањића и светих косовских јунака, реконструисао сам верног пратиоца победничке војске круне Немањића. Стандард Српског Одбрамбеног Пса је веома стар, а записан је непосредно после Косовског боја. "залајаше девет љути лава". Тадасња српска војна елита, витезови круне Немањића, се изражавала лаконским обликом реченице. Што краћа и језгровитија реценица која описује саму сустину онога сто се исказује, без додатних форми које се могу погрешно и произвољно тумачити. Тако да је стандард Српког Одбрамбеног Пса кратак и јасан, " залајаше девет љути лава ", одаје и психичке и физичке особине, снагу и моћ те расе. А и какав би други пас могао пратити српског цара, непобедивог младог Душана у ратне походе и свете српске ратнике на Косово а да није по свим својим особинама био налик љутим лавовима. Тако драги моји прозападно орјентисани кинолози, није Ненад Гавриловић написао стандард Српског Одбрамбеног Пса. Он га је само добио у аманет од својих предака, те по њему реконструисао расу. Војни пас српске царске војске је налик лаву по пропорцијама тела, рађа се у бојама и нијансама: лава, тигра и вука. А понекад стене се роди и црне боје, боје пантера. Дужина длаке је истоветна дужини длаке вуке. Ако ваши пси и одступају од овог стандарда, није то никаква велика грешка. Највећа грешка је да не волите своје кућне љубимце колико они воле вас. Моје скромно мишљење је да је највећи кинолог и кинолошки стручњак онај човек који узме напустено штене са улице и пружи му топли дом. То је кинолог духа и људске савести, а сви они који се баве дужином њушке, ширином главе, висином, обликом, ставом ногу су већином кинолози форме, обично без унутрашњих садржаја, који у вањштини траже суштину.

с' поштовањем
Ненад Гавриловић (оснивач расе С.О.П. данас има одгајивачницу на Романији Tел. 057/238-191)

http://www.molosserdogs.com/modules.php ... &album=190
http://www.molosserdogs.com/modules...ontent&tid=2675
http://www.molosserdogs.com/modules...ontent&tid=3263
http://www.molosserdogs.com/modules...ontent&tid=3182
http://molosserdogs.com/modules.php...20Dog%20-%20SOP

Slika
Poslednji put menjao dishi68 dana Uto Jan 30, 2007 02:56, izmenjena 3 puta
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Srpski Odbrambeni Pas

Postod dishi68 » Pon Jan 01, 2007 02:30

Preuzeto sa: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiv ... 41203.shtm
Priča o srpskom odbrambenom psu, o snu jednog čoveka sa Romanije

Vuk u psećoj koži

Slika

Kao "vrhunski antiteroristički pas" sop je sposoban da izađe na kraj sa najsurovijim teroristima. Nije priznat od Međunarodne kinološke federacije

Ima tome osamnaest godina kako je travar sa Romanije Nenad Gavrilović rešio da stvori autohtonu srpsku rasu pasa. Dao je sebi u zadatak da načini srpskog odbrambenog psa (SOP), rasu koja bi u sebi objedinila sve najbolje osobine do tada poznatih i priznatih pasmina.

Želeo je da načini "vrhunskog antiterorističkog psa" sposobnog da izađe na kraj sa najsurovijim teroristima pred kojima su nemoćne ostale službene rase pasa.

Te zime 1982. godine Gavriloviću su romanijski lovci doneli nekoliko od majke ukradenih mladunaca vuka. Nenad ih je pripitomio i odmah prionuo na posao. Deset godina, sve do 1992, selekcionisao je pse najboljih karakternih i fizičkih osobina. Ukrštao je vukove i bosanske tornjake, američke staford terijere i rotvajlere i onda konačno sve njihove najbolje osobine slio u svog sopa.

Konačno, tvrdi da je dobio ono što je i tražio: vrhunskog antiterorističkog vojnog i policijskog psa. Sop se, međutim, pokazao i kao izuzetno pogodan za civilnu upotrebu kao nenadmašan čuvar lica i imovine, ali i idealan porodičan pas.


Standard

Sop je visok od 70 do 75 santimetara i težak od 50 do 70 kilograma. Obično je jednobojan, tigrast, sa paležom, a dozvoljeno je prisustvo 30 posto drugih boja na šapama, prsima i njušci. Dlaka je srednje dužine, gusta sa poddlakom, zubalo je makazasto, glava masivna, telo naglašeno mišićavo.




Danas u Srbiji laje nekoliko stotina sopova, a ponosni predstavnici ove pseće vrste stigli su i do Nemačke, Grčke, Bugarske...

- Rukovodio sam se idejom da stvorim psa spremnog da izađe kao pobednik iz svake situacije. Hteo sam da nadomestim nedostatke dosadašnjih rasa službenih pasa. Nemački ovčari i dobermani, naime, ispoljavaju nedostatak snage i težine, a rotvajleri su s druge strane isuviše spori i imaju kratku njušku... Sop se odlikuje i brzinom i snagom, ali i težinom i prilagodljivošću na sve vremenske prilike - tvrdi Gavrilović.

Nedavno je u Pančevu registrovana i prva zvanična odgajivačnica sopova u Srbiji. Braća Ljubiša i Slađan Jovanović, kažu, nisu imali dileme još od trenutka kada su u beogradskom zoološkom vrtu prvi put videli ponosnog predstavnika ove vrste. Danas se u njegovom dvorištu šepuri desetak pravih lepotana.

- Fascinira me elegancija i snaga sopa. Odmah sam znao da je to to - kaže Ljubiša i objašnjava da su sopovi veoma pogodni za dresuru.

- Možeš od njih da načiniš šta poželiš. I krvoločnog borca i trelohranitelja spremnog da pogine za svog gazdu, ali i pravu kućnu mazu...

Srpski odbrambeni pas još, međutim, nije priznat od Međunarodne kinološke federacije, no Nenad Gavrilović ne namerava, kaže, da zatraži registraciju.

- Najvažnije mi je da sam ja zadovoljan, ne opterećujem se tim administrativnim formalnostima - smeje se Nenad koji je, kako tvrdi, mnogo novca i ljubavi uložio u ostvarenje svog sna.

Zanimljivo je da je prošle godine u vreme NATO bombardovanja sop pokazao i značajnu moć "detekcije aviona".

- Moj prijatelj sa Dedinja ima jednog sjajnog sopa koji je svaki put pet minuta pre vazdušne uzbune stao ispred vrata kuće i glasno režao gledajući u nebo - objašnjava Gavrilović.

Slika
Slika
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Mečkar

Postod dishi68 » Uto Jan 30, 2007 02:57

Serbian Beardog - Mečkar

Slika
Slika
Slika
Slika
There are a few theories concerning the origins of this breed, from those that are tracing its roots to the Assyrian Mastiff to the ones claiming that this is in fact the only direct and true descendant of the Alaunt. Most authorities believe that the old Serbian Beardog was developed from ancient Molossian hounds of Greece, mountain dogs of the Balkans and various war mastiffs brought by the Romans. By the Middle Ages it was established as a guardian of castles and military camps, but was also a popular hunter, fighter and bear-baiting dog. Said to had been colossal in stature and ferocious in personality, the Rashka Mastiff was a valued watchdog and large game hunting dog of the Serbian nobility. While the largest dogs were the most appreciated ones, it is thought that there was a variety of types within the breed, the larger Rashka Mastiffs being primarily property guardians, while the smaller variants were used as hunters and fighters. It has even been suggested that it was the medium-sized dogs that were the true Metchkar breed, since their agility and tenacity made them ideal for the duties they were expected to perform. This is based on the assumption that the tallest and heaviest dogs were nowhere near as athletic and were therefore kept only as watchdogs and Royal companions. However, due to the lack of reliable information on either of these types, the Metchkar and the Rashka Mastiff are viewed as the representatives of a single breed, known as the Old Serbian Mastiff.

These aggressive dogs weren't popular among the peasants who were partial to their old and reliable shepherd dogs, such as the Sylvan, Sarplaninac, Tornjak and others, but it is also believed that the common men weren't allowed to own and breed the Metchkar. Almost exclusively kept by the Rashka aristocracy, the Serbian Metchkar Mastiff was prized for its noble heritage and spirit. Some historians suppose that the Serbs might have used these dogs in their battles against the Turks, although there is no substantial proof of that. Some referrences in folk tales and war songs from the Middle Ages have been linked to the Serbian Mastiff, but this theory, even though quite sensible, still requires more research. Most authorities agree that the breed probably didn't survive the Otoman occupation and by the end of the 19th century, there were very little pure specimens left. The breed vanished in the early 1900's, although some fanciers believe that a number of unpure examples might have survived the First World War, with some representatives reportedly still being encountered during WW2 in some regions, before dying out altogether. However, stories about this majestic Moloss remained and in the 1980's the Serbian Mastiff breed has been re-created under the Serbian Defense Dog name. There are reportedly additional revival programmes underway as well, including some that are focused on re-constructing specific types of the breed, such as the Sandzak Mastiff experiment. As of yet, none of these other efforts have given satisfactory results, but it is only a matter of time before potential developers succeed in re-establishing this legendary Serbian Molosser.

The head of the Metchkar is large and broad, with a well-defined stop and a powerful muzzle and jaws. The neck is fairly long and muscular, with moderate dewlaps. Straight-backed, wide-chested, long-legged and strongly boned, this mastiff resembles ancient Suliot Hounds and early Deutsche Dogges, as well as the Danish Broholmer and similar breeds. The tail is docked and the ears are left unaltered. There were a few types of the Old Serbian Mastiff, mostly separated by size and their specific duties, coming in a few colourings, like the brindle Sharatz, fawn Zhuyan, black Gavran and the least common and fairly unpopular white Alban. The coat is short, hard and dense. Average height for the smaller variety is around 27 inches, while the larger type measures up to 35 inches at the shoulder.

Sandzak Mastiff


This is a recently developed dog, being yet another re-creation of the ancient Rashka Mastiff. The region of Sandzak is located in the territory of old Rashka in Serbia and this is where the original dogs survived the longest, some examples reportedly still being encountered after the 2nd World War before disappearing. Inspired by the stories of their parents and grandparents, the breed developers decided to re-create the great dogs of the region in the late 1990's, but have chosen to exclude any Serbian references in the breed's name, hoping to achieve greater acceptance among the mostly muslim inhabitants of Sandzak. Rather than trying to reconstruct the Metchkar breed as a whole, the Sandzak Mastiff is a re-creation of the largest type used for protection duties. When searching for representatives of indigenous breeds of the Balkans which would serve as a foundation for an authentic reconstruction, such as the Sylvan, Zhuyan and the Serbian Greyhound, the breed creators concluded that no satisfactory examples of these near-extinct dogs could be found and opted for the use other breeds. Initially, the breeding programme was rushed and largely ignored, but after a few failed attempts, it was decided to cross the Deutsche Dogge with the Sarplaninac, with the addition of Dobermann and English Greyhound blood in the subsequent matings, but other undisclosed breeds were reportedly used as well, with the Dogo Argentino, Bosnian Tornjak and Serbian Defense Dog being a few of the suspected ones. The Sandzaklija is still very rare and unknown, even in the region it was named after, but being an impressive looking dog and a very good property guardian, it will likely gain acceptance in the future. Its creators are hoping to avoid the breed's introduction to the world of dog-fighting, but are also aware that this would be the fastest way for the Sandzak Mastiff to become known, especially in the Balkans, where old values are still celebrated. This may result in the introduction of some other dogs into its bloodline, intended to improve the breed's fighting abilities and drive. The original developers of the Sandzak Mastiff had many disagreements over the Standard and opposing views considering the breed's form and function, leading to the team splitting up in 2002, with each party pursuing their own programmes separately, possibly resulting in the establishment of two distinct varieties or even breeds. Still not standardized and numbering under 15 breed representatives altogether, the Sandzak Mastiff has a long way to go before being taken seriously and receiving any type of recognition.

The Sandzaklija is primarily a protection breed, but is intented to be a livestock guardian and hunting dog as well. Territorial, aloof with strangers and fairly dog-aggressive, it requires responsible ownership. It is good with children and noticeably less protective outside of its territory, making a reliable companion, but also an effective yard watchdog. Said to be intelligent and trainable, this is a well-mannered and obedient dog, although some specimens have been described as stubborn and undemonstrative, needing firm handling and early socialization. The Sandzak Mastiff is a tall and muscular dog, with a long neck, broad head and well-developed jaws. The chest is deep and fairly wide. The body is well-boned, with long legs and a straight back. The ears are cropped close to the head and the tail is docked. The coat is short, flat and dense, slightly fuller on the neck, usually black, fawn, red, grey, black-n-tan and brindle in colour, with or without white markings on the paws and chest, but white-based examples with darker patches are also accepted. Average height is around 30 inches, with taller dogs being preferred.
Slika

Alaunt

The legendary Alaunt is one of the most important Molosser breeds in history, but also one of the most misunderstood and misrepresented ones in literature. While there are numerous theories concerning its origin, we need to keep in mind that these ideas were imagined in the West and are simply writings of authors that have been perpetuating myths based on assumptions and unreliable accounts for centuries, the effects of which can be felt to this day. In reality, the original Alaunt looked much more like a Central Asian Ovcharka than the Alano Espanol. A number of modern breeds are considered to be either the same thing or the direct descendants of the Alan Dogge, but in order to understand the true origin of this great dog, we need to trace it back to the its Caucasian roots and the people responsible for its creation and introduction to the western world.

The Alaunt was bred and formed by the Alani tribes, the Kavkaz nomads of Sarmatian Indo-Iranian ancestry, which were known as superb warriors, herdsmen and breeders of horses and dogs. The Alans bred their dogs for work and had developed different strains within the breed for specific duties. The Alaunt's primary ancestors are the dogs of the Caucasus and Central Asia, namely the Sarmatian Mastiff, the Armenian Gampr and the mighty Alabai of Turkmenistan, but also the shorthaired hounds of India and Persia. The large, massive guard dogs weren't that much different than the typical Eastern mountain dogs, while the hunting variety was leaner and had a smoother and shorter coat.

When the Huns conquered the Alani tribes, the nation was separated in the 370's into the Eastern and Western Alans. The Eastern Alani tribes merged with the Albanians, Ossetians, Serbs and other nations, introducing their dogs into the bloodlines of many Balkan breeds, such as the progenitors of the Illyrian Mountain Dog, Metchkar, Qen Ghedje, Hellenikos Poimenikos and other Molossers of the region. Some believe that the white-coloured Alaunts were the direct ancestors of Greek and Albanian breeds, which in turn influenced all other white dogs in the Balkans. The Western Alans joined the Vandals on their raids through Europe and by the 410's, their fierce dogs were influencing many breeds in France, Spain, Portugal, England and other countries, spreading the use of the Alaunt name, which became synonimous with the type of a working dog, rather than a specific breed. Through crossings with various scenthounds and sighthounds, the Alan Dogge became a valued large game hunting dog, existing in a variety of types, dictated by regional preferences. In France, their Alaunts were separated into three main categories, based on physical appearance and the duties they performed. The lightest type was the Alaunt Gentil, a greyhound-like dog, which eventually, alongside the bloodhound-esque Alaunt Veantre, became assimilated into the local hunting breeds. The heavier mastiff variety, known as the Alaunt de Boucherie, was crucial is the development of the fighting and baiting dogs of France. The same thing happened in other countries, such as England and Spain, where the Alaunts gave birth to their mastiffs and bulldogges, which in return influenced nearly every European guarding, baiting and fighting breed, from Bullenbeissers, Boxers and Deutsche Dogges to the Irish and, eventually American bulldogs and bull-n-terriers.

Even though extinct, the Alaunt lives on in some of the breeds it helped create and the legends of its own greatness, which served as an inspiration to the developers of such breeds as the New Alaunt, Great Lakes Bulldogge, Dogo Belgrado, Abraxas Bulldogge and the American Alaunt, as well as the breeders of the Alano Espanol, Dogo Argentino, American Bandog, Presa Canario, American Bulldog, Ca de Bou, American Pit Bull Terrier and many others. While its origins are strongly rooted in the ancient working mountain dogs of the East, the Alaunt is mostly remembered as a legendary bullenbeisser and will forever be regarded as the progenitor of, if not THE original bulldogge breed.
Slika
Slika
Slika
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Mečkar

Postod dishi68 » Sre Feb 21, 2007 11:08


Evo jednog dela teksta koji je izasao u Gradjanskom listu
.

"S.O.P-ovi su vrlo zahvalni za obuku.Ja sam doveo odrasle pse,koji su vrlo agresivni,narocito mizjak Beba,koji je vec promenio nekoliko vlasnika,ali sam ga brzo obucio.S.O.P-ovi su odani i poslusni,na komandu krenu i stanu.Ne plasim se da ce nekog napasti,ali u njihovoj blizini se ne smeju praviti nagli pokreti prema njim ni prema vlasniku.A kad krenu,ako ne dobiju komandu da stanu,idu do kraja,bez odzira na to da li je u pitanju covek ili neka zivotinja.On zeli da pobedi a ne da ubije.Neki ih,medjutim,koriste za borbe,ali mi se borimo protiv toga,jer je u pitanju porodicni pas.Od mene su odlazili u Zagreb,Umag i jos nekoliko mesta u Hrvatskoj.Sada imam narudzbe iz Juzne Koreje.Interesuju se u Siriji i Americi.Imao sam kontak s dreserima iz SAD koji obucavaju pse za policiju.Sada po njihovoj narudzbini,snimamo video materijal o radu s ovim psima-kaze Balanac(vlasnik odgajivacnice “Carski cuvar” "

Evo jos jednog dela iz iste reportaze iz Gredjanskog lista.

"Ozi je devetomesecno stene i jedan je od cetiri predstavnika ove rase u vojvodjanskoj prestonici.Iako jos nije odrastao,on imonuje svojom velicinom i inteligencijom,pa ni reporterima GL nije bilo svejedno dok im se vrzmao oko nogu.On je svestan svoje snage i karaktera,to je pas,nije pekinezer,ali mu moras biti pravi gazda,stabilnog karaktera.Donosi odluke sam i omah staje u odbrambeni stav,zato se ne smeju ciniti nagli pokreti,jer reaguje brze od coveka.Imao sam ranije i nemacke ovcare i sarplaninca,ali ni jedan nije bio prijemciv za obuku i poslusan kao on.Cim promenim tonalitet,on dolazi kod mene i nema potrebe da ga podmicujem ili tucem.Ne plasi se ni pucnjave,jednostavno,nezna za strah,ali uvek staje na stranu slabijih ili ugrozenih.Izvodim ga u setnju medju druge pse,kako bi se navikao na drustvo.Odan je i nemamo nikakvih problema s njim,iako zivi s nama u stanu-kaze njegov vlasnik Stevan Maksimovic."


Slika
Bole, 11 mjeseci i 21 dan starosti.

Slika
Beki metalica fan

Slika
Sop and american staford
Američki staford ili maca?

Još slika na:
http://www.molosserdogs.com/modules.php ... &album=389
Poslednji put menjao dishi68 dana Pet Feb 23, 2007 10:01, izmenjena samo jedanput
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Postod dishi68 » Pet Feb 23, 2007 09:58

Slika
Rex, male, 7 months old


Slika
Rambo, male, 3 years old

Wolf [Mar 01, 2005 @ 03:02 PM]
This SOP means business.
chamito [Mar 31, 2005 @ 12:37 PM]
looks like a boerboel where can i get a good quality puppie in the us?
simon [Sep 14, 2005 @ 04:57 AM]
One comment for this specimen and for the breed: extraordinary! I think they should be even more good looking with cropped ears a-la typical C.A.O. manner.
AslanDestan [Sep 14, 2005 @ 05:36 AM]
wow
yorick [Sep 29, 2005 @ 02:44 PM]
Great!!
diceman [Apr 19, 2006 @ 07:06 PM]
I need any or all websites for breeders of this wonderful dog. If anyone can help send me a link or let me know what the websites are I would be grateful. Thank You
SOVA [Jun 02, 2006 @ 11:16 PM]
http://www.carski-cuvar.co.yu is your place for buying SOP
mariagiogio [Sep 30, 2006 @ 12:03 PM]
this is a nice dog i got to admit, u can c alot of anatolian shepherd in it
Elir [Oct 02, 2006 @ 10:48 AM]
Anatolian shepherd...!? Not even close to this dog...
Wolf [Oct 02, 2006 @ 11:41 AM]
buldog [Oct 02, 2006 @ 07:44 PM]
looks alot like a young boerboel actually, but either way, hes a beaut!!
cane76 [Oct 02, 2006 @ 08:04 PM]
checked out the site,hope there not using labradore retriver in this type,some look to have some in there blood.
mariagiogio [Oct 10, 2006 @ 11:20 AM]
actually if u cross an anatolian with a brown-white boxer ull get this thing.. i am retarded so ignore my posts
Wayakan [Oct 10, 2006 @ 11:28 AM]
Dokon pop jariće krsti.....
Montana [Oct 10, 2006 @ 12:36 PM]
looks a bit like a boerboel.great looking dog.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Srpski vučjak Šumski zmaj

Postod dishi68 » Sre Feb 28, 2007 10:45

Са:http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?t=4474&postdays=0&postorder=asc&start=45
по некима је ово што ја чиним неопростив грех а по другима глуп потез ал мени је вала пун куфер и политике и зла којим смо проклети и сматрам да је време да се нешто исправно учини па шта буде нека буде. тражили сте законик, изволите.

ЗАКОНИК РАСE
Наш крвни змај је голем, здрав и моћан. Добро је у телу повезан и складан, изгледом нам уравнотежен и грађом снажан. Раса је донекле дугља него вишља у телу, али мора се чинити једнаком и усклађеном. Постоје му двије врсте по величини и висини, три врсте по дуљини и саставу длаке, и четири врсте у обојености. У изгледу змаја су оситне неправде дозвољене, пошто нам је ово работна раса, где је здраво и племенито срце надалеко важније од лажне лепоте. Лозе нечистог порекла чија је расност најмање три пута истинита, а да им је изглед и особеност у сходности са расним нам мерилима се никако не смију сматрати џукелама, уколико су њихове радне врлине задовољавајуће. Нечисте лозе што у себи имају више стране крви него што је у претходној реченици прописано, али што поседују истинске одлике се морају доказати у нашим работама и затим пречистити и ослабити њихову страну крв парењем са истинитим змајевима. Изворне и крајинске врсте, као и наше змајеве што их расејаних има свуда по Божијем свијету се морају ценити у сходу са њиховијем истинским одликама и никако у поређењу са вољеним нам лозама, биле нам по традицији или личном нахођењу. Крвних змајева нам не остаде много, што због ратовања, што због мировања, према томе дозволити се мора парење међу вољеним нам лозама, барем док се не накоти довољан број истинитих змајева да би се старе поделе могле наново испоштовати. Бог наш му даде големо знање и истински дух, а мајка га земља обдарила ватром и храброшћу, па нема места незмајскоме кукавичлуку и неборбености у овој нам раси. Не верује никоме, припада себи и не да своје, а брату витезу је одан до смрти. Змај се мора држати подалеко од туђинаца и бранити нас од њих по потреби, али не смије бити слабог ума или зао. Будан је и муњевит у брзини кад брани од неправде, али му није у срцу да казни невине у туђини. Другим змајевима и псима јесте непријатељ, а страног човека не воли никако, док му неће наудити без изазова или из страха и злобе. Стоку мора чувати и добро поступати са истом, али се никако не смије устручавати да њоме влада и, ако затреба, гони и тера онде где му је газди мило. Они међу змајевима који зубима штету начине стоци или је усмрте ће бити упослени другде, а пожељно је да нам чувају имање и буду у приплоду са бољима од себе. Издајицама свога рода што храбрости немају да бране нам земљу, живот и стоку нашу мора бити забрањено да својим злом заразе расу. Ако који од њих усмрти и наједе се икакве стоке, тај ће и сам под ножем да страда. А доброг змаја који није за работу са стоком треба доказати као честитог ратника, заштитника огњишта, верног пријатеља и разумног љубимца, у супротном само постојање ће му бити виђено као увреда старој слави целе расе нашег змаја. Где год се змај пусти ту и сија, према томе они међу њима што светло не познају не смију ни приплода познавати. Који воли бројеве нека броји нешто друго, јер бројност наших змајева није то богатство које нам су наши стари дали. Треба поштовати традицију, а тиме ценити дух и срце далеко више од онога што је оку драго. У змаја има истинитих врста од давнина, од њих свака драга витезу за гледати, али без битних разлика у особености и духу. Подела овијех врста и њихових праведних одлика нам у змају стоји овако: Долинска врста је јаких је костију и велике моћи, а да је сваки у њој складан и полетан. У покрету је овог змаја приметити као усклађеног, окретног и брзог, али никако прелаког и нејаког. Ова нам је височија врста у змаја, мада омањи међу њима и највећи међу планинцима могу бити исте висине. Леђа су долинцу права, некад меко спуштена ка репу, али такви нису цењени колико су они са равним или благо издигнутим сапима. Овом змају је глава од Бога уска, али не и танка, него моћна и пуна, иако је на око мала спрам тела. Врат му је подуг, но није као у оних за хајку, јер је и снажан као у лава. Прса се овом змају спуштају до лактова, али не ваља имати таквог где пређу даље но што треба. Складни међу њима се чине ногатима у свакој висини. Упоредити ову врсту змаја са братом му планинским је најпростије по дужини леђа, јер јесте ту краћи и складнији од њега. Планинска врста нам даде надасве тежег змаја, али никако не смије бити дебео и претежак да му засмета кретњи, брзини и работи. Челичних је костију овај планински сој и има му два обична пса у прсима и међу ребрима, али није као туђински брдски изроди, јер нашем змају је тело јако и моћно, а не претешко и меко. Наспрам долинске врсте овај нам змај има Богом дана леђа, која могу и до три мушке шаке бити дугља, јер они што се не могу окренути на планини и нису за планину. Леђа су му широка и права, са нешто вишим сапима упоред средине леђа код бољих међу њима. Глава је у овог змаја широка, али не преголема или тешка. Врат има нешто краћи од долинске врсте, али га ипак има, јер му је за видети и јесте оснажен. Ноге су му подугачке, мада изгледају краће од оних на којима му стоји његов долински брат, али ово је ради прса што знају висити испод лактова, иако има и по који ногатији се наћи. Овијех нам змајева има мање од осталих и морају се очувати, без цепидлачења у мерилима. Дуге длаке нам има више међу планинским змајевима, али је радо виђена у обје врсте. Дужина штитне длаке може бити од четири прста до осам прстију, док змајеви са длаком дужом од ширине седам прстију нису по мери, јер им се длака лако упетља и ућеба. Ова врста нека је или равно или валовито одлакана, али не смије бити коврџава. Под штитом, длака ће му бити густа и мека, а они који је немају нису за приплод. Најбројнија врста длаке је кратка у свих змајева, али уобичајена за долинску врсту по природи, а оваква длака може бити од једног палца до четири прста у дужини. Кратка одлаканост у штиту мора бити равна, густа и чврста. Без подштитне длаке, овакви змајеви да се не множе. Змајева коврџаве длаке нам понајмање има, а овој је врсти длака осреднје дугачка, вунаста и по који пут зна бити упетљана. Брада, брци и чупаве обрве на глави змаја ове врсте морају постојати, јер они којима је тело коврџаво, а глава ћосава нису истинити у својој раси, мада има и невољених налик овима међу дугодлаким нам змајевима. Брадатим змајевима под штитом може, а и не мора длака постојати. Мало их је, па какви да јесу нека их има, док год су истинити. У било које врсте змаја, црнима је боја чисто црна, без и једне мрље других боја и жутомркља на читавом телу. Длака под штитом је овој, као и свим врстама нашег змаја, у обојености црна, камена, кестењаста или крвава, док му кожа мора бити угљена. Табани да су црни као и сви нокти. Има нам у раси и белина, а ова је обојеност таква да се на црном змају нађу беле мрље, што на лицу и прсима, што на ногама, трбуху и репу. Црни змајеви са белим лицем нису никоме мили, али ако белина већ има, нека су такве да не поруже очи. Беле чарапе на ногама покривају шапе, али могу се наћи и неке што скоро до лакта се простиру, мада такви и гори змајеви од њих нису за понос. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају. Црних са жутомркљем је змајева Бог раси подарио највише и од старина су нам ови вољени. Некима је лице отворено, а некима затворено, док онима што имају по још два ока изнад очију се највише славе даје. Црна боја нека је истинито црна, а жутомркље може бити од жита до крви. Шаре по ногама нису за ругање, јер је и ово старинско. Табани и нокти да су црни. Тробарвна је врста истоветна црној са жутомркљем, али да има и по коју белину на глави, прсима, ногама, трбуху и репу. Беле чарапе једнаке дужине се цене, али не до лакта. Змају ове врсте коме реп није сечен има да се види бели знак на крају репа. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају. Све истините врсте змајева се одличу здрављем, снагом и складном грађом, без икаквих претераних мерила што кретање кваре. У нашој раси има истинитих змајева високих нам тек преко врха кољена, а и по природи оних који нам раменима дорасту, а богме и прерасту наше појасе. По врстама им величину делимо како следи: Мушки змај планинскога соја је у рамену висок један лакат и три фртаља истог, не смије бити испод једног лакта, два фртаља и два палца, а није га ни по жељи имати у висини преко једног лакта, три фртаља и два палца. Планинске змајице су најдобрије у висини од једног лакта, два фртаља и два палца, а да нису височије од једног лакта и три фртаља. Змајице које су мање од једног лакта и два фртаља нека иду у работу, али нека се не множе. У долинском соју мушкоме је змају на Божијој вољи које висине он може бити, докле год му големост не успорава трк и окретност, а нама су најмилији они старински мужјаци што у рамену стоје два лакта високи. Мужјаке не би ваљало имати ниже од једног лакта и три фртаља, што је уједно и мера за најбољу висину сазреле му змајице. Женке које су височије за који палац од те висине и нису превелике, али која је у рамену нижа од једног лакта и два фртаља нам није на част и боље је за расу да се овакве не множе. Змај рођен у светлу је од Бога и његову истину морамо поштовати. Дозволити којекаквим изродима и издајицама расе да нам од змаја начине спрдачину је велики грех, према томе оне међу нама за које знамо да овакве држе треба правовремено опоменути, прије него што се огреше и упаре их са истинским змајевима. Змај по изгледу, а псето по особености и није змај. Није ни сваки витез светао нити је сваки сељак будала, значи оно што сељаку није за дозволити није ни витезу за опростити, као и што се оним сељацима што се нашијех правила држе једнака част мора указати као и праведним витезима. Што се тиче драгих нам лоза у раси, док год су истините нека су нам драге. У нашег је змаја више врлина но мана, али ћуд му не знати нити је праведно ни паметно. Они међу нама што држе ватрене змајеве и са њима побеђују звјери и злотворе, а удеси их да се огреше о нечије дјете или невиног туђина нам нису на част. Није ово пас, па да му се прашта слаба памет. Који змаја не зна, тај га ни не мора знати. Али они који знају правила, врлине и мане што их треба држати на уму, ти имају и ума да се ману икаквог посла са змајевима ако им се нашијех правила мрско придржавати или мешају мане за врлине. Уколико чине зло, а познају истину, њихов је грех седам пута већи од греха обичне будале. Од оних ратника међу змајевима што су земљу отачанства нашег бранили, а који се не опоравише од боја и насрћу и на старо и младо, и на своје и туђинско, да се везују и чувају, јер као и код људи, некима се из рата разум не поврати. Ако их је таквих и тисућу остало, нека их онда свих тисућу буде везано и да се ослободе икаквих работа. Срчаност и племенитост да се цене у оваквих змајева, али као што и витезу који је на крв навикао, тако и нашем змају коме се борба осладила може време мира бити и пакленије од бездушности. Нека им је сваки супружник доступан, јер ће нам одржати славну истину у раси, али ако који од оваквих усмрти нечије дјете, мора му се судити као и обичноме псу или каквој звјери. А ми што нашу расу знадемо, не смемо се спрдати ни Рашким, ни Маћедонским, ни Грчким, ни Приморским, па ни Арнаутским псима, јер све до једне су то племените расе и на част својим крајевима и наше&#
Poslednji put menjao dishi68 dana Sre Feb 28, 2007 11:02, izmenjena samo jedanput
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Postod dishi68 » Sre Feb 28, 2007 10:59

Наставак
Не ваља заборавити да у свију њих су наши змајеви уденули злата у давнини, па су нам и те расе миле, јер ако није змај, онда јесте лав, а наши су лавови бољи од сваког туђинског пса. Има нам на свакој планини у царству добрих народних и крвних лавова што огњишта и стоку бране од давнина, па ако их и не воли, е нека их онда сваки змајар поштује, јер су срчани и честити, а наши су колико и змајска нам раса. Крајишницима да се не замери што су им пси, лавови и змајеви омањи, јер у нјиховијех зна срце бити и веће и племенитије него у нашијех овамо. Западним крајишницима што нам тамо море чувају ако устреба послати по којег змаја, нека им се најбољи од нашијех шаљу, јер нам земљу чувају и славу старинску од јереси латинске. Восточним нам крајишницима што нам тамо море чувају, а са Бугарима деле и пању и земљу, да се змајеви не дају док се са Бугарима наново не поратује, јер то нам је братство са њима нејако, а тамо нашем Карпатском роду да се радо помогне и змаја пошаље. У јужним крајинама нам Грчка браћа славу и оно море чувају од црног зла, па зато кад им понестане змајева, да им се одведе онолико добрих колико им срце пожели. Докле год нам се простиру равнице на сјеверу, мора ту бити и змајева, јер тим нам се крајишницима увек неко латинско зло спрема од којеликих полувјераца. Сваки наш духовник, био он игуман или поп, па и калуђер коме устреба змај, да му се не прода, него да се поклони. али само мушки. Свим нам војводама и кнежевима у туђини се мора по један љути змај у службу дати, а уколико пожеле и тисућу, и тисућу да им се да. Који змајар подари и једнога змаја отровнику или мађијнику, томе да се сви змајеви одузму. Који се нађе да се змајем помаже у разбојништву, да му се змај одузме и суди за два злочина. Са приселицама о нашем змају не ваља зборити, али кад им унуци отроке добију и расу пожеле, да им се добар прода. Свакоји поштен работник, ратар или сточар, па и Влах и присни Арнаут који пожели змаја, нека им се прода, али уколико се докаже њихово држање да је нечастиво, змаја да им властелин одузме. Змају коме је газда погинуо или умро да се нађе нови, као и газди коме је змај погинуо или угинуо да се подари нови. Селима што уз псе држе и змајеве да се забрани икакво парење међу њима без властелинске дозволе. Уколико се ничијом кривицом по који змај отме са имања газдиног и озлати туђег пса, да се потомство пошаље у работу и од њих проберу добри и упаре са истинитим змајевима. Трговцима нашим што и псе воде у свијет на продају странцима, ваља се забранити држање змајева, јер су нам их и превише расејали по туђини у старим данима. Који трговац из свијета доведе неког отуђеног нам змаја, мора га дати у работу да се покаже и докаже, а ако ваља мора му се крв пречистити и истините врлине повратити. Од сељака што држе више од два змаја за поштену работу се добри међу њима морају узети кад нам војска зарати и у бој их ваља послати. Змајевима што битку преживе, а не врате се из битке, да се уђе у траг прије него што се у шуму врате и забораве своје људе. Сељаку чији змај главу изгуби у боју има да се нови нађе и то од добре лозе. Овај законик да се свима жто држе змајеве у ум постави и довјека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би ни било, тако нас без змајева неће ни бити. Свако лето је Господње.

хтео бих само да замолим оне који читају да приме ово ко историјски докуменат и схвате да неке ставке што се односе на међународне односе виде само ко део историје и ништа друго. пуно је времена прошло откако је ово писано, па би могли сви које историја занима да са ове дистанце читају законик са нормалним дивљењем без да се ико увреди.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Šumski pas - Zmaj, srpski vučjak, vukoder, silvan...

Postod dishi68 » Sre Feb 28, 2007 11:21

Шумски пас - Змај, Српски вучјак, вукодер, Силван

SlikaSlika
Slika
Slika
Poslednji put menjao dishi68 dana Sub Mar 03, 2007 12:31, izmenjena 2 puta
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08


Postod dishi68 » Pon Maj 14, 2007 04:38

Мој СОП БенАкиба

Ево шта мисли Минаа011:
Ovo malisu sam slikala na CACIB-u Nish,ima 8 nedelja i mnogo je sladak i umiljat.
Pozdrav

Slika
Slika
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Postod dishi68 » Uto Maj 15, 2007 09:11

Odgor milančetu sa teme "Šumski pas" - Zmaj
Ben je trenutno u stanu i tamo mu baš i ne odgovara je prevruće za njega, ali sve dok ne prođe revakcina moraće i on i mi da trpimo takvu situaciju. Preko zime će najverovatnije biti kod keve na selo u boksu ili u celokupno ograđenom dvorištu do visine 2 metra, ali to tek kada nauči da ne uzima hranu od neznanaca i sa zemlje.Inače je stvarno nezgodno čuvati ovako hiperaktivnog psa u stanu ali imam veliku zajedničku terasu i kad god je nervozan ili gladan mi smo na terasi. Planiram i da u mojoj blizini napravim boks za njega.
Juče smo morali da idemo sa Benom u Niš pošto nisam imao gde da ga ostavim. Dok je bio u kolima baš je bio nervozan, bilo je baš sparno juče. Pošto sam hteo da mu kupim neke sitnice tipa kosti za žvakanje itd. u Pet shopu preko puta Dušanovog bazara, kako smo morali da uđemo zajedno Ben se baš odomaćio odmah me odvukao do dela za hranu i sam počeo da ručka čak mu je i radnica u pet shopu dala još hrane i vode, tako da mu se vrlo brzo napunio stomak. Kad smo izašli nije hteo da ide na povodnik i ja se setim da skinem povodnik i pođem prema najbližem parku tako da je Ben hteo ne hteo morao da pođe zamnom i to kroz vrlo prometnu Dušanovu ulicu, ponekad bi njuškao malo okolo ali me je baš pratio. Nešto se iznervirao na fontanu kod Kalče tako da sam ponovo morao da mu stavim povodnik, ali je pored toga uskkočio u fontanu jer Sopovi baš vole da plivaju, ali ova voda je bila baš hladna, pa sam morao da ga obrišem, posle toga gde god da smo išli oko njega su se skuplja deca i gomila radoznalih ljubitelja pasa, od kojih je samo jedna devojka znala da je to SOP. Baš je bio atrakcija sva deca su htela da ga pomaze i nije bio ujedljiv kakav zna da bude prema meni, a kad počne odmah mu dam njegovu "kosku" od presovane kože i on je za 20 minuta uništi. poneki stariji likovi su hteli da se igraju tako što će mu dati ruku da je gricka ali ubrzo su odustali od takve igre jer ima stvarno oštre zubiće.

Uskoro puno fotki
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Postod milance » Sre Maj 16, 2007 01:49

Hvala na iscrpnom odgovoru,

ZNaci Ben lepo reaguje na novu sredinu.Ti prvi koraci u socijalizaciji psa su jako bitni i od njih zavisi sve ostalo.A svidja mi se sto ce Ben kada odraste biti smesten u ogradjenom dvoristu ipak je to bolje resenje za njega.Ben je stene koje izgleda lepo u ovom uzrastu i iako se sve ispostuje do kraja razvice se u divnog psa.

Naravno ocekujemo Benove fotografije.
milance
embrion
 
Postovi: 3
Pridružio se: Uto Maj 15, 2007 02:58

Postod 5ra » Ned Jun 03, 2007 04:22

Evo u moj komsiluk se odnedavno doselio i ovaj malisha..
poreklom je inache iz bujmira,i mnogo je sladak.
http://www.hotlinkfiles.com/files/57653 ... .o.p%20jpg
nece nesto da pokazije sliku :(
mora kliknete jbg.
Slika
Korisnikov avatar
5ra
Moderator
 
Postovi: 177
Pridružio se: Čet Apr 19, 2007 09:46

Postod dishi68 » Uto Jun 05, 2007 12:50

5ra je napisao:Evo u moj komsiluk se odnedavno doselio i ovaj malisha..
poreklom je inache iz bujmira,i mnogo je sladak.
http://www.hotlinkfiles.com/files/57653 ... .o.p%20jpg
nece nesto da pokazije sliku :(
mora kliknete jbg.


Прочитај O Српском одбрамбеном псу (СОП-у) на
http://benakiba.blogspot.com/ и погледај неке линкове и видећеш шта је СОП. Оно што си показао на слици није у стандарду комо теже власници СОП-ова, али нема везе уколико га власник обожава.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Postod 5ra » Uto Jun 05, 2007 02:57

:)
onaj malisha je ustvari zenka :? :?
a odgajivach je moj ortak iz bujmira..
za prijatelje -djoka pandur.
a za ostale- dejan milicajac :lol: :lol: :lol:
mislim da je sop.(al opet nisam 100% siguran)
reko bih po specifichnom drzanju prednjih shapa..
u svakom slucaju ker je mnogo sladak i pametan.
ja sam u svom zivotu do sada cuvao,belgijskog ovcara,pit bula amera,
shar peja(njegovu sestru chuva cjerenta, al moj je bio ogroman), a sada cuvam meshanca vucjak-shar planinac :)
i svi su bili ludi ko struja..
Slika
Korisnikov avatar
5ra
Moderator
 
Postovi: 177
Pridružio se: Čet Apr 19, 2007 09:46

Sledeća

Povratak na Životinje

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron