Kakav će biti kurs dinara

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Kakav će biti kurs dinara

Postod agvozden » Sre Nov 26, 2008 01:53

Izvor: B92

Narodna banka je u protekla dva meseca potrošila skoro pola milijarde evra pokušavajući da spreči da vrednost dinara previše oslabi, ali su rezultati neizvesni.

Ostaje pitanje može li se zaustaviti rast kursa evra. Klijenti banaka i građani koji kupuju na kredit ozbiljno su zabrinuti zbog povećanja njihovih rata. Niko od stručnjaka ne usuđuje se da predviđa da li će vrednost evra i dalje da raste u odnosu na domaću valutu.

Od početka oktobra domaća valuta izgubila je 13 odsto vrednosti i približila se kursu od 88 dinara za evro. Na to je uticalo povlačenje milijardu evra štednje iz banaka, kao i sve manje novca raspoloživog za pozajmice.

NBS ne može da predvidi kretanje deviznog kursa u narednom periodu, ali je izvesno da će to zavisiti od ekonomskih dešavanja u zemlji, kaže generalni direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja Narodne banke Srbije Branko Hinić.

On priznaje da trenutno nemaju načina da kontrolišu kurs. "Mi ne kontrolišemo kurs na 76, kao što ga ne kontrolišemo na 86. Kurs se bukvalno dešava, u načelu, kao rezultat ponude i tražnje", kaže Branko Hinić iz Narodne banke Srbije.

"Narodna banka, bez obzira na relativno visoke devizne rezerve, ne može da garantuje pokriće svih nedostajućih likvidnih sredstava na deviznom tržištu. Jedan deo mora da se prelije na povećanje kursa", kaže on.

Nedostatku stranog novca u znatnoj meri je doprinelo povlačenje devizne štednje, manjak inostanog kapitala, ali i velika tražnja deviza, kao i rast premije rizika.

Građani u anketi smatraju da ni trenutni kurs evra nije realan, a poučeni negativnim iskustvom iz prošlosti, očekuju da ni današnji kurs nije gornja granica.

Prepustiti kurs tržištu

Neki od ekonomista tvrde da kurs dinara ne treba braniti deviznim rezervama, za šta je u prethodna dva meseca potrošen 471 milion evra, već da je najbolje jednostavno sve prepustiti tržištu i onima koji kupuju i prodaju veće svote deviza.

"Bazična stvar se ne poštuje. Centralna banka, kada je u takvom režimu, a nastupa svetska ekonomska kriza, treba da razmišlja o još većem stepenu fluktuacije da bi zaštitila postojeći nivo deviznih rezervi, a da prepusti tržište špekulantima da gube i dobijaju", smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

"Građani neće trpeti, već oni koji imaju milionske svote. A zemlja neće potrošiti deo deviznih rezervi", kaže on.

Niko od stručnjaka ne usuđuje se ni da predviđa da li će kurs preći magičnu cifru od 100 dinara za jedan evro. Ekonomisti predviđaju da će se slabljenje dinara nastaviti, ali se ne usuđuju da kažu koliko bi ono moglo da bude do kraja godine.

Prema oceni većine, tržište bi moglo hirovito da reaguje i podigne vrednost evru i bez pravog razloga, što bi direktno uticalo na budžet građana. Ne treba zaboraviti da, kao i na inflaciju, i na rast kursa u velikoj meri utiču i psihološki, a ne samo tržišni uslovi.

Direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS Branko Hinić najavio je i da će Narodna banka Srbije monetarnu politiku u sledećoj godini prilagođavati ciljanoj ukupnoj inflaciji u rasponu do 6 do 10 odsto.

On kaže rekao da Narodna banka i Vlada uskoro treba da potpišu memorandum, kojim će se prezicirati njihova odgovornost u postizanju ciljanog rasta potrošačkih cena.


Kurs u utorak 88,50


Dinar je oslabio prema evru za 0,82 odsto ili 73 pare, i pored intervencije NBS od 30 miliona evra na deviznom tržištu, tako da će u utorak zvanični srednji kurs biti 88,50 dinara, objavila je NBS.

Podsetimo, posle višednevnog pada, dinar je prema evru ojačao za 51 paru, tako da se kurs spustio ispod 88 dinara i danas je 87,77 dinara za evro. Kurs dinara je prošle nedelje bio u konstantnom padu prema evru i izgubio je na vrednosti 3,45 dinara.

Od početka novembra Narodna banka je na deviznom tržištu prodala 202 miliona evra, a u oktobru je intervenisala sa 269 miliona evra.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Dinar će nastaviti da klizi

Postod agvozden » Pet Nov 28, 2008 12:54

Bez intervencije NBS evro bi sada vredeo od 120 do 150 dinara, tvrde stručnjaci

Slika
Autor: S. Vujčić, danas.rs

Evro još nije premašio granicu od 90 dinara, ali se i te kako primakao kritičnoj liniji. Da bi ublažila dnevne oscilacije kursa Narodna banka Srbije je za dva meseca (oktobar i novembar) potrošila 600 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu.

- Dilema da li je centralna banka trebalo da interveniše u ovolikoj meri ili ne, ne postoji - NBS je morala da interveniše. U protivnom, kurs bi skočio za 50 odsto, pa bi sada evro vredeo od 120 do 150 dinara. Drugim rečima, da NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, šteta bi bila mnogo veća od 600 miliona evra - izjavio je za Danas Nikola Fabris, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da je u delu javnosti stvoren utisak da dinar depresira po principu „barene žabe“ i dodaje da dinar ipak nije polako depresirao. Kao argument Fabris ukazuje na činjenicu da je za prethodne tri godine (septembar 2005-septembar 2008) stopa inflacije kumulativno porasla za 36 odsto, dok je nominalni kurs dinara ojačao za 10 do 15 odsto. Prema njegovom mišljenju, takav odnos bio je neodrživ i bilo je samo pitanje trenutka kada će toliki GEP morati da se ispegla. „Da nije bilo krize, taj GEP bi se pojavio nešto kasnije i sporije bi se ispeglao. Za privredu je inače, mnogo opasnije kada kurs dinara drastično padne u kratkom periodu“, nego kada opada u dugom periodu, objašnjava Fabirs i procenjuje da će decembar doneti veći priliv deviza, koje neće ojačati dinar, ali će usporiti depresijaciju domaće valute prema evru.

Prema mišljenju Mihaila Crnobrnje, profesora FEFA fakulteta, Narodna banka je morala da bira između dva zla i izabrala je manje - za to je platila visoku cenu od preko pola milijarde evra. „U datim ekonomskim uslovima u Srbiji, neophodna je kontrolisana intervenicija NBS, utoliko pre što i naredne godine treba očekivati manji priliv stranih investicija. To će se direktno odraziti na devizno tržište Srbije, koje je funkcioniše po principu ponude i tražnje. U uslovima male ponude, a velike tražnje, evro će nastaviti da apresira, odnosno dinar će i dalje imati tendenciju blage depresijacije“ procenjuje Crnobrnja.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Šta je uradila Narodna banka Srbije?

Postod agvozden » Pet Dec 12, 2008 07:36

Vladimir Vučković | ekonomija.org

Srpska centralna banka najavila je prošle nedelje nove mere, što je istog dana dovelo do toga da srednji kurs opadne za čak dva dinara, na 89,5 (sa 91,5, koliko je iznosio prethodnog dana), da bi sledećeg dana kurs iznosio oko 86 dinara. Pad kursa je usledio nakon uporne i oštre depresijacije dinara. Izgledalo je da je NBS nemoćna da spreči porast deviznog kursa, pošto je za nešto više od dva meseca intervenisala u iznosu većem od 600 miliona evra, a i pored toga dinar je depresirao za gotovo 20 odsto. Da li dešavanja u poslednja dva-tri dana pokazuju da je NBS pronašla način da spreči poremećaje na deviznom tržištu? Moj odgovor je – ne. Opasno bi bilo smirivanje kursa koristiti kao dokaz ispravnosti politike NBS.

Slika

Da je depresijacija neophodna i neizbežna jasno je već godinama, pošto su inflacija i deficit u trgovini sa svetom - dve najvažnije determinante kursa na dugi rok - bili visoki. Prilagođavanje kursa, a samim tim i privrede, odlagano je zahvaljujući visokim prilivima kapitala. Porastom referentne kamatne stope - osnovnim instrumentom monetarne politike - NBS je u velikoj meri doprinela ovakvim trendovima.

Depresijacija dinara od oktobra naovamo usledila je kao posledica promena u tokovima kapitala. Ponuda kapitala je presušila - prilivi kredita i stranih investicija su opali, zbog finansijske krize u svetu i specifičnih ekonomskih i političkih rizika u Srbiji. Tražnja za devizama u Srbiji je i dalje velika, po osnovu uvoza, obaveza da se vrate krediti, ali i, usled neizvesnosti u pogledu budućeg kursa, bekstva u sigurniju valutu - evro.

Narasla tražnja i posustala ponuda deviza izrodili su depresijaciju dinara, a masivnim intervencijama na deviznom tržištu NBS je samo sprečavala da se kurs brže formira na novom ravnotežnom nivou. Tada se NBS odlučuje na nove mere.

Prva u grupi novih mera NBS nalaže bankama da promene strukturu obaveznih deviznih rezervi koje drže na računu NBS. Kada su ranije uvozile devize iz inostranstva, banke su morale da čak 45 odsto uvezenog iznosa ostave po strani, pošto je NBS smatrala da je ovoliki iznos neuposlenog kapitala potreban da bi se garantovala stabilnost finansijskog sistema.

U tri navrata se NBS dosetila kako da poveća ponudu deviza na tržištu: zašto da tolike devize budu neupotrebljene i da garantuju sigurnost, kada bi mogle da se iznesu na tržište i da, nakon toga, dinara ojača. Prvo je NBS naložila poslovnim bankama da se 10 odsto obavezne devizne rezerve drži u dinarima, pa još toliko, a od poslednjeg četvrtka još 20 odsto.

Danas, prema tome, 40 procenata obavezne devizne rezerve poslovne banke drže u dinarima! S obzirom na to da obavezne devizne rezerve poslovnih banaka čine oko polovine ukupnih deviznih rezervi NBS, proizlazi da oko 20 odsto deviznih rezervi Srbija drži u dinarima! Da li primećujete izopačenost ovakve situacije? Uzgred: sada se pokazuje da je 45 procenata bila izuzetno visoka obavezna rezerva i da su krediti bespotrebno bili toliko skupi.

NBS, naime, smatra da uopšte nije potreban toliki iznos deviza u obaveznoj rezervi, čim ih se tako lako odriče. Instrument je izgubio smisao - treba da garantuje da će banke moći da vrate devize, pa zašto onda za te potrebe čuvati dinare? Šta će se desiti kada banke budu htele da se razduže, pošto se u tom trenutku njima vraćaju obavezne rezerve? Moraće na deviznom tržištu da kupe devize za dinare koji su im nametnuti, pa će skok kursa u tom periodu biti nezaobilazna posledica sadašnjih mera NBS.

Druga obnarodovana mera je nejasna. Guverner kaže da treba „da se preduzmu mere da višak devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru Srbije, a ne da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu, ili pak smanjenje depozita iz inostranstva” (izjava preuzeta sa sajta NBS) i - ništa više.

Kako da tumačimo prethodnu izjavu? Meni miriše na dodatno administriranje i veštačko sputavanje tokova kapitala, tj. zabranu izvoza deviza, što bi predstavljalo štetnu meru. Ako je guverner mislio na nešto drugo, onda je izjava trebalo da bude preciznija i odmerenija.

Treća mera predviđa ponovno uvođenje fiksing sastanka na deviznom tržištu, što je korak koji nas dodatno udaljava od slobodnog formiranja deviznog kursa. NBS, naime, prikuplja prodajne i kupovne naloge poslovnih banaka i potom odlučuje po kom kursu će trgovati sa poslovnim bankama. Time postaje povlašćen akter na deviznom tržištu.

Do četvrtka, 4. decembra, poslovne banke su trgovale između sebe, a NBS je bila u pasivnijoj poziciji - „uskakala” bi na tržište tek kada vidi da se nešto dešava, tj. da kurs u međubankarskoj trgovini raste i kad trgovine nema jer banke ne žele da prodaju devize. Očigledno da NBS želi da vodi aktivniju politiku kursa i da „spusti šapu” na devizno tržište.

Da li možemo da verujemo da se zvanični srednji devizni kurs u takvim uslovima formira tržišno? Ne. NBS sada uživa informacionu prednost, jer jedina na tržištu zna šta se dešava i ima moć da upravlja deviznim kursom mnogo više nego ranije. Kao da je reč o nadmetanju, pa su u NBS pomislili: „nećete vi (poslovne banke) da nam dižete kurs, pokazaćemo vam kako se upravlja kursom i kako mi možemo da ga oborimo”.

Moguće je da je nemoć NBS u oktobru i novembru dovela do ovako osvetničkog stava i suspenzije tržišta. U svakom slučaju, NBS je pokazala da ne veruje tržištu. Uzgred - ciljanje inflacije je, kao monetarna strategija NBS (sprovodi se od septembra 2006), uvođenjem fiksing sastanka na samrti, pošto je strategija spojiva jedino sa slobodnim formiranjem kursa i NBS treba da objasni da li se menja okvir monetarne politike.

Kako li se sada osećaju neki zaposleni u NBS koji su nas zdušno ubeđivali da će ciljanje inflacije i posledično sumanuto povećanje referentne kamatne stope dati rezultate?

Četvrta mera podrazumeva smanjenje neto otvorene pozicije banaka sa 20 na 10 odsto. Šta ovo znači? Neto otvorena devizna pozicija svake banke se računa tako što se od njenih potraživanja u stranoj valuti (uključujući i potraživanja u dinarima indeksirana deviznom klauzulom) oduzmu obaveze u toj stranoj valuti. Onda se ta razlika stavi u odnos sa kapitalom banke i dobije se određeni procenat.

Smanjenje procenta, što je sada učinjeno, znači da banke imaju sledeći izbor: a) smanjenje potraživanja u stranoj valuti; b) povećanje obaveza u stranoj valuti; c) povećanje kapitala. Krajnji rezultat je povećanje ponude deviza na tržištu i suština je u tome. Problem je što se sužava prostor bankama da slobodno posluju i u tome što se devize prisilno izbacuju na tržište i to merom koja je predodređena za upravljanje rizikom banaka, a ne za upravljanje deviznim kursom.

Verovatno će se prilagođavanje ovoj meri NBS odvijati na prvi način, tj. prodajom deviza. Drugi i treći način, u vreme oskudice kapitala i odbijanja matica da ustupaju kapital bankama-ćerkama u Srbiji, nisu mogući, bar ne u većoj meri. Banke, će dakle, morati da prodaju devize i/ili da smanje kreditiranje u Srbiji.

Prodaja deviza će ojačati dinar i oboriti kurs, ponovo na veštački način. Pad kreditiranja je ono što je najmanje potrebno srpskim privrednicima, pošto će nelikvidnost biti problem broj jedan sledeće godine.

S tim u vezi - šta će biti sa referentnom kamatnom stopom NBS? Bilo bi dobro da se ona umanji, kako bi za sobom povukla i druge kamatne stope na tržištu na dole. Ako se NBS plaši da će to značiti manju atraktivnost dinara, izraženiju kupovinu deviza i odliv kapitala, onda je to samo dokaz da nešto nije u redu sa odnosom između naše i strane valute i da se dinar na silu brani neobično visokim kamatnim stopama, sa nesagledivim posledicama za realnu privredu.

Da sumiram efekte novih mera NBS. Devizni kurs će opadati i stabilizovati se na nižem nivou, ali prisilnim putem i suspendovanjem tržišta. To će trajati dok se poslovne banke ne prilagode novim propisima.

Mene ovo nadmudrivanje NBS sa poslovim bankama manje interesuje, kao što me malo interesuje aktuelna visina deviznog kursa. Bojim se „kolateralnih šteta”: smanjene ponude kredita, njihovog poskupljivanja, nepoverenja banaka u NBS zbog čestih promena pravila i preterane regulacije poslovanja (što uvek stvara uslove za ubrzani odliv kapitala), opšte nelikvidnosti.

Nijedan suštinski problem naše privrede neće biti rešen, niti će biti pokrenuto njegovo rešavanje. Naprotiv, suspendovanjem tržišta problemi se „guraju pod tepih” i odlaže se postepeno prilagođavanje. Prilagođavanje je neizbežno - i u tome je porast deviznog kursa nezaobilazna pojava - samo je pitanje kada će se desiti i da li će biti manje ili više dramatično. Sada se stvaraju uslovi da se prilagođavanje odigra kasnije, ali burnije i uz veće troškove.

Šta da se radi? Da li analitičari samo kritikuju ili znaju nešto i da predlože? Godinama upozoravamo na posledice monetarne politike NBS. Imala je ona dobrih rezultata, ali se tvrdoglavo držala nekih istrumenata, a pre svega prevelikih obaveznih rezervi i previsoke referentne kamatne stope.

Posledice su bile skuplji krediti u zemlji, zaobilaženje banaka u Srbiji i preterano zaduživanje preduzeća u inostranstvu (da li znate da su preduzeća više zadužena u inostranstvu nego u zemlji?!) i ogromna depresijacija dinara do pre dva-tri meseca. Sada dobrih rešenja nema, ali postoje manje i više loša.

Zašto NBS nije dozvolila veće oscilacije deviznog kursa kada je pokrenuta apresijacija dinara ove jeseni? Sigurno je da bi kurs više išao gore-dole, ali bi poslovne banke vrlo brzo morale da reše po kom kursu hoće da trguju za svoj račun i za račun klijenata. Da li je to 90, 95 ili 100 dinara, manje je bitno.

Novi kurs bi predstavljao odraz naše i svetske privrede i na to bi morali da se naviknemo uz sve neizbežne dobre i loše posledice (izvoznici bi bili zadovoljniji, uvoznici manje, inflacija bi bila povećana). To je prilagođavanje i to je ekonomija.

Istina, bio bi narušen autoritet onih koji su tvrdili da je dinar stabilan i da ne treba da se bojimo depresijacije. Ali, to je već problem sujete i imidža i, rekao bih, problematika marketinga, a ne monetarne ekonomije. Da li je NBS sačuvala autoritet kada je odlučila da nerezonski na tržištu proda tolike devize, u ovom trenutku najvredniji resurs u zemlji?
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Petrović: Dinar da oslabi još 15%

Postod agvozden » Pon Dec 15, 2008 07:22

Dinar će narednih meseci nastaviti trend slabljenja i dobro bi bilo da oslabi 10 do 15 procenata naredne godine, ocenili su danas autori "Kvartalnog monitora".

Poželjno bi bilo, istaknuto je, da domaća valuta oslabi u tim okvirima naredne godine, kako bi se kurs dinara približio srednjoročno održivoj vrednosti i doprineo nesmetanom funkcionisanju privrede.

Glavni i odgovorni urednik "Kvartalnog monitora" Pavle Petrović je istakao da zbog svetske ekonomske krize od septembra dolazi do naglog zastoja priliva kapitala, što izaziva slabljenje dinara.

On je objasnio da je u periodu snažnog priliva kapitala iz inostranstva, od 2004. do sredine 2008. godine, dinar realno ojačao za 30 odsto, a prema iskustvima drugih zemalja, po prestanku priliva kapitala taj rast se izgubi za godinu do godinu i po dana.

Prema rečima Petrovića, pošto je dinar tokom oktobra i novembra oslabio prema evru za 15 odsto, ravnotežni kurs bio bi postignut posle još oko 15 odsto realnog slabljenja domaće valute.

On je pozitivno ocenio nedavne mere Narodne banke Srbije koje su zaustavile pad vrednosti dinara prema evru, ističući da centralna banka treba da sprečava velike oscilacije kursa, ali bi trend kretanja kursa trebalo da prati stanje u privredi.

Glavni "kanal" preko kojeg će svetska ekonomska kriza pogoditi Srbiju je neravnoteža u razmeni sa inostranstvom, odnosno preterani uvoz i mali izvoz, što je stvorilo deficit koji će ove godine biti 18 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno šest milijardi evra, smatra on.

Inflacija u narednoj godini usporavaće se zbog pada cena nafte i hrane, tako da će na kraju godine biti jednocifrena i niža nego ovogodišnja, a glavni rizik po inflaciju moglo bi da bude nekontrolisano slabljenje dinara, istakao je Petrović. Što se tiče inflacije u ovoj godini, ona bi trebalo da bude jednocifrena, međutim, kada se oduzmu uticaji pada cena nafte i hrane, iznosi oko 10 odsto.

Petrović je ocenio da će Srbiju u narednoj godini ipak zadesiti blago prilagođavanje kriznim uslovima, što podrazumeva kontrolisano slabljenje dinara, umerenu inflaciju, smanjenje privrednog rasta na oko tri odsto, za šta je neophodan restriktivan budžet.

On je naveo da će u narednoj godini platnobilansni deficit biti smanjen na 16 odsto BDP-a, odnosno pet milijardi evra, a u naredne četiri godine trebalo bi da bude smanjen na ispod 10 odsto BDP-a.

On je dodao i da budžetski deficit u narednoj godini neće biti iznad 1,5 odsto BDP-a, a osnovni elementi za smanjenje javne potrošnje biće rast plata u državnom sektoru u skladu sa inflacijom i zamrznute penzije.

Glavni rizici za budžet u narednoj godini biće obezbeđivanje sredstava za finansiranje deficita od oko 600 miliona evra, a država će morati da obezbedi i pola milijarde evra za otplatu glavnice javnog duga, ukazao je Petrović.

Izvor: Tanjug
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Efekti precenjenog dinara

Postod agvozden » Pon Jan 05, 2009 12:25

Nalazima glavnog ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj, saopštenim krajem prošle godine, da je Srbija u grupi od šest zemalja u tranziciji najranjivijih na negativne efekte svetske finansijske krize, zvanične institucije i zvaničnici u Srbiji nisu poklanjali posebnu pažnju. Naprotiv, do pre dva meseca dva potpredsednika vlade (Dinkić i Đelić) govorili su da nas ta kriza neće pogoditi.

Generalno govoreći, tako visoka ranjivost Srbije, pre svega, posledica je defektnog koncepta ekonomskih reformi koje se primenjuju od 2000. godine, pa je neophodno što pre formirati tim vrhunskih, pre svega, nestranačkih ekonomista i stručnjaka koji bi formulisali optimalnu strategiju budućih privrednih i društvenih reformi koju bi usvojio parlament. U međuvremenu, bilo bi neophodno preduzeti čitav niz mera čijom realizacijom bi se minimizirali negativni efekti krize svetske privrede na privredu i stanovništvo Srbije. Navešću, po mom mišljenju, najvažnije mere:

1. Imajući u vidu da je sve precenjenija vrednost dinara u odnosu na strane valute doprinela enormnom rastu uvoza, spoljnotrgovinskog deficita, deficita tekućeg platnog bilansa, znatnom povećanju uvozne zavisnosti privrede, gušenju domaće proizvodnje itd. – odbranu dinara preko trošenja dragocenih deviznih rezervi treba odmah obustaviti, jer preti opasnost da se te rezerve bitno smanje i da nakon toga dođe do sloma privrede i deviznog kursa, kao što je bio slučaj sa Rusijom (1998) i Argentinom (2001).

2. Da bi bio ostvaren realni valutni kurs pod hitno bi morale da se otklone teške deformacije i na strani tražnje, a pogotovu ponude deviza. Ne bi trebalo dozvoliti dotok deviza na devizno tržište koje u zemlju ulaze po osnovu zaduživanja ili po osnovu prodaje preduzeća strancima.

3.Strogi kriterijumi za zaduživanje države, državnih preduzeća, pa i privatnih banaka i preduzeća u inostranstvu morali bi se što pre usvojiti i dosledno primenjivati. Drugim rečima, potrebno je što pre napustiti koncept potpunog liberalizma pri zaduživanju preduzeća i banaka u inostranstvu i njihove potpune slobode pri trošenju ovih sredstava.

4. Realnim valutnim kursom, smanjenjem opšte potrošnje, ali i administrativnim merama ograničavati uvoz, posebno robe široke potrošnje i usluga, a delom i sirovina i reprodukcionih materijala. To dozvoljava i Svetska trgovinska organizacija ako njene članice zapadnu u velike probleme s platnim bilansom. Srbija nije članica te organizacije, a ima ogroman deficit tekućeg platnog bilansa koji će ove godine verovatno preći 20 odsto BDP-a.

5. Depresijacijom valutnog kursa, ali i drugim merama i stimulacijama trebalo bi maksimalno pospešiti izvoz robe i usluga, jer bez rasta deviznog priliva po tom osnovu neće biti ni nužnog rasta bruto domaćeg proizvoda.

6. Odustati od, s pravne tačke gledišta, apsurdne, a ekonomski užasno problematične jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom.

7. Potrebno je maksimalno stimulisati izvozno orijentisane tzv. grinfild investicije, kao i dodatne strane investicije u preduzeća u kojima su stranci većinski vlasnici.

8. Nužno je znatno povećati pomoć poljoprivredi, posebno za prolećnu setvu, jer veća proizvodnja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda omogućuje niže cene, veći izvoz i manji uvoz.

9. Ograničiti nepristojno visoku referentnu kamatnu stopu, a posebno još nepristojnije kamatne stope na kredite koje daju poslovne banke u Srbiji.

10. Stimulisati štednju uopšte, a posebno deviznih sredstava koja se olako troše za uvozne proizvode i usluge, a to se može postići, pre svega, osetnim povećanjem vrednosti stranih valuta, ali i na druge načine.

Duboko sam ubeđen da se realizacijom navedenih, a i niza drugih mera, najveći socijalni problem Srbije – ogromna nezaposlenost, i najveći problem privrede Srbije – ogroman deficit tekućeg platnog bilansa, čak i uslovima jačanja svetske ekonomske krize, u idućoj godini mogu ublažiti. Ako se ništa od toga ne usvoji, posledice će biti katastrofalne.

Mlađen Kovačević
Politika 18.12.2008
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

NESTABILNOST KURSA – IZBEGAVAJTE MENJAČKE TRANSAKCIJE

Postod agvozden » Uto Jan 13, 2009 01:18

Turbulencije na svetskom finansijskom tržištu su značajno uticale na promene vrednosti svetskih valuta, pa i naše nacionalne valute - dinara. Promene odnosa dolara i evra, značajne promene britanske funte su samo neki od pokazatelja da ni svetski najjače valute nisu stabilne u trenucima promene svetske ekonomske klime.

Valute zemalja u okruženju su takođe značajno menjale svoje vrednosti, uglavnom u pravcu slabljenja. Pokazalo se da su u ovim mesecima najosetljivije valute zemalja koje imaju problema sa spoljnotrgovinskim deficitom, među koje spada i Srbija. Takođe, pokazalo se i da nacionalne finansijske institucije ne stoje skrštenih ruku, te da preduzimaju značajne mere kako bi sačuvale finansijsku stabilnost u zemlji.

Tim portala Kamatica.com je istraživao visinu provizija banaka i razlike u kupovnim i prodajnim kursevima koji se primenjuju u menjačkim poslovima sa stanovništvom.

Uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa banaka u 2008. godini se kreće od 2,5 do 3,6 dinara. U prošloj godini je ta razlika u nekim trenucima bila niža i od 2 dinara. Kada su u pitanju menjačnice, kod njih je ova razlika nešto niža i uglavnom se kreće između 2 i 3,5 dinara. Međutim, poslednjih nedelja je ova razlika značajno povećana.

Od oktobra 2008. godine, razlika između kurseva za otkup i prodaju stranih valuta se neprestano povećavala. Sa 3,8 dinara krajem septembra, razlika se krajem novembra povećala na gotovo 6,5 dinara. Tako je najviša razlika između kursa za otkup i prodaju evra zabeležena 12. decembra, kada je ona bila i do 8,35 dinara, kod pojedinih banaka. To je pretvorilo menjačke poslove banke u jedan od najprofitabilnijih poslova, jer je donosio gotovo dvocifrenu proviziju na dnevnom nivou, što je više i od najskupljih oblika kreditiranja.

Ovu razliku je pratilo i povećanje razlike između kupovnih kurseva poslovnih banaka, kao i povećanje razlike između prodajnih kurseva poslovnih banaka. Ova razlika se kod kupovnih kurseva povećala i do 5,6 dinara, što bi značilo da ste, ukoliko izvršite prodaju evra kod banke koja ima najniži otkupni kurs umesto kod banke koja ima najviši otkupni kurs, za prodaju 1.000 evra mogli izgubiti čak 5.600 dinara! Kada je u pitanju kupovina evra, ove razlike su niže, tako da ako biste istu količinu novca kupovali, ukoliko izaberete „pogrešnu banku“ mogli ste izgubiti 2.350 dinara.

Istraživanje je pokazalo i da su banke međusobno uglavnom imale veće razlike kod kurseva po kojima otkupljuju valute, nego kod kurseva po kojima prodaju valute. Samo izuzetno se dešavalo da su ove razlike veće kod kurseva za prodaju valute i to u danima kada je dinar bio najjači prema evru.

Zaključak istraživanja je pokazao da su razlike među kursevima banaka, kako između prodajnog i kupovnog kursa jedne banke, tako i između prodajnih kurseva i kupovnih kurseva između različitih banaka, veće u trenucima kada su prisutne značajnije fluktuacije srednjeg kursa, a najniže kada je kurs stabilan, bilo to na visokom ili niskom nivou. Tako su i građani u najvećem gubitku ukoliko menjačke poslove obavljaju u ovim nestabilnim kursnim uslovima (tzv. panične kupovine), dok su dobitnici na drugoj strani.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Hedžovanje ili spas od kursa dinara

Postod agvozden » Uto Jan 27, 2009 12:08

Uvoznik koji je 1. oktobra kupio milion evra po terminskom kursu na tri meseca, bolje je prošao za 14 miliona dinara od onih koji su u januaru kupovali evre, kako bi izmirili devizne obaveze.


Uposlednja dva, tri meseca, otkada je kurs dinara počeo da kliza, srpska preduzeća sve više traže zaštitu od velikih promena kursa u terminskoj kupovini deviza. Preduzeća sve češće zovu banke i raspituju se kako da se zaštite (hedžuju) od rasta evra. Oni koji su to uradili u septembru ili oktobru, napravili su pravi posao i uštedeli milione dinara, jer su stekli pravo da kupe evre mnogo jeftinije nego što je to moguće ovih dana.

Za razliku od većeg dela prošle godine, kada su od jačanja dinara stradali izvoznici, od oktobra 2008. godine, a procena je stručnjaka i tokom cele 2009. godine, mnogo je veća verovatnoća da će dinar slabiti, zbog čega će uvoznici i preduzeća koja imaju kredite u stranoj valuti morati da izdvajaju više dinara, kako bi izmirili svoje obaveze. Zbog toga su se i neki menadžeri opametili, batalili kockanje sa kursom i okrenuli "fiksiranju" evra prema dinaru. Kretanje kursa im daje za pravo.

Naime, 1. oktobra, kada je srednji kurs evra iznosio 76,735 dinara, u banci se mogao dobiti unapred fiksiran kurs na dan 8. januara 2009. godine od oko 79 dinara za evro.Tako bi uvoznik koji je hedžovao valutni rizik i kome dospeva za plaćanje roba u vrednosti milion evra morao da izdvoji za to 79 miliona dinara. S druge strane, kompanija koja se nadala da evro neće rasti ili da će čak i nastaviti da pada, 8. januara je morala da kupi milion evra po kursu od 93,07 i tako bude "kraća" za 14 miliona dinara od one koja se osigurala. Manjak od 150.000 evra ili 15 odsto celog posla ne samo da može da "pojede" ceo profit, već može firmu da otera i u gubitak.

"Sevojno" redovan klijent
Valjaonica bakra Sevojno jedna je od kompanija koja se i ranije obezbeđivala od kursnih rizika, a to radi i sada. Dragan Subotić, generalni direktor ove kompanije, napominje da koriste terminsku prodaju deviza, a to su radili i ranije, pre svega što su devizne klauzule prisutne kod svih banaka i razvojnih fondova, kao i u poslovanju firmi.

Saša Lazić, finansijski direktor smederevske "Goše fabrike šinskih vozila", ističe da, otkada ih je kupila slovačka firma, više pažnje obraćaju na kursni rizik. Ove bankarske proizvode su koristili tokom prethodnih godina, kada je kurs jačao i tako smanjivao prihode u dinarima od njihovog izvoza.

- Mi smo pregovarali sa bankama o korišćenju forvarda, ali na kraju nam se ipak više isplatilo da koristimo faktoring, odnosno da unapred prodamo potraživanje. Moramo da se štitimo od rizika, jer je politika kursa bila više političke nego ekonomske prirode. Ranije smo koristili i terminsku prodaju deviza, i nekada se isplatilo, a nekada nije - kaže Lazić.

Življe od novembra
Ono što su privrednici nedavno tražili od Vlade i NBS, a to je ekonomska predvidljivost i stabilnost kursa, tek 10 ili 20 odsto njih je pokušalo da obezbedi kroz valutni hedžing, koji sada skoro sve banke u Srbiji rade.

Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u Banci Inteza, objašnjava da je u poslednja dva meseca primetno veće interesovanje preduzeća da se obezbede od jačanja evra.

- U poslednja dva meseca imamo više poziva i izgleda da su neki ljudi shvatili da jedan deo kursnih rizika mogu da minimizuju. To se pokazalo kao ispravno, jer su mnogo bolje prošli oni koji su terminski kupovali devize u oktobru i novembru, nego oni koji su to radili sada. Interesovanje klijenata će se verovatno nastaviti i u celoj 2009. godini, jer teško da će ova godina biti stabilna što se tiče kursa - ocenjuje Lečić i dodaje da ako bi preduzeće danas tražilo terminski kurs za tri meseca, on bi iznosio 97 dinara za evro.

Branislav Radovanović, član IO Unikredit banke, ističe da firme danas u skoro svim bankama mogu da dobiju ovaj proizvod, a to su najbolje iskoristili oni koji su počeli da kupuju devize na nivou evra od 76 do 80 dinara.

- Suština je u menadžmentu preduzeća i u tome da li oni misle da je njihov posao da znaju kolike su im ulazna i izlazna cena i margina ili žele da se kockaju da li će kurs ići dole ili gore. Kompanije koje su imale iskustva sa oscilacijama kursa neće da razmišljaju da li će evro da bude 85 ili 95 dinara. Oni žele da na početku poslovnog ciklusa znaju koliko će evro da ih košta na kraju ciklusa, kada proizvedu ili prodaju robu, i taj kurs će da ugrade u cene i moći će da planiraju zaradu - ističe Radovanović.

Izvor: Biznis, Autori: M. Obradović i N. Ćućilo
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Fiksni ili plivajući kurs dinara?

Postod agvozden » Pet Feb 06, 2009 03:35

Odbrana kursa dinara intervencijama iz deviznih rezervi na duži rok nije održiva, pa bi trebalo uvesti fiksni kurs prema evru, kažu neki ekonomisti.

Drugi, pak, smatraju da je trebalo uzeti veći kredit od MMF-a i ojačati devizne rezerve kako bi se branio plivajući kurs, dok guverner NBS Radovan Jelašić objašnjava da centralna banka ne razmišlja o drugom modelu odbrane kursa, osim rukovođeno-plivajućeg deviznog kursa.

NBS ne razmišlja o alternativnom režimu kursa pre svega i zbog toga što je postojeći način utvrđen Sporazumom Vlade Srbije i NBS o ciljanju inflacije, u kome piše da su "u skladu sa dogovorenim okvirom monetarne politike, Vlada i Narodna banka saglasne da NBS sprovodi režim rukovodjeno plivajućeg deviznog kursa, pri čemu se neće utvrđivati numerički ciljevi za devizni kurs", rekao je Jelašić.

"Drugi razlog je to što je NBS ubeđena, i na osnovu iskustava drugih zemalja u okruženju, da je fleksibilni kurs ključni preduslov za postizanje dugoročno održivog rasta Srbije", rekao je Jelašić. On je najavio da sredstva iz aranžmana sa MMF-om, zasad, neće biti korišćena za odbranu kursa dinara i dodao da "ne vidi razloga da NBS unapred povuče 268 miliona evra po osnovu tog aranžmana, a po uslovima koji predstavljaju veći trošak nego što se dobija plasmanom deviznih rezervi".

"Te devizne rezerve (od oko 8,3 milijarde evra) pokrivaju šestomesečne potrebe našeg uvoza", rekao je guverner i dodao da mu nije poznata ni jedna zemlja, u kojoj se poziva na dodatno zaduženje od inokreditora da bi se rešavali nagomilani strukturni problemi.

"Da su sredstva od Fonda beskamanta, odnosno donacija, ja bih bio prvi koji bi ih 'doneo' u Srbiju, ali reč je o kreditu datom sa određenom kamatnom stopom", rekao je guverner NBS, govoreći o finansijskom delu aranžmana sa MMF-om od oko 520 miliona dolara.

Jelašić je naglasio da je za centralnu banku najvažnije da bude sigurna da su joj ta sredstva na raspolaganju i da ih može koristiti, ističući da se ne sme izgubiti iz vida da je preduslov za njihovo korisćenje da Srbija ispunjava uslove predviđene aranžmanom sa MMF-om.

Uvođenje fiksnog kursa domaće valute prema evru ili dolaru, poznatog kao "valutni odbor" ili "curerency board”, podrazumeva da lokalna valuta mora da ima potpuno pokriće u deviznim rezervama, ali uz i dodatno zaduživanje kod finansijskih institucija.

Takav sistem odbrane kursa koristi se u Bosni i Hercegovini od 2001. godine, od kada je u opticaju konvertibilna marka (KM), sa fiksnim kursom prema evru od 1,95583 KM.

Finansijski ekspert Branislav Ćosić kaže da "takav aranžman osigurava stabilnost lokalne valute, ali je sporan jer ne omogućava elastično funkcionisanje monetarne politike NBS", napomenuvši da je to bolje rešenje od rukovodjeno plivajućeg kursa.

"Vi na taj način emitujete dinare u visini deviznih rezervi i nemate problem da gotov novac dovlačite iz Evropske unije ili da dobijate saglasnost Evropske centralne banke da to uradite", objasnio je Ćosić.

Prema njegovoj oceni, trenutni sistem odbrane kursa prodajom deviza iz deviznih rezervi nije održiv na duži period i nije logičan, "jer jednog dana NBS reaguje sa intervencijom od 70 miliona evra, a drugog dana uopšte ne interveniše". "Tu ne vidim neku logiku, jer ako se dozvoljava neki pad, onda bi pad od 0,3 odsto mogao da se toleriše, ali ne i veće oscilacije", kazao je Ćosić.

I ekonomista Dragan Đuričin tvrdi da rešenje da se održava kurs uz intervencije iz deviznih rezervi na dugi rok nije održivo, već je pravo rešenje uvođenje "valutnog odbora".

Glavni i odgovorni urednik Ekonomista Milan Ćulibrk smatra da pored deviznih rezervi sa kojima se interveniše na tržištu, umirujuće na veća pomeranja kursa može da deluje dodatno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija.

"I vlada i Narodna banka moraju da sednu i da se dogovore šta im je prioritet. Očuvanje deviznih rezervi, zarad očuvanja spoljne likvidnosti zemlje, da zemlja ne zapadne u probleme sa otplatom kredita, ili im je preča stabilnost kursa po bilo koju cenu", kazao je Ćulibrk.

On smatra da je od MMF-a trebalo tražiti više novca, "najmanje 2,5 milijarde dolara" za popunu deviznih rezervi, i podsetio da krediti od međunarodnih finansijskih institucija i privatizacija "završavaju" u deviznim rezervama. "U tom svetlu ne stoji priča da će Vojvodina da dobije devize od prodaje NIS-a. Ona će dobiti samo dinarsku protivrednost, a devize će ostati u deviznim rezervama, i sa tim devizama se može braniti kurs", rekao je Ćulibrk.

On je upozorio da bi mere vlade, koje podrazumevaju dodatno upumpavanje novca u privredu, mogle da izazovu dodatan pritisak na kurs, jer postoji opasnost da ona novac od kredita domaćih banaka iskoriste za vraćanje zajmova u inostranstvu. "Da bi vraćala te kredite, preduzeća moraju da kupuju devize na tržištu i to može da stvori dodatnu tražnju za devizama i da izazove pad kursa dinara", smatra Ćulibrk.

Izvor: Tanjug
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Kakav će biti kurs dinara

Postod alexa » Uto Maj 25, 2010 10:01

Komentar sa b92:
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=433635


Bugarska valuta zadnjih pet godina skoro ista, malo oscilira

Slika


Hrvatska valuta zadnjih pet godina skoro ista, malo oscilira

Slika


Madjarska valuta zadnjih pet godina skoro ista, sa malim padom

Slika


Srpska valuta zadnjih tri godine, katastrofa (sa 78 na preko 100, rekord)

Slika
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Dinar najslabija evropska valuta

Postod agvozden » Sub Jul 31, 2010 12:42

Od početka ove godine dinar je evropska moneta koja je najviše oslabila prema evru i dolaru. Na globalnom nivou dinar ipak nije rekorder jer druge valute, poput venecuelanske, drže primat. U prvih sedam meseci 2010. srpska moneta oslabila je prema evru za 9,5 odsto i 16 odsto prema dolaru. Od početka globalne ekonomske krize pad dinara prema evru iznosi skoro 28 odsto.

U Evropi Srbija nema premca. Jedino mađarska forinta ima značajnu depresijaciju u 2010. (oslabila za 4,1 procenat), dok su većina ostalih moneta ojačale prema evru u isto vreme (rublja za skoro 10 odsto). Posmatrano od početka krize samo ukrajinska moneta ima nivo depresijacije sličan dinaru (-32 odsto), ostale valute, poput poljske zlote (-13,8), rumunskog leja (-15,2), rublje (-7,4), albanskog leka (-8,6) ili turske lire (-7,7 odsto) pale su znatno manje.

Šta su razlozi za pad dinara i da li je to nužno loše za privredu Srbije? Slabljenje dinara je, pre svega, rezultat slabih kapitalnih priliva u proteklom delu ove godine. S padom dinara povezan je pad repo-stoka NBS (vrednost prodatih blagajničkih zapisa), posebno intenzivan u junu i julu. Slabljenje dinara indirektno je povezano sa krizom državnih dugova perifernih zemalja evrozone i povećanim oprezom investitora prema celoj regiji (investitori na finansijskim tržištima su na mogućnost rasplamsavanja novog talasa krize u Evropi reagovali privremenim napuštanjem ovih valuta, pa i evra do početka juna). Važan razlog slabljenja dinara je očekivanje banaka da bi se srpska moneta mogla stabilizovati tek na oko tri odsto nižoj vrednosti te su stoga nespremne da imaju prevelike otvorene dinarske pozicije dok kurs ne padne na taj nivo.

Ipak, ono što je ključno je da je slabljenje dinara, dobro za ekonomiju (i da je depresijacija prirodna posledica fleksibilnosti deviznog kursa). Realna depresijacija je, zahvaljujući višoj stopi inflacije u Srbiji u odnosu na evrozonu, niža od nominalnog pada dinara prema evru. Naime, dinar je realno oslabio prema evru za oko 20 odsto, s čim koincidira smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u poslednje dve godine. Budući da okolne zemlje (osim Rumunije i Mađarske) imaju praktično fiksirane kurseve očigledno je da je Srbija značajno poboljšala cenovnu konkurentnost sa svojim trgovinskim partnerima (s EU i zemljama CEFTA sporazuma obavlja se preko 90 odsto razmene).

Dakle, pad dinara zaslužan je za značajan oporavak izvoza ove godine i praktičnu stagnaciju uvoza. Pored toga, slabljenje domaće valute omogućilo je da fiskalna politika, kao i politika dohodaka ostvare značajne pomake. Naime, javni rashodi u evrima opali su u poslednje dve godine za skoro dve milijarde, dok su neto plate manje u proseku za oko 50 evra.

Goran Nikolić,
Institut za evropske studije
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Odbrana dinara je skupa

Postod agvozden » Sre Avg 04, 2010 10:39

Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije

Danijela Nišavić | http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2012 ... a-je-skupa

Direktna uloga centralne banke na deviznom tržištu je ograničena na intervencije iz deviznih rezervi, međutim to je skupo i može da vodi ka dodatnom zaduživanju, kaže u prvom intervjuu za "Blic" guverner Narodna banke Srbije Dejan Šoškić.

Slika
Šoškić: Saslušaću sva mišljenja, ali ću odluke donositi u interesu NBS


Da li vas zabrinjava to što je na dan vašeg izbora za guvernera dinar bio na istorijskom minimumu? Tako je i ovih dana.

- Nivo kursa dinara je od početka godine promenjen za nešto više od 10 odsto, što bi se u kontekstu promena drugih valuta u zemljama koje imaju režim fluktuirajućeg kursa moglo smatrati umerenom korekcijom deviznog kursa. Činjenica da je kurs na "istorijskom minimumu" ne treba da izaziva čuđenje s obzirom na to da je u Srbiji stopa inflacije kontinuirano viša od prosečne u evrozoni, te da su korekcije na deviznom tržištu koje uzimaju u obzir ovu činjenicu normalne i očekivane. U deviznom režimu kakav ima Srbija promene deviznog kursa i naniže i naviše su normalna stvar, a direktna uloga NBS na deviznom tržištu ograničena je na intervencije usmerene na ublažavanje prevelikih dnevnih oscilacija kursa.


A imaju li razloga za brigu građani i privrednici koji imaju dugove u evrima, razne indeksirane kredite, ali i brojni zakupci stanova koji kiriju plaćaju u evrima, a prihodi su im u dinarima?

- Svi transaktori u privrednom sistemu moraju da brinu o kursu ukoliko imaju prihode u dinarima, a obaveze u nekoj drugoj valuti. NBS je konstantno upozoravala na potrebu obazrivog zaduživanja, posebno u slučaju takve neusaglašenosti prihoda i obaveza. Naš stav se nije menjao i NBS će nastaviti aktivnosti koje će ne samo ukazivati na postojanje deviznog rizika (što sada u uslovima depresijacije dinara postaje svima očigledno), već i aktivnosti koje će dužnicima omogućiti kontrolu deviznog rizika. I ubuduće NBS će raditi na finoj korekciji podsticajnih mehanizama u sistemu u cilju afirmacije i štednje i zaduživanja u dinarima koji je, da podsetim, jedino legalno sredstvo plaćanja u našoj zemlji. Takođe, mislim da bi i poverioci i dužnici trebalo da rade na promeni strukture postojećih dugova u pogledu ročnosti, visine kamatnih stopa i indeksiranosti prema drugim valutama, kako bi se održala sposobnost dužnika da svoje obaveze izmiruju u celini i na vreme.


Možete li NBS da primeni još neki instrument kako bi dinar bio stabilniji?

- Na devizni kurs se može uticati ili intervencijama iz deviznih rezervi ili promenom stepena restriktivnosti monetarne politike. Pri tom se mora imati u vidu da nijedna od ovih mera nije besplatna - intervencije iz deviznih rezervi su skupe i mogu da vode ka dodatnom zaduživanju, a restriktivna monetarna politika može da dovede do nelikvidnosti u privredi i manjeg bruto domaćeg proizvoda u odnosu na realni potencijal domaće ekonomije.


Pravnici će reći

Da li ćete i dalje moći da predajete, odnosno da budete angažovani na Ekonomskom fakultetu u Beogradu?

- Moja želja je da nikada ne prekinem vezu sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu. Ipak, pravnici će reći da li je to i koliko moguće.


I da li ćete nešto menjati u monetarnoj politici?

- Osnovni ciljevi i instrumenti monetarne politike precizno su definisani zakonom o NBS, a Vlada i NBS su krajem 2008. potpisale memorandum kojim je ciljana inflacija usvojena kao strategija monetarne politike. Promene u tom domenu nisu predviđene. Pri tom, sprovođenje monetarne politike sa aspekta ciljane inflacije može se oceniti kao veoma uspešno. Ono što će, međutim, biti neophodno da se uradi jeste da se omogući veći stepen uticaja mera monetarne politike na realne finansijske tokove u zemlji, što i jeste jedan od ciljeva deevroizacije.


Da li ćete razgovarati sa privrednicima, što je do sada bila praksa guvernera i premijera, kako biste čuli šta privredu Srbije tišti?

- Naravno. Smatram da je važno biti neposredno u kontaktu sa realnim privrednim životom, kako bi se razumelo šta su realni problemi i kakve su posledice preduzetih mera ekonomske politike.


Bilo je kritika da je nezavisnost centralne banke ugrožena zbog jačanja Saveta NBS. Novi predsednik Saveta NBS je Boško Živković, takođe iz Ekonomskog saveta premijera. Ako budete u nedoumici, da li ćete pre poslušati njega ili premijera?

- Nadležnosti Saveta su vrlo jasno definisane Zakonom o NBS i verujem da će i ubuduće saradnja Saveta i drugih organa NBS biti efikasna i u cilju što boljeg funkcionisanja institucije. Po određenim pitanjima svakako ću i sa zadovoljstvom saslušati mišljenje i premijera i predsednika Saveta, ali ću na kraju, vagajući sve argumente, učiniti ono što smatram da je u interesu kako institucije na čijem sam čelu, tako i održavanja makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje u celini.


Rekli ste da u situaciji kada Srbija mora da se transformiše u privrednom smislu, komunikacija Vlade i NBS mora da bude tečna i u opštem interesu. Šta to znači?

- Mislim da svaka institucija mora biti otvorena za punu saradnju sa drugim institucijama kada su u pitanju mere koje treba da unapređuju funkcionisanje sistema i da obezbede privredni oporavak. Rezerve u pogledu nekih rešenja, različitost mišljenja ili otvoreno neslaganje oko izbora mera, ne smeju da budu jači od potrebe zajedničkog rada na dugoročnim interesima zemlje.


Da li se slažete sa stavom ministra Mlađana Dinkića po kojem je izlaz iz krize u većoj potrošnji?

- Cilj novog modela razvoja je okretanje ka izvozu i na tom težem putu nalazi se i rešenje naših strukturnih problema, pre svega da uspemo da povećamo konkurentnost i tako obezbedimo visoke stope rasta domaće privrede, ali uz jačanje prisustva naših preduzeća na inostranim tržištima. Mislim da treba istrajati na opredeljenju da najpre treba da obezbedimo rast bruto domaćeg proizvoda, pa tek posle toga da povećavamo domaću potrošnju kroz rast plata i penzija. Verujem da možemo trošiti više tek kada podignemo i povećamo proizvodnju.


Može li zahtev za odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija ugroziti reviziju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom?

- Siguran sam da će trenutak odmrzavanja plata i penzija biti važna tema predstojećih razgovora, a ishod ne bi trebalo prejudicirati.


Zašto niste prisustvovali glasanju u Skupštini?

- Kao kandidat za guvernera stavio sam se na raspolaganje i izrazio spremnost da prisustvujem skupštinskom zasedanju na kojem se glasalo o izboru guvernera i da tom prilikom, po potrebi, podnesem i ekspoze. Od strane parlamenta, međutim, nisam dobio takav poziv.


Šta će za vas biti veći izazovi, kurs ili inflacija?

Zakonom o NBS i prethodnim i novim, jasno je definisan, njen osnovni cilj, a to je cenovna stabilnost. Štaviše u amandmanima na novi zakon nijedna parlamentarna grupa nije tražila promenu osnovnog cilja NBS, tako da su inflacija i njena kontrola, kao i održavanje stabilnosti finansijskog sektora i dalje glavni zadatak za Narodnu banku i obaveza za svakog njenog zvaničnika.


Šta poručujete građanima, privrednicima i političarima?

- Pa, svi bismo morali da se setimo one narodne poslovice koja kaže da možemo da se protegnemo dokle nam guber seže, a to znači da moramo više da radimo, kako bismo kasnije mogli više da trošimo. Važno je da Srbija postane zemlja sa pametnim propisima koji će privlačiti investitore i društvo zasnovano na znanju koje će u narednom periodu obezbediti svojim građanima adekvatno mesto u međunarodnoj podeli rada.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: KakaCena za jak dinar stiže krajem godine?

Postod agvozden » Uto Apr 26, 2011 01:54

Srpsku valutu trenutno snažnom čini samo to što država prodaje obveznice instranim bankama. Kada to stane moglo bi da usledi veoma neprijatno otrežnjenje kao što je bilo krajem 2008. godine.

Dinar je tokom uskršnjih praznika opet ojačao, pa je današnji srednji kurs, 100,74 dinara za jedan evro, ponovo desegao "ovogodišnji rekord".

Sa najnovijim jačanjem, dinara je za nepunih pet meseci osnažio prema evru za 6,76 dinara, odnosno više od šest odsto.

Sa novim trendom jačanja domaće valute, započetim velikim zaduživanjem džave u drugoj polovini prošle godine, prekinuto je prinudno prilagođavanje dinara njegovoj realnoj vrednosti (shodno snazi domaće privrede i izvoza) bolno započeto početkom krize 2008. godine.

Građani i dužnici se sigurno raduju lakšoj otplati rata kredita u evrima pri istom prilivu dinara, ali izvoznicima visok kurs uzima i ono malo zarade koju napolju ostvaruju. Sve veća neisplativost izvoza mogao bi biti razlog prvih naznaka njegovog posustajanja nakon velikog rasta.

Država, pak, ima preče brige popunjavanja bušnog budžeta, tako da i njoj prija priliv od carina i PDV-a na uvoznu robu.

"Ako smo izvezli po 107 dinara, a za mesec dana od toga naplatili 101 dinar, naš obim posla je umanjen za šest procenata, a toliki je udeo dobiti u celokupnom izvozu", objašnjava Milan Knežević iz Udruženja malih i srednjih preduzeća za Blic.

Za ovako jak dinar nema realnih ekonomski razloga, kađu ekonomsiti. Profesor sa Ekonoimskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da je to samo posledica odluke banaka da zbog velikog kreditnog rizika novac ulože u državne hartije, a ne u zajmove preduzećima i građanima.

Razloga nema ali se ipak očekuje da će se jačanje nastaviti, kaže profesro Ljubodrag Savić. Jer, dok god se država (skupo) zaduđuje, banke će rado menjati devize u dinare i lepo zarađivati pare svojim (inostranim) akcionarima na kamati koju joj daju u ime srpskih poreskih obveznika.

Ekonomisti ipak upozoravaju da svako zaduženje ima granica, a onda dolazi otrežnjene realnog stanja. Setimo se kraja 2008. i realnog pada plata a rasta rata kreditna (u dinarima) za trećinu.

(MONDO)
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Postepeno slabljenje dinara do kraja godine

Postod agvozden » Sre Jun 06, 2012 12:52

Rast dinara započet ove sedmice verovatno je privremenog karaktera, a do kraja godine može se očekivati njegovo postepeno slabljenje, jer snaga srpske ekonomije nije na potrebnom nivou da bi dugoročni uspon domaće valute mogla da podrži, ocenili su danas za Tanjug ekonomski stručnjaci.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris kaže da je do jačanja dinara došlo zato što je u prehodnom periodu prekomerno padao i bio potcenjen.

Fabris smatra da ne treba očekivati dugoročno jačanje dinara, već postepeno slabljenje domaće novačne jednice, u periodu do kraja ove godine. "U pitanju je uglavnom bio psihološki faktor, izazvan pitanjem kakva će biti vlada, ali se panika sada stišava, a tu je i intervencija Narodne banke Srbije, koja je povukla značajnu količinu dinara iz opticaja, pa je došlo do rasta njegove vrednosti", objasnio je Fabris, dodajući da tokom leta tardicionalno dolazi i do većeg priliva deviza.

Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića, rast vrendosti dinara nije iznenađenje, s obzirom da je srpsko devizno tržište "plitko" i da na najmanji povod dolazi do promena u oba smera.

Savić ukazuje i da kolebanja kursa "mogu da budu i posledica spekulacija, o kojima se mnogo ne govori, ali na kojima će neko dobro da zaradi", navodeći da nije prvi put da vrednost domaće valute počne strmoglavo da pada, a zatim i da raste.

Dugoročno gledano, kurs dinara ima silaznu tendenciju, s obzirom da je ekonomija Srbije slaba i ne može da podrži njegov rast, za razliku od zemalja sa boljim privredama, tvrdi Savić. Ekonomista Ljubomir Madžar je podsetio da već 10 godina imamo neodrživu situaciju - jaka valuta a slaba ekonomija, naročito izvozna, tako da precenjenost dinara ne može da se održi na duži rok i njegova depresijacija je neminovnost, samo se postavlja pitanje tempa.

"Nije dobro da NBS proda tolike devize, odgađajući neminovnost" kazao je Madžar, dodajući da je na rast dinara, pored intervencija NBS uticala donekle i isplata stare devizne štednje, jer narod nema novca pa prodaje devize, ali jačanje dinara nikako neće biti dugoročna tendencija."

Urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Vladimir Vučković ističe da, uprkos trenutnom rastu domaće valute, postoji snažan pritisak na deviznom tržištu i nepoverenje u dinar, uz napomenu da te loše tendencije može da spreči "samo odgovoran okvir ekonomske politike".

"Zbog toga je bitno da imamo formiranje odgovorne vlade što pre i jednog ozbiljnog, odgovornog, okvira za ekonomsku politiku", rekao je on. Ukoliko do toga ne dođe "onda ćemo verovatno i dalje imati pritiske i kupovinu evra raspoloživim dinarima", upozorio je Vučković.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Tabakovićeva, ekspert ili političar

Postod agvozden » Uto Avg 07, 2012 12:25

Imenovanje visoke funkcionerke Srpske napredne stranke Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke Srbije proizvelo je podeljene reakcije stručne javnosti.

Dok jedni u postavljenju političara vide nameru gušenja nezavisnosti centralne banke, drugi ističu upravo to što je Tabakovićeva ozbiljna, a ne slaba politička ličnost kao garanciju njenog autoriteta, piše Danas.

Slične podele su i po pitanju toga što je dinar juče ojačao u odnosu na evro, upravo u momentu dok se iščekivalo njeno imenovanje. Jedni u tome vide znak olakšanja finansijske zajednice ovakvim epilogom, dok drugi smatraju da je u pitanju puka koincidencija.

Goran Nikolić, saradnik Centra za evropske studije, kaže da je dobro to što je Tabakovićeva „drugi čovek u svojoj stranci, ali u pravom smislu drugi čovek“, što će joj obezbediti kredibilitet.

"Ona nije marioneta, tako da ćemo sada imati pravu ličnost na čelu Narodne banke", kaže Nikolić

Prema njegovim rečima, jučerašnje jačanje dinara je, moguće, rezultat toga što privrednici, odnosno banke sada očekuju da će se ona snažnije boriti za domaću valutu, pa očekuju njen rast, a moguće je i da je u pitanju „reakcija na razrešenje situacije u NBS-u, pošto je izbegnut interregnum, koji je mogao da nastane“.

"Ona verovatno ima misiju da bude čuvar nacionalne valute", kaže Nikolić.

Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije smatra da je „teško verovati da će Jorgovanka Tabaković voditi nezavisnu monetarnu i finansijsku politiku i politiku kursa, ali to nije ni bila ideja izmene zakona o NBS i ovih kadrovskih promena“.

"Ostaje nada da će se sastaviti pristojan tim viceguvernera koji će dati svoj kvalitetan doprinos Narodnoj banci", kaže Mijatović, koji ne vidi veliki gubitak u tome što je Bojan Marković, dosadašnji viceguverner, juče podneo ostavku na tu funkciju, pošto mu zamera uporno i nepotrebno insistiranje na dinarizaciji.

Prema Mijatovićevim rečima, treba videti da li će u NBS-u preovladati kadrovi SNS-a ili URS-a „tako da je u ovom trenutku teško reći koliko će nam biti loše“. U formiranju Uprave za nadzor finansijskih institucija pri NBS, ovaj ekonomista vidi nameru da se između ove dve partije podele nadležnosti tako da URS-u pripadne nadzor nad bankama, a SNS-u politika kursa i inflacije.

"Ne znam da li će se ta podela na kraju i realizovati, ali me polazeći od ljudi koje SNS ima, ne čudi to što lako daju funkcije Dinkiću. DSS je radio to isto", kaže Mijatović.

Komentarišući jačanje dinara, Mijatović kaže da je u pitanju slučajnost i da „dnevne oscilacije ništa ne govore“, već da se mora sačekati da prođe više vremena da bi se procenio uticaj njenog postavljenja na snagu dinara.

Izvor: Danas
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Dinar pada kada nekom treba?

Postod agvozden » Uto Sep 25, 2012 10:42

Koliki će sutra biti kurs dinara u odnosu na evro zavisi od toga koliko banke danas prodaju i kupe deviza, i po kojoj ceni.

S obzirom na to da je na ovom tržištu aktivno od šest do devet banaka, jasno je da na oređivanje nivoa kursa utiče mali krug onih koji kupuju i prodaju devize.


Dnevno se na ovom tržištu trguje u obimu od najčešće oko 50 miliona evra. Kada su prometi mali, svaka promena u tražnji i ponudi deviza može značajno da pomeri kurs, pišu Novosti.

Time se otvara i mogućnost da svega dve banke, međusobno preprodajući samo 10 miliona evra, mogu kurs da "poguraju" u željenom pravcu. Što je veći obim trgovanja na tržištu, "iskakanje" iz uobičajene ponude i tražnje ne može značajnije da pomeri kurs.

U maju je, na primer, ceo mesečni promet bio 1,09 milijardi evra. Najniži dnevni je bio svega 14 miliona evra. Ipak, najinteresantniji dan bio je 23. maj, sa isprometovana 102 miliona evra, kada je i Narodna banka Srbije intervenisala prodajom čak 80 miliona evra, da dinar ne bi značajno pao.

Upravo ovo trgovanje, i ono obavljeno 1. juna, kada je centralna banka intervenisala sa 89,1 milion evra, predmet je ispitivanja koje je naložila novi guverner Jorgovanka Tabaković.

Da će se baviti traženjem odgovora na pitanje gde su se odlile devizne rezerve na ime intervencija zbog "navodnog održanja kursa", a reč je o preko 1,3 milijarde evra od početka godine, guverner NBS je najavila već po preuzimanju mandata.

Kreatore ovakvih transakcija, koji trguju informacijama, Tabakovićeva naziva "skretničarima štednje".

Koliko zaista novca može da donese prava informacija dobijena na vreme znaju ne samo menjači, koji za simboličan iznos od 50 evra mesečno na mobilni pet puta dnevno dobijaju poruke o kretanju kursa za naredni dan, već i oni koji rade u finansijama kompanija.

Tako u jednoj uvoznoj firmi, koja ima velika devizna plaćanja ka inostranstvu, ističu da im je najvažnije da znaju kada će kurs biti najniži, kako bi kupili devize baš u tom trenutku.

Uštede ni u kom slučaju nisu male, a informacije koje dobijaju od raznih firmi koje nude ovu vrstu obaveštavanja, uvek su, kako kažu, pouzdane.

Upućeni navode da ne treba "brkati" špekulante, koji su dobrodošli na svakom tržištu, i one koji, trgujući informacijama zloupotrebljavaju finansijski sistem.

Izvor: Novosti
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju

cron