Српске борилачке вештине Свебор

Sportska dešavanja, navijanje, kladionice...

Moderatori: Sub_Zero, Urednici

Српске борилачке вештине Свебор

Postod dishi68 » Sub Jul 31, 2010 04:44

Српске борилачке вештине

http://www.svebor.org.rs/

Ум царује, снага кладе ваља

Борилац свебора мора да зна да удари дангу, дандару, шљагу, вашарски, да користи хладно оружје, али и да се понаша и живи у духу православља

Руси имају самбо, Французи савете, Грци панкратион, Тајланђани кик-бокс, Кинези ву шу и тај чи, Корејци теквондо, Јапанци џудо, карате, аикидо, кендо и још штошта. Већина ових народа, посебно азијских, своје националне вештине и спортове успела је да наметне остатку света. Тако се у Београду у вечерњим сатима тешко може наћи школа у чијим фискултурним салама не вежбају каратисти, џудисти, аикидисти... По узвицима вежбача који се на тим тренинзима чују човек би рекао да смо усред Јапана а не у српској престоници.

Да ли Срби не умеју да се бране или томе треба да их уче они с истока? Само упућени у борилачке вештине знају да и ми коња за трку имамо. Свебору који је у Београду почео да се вежба пре девет година, тада као експериментална вештина.

- Свебор старословенско име, а у овом случају скраћеница која значи српске вештине борења. Настао је из наше жеље и потребе да се обнови тај важан сегмент српске културе и традиције - каже Предраг Бата Милошевић, оснивач и старешина свебора. - Готово сви други народи су одавно своје борилачке вештине обновили и осавременили, само смо ми заостајали и некритички прихватали туђе чак иако су горе од маших и неприлагођене нама. А Срби су одувек на саборима, вашарима и прославама неговали и примењивали остатке витешког и народног борења као такмичења. Ми смо само та знања објединили, систематизовали, обновили и осавременили. За девет година свебор се развио у оригиналну вештину која је добила подршку најбољих наших теоретичара и борилаца из разних спортова и вештина. Постао је и једина борилачка вештина која има благослов Његове светости патријарха српског господина Павла.

Ко може боље...

Бата Милошевић је четврт века тренирао аикидо и има титулу мајстора те борилачке вештине. Кад је почео да вежба, истовремено је решио и да истражује борилачкек вештине Срба. Обилазио је вашаре, саборе, као онај у Гучи, хајдучке вечери у Мачви, гледао, записивао и од сакупљеног материјала са терена и искустава које су му преносили обични људи настала је књига "Свети ратници - борилачке вештине у Срба", објављена пре деценију у част шестстогодишњице Косовске битке. Потом је Бата окупио истомишљенике и врсне зналце разних борилачких вештина и тако је настало Удружење свебора који сада броји пет клубова са око двеста педесет чланова.

- Све у свебору смо градили корак по корак. пет година нам је требало да дођемо до правог имена, а три до оригиналног јасног и препознатљивог грба који садржи сву националну симболику. Грб смо законски заштитили - прича Бата. - Штампали смо и план и програм рада у коме се тачно види који су наши циљеви и шта је свебор, а сви чланови Савеза, клубови или дружине, како ми радије кажемо, дужни су да се њега придржавају. Ова вештина се састоји из три области. Традиционални свебор садржи витешке, хајдучке, пастирске и изворне народне вештине. Начело је витешко: "Ко може боље широко му поље." Начело за тотални свебор је "Удри како стигнеш", а за експериментални, у коме се проучавају друге борилачке вештине и спортови, оцењују њихове вредности, стварају захвати за одбрану од њих и измишљају нови, влада принцип: "Ум царује, снага кладе ваља."

Како свебор изгледа на делу видели смо на тренингу клуба "Свети ратник" у Основној школи "Синиша Николајевић" на Црвеном крсту. Тренинг води Цвјетко Стевановић, председник Савеза свебора, који је иначе и инструктор Теквондо федерације, селектор југословенске теквондо репрезентације и председник Теквондо асоцијације Србије која броји 68 клубова. На тренинг су, поред свебораца Младена Стевановића, Зорана Милешевића, Зорана Петковића, Ивана Ранђеловића, Николе Пантелића и Велише Миљановића (сваки има "дебело" искуство и у другим борилачким вештинама) дошли и другари из разреда, једанастогодишњи Александар Цицић и Дарко Степановић, ученици петог разреда основне школе, као и Споменка Дрљача која вели да свебор вежба однедавно и да је много бољи од аеробика.

Рукама, ногама и главом

Тренинг почиње тако што свеборци стану у круг а старешина, односно тренер, се окреће према истоку. Следи Карађорђев поздрав, а потом се сви окрећу према истоку, крсте и изговарају "Оченаш". По загревању почиње вежбање, најпре оних најлакших удараца из приступног видокруга свебора.

- У свебору нема филмских и балетских удараца који су лепи за око, а неефикасни у пракси. Удара се рукама, ногама и главом из свих позиција и у свим правцима - објашњава Предраг Милошевић док свеборци пузе, шамарају, жандарски марширају...

- Почетници прво морају да савладају типично српске, народне ударце које ми зовемо онако како их народ зове као што су: чекић, данга, дандара, шљага, жандарски, чубурски ударац главом. Од хладног оружја користи се штап, сабља, мотика, секира, пушка, нож.

За неупућене, данга је кратак ударац песницом у горњи део тела, дандара је дугачак кроше, а чубурски ударац главом:

Патентирали су га чубурски мангупи пре пола века - смеје се Бата. - Прве батине сам добио баш на Чубури и то главом. Добро сам их запамтио и ту технику уврстио свебор. Вашарски смо научили гледајући сељаке како се бију на вашарима. То вам је милина једна. Најјачи ударац што постоји је оберучке одозго по темену.

Онај ко у свебору жели да стигне до врха и стекне звање Витеза господара мора добро да се помучи и ментално и психички, прође унутрашњи видокруг а потом и витешки, а сваки од њих има три степена, односно испита. Упорни свеборац ће тако морати да савлада гађање каменом у покретну мету по методу српске хероине Милунке Савић, технике Милосава Радојковића, топуз Цвјетка Стевановића, дурмиторску борбу штапом, Саичића борбу сабљом, Миловановића борбу ножем.

- Свака од поменутих техника је прича за себе - каже Бата Милошевић. - Тај Миловановић, на пример, води порекло из истоименог засеока на Медведнику, а током Другог светског рата био је поручник енглеске војске и ратовао је са Монтгомеријем у Африци. Његово једино оружје у борби био је нож. Од његовог сина Ђорђа сазнао сам да је он три пута препливавао Рајну скупљајући обавештајне податке. А Леко Саичић је у јапанско-руском рату 1905. године посекао највећег јапанског самураја. По предању он је вежбао тако што је другом човеку сабљом одсецао дугме на кошуљи, прво испод врата. Дурмиторску борбу штапом показао ми је један брђанин са Жабљака. Он је својом мочугом, почетком маја, пре неколико година, успео да убије четири вука, а колико је дивљих паса тако средио ни сам не зна.

Негују витешки дух

Слађан Мијаљевић, старешина свебора, који се бави каратеом више од две деценије и има звање мајстора, а председник је и тренер Школе борилачких вештина Београд, истиче да у српским борилачким вештинама теоретско знање има исту важност као и практично.

- Ми смо и чувари српске духовности, а православље је наша филозофија живљења - каже. - Да би борилац положио испит из првог, приступног видокруга, мора знати "Оченаш", зашто стојимо у кругу, шта значи Карађорђев поздрав и закелтва, зашто се окрећемо ка истоку при поздраву и молитви и један став из Српског витешког кодекса. У свебору је забрањено наношење повреда саборцу, па се чак и случајна повреда кажњава удаљавањем са вежбе. Такође су, у складу са православном етиком, забрањене острашћеност, мржња и агресивност и због тога су дозвољени само они елементи из других вештина који не изазивају зло у човеку.

Витешки дух свеборци посебно негују. Вађење крста из Саве на Богојављење био је витешки чин и уједно прво такмичење у свебору. Први је до крста у леденој води допливао свеборац Богдан Лубардић, асистент на катедри за филозофију на Теолошком факултету у Београду. Слично такмичење и јавно представљање својих вештина свеборци планирају за Ђурђевдан.

- За оно што ми радимо заинтересовани су и Козаци из источног Казахстана - вели Цвјетко Стевановић. - У Москви је при теквондо клубу који води Игор Чешков, долазио је у Београд, основана секција свебора, а ја сам успео да организујем клуб и у Калифорнији, при цркви Св. Спаса у месту Аркедија.

Примећујемо, у шали, да свебору ипак, нешто недостаје. јер, део српске традиције је и обавезно псовање у ситуацијама када се потегну песнице.

- У свебору псовање - застаје Бата да би нашао праву реч - није препоручљиво.

Грб свебора

Грб свебора представља борилачку снагу и неуништивост српског народа и, како каже Предраг Бата Милошевић, оснивач и старешина српских борилачких вештина, симболизује везу између прапочетка српске и европске цивилизације у Лепенском виру и православља.

- Основа је облутак или ускршње јаје као симбол вечности и поновног рађања - објашњава Бата. - Оцила штите крст, а штит као знак одбране од зла окренут је напоње према нападачима. Боје грба су црвена, плава и бела. Модеран је, јасан, једноставан и садржи сву националну симболику. Израдио га је сликар Миодраг Војисављевић, а као оригинални знак заштићен је законом.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Српске борилачке вештине Свебор

Postod mesi » Ned Avg 01, 2010 10:30

Мајстори смо да измислимо глупости!
mesi
embrion
 
Postovi: 5
Pridružio se: Ned Avg 01, 2010 07:21

Re: Српске борилачке вештине Свебор

Postod dishi68 » Pon Avg 02, 2010 08:19

Идеја је била добра, а онда су се као по старом српском обичају поделили на Свебор и Свибор.

Уосталом када гледате на Националној Географији неке Енглезе, како се млате мачевима у средњевековним околопима не кажете како су ови Енглези глупи, него браво, људи одржавају традицију.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08


Povratak na Sport

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju

cron