Štedljive sijalice

uradi sam saveti...

Štedljive sijalice

Postod agvozden » Čet Jan 17, 2013 02:00

MONDO: Štedimo li sa "štedljivim sijalicama"?

Kupujete li "štedljive sijalice"? Ako je odgovor da, bilo da to radite zbog manjeg računa kod EPS-a ili zbog prilike da se i vi ekološki svesno ponašate, bilo bi dobro da znate neke činjenice.


Evropska unija praktično je okončala trogodišnju akciju povlačenje klasičnih sijalica (inkadescentnih) sa svog tržišta u septembru ove godine. Zabrana prodaje novih količina dobrih starih sijalica sa volfram vlaknom naravno ne važi za zemlje van Unije, ali fama "štednje" polako, s porastom cene struje, maha uzima i u Srbiji. Ako u januaru 2013. EPS zabiberi još 25 odsto poskupljenja, preračunavaćemo se za sijalice još i više.

Fama je bazirana na dve, više manje, nesporne činjenice. Prva je da postoji globalna potreba za smanjenjem potrošnje električne energije zbog efekta staklene bašte (tj. emisije ugljen dioksida), a druga da su fluorescentne svetiljke energetski efikasnije od klasičnih, te troše manje struje. Činjenice su tu ali sve ostalo je prepušteno mašti moćnog marketinga i lobiranja proizvođača.

Ono što političari i neki ekološki aktivisti "zaborave", a proizvođači i trgovci ne žele da kažu, su negativni efekti proizvodnje i upotrebe "štedljivih sijalica", kako se popularno zovu kompaktne fluo cevi (CFL) koje idu u klasično sijalično grlo.

Krenimo od ekonomskih faktora. Da bi tzv. štedljiva sijalica došlo da potrošača potrebno je da se u njenoj proizvodnji potroši od šest do četrdeset puta više energije i još dodatno za njihov transport (jer su teže i veće od klasičnih, a svetom se distribuiraju iz Kine).

"Staklenoj bašti" od toliko utrošene energije neće biti bolje ali predpostavljamo da potrošače taj "zeleni" aspekt priče u Srbiji i ne zanima previše. Njih privlači magična reč "štednja", ali ni tu stvari ne stoje mnogo bolje.

Iako na kutijama "štedljivih" sijalica piše da one "zamenjuju" klasične određene snage u stvarnosti je situacija drugačija. Kako je to još pre tri godine na savetovanju "Osvetljenje 2009" uspešno prezentovao stručnjak za rasvetu, arhitekta, dizajner svetla i gostujući predavač na mnogim evropskih univerzitetima Nebojša Radivojević, reklamirane velike uštede su pod velikim znakom pitanja.

Na kutiji navedenih 11 vata (W) snage nove sijalice, koja svetli kao 60 vata klasične, nećete dobiti, ma kako kvalitetne sijalice kupili. Stvar je u svetlosnom fluksu.

Iz malog mozga i osnovnoškolske fizike vraća nam se pojam fluksa, tj. snage svetlostnog zračenja, koja se izražava u lumenima. Klasična sijalica od 60W daje 710 lumena, a "zamena" od 11W samo 570 do 610. To je podbačaj od 15 do 20 odsto od onog što "piše na kutiji".

Da stvar nije samo teorijska eksperimatnalno je utvrdio Momčilo Vujičić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Čačku za oblast industrijske elektroenergetike. On je 2011. godine testirao po 40 svetiljki sa rafova domaćih prodavnica iz obe kategorije i utvrdio da nijedna fluorescentna sijalica realno nije imala nazivnu snagu koja je deklarisana na kutiji.

Pored ova dva domaća primera argumentovane kritike, slične možete naći svuda na internetu. Dobar polaz je sa sajta www.savethebulb.org.

Pored snage, neodgovarajuća je i svetlost kojom sijalica obasjava prostoriju. Ali, prvo da se pozabavimo pitanjem "a koliko to uštedimo struje".

Tu ne pomaže znanje iz osnovne škole, pa ćemo samo reći da klasična sijalica od 60W troši 60VA (volt ampera) nečeg što se zove prividna snaga, a njen fluo parnjak od 11W - 20VA. Tu je ušteda tri puta, ali ne i šest puta koliko "bi trebalo". Ovde je podbačaj reklame mnogo veći nego 20 odsto kod svetlenja.

Tako stvari stoje kada sijalice rade. A kada ne rade? Praksa pokazuje da je deklarisani vek sijalica od 6.000 ili 8.000 hiljada sati ostvariv samo u idealnim, da ne kažemo laboratorijskim uslovima.

Doduše, to nam na kutijama i nagoveštavaju kada kažu da će vaša dragocena sijalica "garantovano raditi" šest godina ali (pa slede sitna slovca) ako prosečno radi 2,7 sati dnevno.

Na terenu, i domaćem i inostranom (ponovom preporučujemo www.savethebulb.org), stvari stoje ovako - svaka druga od ukupnog broja fluo sijalica renomiranih proizvođača otkaže znatno pre deklarisanog broja sati rada. Kod onih jeftinijih redovna je pojava da žive u proseku od 10 dana do tri meseca.

Naravno, tu postoje garancije pa se prerano pregorele sijalice mogu zameniti, u Srbiji naravno uz male peripetije tipa "pa ko, pobogu, reklamira kvar sijalice".

Treba imati u vidu i da sijalicu koja bi trebalo da "radi šest godna" ni teorijski ne možete da zamenite posle osam i po meseci jer vam trgovac uvek može reći da vam je radila 24 časa (i potrošila svojih deklarisanih 6.000 časova).

Kada smo sve prethodno "svarili" možemo da se malo igramo brojkama. Ako u dnevnoj sobi klasičnu sijalicu 100 vata zamenimo "štedljivom" od 25 vata (deklarisanoj kao zamena za 125 vata), dobićemo svetlost otprilike istu ili malo slabiju. Koliko smo uštedeli struje?

Recimo da domaćinstvo na struju mesečno potroši 3.500 dinara. Analize kažu da se od ukupne potrošnje struje u jednom domu na trošak za osvetljavanje prostorija potroši svega pet odsto, to je u našem slučaju 175 dinara mesečno, tj. 4.200 dinara za dve godine koliko prosečno traje "štedljiva sijalica" kupljena i korišćenja u Srbiji.

Ako hoćemo da stavimo štedljive sijalice na pet mesta u stanu, to će nas koštati oko 2.750 dinara. Sa tim sijalicama ćemo u narednih 24 meseca potrošiti struje za 1.400 dinara. Za to vreme bi na 4.200 dinara potrošnje običnih sijalica morali da dodamo i trošak od recimo 1.000 dinara za dvadesetak običnih sijalica. Sa običnima ćemo biti široke ruke , mada je poznat slučaj i da jedna takva sijalica "pregura" i nekoliko decenija povremene upotrebe.

Kada se sve sabere i podeli ušteda je 45 dinara mesečno.

Pa kad ne štedimo baš "uveliko" pitanje je zbog čega je cela akcija i pokrenuta. Odgovor svi znamo a za MONDO ga daje Nebojša Radiivojević.

"Lobiranje proizvođača je suviše veliko. To jesu u većini slučajeva isti proizvođači koji prave i klasične sijalice (Philips, Osram, General Electric...) ali profit na 'štedljivim sijalicama' nekoliko puta je veći od onog na klasičnim.

Kada se pritisnu političari koji uz to imaju ekološku 'zaleđinu' u navodnom smanjenju emisije ugljen dioksida, do odluke nije tako teško doći", kaže dizajner svetla Radivojević.


http://www.mondo.rs/s274217/Info/Ekonom ... icama.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Štedljive sijalice

Postod agvozden » Pet Jan 18, 2013 11:39

MONDO: Štedljive sijalice ne štede i zdravlje

Pored niza nepraktičnosti, upotreba tzv štedljivih sijalica (CFL) dovodi nas pred pitanje da li uštedom sitniša na potrošenoj struji "štedimo" i na sopstvenom zdravlju.

U prvom delu MONDO priče o "štedljivim sijalicama" videli smo da one i ne štede baš preterano, a svakako ne onoliko koliko "piše na kutiji". Sada ćemo videti i neke praktične aspekte koje ograničavaju upotrebu nametnutih nam malih fluo cevi. Na primer - kako njihova upotreba utiče na zdravlje ljudi.

"Štedljiva sijalica" je, možemo reći, jedna nežna "zverka". Za razliku od dobre stare sijalice, ne možete je koristiti gde vam padne na pamet, odnosno gde imate sijalično grlo.

Kompaktna fluo cev ne može se koristiti, ili bar proizvođači ne preporučuju, u kuglama lustera ili uz bilo koji drugi zatvoren ili poluzatvoren abažur.

Suviše se greju i time će im (ionako problematičn) vek trajanja biti znatno smanjen. A time zaboravite na uštedu. Zbog toga nisu prikladne ni za stone, podne, zidne lampe kao ni, recimo, aspiratore. Na dimere (potenciomere za promenu jačine osvetljenja) na lampama i zidnim prekidačima u startu zaboravite.

"Štedišama" pored toplote ne prija ni hladnoća i vlaga, pa tako ne mogu ni da budu postavljene na terasi, bašti ili podrumu. Ne prija im čak ni "ljudski dodir" pa ih pri postavljanju morate držati za podnožje s navojem, a nikako za samu cevku.

Na kraju (ne)praktičnosti, ako im i nađete suvu i umereno toplu sredinu ne bi li vam svetlele, nemojte da ih često palite-gasite, je ni to "ne vole". Najradije bi da rade non stop, a preporuka je da rade 60 minuta "u cugu" pa da ne rade bar 90, ili da za 6.000 sati rada ima 3.000 paljenja/gašenja.

Ali "praktičnost" kompaktnih fluo cevi manji je problem od onog koji muči pojedine naučnike ali i ekologe. Najveća zamerka "štedljivim sijalicama" je problem same prirode svetla koje emituju.

Klasična inkandescentna sijalica superiorna je po širini i neisprekidanosti svetlosnog spektra koji emituje u odnosu na bilo koji drugi veštački izvor svetlosti. Ona je najpribližnija sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko evolucija navikavala milionima godina, kaže Nebojša Radivojević u prezentaciji za seminar "Osvetljenje 2009". Zbog toga čak i kod najboljih fluo sijalica posle dužeg vremena u zatvorenom prostoru ne možete fino raspoznavati boje i njihove nijanse.

Na jednom od internet foruma gde su se takođe bavili pitanjem "da li štedljive sijalice štede" neko je preporučio originalnu proveru prirodnosti svetla vaše nove fluo sijalice - "šnicla test".

Donesete svežu šniclu u vašu sobu, i upalite svetlo. Ukoliko vam je svetlost suviše "plava" ili pak više "naradžasta", sirova šnicla neće izgledati prijatno za jelo, što znači da ni svetlost nije prijatna na duži rok.

Zbog toga je bitno koliko kelvina toplote svetlosti daje fluo sijalica. Ukoliko je stavljate u prostorije gde dugo ili često boravite trebalo bi da bude 2.700 kelvina, tzv toplo bela.

Ukoliko želite možete dobiti i "dnevno svetlo" sa 6.500 kelvina ali ono je zamorno u dužem vremenu, dok 4.200 kelvina, tzv. hladno bela (iliti "dom zdravlja" kako je definisao jedan internet korsinik) može "da prođe " u kupatilu, ali i to samo ako je dovoljno snažna.

Upravo zbog toplote svetlosti korišćenje fluo sijalica, kao i tradicionalnih "neonki" (odnosno standardnih dugih fluo cevi koje se kod nas koriste više od tri decenije), ima svoje problematične strane za zdravlje ljudi - direktno i indirektno.

Direktan negativan uticaj nam je poznat odavno i zbog toga se standardne fluo cevi "nisu poreporučivale za upotrebu" u bolnicama, školama i vrtićima. Opravdanost takvog stava potvrđena je u nekoliko medicinskih studija.

Naime, isprekidani spektar koji emituje kompaktna fluo cev je takav da ima skokove u plavom delu spektra. Ti energetski skokovi, kažu studije, utiču na hormonsku neravnotežu u ljudskom organizmu, jer naš biološki sat dan-noć koristi infarmacije koje oči dobijaju iz plavog dela spektra (to je onaj sa više kelvina). Tako nam fluo cev kaže da je još dan i telo nastavlja da luči dnevne hormone, uključujući i hormon stresa.

Prema nekim istraživanjima rak dojke kod fabričkih radnica trećih smena izloženih ovakvom osvetljenju je i do 30 odsto češći nego u dnevnim smenama.

Prve studije javile su se pre 2007. godine kada je zabrana klasičnih sijalica najavljivana, a među poslednjima o kancerogenosti su one izraelskih naučnici sa Univerziteta u Haifi i stručnjaka berlinske laboratorije Alab koji su otkrili da fluorescentne sijalice u radu ispuštaju kancerogeni fenol, naftalen i stiren...

Takve studije kritičari osporavaju ili kao obične "teorije zavere", ili nedovoljno pouzdane naučne radove. Skepse ima i kod nas pa se na internetu može naći više medijskih izjava profesora sa Elektortehničkog fakulteta u Beogradu koji kažu da "štedljive sijalice nisu štetne po zdravlje".

Organizacije za zaštitu potrošača se uzdržavaju od komentara ovim povodom jer, kako za MONDO kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ni u šta ne možemo biti sigurni dok analizu ne uradi neka od ovlašćenih domaćih institucija.

Papović, međutim, skreće pažnju na drugi veliki problem sa "štedljivim sijalicama" u Srbiji - njihovim odlaganjem.

"Ono što je sigurno je da one spadaju u opasan otpad, a Srbija ima veliki problem gde se i šta odlaže. Ceo sistem odlaganja otpada i reciklaže kod nas je urađen pomoću štapa i kanapa".

Trošak reciklaže "štedljivih sijalica" procenjuje se na 0,3 do 1,0 evra po komadu. Naravno da to nije ekonomski isplativ posao već se radi isključivo iz bezbednostnih razloga i zbog toga reciklažni centri moraju da imaju državno dotiranje.

I Nebojša Radivojević ističe ekološki hazard upotrebe fluo sijalica u našim uslovima. Fluo svetiljke su posebno opasne jer sadrže živu, koja je kako znamo veoma otrovna, taloži se u organizmu i kada jednom uđe ne može se izlučiti napolje.

Količina žive kod sijalica "po komadu" nije velika, od jednog miligrama u boljim do pet miligrama u jeftinijim sijalicama. Ali, na gomili to predstavlja ozbiljnu ekološku opasnost, posebno po vodotokove. Na običnim deponijama živa se zbog metanske sredine usled rada bakterija sjedinjuje u metan-živu, koja je još opasnija od elementarne žive.

Da li ste u vašem komšiluku videli negde mesto za odlaganje potrošenih "štedljivih sijalica"? Možda u nekom hipermarketu, ali znate li nekog da je tamo odneo svoju "crklu" ili polomljenuj sijalicu?

Ako mislite da se u oprezu preteruje, jer "razbili su nam se toliki toplomeri koji imaju viže žive nego u sijalicama pa ništa", pogledajte šta piše u jednom američkom uputstvu.

Evo šta treba uraditi ako vam pukne (a dešava se) fluo cev, kaže Agencija za zaštitu životne sredine SAD. Između ostalog piše: otvoriti prozore i u prostoriju se vratiti tek nakon 15 minuta, ako krhotine usisavate odmah izvaditi kesu iz usisavača i dobro je zatvoriti u plastičnu vreću i odložiti; odeću i posteljinu na koju su pale krhotine nikada više ne upotrebljavati već baciti...

Sve gore navedeno je poznato već duže vremena ali to nije sprečilo birokrate Evropske unije da donesu i sprovedu uredbe o "zatiranju" klasičnih sijalica i, posredno, uvođenju kompaktnih fluio cevi.

Kanada, s druge strane, promenila je mišljenje posle žestoke reakcije građana i zainteresovanih udruženja i odložila primenu sličnih uredbi. Borba se vodi u u SAD, i to rovovska – od jedne do druge savezne države.

Pa mora biti svetla na kraju tunela, kažu pobornici progresa. Pa mora, ali to nisu kompakt fluo cevi već halogene sijalice danas, a led osvetljenje u dogledno vreme. Bez žive u obe varijante.

Halogene sijalice klase "c"imaju spektar kao i klasične volframove, energetski su efikasnije oko 30 odsto, a radni vek im je 20.000 sati. Međutim, one su prelazno rešenje je i na njih ima pik Evropska unija, pa se zabranjuju od 1.septembra 2016.

Dotle će nas valjda ogrejati sunce i od LED tehnologije. I doduše iako i danas ima LED sijalica koje idu u standardno sijalično grlo (E27), i rade do 25.000 sati, one su papreno skupe (5.000 dinara za slabašno svetlo).Međutim, one kao i fluo imaju problem sa "skučenim prostorima".

Uz sve navedeno postavlja se pitanje vredi li se, posebno u Srbiji (sa niskom cenom struje i problematičnim sistemom reciklaže), uopšte baktati sa "štedljivim sijalicama". Uz napomenu da se na osvetljenje u kući potroši samo pet odsto onoga što otkuca brojilo odgovor Nebojše Radivojevića je decidirano "ne".

http://www.mondo.rs/s274360/Info/Ekonom ... avlje.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Povratak na Saveti

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google Adsense [Bot] i 7 gostiju

cron