Postoji li monopol Delte

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Postoji li monopol Delte

Postod agvozden » Sre Okt 17, 2007 07:01

Izvor: B92

Komisija za zaštitu konkurencije začuđena odlukom da se poništi njeno rešenje o odbijanju odobrenja spajanja firme Primer C i C marketa.

Vrhovni sud je rešenje antimonpoloske komisije da se odbije spajanje Primera C i C Marketa, čime je kompanija najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića preuzela još jedan trgovninski lanac, obrazložio kršenjem procedure. Sud saopštava da nije dostavljen zapisnik sa glasanja, dok Komisija kaže da taj zapisnik poseduje ali da ga niko iz Vrhovngo suda nije ni tražio.

Za sada se ne ispituje da li kompanija Delta u čijem su sastavu trgovniski lanci Maxi, Pekabeta, C Market i Tempo ima monopol, kaže ministar trgovine Predrag Bubalo. Na osnovu nalaza Privredne Komore Srbije objavljenih u septembru prošle godine Delta nije monopolista.

Na koncentraciju trgovniskih lanaca u komapniji Delta ukazivao je i vladin Savet za borbu protiv korupcije. Predasednica tog tela Verica Barać za B92 kaže da Vrhovni sud nije morao da vrati ceo postupak na početak.

"Nije se odlučio da on sam meritorno reši tu stvar, znači da sudi u takozvanom poslu pune jurisdikcije. Šta to u posledicama znači, to znači da ako je bilo kršenja zakona prilikom ove koncentracije ili ukoliko se vidi da je odluka Komisije ipak bila valjana onda će se videti da je za to neztakonito ponašanje ostavljeno dosta vremena", objašnjava Verica Barać.

Zbog odluke Vrhovnog suda, Komisija za zaštitu konkurencije može u ponovljenom postupku da otkloni propuste na koje je sud ukazao i da donese novu odluku. U međuvremenu niko ne ispituja da li Delta ima monopol, kaže ministar trgovine Predrag Bubalo.

“Ja ne znam da se ispituje Deltin monopol. Komisija za zaštitu konkurencije je radila na pitanju preuzimanja C marketa i evo imamo epilog kod Vrhovnog suda, a da li se monopol u ovom momentu ispituje ja koliko znam ne, a zainteresovan sam da se ispita permanentno svačije učešće na tržištu”, kazao je Bubalo.

Kompanija Delta saopštila je da će tužiti svakog ko neistinitim tvrdnjama i klevetama narušava ugled te kompanije i veliku materijalnu štetu, a prva na udaru biće Verica Barać. Ona tu tužbu doživljava kao pretnju.

"Ovo je pokušaj pritiska verovatno i na pravosudne organe, eto oni će imati advokate i timove. S obzirom da smo poslednjih godinu- dve dana bili svedoci zaista spektakularnih suđenja i hapšenja, i u toj atmosferi se tužbe ovde najavljuju na konferenciji za štampu", kaže Baraćeva.

Ona tvrdi da u Srbiji "neko ko ima novac i moć on zaista pomisli da ima svu silu ovog sveta" . "Jer ako se radi samo o tužbi onda nema potrebe da se to saopštava nego se prosto onaj ko je tužen dobije primerak tužbe i poziv za sud", kaže Verica Barać.

Najavljene tužbe predstavljaju pritisak na slobodu javne reči, kao i pritisak na građane koji žele da znaju kakav je položaj Delte, smatra Direktorka Ekonomist grupe Biljana Stepanović.

"Pritisak na moje elementarno ljudsko pravo da pitam da li vi ljudi imate monopol, kako ste vi ljudi dospeli tokom godina ratova, sankcija, bede, inflacije i svega na Forbsovu listu najbogatijih ljudi sveta. Kako vaš eventualni monopol može da utiče na mene kao potrošača, na sve ljude", rekla je Stepanovićeva.

Ona kaže da je uvredljivo što ispada da je hrabrost da se govori o Delti. "Sada 2007. mi doživljavamo da nam se unapred tvrdi: samo progovori a moji advokati iz Londona će da te tuže, već će naći neki pravni osnov“, tvrdi Stepanovićeva.

Biljana Stepanović smatra da ni Vladi Srbije nije u interesu da se utvrdi da Delta eventualno ima monopol, jer se onda postavlja logično pitanje - ko nas je doveo u tu situaciju.

Ona dodaje i da dovođenje potpredsednice kompanije Delta Milke Forcan na čelo vladinog Saveta za brendiranje, predstavlja formalizaciju uticaja koji ta kompanija ima godinama unazad, naročito posle 2000.

O imenovanju Milke Forcan izjasniće se i Odbor za sukob interesa, potvrdio je za B92 predsednik tog Odbora Milovan Dedijer.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Milka Forcan u sukobu interesa?

Postod agvozden » Sre Okt 17, 2007 08:53

Izvor: B92

Ispitaće se da li je Milka Forcan u sukobu interesa pošto je postavljena za predsednicu Saveta za promociju Srbije.

Predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa Milovan Dedijer kaže za B92 da se ispituje i da li je potpredsednica Delta Holdinga postala službenica Vlade Srbije i da će o tome taj odbor raspravaljati sledeće nedelje. Ministar trgovine Predlag Bubalo, koji je Milku Forcan predložio na ovo mesto kaže da nema sukoba interesa, jer je to funkcija savetnika koja se ne plaća.

Milku Forcan je država nedavno angažovala da sa svojim timom radi na promociji nacionalnog brenda Srbije. Ovaj slučaj naći će se pod lupom Odbora za rešavanje sukoba interesa, kaže Milovan Dedijer.

"Ne isključujem mogućnost da mi budemo nenadležni za ovaj slučaj ali time ne isključujem mogućnost da postoji sukob, ali treba da ga rešava neko drugi, neko ministarstvo", kazao je Dedijer.

Ministar trgovine Predrag Bubalo tvrdi da ovim izborom potpredsednica Delte nije ušla u Vladu Srbije i ističe da su za njen i izbor članova Saveta kriterijumi bili isključivo kvalitet i sposobnost. Ministar je pohvalio dosadašnji rad Milke Forcan.

"Pre svega Delta je postala regionalni lider i on je pokazala te rezultate u kreiranju imidža koji ima Delta. To što neko proizvoljno priča to me ne obavezuje", rekao je Bubalo.

Ministar kaže i da ako se utvrdi sukob interesa nema razloga da se to ne poštuje. "Onog momenta ako se egzaktno utvrdi da postoji bilo kakav sukob interesa za bilo kog člana Saveta , sigurno je da će biti zamenjen", rekao je Bubalo

Predlog ministra Bubala da se za promociju Srbije angažuje Milka Forcan jednoglasno su podržali i svi članovi Vlade. Savetnik premijera Srbije Milan Parivodić, potpredsednicu Delte poredi sa slavnim ženama iz istorije.

"Ona je neko ko je uspeo da bude prepoznat kao Marijana Delta grupe" rekao je Parivodić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da se o izboru Milke Forcan nije mnogo diskutovalo.

"Samo je ušlo u dnevni red bez velike raprave i tek kada su mediji počeli o tome da pišu počelo je o tome da se raspravlja. Ja smatram da ako neko ima tamo sukob interesa, dakle ako radi kao vlasnik agencije poslove za države on ne može da bude član", izjavio je Dinkić.

Potpredsednica Delta Holdinga koja je inače dobila nekoliko priznanja za odličnu saradnju sa medijima nije bila raspoložena da daje izjave za B92.

Kako je saopšteno iz službe za odnose sa javnošću ovog preduzeća, na postavljena pitanja B92 u vezi sa Savetom za brendiranje Srbije, za sada nemaju komentar.

I pored višednevnih poziva, ni članovi Saveta nisu želeli da komentarišu svoje nove angažmane.

U savetu su: Srđan Đurić - savetnik premijera Srbije za informisanje , Igor Avžner - savetnik za medije minista ekonomije i direktor agencije Fokus, Jelica Minić - iz Evropskog pokreta u Srbiji, Ivan Tasovac - direktor Beogradske filharmonije i Ana Trbović iz Instituta ekonomskih nauka koja je jedina pristala da za b92 da izjavu.

"Da li meni smeta sto je Milka Forcan predsednica saveta? Ja sam i ranije pisala o toj, doduše posredno. Dakle, kontroverzno jeste poreklo kapitala jeste, ali zakonski to nije na meni da odredim. Ali ono što nije kontoroverzno je njena izuzetna dobra volja da se uključi u ovaj projekat", rekla je Trbovićeva.

Ana Trbović smatra da su u Savet ušli stručni ljudi i da Delta nema nikakve koristi od ovog projekta. Priznaje da imidž kompanije u kojoj je zaposlena Milka Forcan nije sjajan ali da je inicijativa za svaku pohvalu.

"Nju razumem u smislu da je kao i ja putovala van Srbije da promoviše Srbiju i da nije bila zadovoljna sa onim što dolazi u ambalaži šta je to Srbija", kaže Trbovićeva.

Kako saznajemo, posle konstitutivne sednice Saveta, koja je održana ove nedelje, članovi će se ponovo sastati u četvrtak.

Inače, Srđan Šaper, direktor "Mekeneriskona" koji je imenovan za člana Saveta, tražio je od Vlade da ga razreši, jer nikada nije želeo da prihvati to mesto. Kao razlog naveo je da ima mnogobrojne obaveze i da bi učešćem u radu Saveta mogao da dođe u sukob interesa.

OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Imperija na staklenim nogama

Postod agvozden » Sre Okt 17, 2007 09:34

Usponu kompanije Miroslava Miškovića nazire se tužan kraj

Epoha divljačkog kapitalizma u Srbiji bliži se kraju. Neizbežan je i kraj glavnog protagoniste Miroslava Miškovića. Kako će izgledati ova država nakon njegovog pada?
Priželjkuje li politička elita, koju Mišković danas finansira, takav razvoj događaja?


Najbogatiji čovek u Srbiji danas je Miroslav Mišković, vlasnik kompanije "Delta". Njegova imovina procenjuje se na bezmalo dve milijarde dolara.
Privatna imovina porodice Mišković samo u Londonu vredi najmanje pedeset miliona evra! Plus nekretnine na ime članova porodice u Crnoj Gori i drugim evropskim državama.
Najmoćniji čovek u Srbiji je, bez sumnje, Miroslav Mišković. Njegova kompanija zapošljava desetinu hiljada radnika, od kojih većina radi na crno, bez socijalnog osiguranja, radnog staža i večito na "probnom radu''.
Gospodin Mišković je spretan trgovac. Obogatio se za vreme vladavine Slobodana Miloševića, iznoseći džakove para iz zemlje u banke na Kipru, Londonu... Upućeni kažu da je raspolagao ogromnim parama porodice Milošević, i da je državnim parama plaćao državne nabavke. Po sistemu - pola plaćam, pola sebi dajem.
Gospodin Mišković vlasnik je listova "Večernje novosti", džepnog izdanja dnevnog "Pressa", nedeljnika "Standard'', a podmazuje i ostale medije. Nekim urednicima uticajnih novina daje i šakom i kapom.
Miroslav Mišković drži na platnom spisku većinu srpskih političara, i stranačkih prvaka i funkcionera. Sponzoriše nekoliko stranaka, u zavisnosti od njihovog uticaja u parlamentu. Utiče na srpsku unutrašnju pa i spoljnu politiku. Ipak...
Najzaduženiji čovek u Srbiji je gospodin Miroslav Mišković!
Upućeni procenjuju da je kompanija "Delta" zadužena kreditima kod banaka u visini od 500 miliona evra!
Na koji način se gospodin Miroslav Mišković, provincijski komunistički rukovodilac iz Varvarina, obogatio za nepune dve decenije?
Krajem prošle godine TABLOID je u osam nastavaka objavio serijal tekstova, u kojima je do detalja opisano na koji način je gospodin Mišković dolazio do vlasništva nad državnim firmama, kupujući ih bezmalo bez uloženog dinara, a potom šaljući polovinu radnika na berzu rada i rasprodajući imovinu tih firmi.
Naš list je sredinom decembra, pod snažnim pritiskom gospodina Miškovića, prestao da izlazi. Ipak, početkom februara štampali smo specijalno izdanje posvećeno imperiji gospodina Miškovića. Tiraž od 20.000 primeraka morali smo sami da podelimo čitaocima širom Srbije, jer su tri najjače distributerske kuće odbile da TABLOID iznesu na kioske. Prethodno nam je štamparija "Politike" otkazala štampanje ovog izdanja, iako smo ga avansno platili.
Ko se zameri gospodinu Miškoviću, može računati na velike neprilike.
Naš kolumnista Branko Dragaš u ovom broju opisuje način na koji gospodin Mišković stiče svoje bogatstvo. Kako je gospodin Dragaš jedan od najkompetentnijih ekonomista u Srbiji, pažnji naših čitalaca preporučujemo njegovu kolumnu na sedmoj strani našeg lista. Zašto se uopšte bavimo imperijom Miroslava Miškovića?
U vreme tranzicije i izolacije Srbije gospodin Mišković nije jedini zgrabio sve što mu je došlo pod ruku. Ljudi su, svuda na planeti, skloni lakoj zaradi, ali ih u pravnim državama u tome sprečavaju institucije, zakoni i nezavisni istražni, poreski i sudski organi.
Gospodin Mišković je tipična pojava u državama u tranziciji. Dakle, čovek sklon brzom bogaćenju, otimanju, nasilju, nepoštovanju zakona, ponižavanju zaposlenih.
U firmama pod kontrolom gospodina Miškovića vladaju stroga pravila, dugo se i mnogo radi, za malo para, uz mnogo nasilja i poniženja. Položaj zaposlenih u kompanijama gospodina Miškovića može se porediti s položajem koji su imali radnici u feudalnom društvu.
Gospodin Mišković je priprost čovek, oskudnog obrazovanja. Tipičan mali tiranin, koji u svojoj porodici ne uživa nikakav, ama baš nikakav, ugled. Iz tih razloga se iz Kruševca preselio u Beograd, da svoju sramotu, u velegradu, lakše prikrije.
Očekivalo se da će nakon promene vlasti u oktobru 2000. godine gospodin Mišković, pre Slobodana Miloševića, osetiti komfor ćelija Okružnog zatvora u Beogradu. Ali...
Prepredeni komunistički desperados iz Varvarina imao je sreće. Vlast koja je nasledila Miloševića nije imala nikakvu viziju, nikakvu strategiju šta da se uradi posle obaranja Miloševićevog režima. A u vlasti je učestvovalo dvadesetak partija, čiji su lideri, svako za sebe, želeli da otmu deo kolača, da ne propuste šansu, znajući da se na vlast većina njih više nikada neće vratiti.
U kompaniji gospodina Miškovića bila je uhlebljena supruga Dragana Šuntanovca, koja je kćerka uglednog člana SPS-a Miroslava Ilića. Još 1998. godine gospodin Šuntanovac (venčao ga je Boris Tadić) uz pomoć tasta, dospeo je na kadrovsku listu SPS-JUL kao kandidat za visokog funkcionera Službe državne bezbednosti!
Gospodin Mišković je potpredsednicu svoje kompanije Milku Forcan, kojoj je napravio dete a potom je prepustio da se uda za drugog čoveka, uspeo da podvede Zoranu Đinđiću, a onda, po potrebi i drugim funkcionerima iz DOS-a. Tako je sačuvao bogatstvo i umesto u zatvor, nastavio je da širi imperiju, naročito posle ubistva premijera Đinđića, jer je njegov naslednik Boris Tadić, sklon najgoroj vrsti nemorala, uzimao s poštovanjem Miškovićeve donacije i njegovu potpredsednicu.
Nakon streljanja premijera Đinđića, gospodin Mišković kreće u surovu pljačku. Njegovi poslovni partneri su Aleksandar Vlahović, Danko Đunić, Milan Beko, Mirko Cvetković, Dušan Mihajilović...
Osnovno opredeljenje gospodina Miškovića nije ulaganje u proizvodnju, u otvaranje fabrika.
Gospodin Mišković je preko svojih inostranih firmi otvorio banku i kompaniju za osiguranje, i počeo da kupuje trgovinske firme, stvarajući trgovinsku mrežu, radi monopola.
Surov je gospodin Mišković. Ko mu se u poslu ispreči, on ga skloni, ili uhapsi. Vlasnik građevinske firme "Gemaks" Đorđo Antelj, pod stare dane, proveo je šest meseci u zatvoru, jer je gospodin Mišković nameračio da bez građevinske mehanizacije, dobije izgradnju Univerzitetskog naselja. Ono se gradi parama iz budžeta, i posao je dobio gospodin Mišković. Izgradiće to on tako što će angažovati druge neimare, za male pare.
Sve što učini gospodin Mišković, zasnovano je na nasilju, na otimanju.
Premijer Koštunica, upitan od visokih predstavnika međunarodne zajednice kako njegova vlada toleriše takvog nasilnika, kakav je gospodin Mišković, odgovorio je da on kupuje srpske firme, i tako sprečava strance da postanu monopolisti!
Naravno, taj odgovor premijera Koštunice jeste najobičnija besmislica.
U Srbiju je uz pomoć g. Miškovića došao hrvatski kapital, preko kompanije gospodina Ivice Todorića, koji Srbe smatra "vlaškom rajom". Gospodin Mišković je uvukao Todorićeve kompanije, jer Srbija s Rusijom ima još važeći ugovor o carinskim olakšicama pri izvozu robe. Tako Hrvati svoje proizvode plasiraju preko firmi koje su registrovali u Srbiji, a kupili su srpske firme za malo para.
Danas je, pošto su tajkuni poput Aleksandra Vlahovića i Danka Đunića gospodinu Todoriću prodali trgovinsku mrežu "Novi dom", sa stotinak prodajnih robnih kuća, u Todoriću dobio značajnog konkurenta, a iz Srbije se isisavaju milioni evra dnevno.
Imperija gospodina Miškovića svedena je na Srbiju. Sve zemlje iz okruženja odbijaju da prodaju bilo šta njegovoj kompaniji, čak i kada ona, na tenderu, nudi najbolje uslove. Zašto?
Zemlje iz okruženja čuvaju se stranog kapitala, koji nema budućnost, kao što je slučaj s Miškovićevim parama, a budući da je na listi neprijatelja SAD kome je zabranjen ulazak, zemlje iz regiona to koriste i kao izgovor, kojim sprečavaju da srpske firme kupuju u njihovim zemljama i da ulažu novac u bilo kakvu vrstu posla.
Gospodin Mišković, istina, održava dobre odnose s bivšim predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, i treba očekivati da i on nešto uloži, u neki projekat, i postane vlasnik neke fabrike, ako ih u ovoj državi još ima. Gospodin Đukanović pokušava da Miškovićevu kompaniju protežira na Kosovu, i čini u tom smislu veliki napor, ali, imajući u vidu da je Kosovo pod međunarodnom okupacijom, skoro da su nikakve šanse da se Miškovićeva imperija proširi van prostora ostatka Srbije.
Stil poslovanja gospodina Miškovića je poguban i po njega samog. Kupujući po Srbiji uglavnom trgovinske firme, on postaje konkurencija drugim tajkunima, koji se udružuju protiv njega. Javna je tajna da je u žestokom sukobu s Aleksandrom Vlahovićem, Milanom Bekom, Dankom Đunićem.
U ''Klubu privrednika" u Šekspirovoj ulici, u beogradskom naselju Senjak, na redovnim ručkovima, gospodin Mišković sagovornicima poručuje da će ''zatrti seme'' onim biznismenima koji su mu na putu.
Ima li imperija Miroslava Miškovića budućnosti? I koliko će Srbiju koštati njen pad i rasulo?
Upućeni znaju da je gospodin Mišković ozbiljno bolestan, i da lekari njegovu bolest, nažalost, ocenjuju s lošom prognozom.
U upravljanje kompanijom gospodin Mišković je uključio svog sina Marka, koji je dobio kabinet na istom spratu. Takođe je uključio u biznis i kćerku Ivanu, čijeg muža a svog zeta Gorana Karića, postavlja za direktora jednog dela kompanije.
Spisak neprijatelja koje je stekao Miroslav Mišković je impresivan. Nasilje i otimačina, nelegitimno otimanje preduzeća, imanja, poseda -ipak je zabeleženo i čeka na razrešenje, kada Srbija postane pravna država.
Nad Miškovićevom imperijom nadvijaju se crni oblaci. Najpre, očekuje se razrešenje statusa Kosova, i nakon toga Srbija će se suočiti s činjenicom da budžet više ne može da krpi rasprodajom preduzeća, jer je rasprodaja pri samom kraju. Nove vlasti će morati da traže žrtveno jagnje, i pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice biće prinuđene da se obračunaju s oligarsima. Vlasti će, bez obzira što ih je gospodin Mišković silno podmazivao, morati da ga uhapse, ako on još bude kadar i sposoban iz zdravstvenih razloga, da ode u zatvor. Tako će oni, koje je plaćao i podmićivao, prati ruke od njega.
Ako se ostvare prognoze lekara, Miškovićeva imperija će doći u neobrano grožđe. Njegovu imovinu nasleđuje njegova supruga Ljiljana, najmanje jednu polovinu, a drugi deo pripašće sinu Marku i kćerki Ivani, ako sam Miroslav testamentom drukčije ne odluči.
Gospođa Ljiljana Mišković do sada nije pokazala nikakvo interesovanje da upravlja kompanijom, niti je informisana o načinu na koji njen muž posluje, ko su mu saveznici, a ko neprijatelji u poslu. Ona će, nema sumnje, odmah oterati iz kompanije potpredsednicu Milku Forcan, i dugogodišnju Miškovićevu saradnicu Ivanu Veselinović, koja je sada skrajnuta iz upravljačkog tima, i koje su upućene u skoro sve tajne poslovanja kompanije.
Svuda u svetu velike kompanije, ''teške'' milijarde dolara, njihovi vlasnici testamentom ostavljaju upravnim odborima, ukoliko njihovi naslednici nisu osposobljeni da ih vode. Njima, naravno, ostavljaju bogatu apanažu. Stručnjacima i onima koji žive s kompanijom, vlasnici ostavljaju da u upravnom odboru nastave da njom upravljaju, kao sa svojom imovinom.
Nije teško pretpostaviti da će kompanija "Delta", Miškovićevim odlaskom u zatvor ili iz života, a obe opcije su, po svemu sudeći, izgledne, brzo zapasti u velike poteškoće. Moraće da se vraćaju dugovi, utvrđuje regularnost prilkom preuzimanja društvenih firmi, odmah će nestati moćni zaštitnici, i bauk preispitivanja zakonitosti u poslovanju kompanije brzo će je satrti.
Miškovići, kao što smo naveli, u Londonu imaju tri vile u prestižnom delu grada, bankovne račune s visokim iznosima. Oni će, može se lako desiti, otići na "rezervnu destinaciju".
Šta će se desiti s desetinom hiljada radnika koji trenutno rade u kompaniji "Delta", ko će opljačkati imovinu, objekte, zatečenu robu, kome će pripasti zemlja koja je u vlasništvu kompanije?
Raspad kompanije "Delta" teško će pogoditi i srpsku ekonomiju, jer će bez posla ostati veliki broj radnika. I politička elita će ostati bez svog pokrovitelja.
Oteto-prokleto, kažu. Ili, kao u pesmi Gorana Bregovića, "Sve će to, mila moja, pokriti ruzmarin, snjegovi i šaš".
Mnogo je bolje bilo da je sprečen vrtoglavi uspon Miroslava Miškovića, a time i njegov tužan kraj. Njegova imperija, kojom se on ponosi, u stvari je na staklenim nogama.

Milovan Brkić, TABLOID
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Delta od A do Š

Postod agvozden » Čet Nov 08, 2007 05:32

Holding Delta bavi se maloprodajom, agrarnom proizvodnjom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, nekretninama, finansijskim i uslugama osiguranja.

Vlasnik svih kompanija holdinga Delta je kiparska firma Hemslejd, iza koje stoji Miroslav Mišković. U Miškovićevom vlasništvu je veliki deo maloprodaje u Srbiji – lanac prodavnica Maksi, Pekabeta i C market i niz hipermarketa Tempo. Nedavno je kupio i 85 odsto drugog po veličini lanca trgovina u Bugarskoj.

Mišković trguje i automobilima koje prave Fiat, Alfa Romeo, Lančija, Honda, BMW, Mini Moris, kamionima Reno, kozmetikom Nivea, sportskom opremom Najk, garderobom marki Zara, Meks, Eskada i Jana.

Mnogi prehrambeni proizvodi u Srbiju dolaze preko Miškovićevih firmi. Ima ekskluzivan ugovor s ruskom kompanijom Intersport.

Što kroz aukciju, što kroz dokapitalizaciju ili na tenderima, Mišković je došao i do velikog broja nekadašnjih društvenih preduzeća. Kao vlasnik oranica po Srbiji, jedan je od najvećih jer je uspeo da kupi oko 20.000 hektara zemlje kroz poljoprivredne kombinate u Vojvodini.

Između ostalog, kupio je kikindsko poljoprivredno preduzeće Topola, Napredak iz Stare Pazove i Jedinstvo iz Apatina, MS inženjering iz Bačkog Jarka, Agronort iz Futoga.

Vlasnik je jagodinske klanice za proizvodnju suhomesnatih proizvoda Juhor, fabrike testenine Danubijus. Kupio je, pa prodao, fabrike ulja Sunce i Dunavku iz Velikog Gradišta.

Vlasnik je trgovinske firme Namateks iz Subotice, beogradske Obuće, većinski vlasnik novosadskog Bazara. Dobio je pravo izgradnje smeštaja za potrebe Univerzijade koji će u novobeogradskom bloku 67 posle sportskog događaja postati stambeno-tržni centar.

Izgradnja je planirana i na zemljištu koje je nekad pripadalo preduzeću Autokomanda, a koji je Mišković kupio na aukciji. Gradi multipleks-bioskop, kuglanu, igraonice za decu i fitnes-centar, raznovrsne tematske restorane i kafiće.

Proizvodi i trguje žitaricama, bavi se preradom mesa. Miškovićeve firme i fabrike trguju i proizvode pesticide, mineralna đubriva, granulate, gume, pa i viljuškare, motorna ulja, antifriz, akumulatore i rezervne delove za bicikle.

Preko preduzeća za puteve Niš i Beograd ima vlasništvo i u preduzećima za puteve Kragujevac, Vranje, Vojvodinaput, Srbija autoput i Partizanski put.

Strateški je partner s Grupom Đenerali i kroz Osiguranje Delta Đenerali prodaje osiguranja raznih vrsta. Firma Delta broker zauzima treće mesto prema tržišnom učešću trgovinom na Beogradskoj berzi. Osnovao je prvi domaći investicioni fond koji ulaže sredstva na domaćem i stranim tržištima kapitala.

Kupio je i beogradsku Jugohemiju i konkurisao za remont četiri aviona mig-29. Izdaje oglasni prostor Videobord, na kom se na palati Albanija u Beogradu celodnevno emituju reklame. Odnedavno je u Srbiju posredstvom Miškovićevih firmi ušao lanac kafeterija Kosta kofi.

Zapošljava oko 20.000 ljudi, a planirano je da prihod od prodaje ove godine bude 1,8 milijardi evra. Iza svih Miškovićevih firmi stoji kiparska firma Hemslejd, takođe u vlasnistvu Miškovića.

Pošto je banka Delta sve do prodaje italijanskoj banci Intezi bila u vlasništvu te of šor kompanije, novac od prodaje banke, 350 miliona evra, završio je na Kipru.

B92 01.11.2007
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Postod agvozden » Sre Nov 21, 2007 01:46

OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

KAKO DELTA DOBIJA SVOJU MARŽU

Postod agvozden » Čet Nov 29, 2007 12:19

KAKO DELTA DOBIJA SVOJU MARŽU

Radi se o ponudama Delte za plasman proizvoda dobavljača prehrambenih proizvoda u prodavnicama Maksija, Mini-maksija i Tempa, koji su u vlasništvu Delte. U tim ponudama od njih se traži da spuste cene svojih proizvoda između 30 i čak 40 odsto. To ne znači da će proizvodi biti jeftiniji, već da će Delta i to uzeti kao deo svoje zarade.

Prema ponudi koju je nekoliko dobavljača prehrambrenih proizvoda dostavilo B92, da bi plasirali proizvode u Maksiju i Tempu predlaže se da smanje svoje cene na sledeći način:

- osnovni rabat (popust koji proizvođač odobrava trgovcu za svoj proizvod) u Deltinim maloprodajnim objektima
- sve vste hleba za 30 odsto, a beli hleb za 20 odsto
- peciva za 33 odsto
- prezle za 38 odsto
- podloge za picu, kolači i kore za picu za 33 osto
- smrznuti proizvodi za 37 odsto

Za poslovanje neverovatan potez jeste i to što u pisanoj ponudi direktora za prehranu Maksija Bojana Grbovića postoji i uslovljavanje da će od odgovora na ponudu Delte zavisiti i buduća saradnja i pozicioniranje asortimana u Deltinim maloprodajnim objektima.

Ali tu nije kraj uslovljavanjima. Da bi poslovali s Miškovićem, kada mu daju traženi popust, moraju da prihvate i još jedan uslov - da im njegova kompanija isplaćuje zaradu tek za 60 dana za hleb, peciva i kore, a čak 90 dana za program zamrznute hrane.

Dobavljači za B92 tvrde da je za plasman proizvoda u maloprodajne objekte Delte neophodno platiti i takozvani ulaz od 200.000 dinara po proizvodu, dok je, primera radi, za tako nešto u Merkatoru, prema njihovim navodima, potrebno izdvojiti deset puta manje - 20.000 dinara po proizvodu.

Nesuglasice sa dobavljačima

Uprkos zvaničnom dopisu koji je B92 uputio kompaniji Delta po pitanju ponude do koje je došao, nije stigao nikakav odgovor na pitanje zašto su marže toliko velike i da li zbog njih građani toliko plaćaju prehrambrene proizvode u Deltinim maloprodajnim objektima.

Ekonomski analitičari smatraju da je neprihvatljivo da je marža za prehrambrene proizvode u zemljama Zapadne Evrope 8 odsto, a u Delti je ona neuporedivo veća. Sve one koji ne prihvataju Miškovićev reket, kako kažu analitičari, više i nema u Deltinim prodavnicama.

Ruža Ćirković, novinarka NIN-a, kao primer navodi da dobavljač Nelt više ne isporučuje Delti čokolade Milka i da nema više Arijela u prodavnicama Delte, što prema njenim rečima znači da je došlo do nesuglasica između dobavljača tih proizvoda i Miškovića.

"Nije normalno da je marža kod Miškovića 40 odsto, kao što nije normalo da su naše plate mnogo manje nego u EU, a cene su mnogo veće nego u zemljama EU ", ocenjuje ekonomski novinar Dimitrije Boarov.

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić rekao je da država ima rešenje za taj slučaj.

"Država mora da omogući ulazak velikog broja dobavljača i proizvođača prehrambenih proizvoda i lanaca velikih trgovina, kao i da se omogući malim i srednjim preduzećima da uđu u sistem dobavljača velikih kompanije jer će se samo tako povećati konkurencija i smanjiti cene. Svakako da će država reagovati, ako se utvrdi da neko drži monopol", rekao je Dinkić.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Odbačena „Deltina” prijava protiv Baraćeve

Postod agvozden » Čet Nov 29, 2007 12:22

*Odbačena „Deltina” prijava protiv Baraćeve*


Tužilaštvo procenilo da nema osnovane sumnje da je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije počinila bilo kakvo krivično delo

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu koju je kompanija „Delta”, zbog zloupotrebe službenog položaja, podnela protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, saznaje „Politika”. Prema rečima Snežane Bogdanović, drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu, tužilaštvo je utvrdilo da „nema mesta za pokretanje krivičnog postupka protiv Verice Barać, jer se u njenim radnjama ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja”. Advokat Božidar Prelević za „Politiku” pojašnjava ovu zakonsku formulaciju: „Krivični postupak se pokreće čim postoji osnovana sumnja da je neko počinio krivično delo, a ne kada se steknu sva bitna obeležja dela. Prema tome, u slučaju Verice Barać ne postoji čak ni sumnja da je počinila neko krivično delo”.

– Mi u Savetu smo, iskreno rečeno, i očekivali ovakvu odluku – rekla je Baraćeva kada smo joj sinoć saopštili odluku tužilaštva. – Mislim da je osnovni cilj podnošenja krivične prijave protiv mene bio skretanje pažnje sa nekih važnih činjenica. U ovom slučaju to je da je rešenjem Antimonopolske komisije odbijen zahtev za koncentraciju između „Primera Ce”, u vlasništvu „Delte”, i „Ce-marketa” jer bi koncentracijom došlo do njihovog dominantnog položaja na tržištu od 55 odsto, što prema zakonu nije dozvoljeno.

Prema rečima Verice Barać, koncentracija je izvršena iako je nadležni državni organ nije dozvolio, pa je bilo potrebno skrenuti pažnju javnosti sa činjenice da ova kompanija ima monopol na tržištu koji neće biti sankcionisan. Kako kaže naša sagovornica, kršenje vlasničkih prava akcionara „Ce-marketa” najdrastičniji je od svih sa kojima se Savet do sada sreo.

Kompanija „Delta”, podsetimo, podnela je krivičnu prijavu protiv Baraćeve jer je, prema objašnjenju „Deltinog” advokata Gorana Draganića „javno iznela niz neistina, netačnih, paušalnih ocena bez ijednog dokaza i bez pravnog osnova za iznete tvrdnje”. Tako je, prema Draganićevim rečima, „prekoračila granicu svojih ovlašćenja, nanela nemerljivu štetu ovoj kompaniji i svojim paušalnim tvrdnjama indukovala negativnu medijsku kampanju protiv najveće srpske privatne kompanije”.

– Ona je javnim istupom iznela stav Saveta, koji apsolutno nije pravno utemeljen ni u jednom postupku. I kao predsednica Saveta ona pravi nedozvoljeni javni pritisak na Komisiju za zaštitu konkurencije, u vezi sa slučajem „Ce-marketa” i učešćem „Delte” na tržištu – rekao je Draganić posle podnošenja krivične prijave.

Prema rečima Draganića, koji je u javnosti poznat i kao šef pravnog tima Demokratske stranke, prvostepeno rešenje Saveta je bila „proizvoljna, paušalna ocena da učešće „Delte” na tržištu premašuje 40 odsto, a da nijednim relevantnim dokumentom to nije potvrđeno”.

– Zbog toga je rešenje i palo na Vrhovnom sudu. Za takvu tvrdnju potrebna je ozbiljna analiza tržišta. Time se rukovodila Privredna komora Srbije i u svom izveštaju demantovala navode komisije. Komisija sada ponovo odlučuje, a Verica Barać uveliko ima javne nastupe, iznosi tvrdnje da je „Delta” monopolista, da je ova kompanija zloupotrebila monopol, a za to nema nijedan argument. Time indukuje javnost i pravi pritisak na komisiju, što vodi pravnoj nesigurnosti – naglasio je tada Draganić.

A Verica Barać, na čelu Saveta, kaže da ne odustaje od borbe protiv korupcije, iako kao predsednica Saveta za borbu protiv korupcije nema imunitet. Deo stručne javnosti u Srbiji misli da bi ona svakako morala da ima imunitet, s obzirom na to kojim se poslom bavi. Advokat Goran Petronijević je svojevremeno izjavio da je „onaj koji je doneo odluku da Baraćevoj ne dodeli imunitet, praktično Savetu „vezao ruke” i onemogućio ga da radi svoj posao. Božidar Prelević je juče rekao da bi svi članovi Saveta morali da uživaju neku vrstu imuniteta jer se, po prirodi stvari, sukobljavaju sa tajkunima čiji je interes da diskvalifikuju članove Saveta.

M. M.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

O tajkunima i strankama

Postod agvozden » Pon Sep 15, 2008 09:17

15. septembar 2008. Izvor: B92

Raskol u radikalima otvorio je važnu temu o kojoj se u Srbiji do sada samo nezvanično pričalo – ko finansira političke partije.

Nekoliko dana pošto je izbačen iz Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić je obelodanio da su vlasnik "Delte" Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza radikalima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore.

Neki analitičaru mu veruju, neki ne, ili bar smatraju da je prekasno rekao istinu, ali ipak kažu da je dobro što o tajkunima i finansiranju partija govori čovek koji je do juče vodio veliku stranku.

O uticaju biznismena, pre svih Miroslava Miškovića i Milana Beka, na političke stranke u Srbiji uglavnom se samo nagađa.

Međutim, jedan od rezultata raskola u Srpskoj radikalnoj stranci bilo je javno priznanje doskora prvog čoveka radikala da su im upravo ova dvojica finansijski pomogla tokom poslednjih izbora.

Za Miroslava Miškovića i Milana Beka, dvojicu od najbogatijih ljudi u Srbiji, govori se da finansiraju gotovo sve političke stranke u Srbiji.

Svoje finansijere iz sveta biznizisa političke partije u Srbiji kriju kao zmija noge iako je javna tajna da tajkuni i te kako daju novac strankama, a neki istovremeno i za više partija.

U novembru prošle godine, tada predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić kategorično je odbacivao svaku mogućnost da najbogatiji Srbin Miroslav Mišković finansira radikale.

Tada je prozvao Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu, uz tvrdnju da Mišković od njih zauzvrat očekuje širenje na druga tržišta.

Na pitanje da li Mišković finasira SRS, on je tada eksplicitno odgovorio: “Ne, Mišković ne finansira. Mi se sa njim ne družimo, kao što se druže ostali - Tadić i Koštunica i njihovi ljudi“.

Deset meseci kasnije, na istom mestu, u “Utisku nedelje“ na TV B92, Nikolić, sada već bivši radikal, ipak priznaje da tajkuni imaju veze i sa radikalima.



On je sinoć izneo i šta su oni konkretno platili stranci tokom kampanje za majske izbore.

“Miškovića i Beka sam čuo posle izbora, u kurtoaznom razgovoru. Oni su sve učinili da Tadić pobedi na izborima, da Tadić formira Vladu i da Tadić formira gradsku vladu“, rekao je Nikolić.

Na pitanje koji deo kampanje su platili navedeni biznismeni, on je odgovorio: “Jednu emisiju na vašoj televiziji, jedan od njih. Možda, uzimao sam rent-a-kar, jedan auto, taj račun smo platili isto. To bi verovatno bilo sve“.

Član saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj za B92 kaže da je Nikolićevo priznanje samo potvrdilo ono što svi znaju.

“To je, ja mislim, pesma koju i vrapci znaju, da su sve političke stranke, radikali su samo izašli na videlo, finansirani od strane tajkuna“, ukazuje Gredelj.

To se, uglavnom, radi kroz usvajanje zakona koji pojedinim biznismenima idu na ruku, a s druge strane, kroz nepoštovanje antikorupcijskih zakona ili odugovlačanje u njihovom donošenju, kaže Gredelj.

“Jedan od zakona koji se i rukama i nogama bori da ne bude donesen je antimonopolski zakon. On, kao, postoji i tu se kao kažnjavaju neki monopoli, ali najveći monopolista ovde može da plati tu kaznu, koja je inače smešna; sve u svemu, ako se utvrdi monopolski položaj, onda će sve to što bude platio kao višak profita da ugradi u neke nove cene jer u tome niko ne može da ga spreči. To je fino pletivo koje je ovde postalo sistem, nažalost“, upozorava on.

Za ekonomskog novinara Mišu Brkića nije problematično mešanje poslovnih krugova u finansiranje partija, ali mu je sporno što stranke to kriju.

“Oko toga se danas, zapravo, vodi velika kampanja u nevladinom sektoru i u ekspertskim organizacijama, oko zahteva da se donese novi zakon o finansiranju političkih partija na osnovu koga bi oni bili u obavezi da svoje izvore prihoda javno prikažu“, podseća Brkić.

Ne kriju samo partije ko ih finansira, već i sami biznismeni da to čine.

List “Politika” je ovih dana anketirao 14 najbogatijih ljudi u Srbiji i svi negiraju da strankama daju novac.

Da su nekada finansirali partije, priznali su jedino Zoran Drakulić i vlasnik “Krmivo produkta” Dragoljub Marković, koji, međutim, tvrde da su to prestali da rade odmah posle 5. oktobra.

Inače, sadašnji šef poslanika radikala Dragan Todorović nije želeo da odgovora na pitanja o finasijskim vezama radikala i Miškovića i Beka.

“Vi bi trebalo da izvučete zaključak iz pisma koje je poslao Vojislav Šešelj članovima Centralne otadžinske uprave. Takve stvari morate da pitate one koji su počeli da iznose neke činjenice“, rekao je Todorović.

Nemanja Nenadić iz Transprentsnosti Srbija, organizacije koja je proučavala izveštaje koje su same stranke podnose o svom finansiranju, kaže da radikali nikada nisu naveli Miškovića i Beka kao svoje donatore.

“Nikada, kada smo bili u prilici da izvršimo uvid u te izveštaje, nismo naišli na ta zvučna imena koja se pominju u štampi, ne samo sada, nego i ranije. Obično, kada stranka i navede da je imala priloge fizičkih ili pravnih lica, tu su se obično nalazili stranački funkcioneri kao davaoci priloga“, kaže Nenadić.

Biznismeni od stranaka traže ili privilegije, odnosno uticaj na donošenje zakona i uredbi ili zaštitu od promene ambijena u kome posluju, navodi Nenadić.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=318825
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Mišković i Tadić

Postod Angelina » Pet Jan 16, 2009 08:44

Autor Branko Dragaš

Vitezovi tranzicije su u panici. Sluge svih režima, koji su svoje imperije podigli na povlaščenim privilegijama i monopolskim pozicijama, koji su koristili kredite primarne emisije, koji su kupovali devize po zvaničnom kursu a prodavali po tržišnom sa ulice, koji su opelješili državne fondove, posebno zdravstvene i penzione, koji su postali gazde Srbije u procesu privatizovane pljačke državne i društvene imovine, te sluge režima danas šene pred Tadićem.

Mišković i kompanija su, po ko zna koji put u poslednjih 18 godina, pozvani od predstavnika režima da se dogovaraju oko ekonomske politike u zemlji. Da li su baš pozvani ili su, preko marketinških savetnika predsednika, izlobirali da budu pozvani nije uopšte važno. Bitno je da se ista prevara ponavlja po ko zna koji put.

Razlika je samo u tome što neki vitezovi tranzicije, koji su isto ovako sedeli sa predstavnicima ondašnjeg režima, više nisu prisutni jer su ili pobegli iz zemlje kao gangsteri sa potrnica ili su bankrotirali i čekaju hapšenje. Sve ostalo je isto. Isto slikanje, ljubljenje, rukovanje i ista prevarantska priča.

Vitezovi tranzicije traže od države da se brzo zaduži kod međunarodnih finansijskih institucija i da dinar drže stabilno. Zašto oni to traže? Stvar je vrlo jednostavna. Novim zaduživanjem prezadužene države obezbediće se neophodni krediti za vitezove tranzicije. Naime, vitezovi tranzicije su nastali na preduvanom kredutnom balonu koji je Vol Strit odveo u bankrotstvo. Njihovo bogatstvo je nastalo na namenskim i dirigovanim kreditima bankarske oligarhije, koje su odobrovoljili visoki funkcioneri države, ali sada, kada banke povlače kapital, braneći svoje interese, tajkuni više ne mogu da izdrže bez narkotika da uspešno posluju, ne mogu da narede poslovnim bankama da im daju novac i ne preostaje im ništa drugo, pre nego što objave bankrot, da državu primoraju na zaduživanje.

Tajkuni traže da država brzo uzme kredite i da ih tako spasi, umesto da štampa pare i da im podeli taj doštampani novac. Oni su svesni da bi štampanjem novca bez pokrića došlo do finansijske eksplozije koja bi potpuno razorila ekonomiju države. To je opasno i vrlo skupo rešenje. Mnogo je praktičnije da se država zaduži i da se tako agonija produži i izbegne. Do kada? To njih ne zanima. Svaki dan opstanka na monopolizovanom tržištu njima donosi ekstra zarade. Pohlepa nema granice.

Zašto bi prezadužena država, koja ne može da otplaćuje kredite, uzimala nove kredite. Ko će joj dati kredite? MMF je nagovestio da je spreman da ubaci 520 miliona evra pomoći. Ali samo kada kriza bude eskalirala. Kriza u Srbiji je tek na početku. Tajkuni idu ispred događaja. Oni osećaju da sledi socijalna revolucija na ulicama, uprkos potkupljivim vođana sindikata koji snižavaju prag zahteva, i oni sada traže taj novac za sebe da bi spasili svoje kompanije.

Tajkuni se jadaju na ugroženu likvidnost u privredi, ali ne govore da Mišković guli proizvođače u Srbiji godinama, da im odlaže plaćanje na 180 dana, da im traži besplatno prvo punjenje i da uzima na svakom koraku, što je proizvođače dovelo u kolonijalno ropstvo. Ko je kriv za to? Mišković. On je otvorio tu Pandorinu kutiju i sada se nalazi u njoj. Sada kada je i sam nelikvidan, kada banke ne smeju više da ga prate, kada mora da vrati uzeti novac i kada ne može da preproda nikome svoj monopolizovani trgovinski lanac, postaje zagovornik državne intervencije.

U Engleskoj je u proteklih meseci bankrotiralo preko 1.134 trgovinska lanca. Država nije htela da stane iza njih. Zašto bi naša država stala iza Miškovića?. Zašto bi se parama poreskih obveznika plaćala njegova likvidnost.? Neka izađe na tržište i tamo potraži kreditore. Ako ne može, neka ide u stečaj. Koliko je samo on firmi i radnika oterao u stečaj?

Ima jedan izvrsan vic o Miškoviću. Kupio Mišković zatvor u Srbiji. Zatvorenici, kad su to čuli, počnu da se raduju. Kada ih začuđeni upravnik zapita zašto se raduju, oni mu odgovore da su u svim firmama koje je tajkun Miškovič privatizovao radnici završili na ulici, pa se nadaju da će i oni tako proći.

Tajkun Mišković traži i stabilan dinar. Kaže da će bilansi na kraju 2008 pokazivati lošije rezultate firmi. Kojih firmi? Njegovih? Kome ne odgovara rast evra? Ko gubi kada evro raste? Uvozni lobi. Tajkun Mišković je gubitnik kada je kurs dinara došao na 94. Zamislite kako bi poslovao ovaj privilegovani tajkun kada bi kurs došao na realnih 160 dinara za evro. Stabilan nerealan kurs je smrt za privredu Srbije. Bolje da Mišković izgubi kapital, nego da propadne srpska privreda.

Guverner Jelašič je diplomatski bio oprezan. Nije hteo da prvi izleće. Nije to kao kada se vozio vozom od Budimpešte do Beograda i kada je muvao svoju buduću ženu. Ovo je nešto mnogo opasnije. On neće da se zameri gazdi Srbije. On traži da novo kreditno zaduženje odobre činovnici MMF-a. Guverner zna da činovnici imaju negativno mišljenje i da to neće da dozvole. Guverner je lukav i proračunat. Zašto da rizikuje svoje preplaćeno mesto? Zašto da rizikuje svoju vilu?

Tadić nije takav. On je mangup sa telohraniteljima. On se ne plaši Gazde Srbije. Narod kaže da se samo rukovao, ali se nije hteo da poljubi. To pokazuje Tadićevu državotvornu mudrost. zato je odlučio da bude pametan i na sastanaku. On pati od toga da pokaže svoju veliku pamet. Tadić je uobražena beznačajnost. Sve polaže na detalje i protokol. Uzeo je banku i govorio o stvarima o kojima ništa ne zna. Ali on je uvek takav. Njegov marketinški tim ga uvek sprema da govori o temama o kojima ništa ni oni ne znaju. . TakvA politika se zove folirantska, marketinška demokratija.

Posle floskula o evropskim i evroatlanskim integracijama, Tadić se uzvisio do spoznaje da, kako kaže, sve snage treba usmeriti na održavanje postojećeg sistema. Dakle, treba održavati postojeći sistem koji se nalazi pred bankrotstvom. I ne samo to, nego Tadić traži da se konzerviraju i sačuvaju kapaciteti dok kriza ne prođe.

Ova originalna budalaština predsednika koji je istovremeno i premijer i ministar i načelnik vojnog štaba i ministar spoljnih poslova, najbolje govori u kakvim se mi danas problemima nalazimo. Ne samo da je režim punih šest meseci zatvarao oči na moje opomene da nastupa velika kriza, nego su oni danas uvereni da se konzerviranjem lošeg stanja može preživeti kriza.

Pošto takvo rešenje ne može spasiti Srbiju od propasti, Tadić se dosetio da, za svaki slučaj, pozove tajkune na odgovornost i svest o dubini problema. Mišković je to oberučki prihvatio i traži da se takvi sastanci održavaju mesečno. Seanse su potrebne svima. Njegov problem je toliko gorući da vremena za oklevanje nema. Ukoliko se dubina krize produbi i u 2009 i ukoliko Mišković hitno ne pronađe novac za svoju uzdrmanu imperiju na papiru, onda postoji opasnost da , slično krahu ruskih tajkuna, država preuzme Miškovićeve kompanije.

Hoće li Mišković, dolaskom nove vlasti, pobeći iz zemlje kao Berezovski i Gusinski ili će završiti kao Hodorkovski, ostaje da se tek vidi. Nova vlast ne sme ponoviti iste greške Zorana Đinđića. Nova vlast neće ni imati prilike da koketira sa tajkunima. Nezaposleni narod na ulicama će tražiti brza i operativna rešenja.

Tadić je samozaljubljen. Neguje sopstveni kult ličnosti. On je, kako reče neko od tajkuna sa privilegovanog sastanka, bio proaktivan na sastanku. To je siguran dokaz da nema nikakvog rešenja. Sve je samo poza za novinare. Ali lukavi prevrtljivac Mišković dobro zna da se nešto veliko sprema u narodu. Zato je izašao iz ilegale. Putuje od Brisela do kabineta predsednika očekujući da će ponovo pronaći nekoga koga će prevariti. Hoće li uspeti? Videćemo. Jedino što znam je da ne može da izbegne ili prevari narastajući finansijski cunami.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Kako je Miroslav Mišković počeo da gradi svoju imperiju?

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:39

Po nalogu Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, kao kadar JUL-a, g. Mišković dobija poziv da bude potpredsednik Izvršnog veća Srbije. Postojali su planovi da on postane i premijer, ali je Milošević naknadno odustao od te namere.

U stanu porodice Milošević, na Vračaru, u Ulici Save Kovačevića. Kada se Porodica preselila na Dedinje, Miroslav Mišković počinje svoje poslove. Osnovao je preduzeće "Delta Holding", u kome je imao učešće od 25 procenata. "Delta holding" osnovana je početkom februara 1991. godine i imala je pod okriljem pet članica - "Delta M", "Delta banka", "Delta osiguranje", "Delta sport" i "Delta MC". Nakon toga Mišković je svaku od od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa, kao što je to radio Bogoljub Karić sa svojom "BK Kompanijom". Samo "Deltu M", na primer, čine "Delta In", "Delta Auto", DMD, "Delta Internacional", "Madži", "Detmile", "Delta Agrohemija", "Delta Invest", "Delta Agrar", "Difashion", "Delta Funghi"...

Munjeviti uspon imperije Mišković počinje 1993. godine u vreme visoke inflacije i hiperinflacije. Od Narodne banke Jugoslavije Miškovićeva banka je otkupljivala devizna sredstva parama iz primarne emisije. Zarada je bila zastrašujuća. Dolaskom Mirka Marjanovića za predsednika Vlade Srbije i uz posredničku ulogu Dušana Mihajlovića, koji je bio koalicioni partner Socijalističke partije Srbije, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, prebačen na račun Miškovićeve banke!
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Re: Postoji li monopol Delte

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:41

Kada je 5. oktobra Milošević izgubio vlast, Miroslav Mišković, koji je stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah se odriče svog pokrovitelja. Novom premijeru Đinđiću nudi svoje usluge. Podvodi mu svoju potpredsednicu Milku Forcan, sa kojom Đinđić u svom kabinetu, na fotelji, polno opšti i tako je Mišković svoju imperiju u potpunosti sačuvao. Kontakt sa Đinđićem Mišković je ostvario uz pomoć Milke Forcan, kćeri gospodina Mileusnića, direktora "Jugohemije'', koja je prethodno ostvarila (seksualnu) vezu sa Borisom Tadićem, tadašnjim saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je "Delta holding" preuzela pod čudnim okolnostima kredit za prodati MOBTEL, odnosno Telekom, što je i sam premijer Đinđić kasnije osporio i najavio Tadićevu smenu.

Ali, i pored toga, Mišković je nastavio preko Slobodana Radulovića da radi sa Dragoljubom Markovićem, vlasnikom "Krmivo produkt"-a, ali ponajviše sa mnogobrojnim firmama čiji je vlasnik tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, sa njegovom poslovnom imperijom "Lutra".

Posebne špekulativne poslove Mišković je obavljao uz pomoć Ljubomira Mihajlovića, tadašnjeg direktora "Komercijalne banke".

Svoju poslovnu imperiju gospodin Mišković je stvorio, i uvećava je, parama porodice Slobodana Miloševića. Moguće je da u tome i leži enigma onog blaga koje je pripisivano Miloševiću sve do početka oktobra 2000. godine, a koje kasnije nije mogao da pronađe ni Interpol, a tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić nastojao svim silama da prikrije i omogući Miškoviću i njegovim saradnicima da ga dobro sakriju.

Ako je tačna procena da "Delta'' ima vrednost preko tri milijarde evra, sada će biti logično da se pogleda u knjige i utvrdi koliko je g. Mišković za račun svojih firmi platio poreza i na koji način on pravda svoje bogatstvo.

http://www.aleksinac.net/biznis/delta.html
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Prinudna uprava ušla u "Delta star“

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:43

24. jul 2010.

Privredni sud u Beogradu doneo je odluku o uvođenju prinudne uprave u "Delta star" Miroslava Miškovića na zahtev Milke Forcan.

Istovremeno, Privredni sud je odbio Miškovićev zahtev za uvođenje privremene mere u kompaniju Jugohemija.

Forcanova je, prema saznanju Blica, zatražila prinudnu upravu jer je održana skupština preduzeća a da nije pozvan jedan od osnivača, predstavnik firme "Form komjunikejšens", koja je u vlasništvu Milke Forcan.

Jugohemija, čiji je predsednik Upravnog odbora upravo Forcanova, blokirala je račune "Delta stara" pre neki dan, aktivirajući menicu od pet miliona evra.

Mišković je, s druge strane, tužio Forcanovu, njenu sestru Smiljku Mileusnić-Adžić, direktorku tog preduzeća, i člana UO Zvezdana Ćosića za otuđenje dve poslovne zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu i 25 odsto udela.

Branko Forcan tužio je 4. juna pred Okružnim sudom u Nikoziji Miškovića i njegovu firmu Hemslejd, tražeći devet odsto akcija u firmi "Delta Maksi".

Forcanova je nedavno rekla da je napad na nju počeo ubrzo nakon njenog zahteva za razrešenje sa mesta potpredsednika Delta holdinga. Objasnila je da je Jugohemija preko firme "Jugohemija management" postala osnivač firme "Delta star" i da pri tome nikakva sredstva nisu otuđena.

"Sve ostalo je proizvoljna interpretacija jedne strane čiji je cilj da u javnosti opravda svoje neprimerene postupke", navela je Forcanova i dodala da joj je na jednom od njihovih poslednjih razgovora Mišković jasno stavio do znanja da će negirati njihove partnerske odnose i da je to i uradio, pokušavajući da u potpunosti preuzme upravljanje firmom.

"Mišković i ja smo bili suvlasnici Jugohemije sa 77 odsto vlasništva. A u situaciji kada se razilazimo, njegov udeo srazmerno opada i svodi se na manjinski", navela je.

Juče i prekjuče iz kompanije Delta holding nije se mogao čuti komentar na optužbe Milke Forcan, ali ni reakcija na novonastalu situaciju, odnosno uvođenje prinudne uprave u "Delta staru", članici tog holdinga.

Prvo i poslednje obraćanje javnosti bilo je pre dva dana, kada je održana konferencija za štampu u zgradi Delte na Novom Beogradu. Dragan Filipović, potpredsednik Delta holdinga, tada je pozvao Milku Forcan i Smiljku Mileusnić-Adžić da bez odlaganja ponište "nelegalne postupke kojima su otuđile imovinu Jugohemije, kompanije koja je kroz 'Delta star' deo Delta holdinga".

Za privremenog upravnika u "Delta staru" imenovan je advokat Vladan Jevtić, što potvrđuju u njegovoj kancelariji. "Advokatska kancelarija Vladana Jevtića primila je rešenje o postavljanju privremene uprave i sigurni smo da će sve biti rešeno u obostranom interesu", kaže Ana Marković, advokat u kancelariji Vladana Jevtića.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Mišković ne može da prodaje Maksi?

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:45

24. jul 2010.

Prema presudi kiparskog suda koji je doneo meru zabrane, vlasniku Delte Miroslavu Miškoviću privremeno je zabranjeno da proda “Delta Maksi”.

Ključni dokaz na sudu bio je dokument prema kojem Branko Forcan, suprug Milke Forcan, ima udeo u vlasništvu nad kompanijom Delta.

Advokat Branka Forcana, Mark Hanzelin, za B92 kaže da njegovu validnost niko pred sudom do sada nije osporavao. U dokumentu se navodi da je Miroslav Mišković devet odsto “Delta M” ustupio Branku Forcanu.

Dokument iz 1994. nalazi se u sefu švajcarske advokatske firme koja zastupa bivšeg direktora Delte, Branka Forcana u sporu koji vodi protiv Miroslava Miškovića pred kiparskim sudom.

Kako objašnjava advokat Mark Hanzelin na njemu se nalazi potpis Miroslava Miškovića, a taj dokument bio je ključni dokaz na osnovu kojeg je sud privremeno zabranio kompaniji Hemslejd da proda “Delta Maksi”.

Dok advokati Miroslava Miškovića tvrde da se radi o nevažećem dokumentu, advokat Hanzelin kaže da je čudno da se validnost dokumenta osporava tek nakon što je postupak završen.

"Čudno je prvo jer imamo dokument, on je u sefu u našoj firmi. Ono što je veoma interesantno da zastupnici Delte nisu iznosili ovu činjenicu pred sudom na Kipru. Mi prvi put čujemo te tvrdnje sada i pretpostavljam da imaju dokaz da je to lažan dokument da bi već predali to kiparskom sudu”, kaže Hanzelin.

Prema saznanjima B92, Branko Forcan je pokušao da proda svoj udeo u kompaniji Miroslavu Miškoviću ali na ovu ponudu nikada nije dobio odgovor. Forcan nije jedini koji je dobio procenat u firmi, a navodno su se drugi vlasnici ovakvog papira ranije dogovarali o obeštećenju.

Mark Hanzelin objašnjava zašto se Branko Forcan posle 16 godina odlučio na ovaj potez. “On je bio mlad direktor u kompaniji gospodina Miškovića. Bila je odgovornost kompanije da registruje ovu promenu vlasništva. Nije to bila dužnost gospodina Forcana, već Miškovića”, kaže on.

“Jedino što je mogao je da se obrati sudu u Srbiji, ali on je bio u teškoj poziciji jer je bio podređen gospodinu Miškoviću u kompaniji. Uz to gospodin Mišković je bio veoma moćan, da i ne pričamo o manjku nezavisnosti srpskih sudova u to vreme. Sada je situacija drugačija, gospodin Forcan nije više u kompaniji, nije direktor i veruje malo više u pravosudni sistem”, objašnjava Hanzelin.

"Slučaj Delta" otvara pitanje domaćih of-šor kompanija

Slučaj Delta prvi je koji otvara pitanje posledica prakse iz 90-ih kada su firme koje posluju u Srbiji otvarale matične kompanije na of-šor zonama. Većina najvećih srpskih kompanija je u formalnom vlasništvu stranih kompanija, podseća advokat Andrej Prekajski.

“Posledice te priče se sada vide. U slučaju jednog aktuelnog problema apsolutno vidimo da će se statusne stvari, pitanje vlasničkih odnosa i upravljanje tim kompanijama zapravo, eventualno rešavati van granica naše zemlje”, kaže on.

Utvrđivanje vlasničkog udela u nekoj of-šor kompaniji vrši se u zemlji u kojoj je matična firma i registrovana, u ovom slučaju na Kipru. Nakon toga, odluka stranog suda treba da prođe proceduru priznavanja pred sudom u Srbiji, i tada se strana sudska odluka mora primenjivati.


Sud odbio zahtev Miškovića?

Privredni sud u Beogradu odbio je zahtev Miroslava Miškovića da uvede prinudnu upravu u Jugohemiju, kao i u preduzeće „Jugohemija menadžment“, saznaje B92. Sud je zabranio da se prinudna uprava uvede u ta preduzeća, dok je prinudna uprava uvedena u preduzeće „Delta Star“ Miroslava Miškovića.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Forcan: Nema političke pozadine

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:48

1. avgust 2010. | Piše: Marko Albunović

Donedavno jedan od zaštitnih znakova „Delta holdinga”, potpredsednica kompanije Milka Forcan, danas bi za mnoge mogla da bude nezgodan svedok. Ona zna sve o vezama krupnog kapitala i političara, o tome kako su privatizovana preduzeća u Srbiji, o uticaju velikih oglašivača na medije, ali i o poslovanju Miroslava Miškovića, koji je delimično upravo zahvaljujući njoj ostao nepoznanica za javnost.

Slika

Od Miškovića je, kaže, naučila da se odluke u životu i biznisu ne smeju ostavljati za sutra. A odlukama koje je nedavno donela uvela je prinudnu upravu u jednoj od najvećih firmi u Srbiji. U razgovoru za „Politiku”, Milka Forcan govori o razlozima zbog kojih je napustila „Deltu”, pritiscima kojima je zbog toga izložena, ali i mogućnosti da se u budućnosti angažuje u politici.

Kako je došlo do toga da najjači poslovni tandem u Srbiji završi na sudu?

Kada dođe do prekida komunikacije, na scenu stupaju advokati. Smatram da su naši razgovori, čak i neslaganja, trebalo da ostanu daleko od očiju javnosti.

Međutim, kada s druge strane naiđete na odsustvo sluha za razgovore, praćeno porukama šta vas čeka u slučaju da se suprotstavite, možete ili da dignete ruke od svega i predate se ili da se borite za svoja prava.

Uostalom, činjenica da Mišković podnosi krivičnu prijavu protiv mene, aludirajući na mogućnost mog hapšenja, dovoljno govori o metodama koje se primenjuju u njegovom načinu borbe.

Na jednoj kompanijskoj proslavi 2006. godine, Miroslav Mišković je izjavio da „’Delta’ mora da nastavi da se razvija, da ne može da stane, jer ko stoji, on u stvari pada”. „Delta” je danas u velikim problemima. Kada je zapravo trebalo da stane?

Kompanija ne sme da stane, tu nema dileme. Ipak, dinamika razvoja mora biti sinhronizovana i s realnim projekcijama, a ne samo sa mogućnošću zaduživanja, jer će u jednom trenutku ta mogućnost biti iscrpljena. Godinama sam imala potpuno jasnu sliku u kom pravcu kompanija ide, šta su ciljevi, koja je naša pojedinačna uloga u svemu tome, odnosno šta je vizija i misija firme, i naša lična.

U jednom trenutku, a to je bilo pre nekoliko godina, mislim da se to izgubilo. Mnoge stvari rađene su iznenada, nasumično, pravila koja su do juče postojala su se menjala, nešto što je rečeno juče nije važilo i sutra. Nije mi sve to prijalo, nije to više bila ista ona firma kojoj sam bila u potpunosti posvećena dugi niz godina.

Istovremeno, ukazala se potreba za pozicioniranjem kompanije na međunarodnom planu i tako smo se, na moj zahtev, dogovorili da se ja fokusiram na aktivnosti van Srbije. Osnovala sam Kancelariju za međunarodne odnose, često boravila u Briselu, i u znatnoj meri upoznala rad evropskih institucija, biznis udruženja, lobističkih kancelarija. Taj pravac profesionalnog angažovanja bio je za mene veliki izazov i zanima me i u nastavku moje karijere. Zato sam nakon izlaska iz „Delte” i rekla da je to ono čime planiram da se u narednom periodu bavim.

Jeste li lobirali za nekoga iz Srbije u Briselu?

To je posao koji jednostavno ne iznosite javno, ne možete biti konsultant i lobista koji o svojim klijentima priča u javnosti. Ima konkretnih projekata, neki su sastanci održani, aktivnosti započete…

Ekonomske ili političke prirode?

Te aktivnosti su vezane za ekonomsko lobiranje, ali ne u interesu neke pojedinačne kompanije, već pojedinih grana privrede Srbije.

Zašto već tada, pre dve godine, niste pokušali da utvrdite svoj vlasnički udeo u „Delti”, ako ste već znali da se stvari razvijaju tim pravcem?

Pazite, neke stvari su već bile definisane, ali pre mog razlaza s Miškovićem naši odnosi u „Jugohemiji” nikad nisu dovođeni u pitanje. Kada je došlo do razlaza, on je jednostavno promenio pravila igre i rekao da to više ne važi.

S obzirom da smo u Jugohemiji zajednički akcionari, cela situacija je potpuno iracionalna. Zašto bi nekome bilo u interesu, ako polaže prava kao akcionar, da stvara situaciju koja samo šteti imidžu kompanije, uznemirava poslovne partnere, kupce, dobavljače, banke koje vas prate...

Izjavili ste da krivičnu prijavu koju je Mišković podneo protiv Vas smatrate zastrašivanjem. O kakvom se tu zastrašivanju radi?

To zaista smatram samo činom zastrašivanja. Jer, kada u biznisu želite zaštitu svojih prava, onda se obično obraćate privrednom sudu, a ne tužilaštvu. Mislim da je velika šteta, da ne kažem sramota, da se sve ovo rešava na sudovima, na konferencijama za štampu, zvaničnim i nezvaničnim porukama i raznim pritiscima.

Da li ste zabrinuti za svoju bezbednost?

Pa… recimo da nisam opuštena.

Osim Vašeg muža, da li ima još Miškovićevih saradnika koji imaju vlasničke udele u „Delti”?

Ja o drugim ljudima ne bih pričala. Što se tiče akcija Branka Forcana, sve je urađeno na najlegalniji mogući način. Mada je bilo ponuda i predloga od strane onih koji su time želeli da trguju i mešetare, moj suprug se obratio advokatima i sudu sa svojim potraživanjem. I to tamo gde se akcije, odnosno vlasništvo i nalazi, na Kipru.

Glasine kažu da je rastanak Branka Forcana i Miroslava Miškovića bio prilično buran, da je Vaš muž preko noći ostao bez svih privilegija i da mu je ponuđeno radno mesto u Sibiru?

Da, to je mesto gde su šest meseci godišnje temperature minus 40.

Kada je to bilo?

U toku 1999. godine. U tom periodu imala sam dilemu u vezi s nastavkom mog rada u „Delti”, ali sam to ipak prevazišla.

Zašto Branko Forcan tada nije pokušao da od „Delte” dobije ono što misli da mu pripada?

Zbog političke podrške i uticaja Miškovića, u to vreme, on se nije usuđivao da tako nešto pokuša.

„Delta” ne bi postala to što jeste bez političke podrške, pre i posle 5. oktobra, tako da je logično pitanje da li Vaš sukob i razlaz s Miškovićem ima političku pozadinu?

Apsolutno ne. Nema nikakve dileme da sve ove godine i Mišković i ja poznajemo većinu političara u ovoj zemlji i nema dileme da, kao što cela zemlja zna za naš sukob, znaju i političari. U tom smislu verovatno svako od njih ima svoje mišljenje o ovoj situaciji.

Nemate utisak da Vas koriste u borbi protiv Miškovića?

Ne. Politička pozadina ne postoji. Razumem da je ovo dovoljno krupan sukob da će mu se pripisivati razni politički uticaji, ali tih uticaja nema.

Znači da postoji mogućnost da se uključite u politiku?

Moja ideja je bila da imam svoju konsultantsku kancelariju, da „Jugohemija” radi kao i do sada, što ipak predstavlja neku moju bazu. Sticajem okolnosti neke stvari su se promenile.

U tom smislu, situacija u kojoj se sada nalazim može da utiče na preispitivanje nekih odluka. Međutim, mene stranački život, kao takav, zaista ne zanima.

Da li su Vaši dojučerašnji saradnici iz „Delte” odabrali stranu u ovom sukobu?

Verujem da oni svoje mišljenje o meni nisu promenili, znamo se godinama. Znam kakva atmosfera vlada u „Delti” i šta bi značilo suprotstaviti se prvom čoveku kompanije. Naravno da dobijam razne informacije. Čujem da je moj kolega koji me je javno pozvao da vratim „Delti” zgrade, 15 minuta pre nedavne konferencije za štampu, dobio nalog da se na njoj pojavi i izjavi to što mu je rečeno da izjavi.

On pre toga nijedan papir u vezi s „Jugohemijom” nije video, ni o osnivanju nove firme, ni o proceni vrednosti o kojoj je na konferenciji govorio, niti mu je jasan čitav sukob. Jednostavno je morao da obavi ono što se od njega zahtevalo kako ne bi ugrozio svoje radno mesto. Moja sreća je u tome što je to većini ljudi jasno.

Znate li da verovatno hiljade zaposlenih u „Maksiju” živi u neizvesnosti zbog Vaše odluke da stopirate prodaju?

Ni na koji način zaposleni u „Delti” ne zavise od moje odluke da stopiram prodaju „Maksija”. Zavise od Miškovićeve odluke kada će da reši probleme koji su nastali.

Hoće li prodaja „Maksija” strancima ugroziti domaću privredu?

Naprotiv, mislim da je to nešto čemu se dobar deo privrede čak i nada. Dobavljači očekuju da će neki novi, belgijski menadžment manje kasniti u plaćanju, da neće biti toliko pritisaka na dobavljače…

To pitanje, šta će se desiti sa srpskom privredom ako se proda „Maksi”, to je zamena teza. Objekti ostaju tu gde jesu, radna mesta ostaju, firma neće menjati delatnost. Ništa se bitno neće promeniti sem što će likvidnost biti bolja, što je u interesu čitave privrede.

U zemlji sa prosečnom platom od 330 evra, kako mislite da građani gledaju na Vašu borbu s „Deltom”, borbu za desetine miliona evra? Jeste li svesni kako ljudi u Srbiji danas žive?

Apsolutno sam svesna. Ni u jednom trenutku nisam izgubila osećaj za realnost. Mislim da ljudi shvataju da sam u kompaniji koja danas vredi dve ili tri milijarde evra radila 20 godina i učestvovala u stvaranju svega toga. Smatram da sam sve oko čega se danas borim zaradila, ništa mi niko nije ni dao, ni poklonio, ništa nikome ne uzimam.

Da li Vam je neko posle odlaska iz „Delte” nudio stranačku funkciju?

Imala sam razgovore o tome gde ja sebe vidim u budućnosti. I da je bilo konkretnih predloga, i da nije, o tome ne bih govorila javno. S druge strane, situacija kroz koju trenutno prolazim može da utiče na promenu nekih mojih ranijih odluka.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Barać: Mišković proterao Radulovića

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:51

Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da je vlasnik Delte zloupotrebio državne institucije kako bi iz zemlje proterao Slobodana Radulovića.

“Sa Radulovićem se sukobio oko ‘C marketa’ i iz toga je izašla optužnica za ‘C market’. Na optužnici ima Radulovića, ali nema Miškovića. Naravno da taj veliki uticaj na institucije može da ide do toga da se neko hapsi, da se stavlja na poternice, da se progone drugi ljudi kako bi omogućio da stekne korist za sebe”, ocenjuje Baraćeva.

Da je Mišković malverzacijama došao do “C marketa” potvrđuju u Komisiji za zastitu konkurencije koja se sa Deltom zbog monopola sudi već četiri godine.

Direktorka Komisije Dijana Marković-Bajalović kaže da je Mišković kupio “C market”, a da nije imao njihovu dozvolu. “Delta je nezakonito kupila ‘C market’. Kako je to moguće, moguće je jer su bili dovoljno jaki da ne moraju da poštuju zakon”, kaže ona.

U Delti za B92 nisu želeli da odgovore na pitanje kako je moguće da su kupili akcije “C marketa” iako nisu imali dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije. Isto tako, nisu imali komentar ni na najnovije optužbe Milke Forcan.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Sledeća

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju

cron