Vlade su u službi tajkuna

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Vlade su u službi tajkuna

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 08:33

Barać: Vlade su u službi tajkuna

Izvor: Blic



To je sistem u kome su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kome državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna, dodaje Baraćeva.

Ona objašnjava da ovakvo stanje u zemlji odgovara samo tajkunima za koje „su sve vlade od 2000. godine radile“.

„Upravo je vlast omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. Hiljadu je primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna“, kaže Baraćeva.

U Vladi sede konsultanti

Na pitanje ko sedi u Vladi, Verica Barać kaže da su to "određeni konsultanti koji su tu došli da prenesu na državni nivo poslove svojih konsultantskih kuća. Oni to i ne kriju, a premijer Cvetković je vrlo izraziti primer. Čovek koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada su se desile krupne nezakonitosti i koji je istovremeno bio izvršni direktor konsultantske firme".
Barać kaže da je "proces privatizacije ekonomski propao, jer je poslužio isključivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih unište i prodaju kao nekretnine".

"Vlast je svojim tajkunima prodavala tržišta kako duvana ili nafte, tako i mleka. Bilo je jasno da ste onog trenutka kada ste kupili 60 odsto mlekara postali monopolista. I iza toga je stajao Milan Beko, kao i iza mnogih drugih nezakonitih i štetnih državnih poslova. On je uništio proizvođače, kao što je Mišković uništio dobavljače", dodaje ona.

Govoreći o Miškoviću, Barać navodi da je "iz monopola u trgovini na malo, njegova firma s jedne strane uzimala ogroman novac od građana, odnosno pljačkala potrošače, a s druge strane je uništio dobavljače, jer im ne plaća robu po šest meseci. Uz sve to, nijedan državni organ ne želi da procesuira ništa protiv njega".

Ona navodi da vlasti zaista i ne žele da se obračunaju sa organizovanim kriminalom. „Ovo što rade je sve obična farsa. Sigurna sam da bi, da SAD nije insistirao na hapšenju Šarića, on kroz neko vreme postao isto što i Peconi ili bilo koji drugi biznismen čije se poreklo novca ne zna. Naše tužilaštvo je potpuno instrumentalizovano za političke ciljeve i dnevni trenutak“, navodi Baraćeva.

Barać je potvrdila da se sprema nova krivična prijava za slučaj C marketa kao i „za sve drugo što budemo mogli da podnesemo krivične prijave“.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Konsultantske veze funkcionera

Postod Angelina » Ned Avg 29, 2010 11:30

U poslednjih osam godina Agencija za privatizaciju je isplatila četiri milijarde dinara budžetskog novca raznim konsultantskim i revizorskim kućama.

Za to vreme sa Agencijom su sarađivale 43 ovakve firme, a četvrtina ukupne sume otišla je u svega četiri koje su osnovali, u njima radili ili i dalje rade bivši i sadašnji državni funkcioneri, po pravilu tesno povezani sa procesom privatizacije u Srbiji.


Konsultantske kuće „Ces Mekon“, „Citadel“, „Dilojt“ i Ekonomski institut često su sa Agencijom sarađivali na atraktivnim i posebno vrednim privatizacijama. Osim toga, ove kuće često su delile kadrove i to po pravilu one s jakim političkim vezama. Upravo je Ekonomski institut, pionir u pružanju konsultantskih usluga na srpskom tržištu, poslužio kao rasadnik tih kadrova.

U njemu su prve profesionalne korake napravili mnogi državni funkcioneri, koji su bili i direktori ili saradnici konsultantskih kuća – aktuelni premijer Mirko Cvetković, bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, savetnik premijera Jurij Bajec, državni sekretar u ministarstvu za ekonomiju Nebojša Ćirić…

Dugogodišnji direktor i jedan od današnjih vlasnika Instituta, Danko Đunić, devedesetih je bio potpredsednik i ministar u saveznoj vladi zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom. Kasnije je Đunić preko Instituta postao suosnivač beogradske filijale revizorske firme „Dilojt i Tuš“, koja je mnogima bila prelazna stanica od Instituta ka državnim funkcijama.


Tako su u „Dilojtu“ osim Đunića radili prvi ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić, državni sekretar Nebojša Ćirić i drugi.

Posebno je zanimljiv Vlahovićev profesionalni put. Kao i ostali, i on je iz Instituta stigao u „Dilojt“, 1992, godine, gde je postao partner i direktor za Jugoslaviju, tek da bi sa demokratskim promenama 2001. godine postao privatizacioni ministar i na toj funkciji ostao sve do 2004. To su ujedno i bile zlatne godine za „Dilojt i Tuš“. Radili su na dokapitalizaciji „Imleka“, proceni „Sartida“, „Hemofarma“… Zanimljivo je da je u trenucima dok je „Dilojt i Tuš“ radio procenu „Hemofarma“ u Upravnom odboru ovog preduzeća sedeo Đunić.

U periodu ministrovanja, koje je teklo uporedo sa usponom „Dilojta“, Vlahović u toj revizorskoj kući nije imao nikakvu zvaničnu funkciju. Danas je, međutim, v.d. direktora Ekonomskog instituta, a zajedno sa Đunićem ima firmu „Eki investment“ koja se bavi povereničkim i investicionim fondovima.

Za vreme Vlahovićevog ministrovanja nije loše prošao ni Ekonomski institut. Upravo na samom isteku njegovog mandata, 2004. godine, Institut je zaradio više od 26,5 miliona dinara – najviše u proteklih osam godina.


Za razliku od Instituta koji u 2009. nije dobio ni jedan posao preko Agencije, „Dilojt“ je i danas jedan od važnijih partnera Agencije. Samo u 2008. godini od nje je naplatio nešto više od 78 miliona dinara, u 2009. oko 56 miliona, a među svežim saradnjama je i procena vrednosti kompanije „NIS“.

Zanimljivo je i da je u vreme dok je Vlahović bio ministar, direktor Agencije za privatizaciju bio današnji premijer Mirko Cvetković (2002-2004). U to vreme je privatizovan najveći broj preduzeća. I sam Cvetković je takođe kadar Ekonomskog instituta, iz koga je prešao konsultantsku kuću „Ces Mekon“.

Za deset privatizacionih godina ova kuća je ostvarila drugi najveći pazar posredstvom Agencije (više od pola milijarde dinara). Tačnije ova konsultantska firma najviše novca je zaradila upravo 2003, odnosno u vreme kada je Cvetković uporedo sa funkcijom izvršnog direktora „Ces Mekona“ bio i direktor Agencije za privatizaciju.

U to vreme „Ces Mekon“ je radio na privatizacijama beogradskog „Semena“ i „Veterinarskog zavoda Zemun“. Obe privatizacije ocenjene su kao sumnjive, a Savet za borbu protiv korupcije je ukazivao na sukob interesa u slučaju veterinarskog zavoda upravo zbog tadašnjih nespojivih funkcija današnjeg premijera.

Inače, osnivač firme „Ces Mekon“ je Zvonimir Nikezić dugogodišnji saradnik Mirka Cvetkovića, čiji je sin Dušan prvo bio Cvetkovićev zamenik u Agenciji za privatizaciju, a danas i njegov savetnik na funkciji premijera.


Zanimljivo je da je i nekoliko Cvetkovićevih sadašnjih saradnika takođe radilo u „Ces Mekonu“ i drugim konsultantskim kućama. To su Milojko Arsić i Boško Živković članovi ekonomskog tima premijera, dok je njegov savetnik Jurij Bajec, aktuelni član UO Ekonomskog instituta.

Centar za istraživačko novinarstvo NUNS otkrio je i objavio da je premijer Cvetković imao i zajedničku konsultantsku firmu „BRG.doo“ s bugarskim ekonomistom Vladimirom Tamuburkovskim, koji je u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora za ekonomski kriminal. Osim toga, njih dvojica su zajedno predstavljali „Ces Mekon“ u poslu s Agencijom za privatizaciju.

Kao i Dilojt, i „Ces Mekon“ je radio važne privatizacije poput „Telekoma Srbije“, „Knjaza Miloša“, „Frikoma“, Pivare Čelarevo, „Mlekare Šabac“, „Trajala“, „Beograd filma“…

I direktori konsultantske kuće „Citadel“, baš kao i u slučaju prethodnih, mogu se pohvaliti državnim funkcijama koje su obavljali. Mada to nije nezakonito, u „Citadelu“ radi Dragan Matović koji je prethodno radio u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i Agenciji za privatizaciju, kao i Marina Maržik, bivša direktorka sektora za pravno operativne poslove Agencije za privatizaciju.

Po podacima sa sajta „Citadela“ koji datiraju iz 2004. godine, jedan od direktora je bio i Goran Mrđa, bivši izvršni direktor Agencije za privatizaciju, protiv kojeg je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivičnu prijavu zbog učešća u sumnjivom preuzimanju akcija „Luke Beograd“.

„Citadel“ je, između ostalog, učestvovao u privatizacijama Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje kao konsultant Agencije za privatizaciju. Kad se prodavao „Mobi 063“ savetovali su Vladu Srbije, a Agenciju za osiguranje depozita savetovali su prilikom prodaje Vojvođanske, Panonske i Niške banke. Takođe, „Citadel“ je bio savetnik Vlade Srbije u restrukturiranju „Geneks grupe“ i „Simpo holdinga“, ali i još neprodatih Jat ervejza i Panonskih elektrana.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15


Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju

cron