Inflacija : Deflacija

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Inflacija : Deflacija

Postod agvozden » Sub Nov 29, 2008 10:21

U Srbiji zabeležena deflacija

Izvor: Beta, Tanjug

U Srbiji je u novembru zabeležena deflacija od 0,1 odsto, a inflacija u prvih 11 meseci ove godine bila je 7,9 procenata.

Deflacija je pojava suprotna inflaciji, a označava pad opšteg nivoa cena. Kako je saopšteno iz Republičkog zavoda za statistiku, u novembru su cene robe na malo bile niže za jedan odsto nego u oktobru, dok su cene usluga povećane za 2,4 odsto.

Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda u novembru su u proseku bile niže za 2,3 odsto, dok je zabeležen pad cena naftnih derivata i sezonsko povećanje cena tekstilnih proizvoda i obuće.

Cene poljoprivrednih proizvoda u novembru su bile više za 0,9 odsto nego u oktobru zbog sezonskog povećanja cena povrća i jaja.

Industrijski prehrambeni proizvodi poskupeli su u oktobru u proseku za 0,5 odsto zbog povećanja cena prerađenog povrća i voća, svežeg mesa i mesnih prerađevina.

Republički zavod za statisitiku je naveo da su cene pića u proseku povećane za 1,5 procenata, dok cene duvana i duvanskih proizvoda nisu promenjene.

Porastu cena usluga od 2,4 odsto, kako se navodi, doprinelo je povećanje cena društvene zaštite i mesečne pretplate u fiksnoj telefoniji.

Troškovi života u Srbiji u novembru 2008. godine ostali su na oktobarskom nivou, čime je ukupno porast troškova života od januara do novembra ostao 8,8 odsto.

Istovremeno, opala je i industrijska proizvodnja u Srbiji, koja je u oktobru bila manja za 3,4 odsto nego u istom mesecu prošle godine.

Ipak, za prvih deset meseci 2008. godine industrijska proizvodnja u Srbiji bila je za 2,4 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, dodaje se u saopštenju.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Niš: Preti otkaz za 10.000 radnika

Postod agvozden » Sre Dec 10, 2008 07:39

Izvor: B92

Od oko 70.000 zaposlenih u Nišu, u narednim mesecima bez posla bi moglo da ostane između 10.000 i 15.000 radnika, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.

Unija poslodavaca tvrdi da će ekonomska kriza najviše pogoditi mala i srednja preduzeća. Situacija nije bolja ni u privatizovanim kompanijama u Nišu. Plate kasne mesecima, a mnogi radnici su na prinudnom odmoru. Samo prošlog meseca u Srbiji je bez posla ostalo 5.000 ljudi, podaci su Unije poslodavaca Srbije.

Šef niske kancelarije, Zoran Stojković, koji je lekar, procenjuje da ce četvrtina malih i srednjih preduzeća u Nišu otići u stečaj. Jedan od razloga je to što javna i državna preduzeća privatnim kompanijama na nivou Srbije duguju oko dve milijarde evra.

“Država s jedne strane pokušava da utera svoje dugove i da ih naplati od preduzeća koja nemaju novac, jer im zapravo državna preduzeća duguju, a u nima su plate direktora najveće”, kaže Stojković.

Nišlije, od prodavca na ulici do vlasnika privatnih radnji, kažu da se kriza već sad uveliko oseća:

“Imamo problema oko naplate, ne možemo da isplatimo dobavljače. Robu koju damo nama se ne plaća na vreme. Tako da smo mi već u toj krizi.”

“Ova Vlada naša i ti privatnici što su pokupovali firme, to treba da smeste u zatvor, te što su pokupovali firme. Ali ne, oni šalju ljude na ulicu. Od čega će ti ljudi da žive, a oni imaju plate po 200-300 hiljada. Ovo je sramota.”

Od stotinu društvenih preduzeća u Nišu, samo nekoliko njih je uspešno privatizovano. O otpuštanju radnika zvanično se ne govori, ali u mnogima je situacija neizvesna.

“’Nitex’ je od 5. novembra u štrajku, ‘Jastrebac’ je bio u štrajku i on trenutno nema posla, a svih 250 radnika su na plaćenom odsustvu. U ‘Građevinaru’ je isti vlasnik kao i u ‘Nitexu’ i tamo ljudi nisu primili lični dohodak od februara meseca”, objašnjava Ljubiša Jovanović iz Samostalnog sindikata.

Dok zaposleni najavljuju vruć sindikalni januar, u gradskoj upravi kažu da jedino što oni mogu da učine jeste da nastave sa stvaranjem povoljne klime za investiranje. Nekoliko svetskih kompanija zainteresovano je za ulaganje u Niš, kaže Boban Mihajlović, gradski većnik.

“Nema nagoveštaja da će zainteresovane kompanije odustati. Pre svega mislim na kompaniju ‘Sazem’ koja treba da pošalje pismo o namerama. Pominje se fabrika ‘Leoni’, proizvodnja kablovskih setova za automobilsku industriju, tu je ‘Ikea’ i neki drugi investitori”, kaže on.

Spas za mala i srednja predzuća Unija poslodavaca vidi u smanjenju poreza i doprinosa na zarade, ukidanju avansnog plaćanja PDV-a, oslobađanju izvoznika od taksi i u pritisku na javna preduzeća da izmiruju svoje dugove privatnim kompanijama.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Jelašić: Neminovan rebalans budžeta

Postod agvozden » Sre Jan 07, 2009 02:42

Slika

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je da je neminovan rebalans budžeta i to „na dole” zbog očekivano manjih prihoda državne kase i ukazao da će Vlada Srbije zbog toga morati da povuce neke nepopularne mere.

Jelašić je, objašnjavajući zašto misli da će doći do rebalansa budžeta, kazao da će zbog svetske ekonomske krize Srbija imati smanjen izvoz, ali i uvoz zbog čega će imati manji prihod od carina, kao i da će u zemlji biti smanjen promet roba što će smanjiti i prihode od poreza na dodatnu vrednost (PDV), akciza i drugih fiskalnih izvora.

Da bi se nadoknadili smanjeni prihodi u budžetu država može povećati stopu PDV-a što je veoma nepopularna mera, ali bi mnogo gore rešenje bilo da se manjak u državnoj kasi finansira kreditima i privatizacionim prihodima, ocenio je Jelašić u intervjuu televiziji Avala.

Govoreći o efektima globalne krize na domaću privredu, Jelašić je rekao da će naš izvoz biti smanjen i to zato što velikim delom izvozimo u zemlje koje su već u recesiji tako da bi bilo mnogo bolje da domaća privreda traži nova tržišta za plasman svoje robe.

Prema njegovoj oceni, jedno od rešenja su i investicije u velike infrastrukturne projekte i javne radove gde može da se zaposli veliki broj radnika.

Jelašić je, govoreći o predviđenoj inflaciji i kursu dinara u 2009. godini, kazao da će NBS učiniti sve da inflacija ostane u planiranim okvirima od osam odsto do kraja godine i da kurs nacionalne valute ostane stabilan.

Centralna banka učiniće sve da se ne dese prevelike oscilacije kursa dinara prema vodećim zapadnim valutama, kazao je guverner.

Jedan od najvažnijih mehanizama za držanje inflacije i kursa dinara pod kontrolom ostaće referentna kamatna stopa NBS, naglasio je on.

Kada je reč o kamatama na kredite guverner NBS je upozorio da će doći do njihovog povećanja u 2009. godini zbog poskupljenja kapitala u inostranstvu tako da i privreda i stanovništvo moraju da vode računa i da redovno izmiruju svoje obaveze.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=73220
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

DRŽAVA PUMPA INFLACIJU

Postod agvozden » Pet Jan 23, 2009 11:18

Prva tri meseca pokazaće da li Srbija odoleva recesiji ili će se suočiti sa ozbiljnim budžetskim i drugim izazovima, poručuje guverner NBS Radovan Jelašić.

Ako država nastavi sa povećavanjem akciza i poskupljenjima proizvoda i usluga pod svojom kontrolom (gorivo, PTT usluge, lekovi, saobraćaj, cigarete, komunalije, gas…), lako se može dogoditi da već u prvom tromesečju „potroši” 7,2 procentna poena od zadatih 13, plus-minus dva poena, do kraja godine. Ako se u to uključi i najavljenih 20 do 22 odsto poskupljenja struje u aprilu, država će ispuniti svoju ovogodišnju kvotu. To je, po oceni Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, sasvim realna opasnost da ovogodišnju ukupnu stopu inflacije od osam procenata, plus-minus dva poena, „ispucamo” za trećinu godine.

„Pumpajući” inflaciju, ne bi li, između ostalog, što pre došla i do većih budžetskih prihoda, država opasno potkopava ionako klimave temelje ovogodišnje ekonomske politike u kojoj je jedan od ključnih stubova upravo jednocifrena inflacija. Prema rečima guvernera, NBS će učiniti sve što je u njenoj nadležnosti da rast cena zadrži u kakvim-takvim okvirima. Ali, ako država nastavi sa sadašnjim tempom poskupljenja, ishod već može da se predvidi.

Kraj prvog tromesečja, kako je upozorio Jelašić, biće pravi test i za ostale elemente ovogodišnje ekonomske politike. Pre svih – rasta bruto domaćeg proizvoda, kao i industrijske proizvodnje, uvoza, izvoza, kreditne aktivnosti banaka, a potom i budžetskih prihoda.

– Šta ako se dogodi da rast BDP-a bude ispod planiranih 3,5 procenata? To će se, bez sumnje, odraziti i na prihode državne kase. Pokrivanje eventualnog minusa u kasi moguće je samo na dva načina – rebalansom budžeta naviše ili kresanjem rashoda – tvrdi guverner, ali se pribojava prve, izglednije i opasnije mogućnosti.

Da li će do tog lošijeg scenarija i doći, umnogome zavisi od toga da li će Srbija uspeti da, po raznim osnovama, iz sveta privuče ove godine pet do šest milijardi evra, ne bi li izmirila deficit tekućeg računa plaćanja prema svetu.

– Ako tih para ne bude, stradaće devizne rezerve, a građani će to platiti višom inflacijom i obezvređivanjem dinara – bio je izričit guverner.

Srbija i u tom škripcu ima dva izbora. Da vlada, prema rečima guvernera Jelašića, odmah smanji i izmeni planirane izdatke ili da se dodatno zaduži. Sasvim je realan zajam MMF-a od 400 i kusur miliona evra. Dve trećine, ili 266 miliona evra, mogu se povući za samo 48 sati, ali, kako je Jelašić upozorio, to će biti više nego pouzdan znak da se krhka kula ekonomske politike za 2009. polako ruši.

Tim povodom, guverner je predočio procene Narodne banke po kojima je u četvrtom tromesečju 2008. došlo do osetnog pada BDP – sa 8,5 u prvom na svega dva procenta u poslednjem. Zbog toga će ukupna stopa bruto proizvoda u prošloj godini biti prihvatljivih 5,4 odsto, ali to, u novim okolnostima, ne znači da ćemo uspeti da je održimo na planiranih 3,5 procenata.


Raste devizna štednja

Samo u proteklom delu januara, prema podacima NBS, devizna štednja u Srbiji porasla je 34 miliona evra. Od te sume, kako je ocenio guverner, mnogo je važnije da se promenio trend – štediše su se uverile da NBS i banke imaju dovoljno novca i da mogu da odgovore na svaki njihov zahtev. Devizne rezerve NBS trenutno iznose 8,1 milijardu evra i dovoljne su da pokriju šestomesečni uvoz. Guverner je obećao da će i ove godine voditi fleksibilnu politiku kursa i da neće sebi zadavati nekakve granice do kojih će braniti kurs dinara.

-----------------------------------------------------------

Manja referentna kamatna stopa

Monetarni odbor NBS, prema rečima guvernera, juče je smanjio referentnu kamatnu stopu sa 17,25 na 16,50 odsto. Da li je to početak novog trenda, umerenog popuštanja krute monetarne politike, videće se uskoro. Ali u ovom času je procenjeno da su usporenija kreditna aktivnost banaka, niži rast zarada, pad privredne aktivnosti, niže cene hrane i manja ukupna inflatorna očekivanja više nego dovoljni razlozi da se smanji osnovna bankarska stopa.

Da li će taj potez pratiti i poslovne banke, guverner Jelašić nije mogao da kaže, jer to zavisi od njihove poslovne politike i procene rizika ulaganja.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Argentinski bankrot pred našim vratima

Postod alexa » Ned Apr 05, 2009 03:34

Slika
Mlađan Kovačević, profesor univerziteta

Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?
– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.

Zašto smo toliko uvozili?
– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama.

Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.
– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora.

Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?
– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.

Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?
– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više čuvali.

Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, može još dogoditi?
– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa katastrofa.


Muzej MMF promašaja
Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?
– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporučivali.

Autor: Branislav Krivokapić
http://www.blic.rs/temadana.php?id=86786
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Ugledna francuska banka prognozira: Evro pada na 90

Postod agvozden » Sre Mar 03, 2010 01:40

Francuska banka BNP Paribas prognozira da će evro u Srbiji dostići vrednost od 105 dinara, ali da će srpska valuta do kraja godine ojačati i da će početkom 2011. vredeti 90 dinara

BNP Paribas očekuje da će guverner Jelašić energičnije braniti dinar

Vrednost srpske valute do kraja 2010. godine vratiće se na nivo između 90 i 95 dinara za evro, smatraju analitičari francuske banke BNP Paribas. Oni napominju da će dinar u sledećih nekoliko meseci i dalje slabiti, pa će evro u jednom momentu biti i 105 dinara, ali će zatim kurs srpske valute početi da se oporavlja, da bi već početkom 2011. evro vredeo samo 90 dinara.

Francuski bankari čak savetuju investitore da kupuju srpski dinar koji će, nakon što dostigne 105 dinara za evro, početi da jača.

Građani beže u evro

- Procena BNP Paribas banke je da će Narodna banka Srbije čvršće reagovati kako bi zaustavila dalju depresijaciju dinara. Očekujemo da će NBS biti mnogo „agresivnija" kada evro dođe na 100 dinara. Iako bi slab dinar podsticao izvoz, to je zanemarljiva korist u odnosu na štetu, koju bi dalja depresijacija prouzrokovala u ionako preterano evroiziranoj Srbiji. Ovde kompanije i građani zbog sve slabijeg dinara „beže" u evro - navode u BNP Paribas.

Ova banka procenjuje da dinar može oslabiti u drugom kvartalu ove godine i do 105 dinara za evro.

- Posle toga dinar će se oporaviti i u četvrtom kvartalu ove godine evro će vredeti 93 dinara, a u prvom kvartalu 2011. godine 90 dinara - prognoziraju Francuzi.

Francuski bankari ističu i da je referentna kamatna stopa centralne banke u Srbiji jedna od najviših u Evropi, odmah posle kamate u Ukrajini. Zbog toga savetuju investitore da sredstva drže u valutama koje nose visoke kamatne stope, a u ovom slučaju to je upravo srpski dinar.

U trenutku kada je domaća valuta u Srbiji dosegla najniže grane, u prognozu francuske banke u Srbiji malo ko veruje. Ekonomisti objašnjavaju da je jačanje dinara ove godine moguće samo ako dođe do značajnog priliva kapitala, odnosno neke veće privatizacije. Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da projekcija francuske banke ima smisla samo u slučaju navale investitora, jačanja domaćeg izvoza, rasta zaposlenosti i domaće tražnje.

- S druge strane, potrebno je i da rast tražnje ne dovede do veće inflacije, već da ona bude uravnotežena. Ipak, ovako nešto je teško očekivati u godini kada se efekti svetske krize još osećaju. Strana tržišta se još nisu oporavila, a kamoli srpsko. Možda se očekuje neka veća privatizacija u Srbiji, poput prodaje „Telekoma", ali ni to ne bi značajnije promenilo kurs. Nisam siguran da je moguće da evro padne na taj nivo - ističe Kovačević.

Srpski ekonomisti skeptični

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da ni privatizacija ne bi doprinela tolikom jačanju dinara koje prognoziraju Francuzi.
a2

Poslednje jačanje dinara bilo pred krizu 2008.

Najsnažnije jačanje dinar je „doživeo" u periodu od juna 2006. do jula 2007. godine. Tako je evro po srednjem kursu NBS 1. juna 2006. godine bio 87,5 dinara, da bi 1. jula 2007. godine ojačao na čak 78,8 dinara za evro. Drugi talas apresijacije, mada daleko manji, dinar je imao u 2008. godini, pred početak ekonomske krize. Domaća valuta jačala je od aprila, kada je evro bio 82,2 dinara, do oktobra, kada je moneta EU pala na 76,7 dinara. Dolaskom krize, od oktobra 2008. godine dinar je konstantno slabio.

- Tako veliku apresijaciju dinara, od preko 10 odsto, Srbija je imala samo 2006. godine kada je prodat „Mobtel" za 1,5 milijardi evra, a tada smo imali još nekoliko privatizacija. Kada bismo i uspeli da prodamo „Telekom", uticaj na kurs ne bi mogao da bude toliki - naglašava Nikolić.

Bankari takođe ne veruju da će dinar da ojača, već da je izvesnije kretanje kursa u granicama od 100 do 105 dinara do kraja ove godine. Makroekonomski analitičar Erste banke Alen Kovač u 2010. očekuje zadržavanje generalne stabilnosti kretanja kursa.

Vodeći srpski bankari, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu da će evro do kraja godine ići maksimalno na 105 dinara, i da je jačanje dinara nemoguće.

S. GAVRIĆ, PRESS
http://pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu ... na+90.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Bing [Bot] i 8 gostiju

cron