Visoke zarade u javnim preduzećima

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Bugarski ministri bez limuzina

Postod alexa » Čet Maj 06, 2010 03:08

Izvor: Tanjug

Bugarski ministri, njihovi zamenici i šefovi agencija će se umesto u službenim limuzinama voziti gradskim metrom.

Bugarski premijer Bojko Borisov, obrazlažući nove mere štednje, rekao je da je “izgradio metro kao sunce" i preporučio ministrima da ga koriste, a da službena vozila upotrebljavaju samo kada putuju van Sofije.

Borisov je ukinuo šefovima agencija i visokim činovnicima službene vozače, a nije isključio mogućnost i ukidanja sekretarica.

Prema novim merama štednje, prvi ljudi u državi će svoje goste čašćavati kafom o svom trošku.

Potpredsednik bugarske vlade i ministar finansija Simeon Đankov smatra da će država od smanjena transportnih troškova uštedeti sto miliona leva, odnosno 50 miliona evra.

Upitan da li će se povinovati odluci premijera, on je rekao da u kvartu u kome stanuje nema metro, ali da ima bicikl, koji je doterao iz Vašingotna i da neće biti iznenađenje da ga vide kako upravlja biciklom.

Novim merama štednje Bugarska planira da prikupi oko 900 miliona leva (450 miliona evra), koje će potrošiti za zdravstvo, socijalna plaćanja, autoputeve i duvan.

Najveći teret treba da podnesu činovnici, koji treba da smanje troškove za 20 procenata.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Tadić podržao pravo na duple funkcije

Postod agvozden » Sub Jul 31, 2010 12:34

Čupić: Vlast se dogovorila da zadrži fotelje

Vladajuća koaliciji bi, posle usvajanja amandmana Vladana Batića na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo da se zove koalicija "Za lični interes i našu Srbiju" jer je time dovela u pitanje sve demokratske vrednosti: vladavinu prava, podelu vlasti i omogućila selektivnu primenu zakona kojom se dovodi u pitanje Ustav i ravnopravnost građana, izjavio je juče za "Blic" Čedomir Čupić, predsednik odbora te agencije, komentarišući potpis koji je predsednik Srbije Boris Tadić stavio na izmene ovog zakona.
U Agenciji najavljuju žalbu Ustavnom sudu Srbije: Zorana Marković i Čedomir Čupić

Tadić je potpisao izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, saopštili su juče u njegovom kabinetu. Čupić kaže da mu je žao što se predsednik Tadić oglušio o sugestije Agencije koja mu je savetovala da ne potpiše te izmene, ali ocenjuje da ni u tom slučaju ne bi bilo mnogo drugačije. Kako objašnjava, predsednikovo "ne" omogućilo bi samo "kupovinu vremena" jer bi vladajuća koalicija mogla da odugovlači sa donošenjem izmena zakona.


- Očigledno je u pitanju koalicioni sporazum kojim oni žele što duže da se zadrže na funkcijama, a da ih se u velikom maniru odreknu neposredno pred izbore - ocenjuje Čupić. On tvrdi da su izmene zakona doneli "stručnjaci bez savesti zajedno sa glupacima". Vlast je, kako kaže, pokazala "veliku neiskrenost" prema Agenciji jer je izneverila dogovor oko zakona, ali i "aroganciju i autizam" prema građanima i nezavisnim telima.


- To što oni rade je socijalna šizofrenija u političkom životu. To je jedno strašno stanje. Videli smo kako završavaju arogantne i autistične vlasti - ocenio je Čupić.
On je najavio da će krajem avgusta Agencija žaliti Ustavnom sudu Srbije od kojeg će tražiti da se hitno izjasni o pomenutim izmenama zakona.

- Obavestićemo GRECO, OEBS, Odeljenje UN za borbu protiv korupcije i kriminala, i tražićemo da pokušaju da urazume koaliciju na vlasti da povuku ovaj zakon - kaže Čupić.

Muzej gluposti
Čedomir Čupić predložio je juče Skupštini Srbije da u staroj zgradi parlamenta u Kralja Milana u sali za plenarne sednice, koja se ne koristi, otvori postavku „Muzeja gluposti“.
- Pošto podrum simbolično predstavlja ljudske nagone, ta podrumska sala bila bi idealno mesto za takav muzej jer smo se tamo naslušali i nagledali mnogo vulgarnosti, brutalnosti, sprdnje, govora mržnje i fizičkih obračuna - predložio je Čupić.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Mali prihodi i visoke plate u JP

Postod agvozden » Ned Avg 01, 2010 02:23

Izvor: Novosti

Imovina je velika, prihodi mali, produktivnost niska, a plate visoke, zaključak je iz analize poslovanja svih 16 republičkih javnih preduzeća u Srbiji.


Javna preduzeća, kojih na republičkom i lokalnom nivou ima 666, zapošljavaju 164.676 radnika, raspolažu sa 34,5 odsto vrednosti imovine ukupne privrede i ostvaruju 10,6 odsto prihoda, 9,8 odsto dobiti i 7,5 odsto gubitaka - pokazuje analiza o poslovanju javnih preduzeća u 2009. godini, koju je izradila Republička agencija za razvoj.

Republička javna preduzeća (ukupno 16) poslovala su prošle godine sa dobitkom - ostvarena je neto dobit od 3,7 milijardi dinara (39,8 miliona evra). Ovo je, verovatno, za mnoge iznenađenje, ali valja znati da je to posledica ne samo činjenice da je u međuvremenu privatizovan NIS, već i da je Telekom lane imao dobit koja je tri puta veća nego 2008. godine (15,5 milijardi dinara ili 165 miliona evra).

Pored toga, i gubici pet javnih preduzeća republičkog značaja (EPS, Železnice, Jat, Resavica i Putevi Srbije) bili su tri puta manji nego godinu dana pre.

Republička javna preduzeća zapošljavaju 93.532 radnika, ostvaruju 7,5 odsto ukupnog prihoda, 8,1 odsto neto dobiti i 5,1 odsto gubitaka privrede. U periodu 2001-2009. godine zarade u javnim preduzećima su rasle brže od produktivnosti rada. Realan rast u 2009. u odnosu na 2001. godinu iznosi 72,6 odsto, a produktivnosti za samo 12,2 odsto (u ostalom delu privrede bio je 97,9 odsto) - konstatuje se u analizi Republičkog zavoda za razvoj.

Republička javna preduzeća, inače, imaju konstantno više zarade od proseka republike. Najviše zarade u odnosu na privredu imaju u Transnafti (za 2,6 puta), Jatu (2,5 puta) i Skijalištima Srbije (2,3 puta).

Najprofitabilnija preduzeća među državnim firmama su Telekom, PTT Srbija i Aerodrom Nikola Tesla, koji su u 2009. godini ostvarili više od 90 odsto dobiti javnih preduzeća.
Najveća vrednost imovine javnih preduzeća skoncentrisana je u četiri preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Železnice, Telekom i Putevi Srbije. Samo Elektroprivreda Srbije i Telekom raspolažu sa 63,1 odsto obrtne imovine 16 republičkih javnih preduzeća, odnosno 3,3 odsto vrednosti cele privrede.

Nesolventnost karakteriše poslovanje Puteva Srbije, Srbijašume i Jat, kod kojih su dugogodišnji problemi u poslovanju uticali na smanjenje vrednosti kapitala. Preduzeće za eksploataciju uglja Resavica posluje bez sopstvenih sredstava. U 2009. godini gubici iznad vrednosti kapitala ovog preduzeća dostigli su čitavih 64,8 miliona evra.

Javna preduzeća posluju u uslovima nelikvidnosti i visoke zaduženosti (9,3 odsto obaveza ukupne privrede). Ukupne obaveze 16 javnih preduzeća u 2009. godini čine 46,5 odsto vrednosti njihovog kapitala.

Nelikvidnost je najizraženija kod PEU Resavica (92,3 odsto), Puteva Srbije (90 odsto), Skijališta (83,7 odsto) i Železnica Srbije (81,9 odsto). Kratkoročne obaveze mogu da servisiraju samo EMS, Transnafta, Aerodrom Nikola Tesla, PTT Srbija, Vojvodinašume i Srbijavode.

U prethodnoj godini tri javna preduzeća na republičkom nivou imala su realan pad gubitaka - Jat za 89 odsto, EPS za 70,3 odsto i Železnice Srbije za 65,1 odsto. S druge strane, dva javna preduzeća imaju rast gubitaka - Putevi Srbije za 654,3 odsto i PEU Resavica za 62,4 odsto.

EPS - gubitak od 8,1 milijardu dinara (85,8 miliona evra) je za 70,3 odsto manji od onog u 2008. godini. Uticaj na visinu gubitaka imala su potraživanja od kupaca koja nisu naplaćena - čine čak dve trećine ukupnog minusa.

Železnice - gubitak od 6,1 milijardu dinara (65,2 miliona evra) je za 65,1 odsto manji od iskazanog u 2008. Gubitak je rezultat negativnih kursnih razlika. Zabeležen je i pored subvencija iz budžeta od 16 milijardi dinara (63 odsto poslovnog prihoda).

Jat - gubitak od 8,64 mlijardi dinara (9,2 miliona evra) je za 89 odsto manji nego u 2008. godine. Poslovni gubitak od 2,2 milijarde dinara rezultat je smanjene poslovne aktivnosti, visokih troškova održavanja aviona i troškova zbog odstupanja od planiranog programa saobraćaja.

Putevi Srbije - gubitak od 1,6 milijardi dinara (16,8 miliona evra) je čak za 654 odsto veći od onog u 2008. godini. Gubitak od 5,6 milijardi dinara posledica je, prvenstveno, izmirivanja dela dugogodišnjih obaveza prema izvođačima radova.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

EK: Potrebna revizija budžeta

Postod agvozden » Pet Avg 06, 2010 12:23

Izvor: B92, Beta

Evropska Komisija u svom najnovijem izveštaju ocenila je da Srbija mora da revidira budžet za 2010. godinu.

U tom izveštaju se navodi i da su znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana polovinom ove godine "oskudni", osim nešto bolje situacije u Srbiji.

U izveštaju se navodi i da je domaća tražnja slaba, kao i da nezaposlenost ne jenjava, a "kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu.

Kako se dodaje u izveštaju, "ohrabrujuće je u većoj meri" to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.

Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.

Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.

Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga.

To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.

U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.

I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.

"Očekuje nas grčki scenario"

Dragomir Janković sa Evropskog ekonomskog instituta kaže za B92 da je izveštaj Evropske komisije takav jer se procenilo da će srpski budžet i deficit biti veći od planiranih i prikazanih pred Međunarodnim monetarnim fondom.

„To je ključni razlog zbog čega je Srbija uključena u analizu o reviziji budžeta. Ali nije samo Srbija, i Hrvatska je uključena u tu analizu. Smatra se da će budžetski deficit i Srbije i Hrvatske biti znatno veći od planiranog“, kaže Janković.

Prema njegovim rečima, Srbija je ovakav izveštaj mogla i da očekuje, jer javna potrošnja ne jenjava.

„Javna potrošnja u Srbiji ne jenjava nego se, kako god to izgledalo, planira i širenje javne potrošnje. I kada je u pitanju lična potrošnja i javna potrošnja države, sve je to negde na ivici “, rekao je Janković.

On dodaje da Vlada Srbije mora da odustane od planiranog povećanja javne potrošnje, ne samo zbog izveštaja EK.

„Vlada mora da odustane i da nađe načina da smanji javnu potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario. Pre svega, zbog tog iskustva Evropska unija pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama Zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije“ , objašnjava Janković.

Na pitanje na koji način je moguće da Vlada Srbije stvori realne izvore prihoda kako se ne bi više zaduživala, Janković odgovara da to nije moguće s obzirom na realnost situacije u Srbiji.

„To nije realno moguće. Ono što Srbija realno može je da smanji potrošnju i da na neki način obezbedi realne izvore finansiranja svog budeta. Jedini realan način je da na neki način obezbedi stabilne izvore kroz eventualno povećanje PDV-a ili smanjenje javne potrošnje i restrikcije u državnom budžetu“. kaže on.

Na drugi način u ovom trenutku to nije moguće jer je ekonomija Srbije veoma slaba i ne može obezbediti dodatne fiskalen izvore, zaključio je Janković.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kako Železnice troše u „Romantici“

Postod Angelina » Ned Avg 15, 2010 05:36

Pare železničara za „svadbu“ od 50 ljudi
Vladimir Spasić | Blic

Železnice Srbije potrošile su u jednom danu skoro 70.000 dinara u restoranu „Romantika“, koliko je dovoljno za svadbu od pedesetak gostiju. Ako se građani pitaju kako se troše 12,4 milijarde dinara subvencija koje su obezbedili ovom gubitašu samo u ovoj godini, evo odgovora. U samo jednom danu skoro 70.000 dinara za iće i piće.

Slika

Sredinom jula, tačnije 15, u beogradskom restoranu „Romantika“ Železnice su napravile dva računa, na 31.545 dinara i 35.434 dinara. Oba je potpisao Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra javnog preduzeća. Ovaj centar, kako piše na sajtu, jedinstveni je multimedijalni centar za promociju Železnica Srbije. Radi po standardima Evropske unije, osim informativne delatnosti i odnosa s javnošću, priprema multimedijalne prezentacije, promocije, bavi se propagandom i marketingom. Ne zna se koji od ovih ciljeva je Medija centar hteo da ostvari sredinom jula, ali za to je izabrao restoran „Romantika“ sa 200 mesta, preko puta Palate pravde.

– Meniji za proslave koštaju od 970 do 2.400 dinara po osobi. Račun koji su platile Železnice mogao je da obezbedi iće i piće za čak 70 gostiju ili za celu svadbu s pedesetak ljudi – kaže jedan od kelnera. Njima su na meniju, između ostalog, mogli da budu jagnjetina i teletina ispod sača, jela sa roštilja, kao i jedinstveno pivo „premijer“, proizvedeno u pivari „Romantika“.


Ali u Medija centru Železnica sve negiraju:

– Nije tačna informacija da smo sredinom jula u restoranu „Romantika“ u jednom danu napravili račun od skoro 70.000 dinara. Medija centar ni tokom jula, ali ni od početka godine u jednom danu nije napravio u restoranu „Romantika“ račun ni približan iznosu koji navodite.


Posle opaske da „Blic nedelje“ ima dva računa s potpisom Nenada Stanisavljevića, direktora Medija centra, priča se malo promenila:

– Kao direktor Medija centra, 15. jula u skladu sa ovlašćenjima i planiranim aktivnostima, a u okviru saradnje sa poslovnim partnerima i saradnicima, u „Romantici“ sam napravio račun od 31.000 dinara. Treba imati u vidu da Medija centar sarađuje sa više desetina redakcija i više stotina novinara samo o Beogradu, o drugim poslovnim partnerima da i ne govorimo, i smatram taj trošak potpuno opravdanim u okviru svoje funkcije. Istog dana kao predsednik Sportskog društva „Železničar“ i Odbojkaškog kluba „Železničar“ potpisao sam i račun na oko 35.000 dinara u skladu sa svojim ovlašćenjima. Ovo sportsko društvo nema nikakve veze sa Železnicama i javno preduzeće neće platiti račun, već SD. Takav nalog za fakturisanje je i dat Želturistu. Oba računa sam potpisao kao dokaz da su navedene usluge pružene, ali u dva različita svojstva – kaže Stanisavljević.

Na pitanje šta je konkretno plaćeno, on navodi da je za 31.000 dinara plaćena večera za dve grupe novinara i poslovnih partnera, a za 35.000 ručak za prijatelje i poslovne saradnike Sportskog društva i odbojkaškog kluba. Koga su ugostile Železnice 15. jula, nismo mogli da saznamo ni u „Romantici“, ni u Želturistu. U restoranu su nas uputili na poslovodstvo Želturista, a tamo nam je rečeno da je Zoran Stojanović, direktor i predsednik Upravnog odbora, na godišnjem odmoru.

Želturist, u čijem sastavu je „Romantika“, društveno je preduzeće u vlasništvu Vlade Srbije, ali faktičku kontrolu nad njim imaju Železnice preko svojih predstavnika u Upravnom odboru Želturista. Najveći deo prihoda ova firma dobija pružajući usluge radnicima Železnica u svojim hotelima i kafanama širom Srbije.


Neracionalno trošenje železničkih, odnosno državnih para u ovom objektima traje već godinama naočigled svih direktora Železnica i državnih organa. U tome prednjače funkcioneri javnog preduzeća i sindikalni lideri.


Železnice: Štedimo
– Planom poslovanja Železnica Srbije za 2010. godinu koji je doneo Upravni odbor, predviđeno je da na ime reprezentacije može da se potroši 60 miliona dinara. Prošle godine je ovaj trošak smanjen čak za 70 miliona dinara u odnosu na 2008. godinu, odnosno za 47,5 miliona dinara u odnosu na 2007. godinu. I u 2010. godini nastavljeno je smanjivanje troškova reprezentacije pa su planirana sredstva za ove namene 25 odsto manja nego 2009. godine. U prvih šest meseci, troškovi reprezentacije su manji u odnosu na plan – navode u Medija centru.
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Na račun „Kolubare“ obišli Havaje i Vegas

Postod alexa » Čet Feb 17, 2011 01:40

Bivši čelnici Rudarskog basena „Kolubara” su, pored basnoslovnog zakupa mehanizacije, državni novac trošili i na službena putovanja širom sveta, a račune za troškove nisu pravdali, saznaje „Blic”.

Prema rečima našeg sagovornika upoznatog s dešavanjima u ovom državnom preduzeću koje je u sastavu „Elektroprivrede Srbije“ i čije poslovanje sada ispituje policija, veliki novac je potrošen na službena putovanja u inostranstvo.

- Čelnici „Kolubare” su proputovali svet. Navodno zbog posla su putovali na razne seminare čija je tema bila energetika. Ti seminari bili su na Havajima, u Las Vegasu, Hjustonu... Za putovanja su uzimali velike akontacije, ali su se pojedinci, smatrajući se prvoborcima 5. oktobra, osilili i troškove nisu pravdali Upravnom odboru „Kolubare”, kako je to ranije rađeno. Pitanje je koliko su državnog novca potrošili na tim putovanjima, a kakvo su znanje stekli na tim seminarima, da li je nešto od toga unapredilo rad „Kolubare” - kaže sagovornik „Blica” .

On napominje da je novac potrošen na tim poslovnim putovanjima daleko manji od suma kojima je „Kolubara” oštećena drugim malverzacijama, ali nije zanemarljiv i da bi istražni organi trebalo da se pozabave i tim, po njegovom mišljenju, uzaludnim troškovima.

Inače, u dosadašnjoj istrazi poslovanja „Kolubare” saslušano je oko 120 osoba, među kojima su i nekadašnji generalni direktori Dragan Tomić i Vladan Jovičić, ali i Radosav Savatijević, zvani Kene, i Vitomir Dimitrijević, poznatiji kao Vita Gusan, vlasnici privatnih firmi koje su ovom državnom preduzeću iznajmljivale mehanizaciju, ali i po povlašćenim uslovima otkupljivali ugalj i preprodavali ga. U nastavku istrage biće saslušane i poslovođe s kopova, vozači mašina koje su navodno radile i po 24 sata dnevno, vlasnici privatnih firmi koje su poslovale s „Kolubarom”. Osim zakupa mehanizacije, za šta je od 2004. do 2008. godine, prema izveštaju interne komisije EPS-a, potrošeno čak 5,8 milijardi dinara više od planiranog novca, prodaje uglja privatnicima koji su ga prodavali po mnogo većim cenama, istražni organi ispituju i da li je pri rekonstrukciji toplovoda Vreoci-Lazarevac bilo malverzacija.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Инвестиционо одржавање општинских џепова

Postod alexa » Uto Feb 22, 2011 11:07

У Србији, земљи у којој је просечан стан дотрајао до граница употребљивости, а реновирање подухват који просечан грађанин предузима једном или ниједном у животу, на снази је од прошле године закон који би требало да излазак из стања хроничне оронулости учини што тежим и мање вероватним. Од замене дрвене преграде у подруму, преко промене плочица у купатилу, до постављанај нове утичнице – више ништа не можете урадити а да немате дозволу за „инвестиционо одржавање“. За исту вам је, како прописи кажу, потребан: идејни пројекат у три примерка који је урадила лиценцирана пројектантска кућа, извод из земљишних књига, копија плана парцеле не старија од шест месеци, сагласност завода за заштиту споменика и доказ о уплати републичке таксе .

Заправо, Закон о планирању и изградњи није изричито рекао да вам за обично кречење треба гомила папира, 1000 еура за пројекат и пар месеци чекања на дозволу. Он је само толико лоше написан да су општинске власти искористиле прилику којој се није могло одолети, да на још један креативан начин одеру своје становнике. А све зато, што им је дао дискреционо право да одреде шта спада у текуће, а шта у инвестиционо одржавање. И заиста – где сироти општинари да повуку ту црту, кад се добро зна да је у Србији и промена гумице на чесми за доста људи права инвестиција?

Наравно, локални менталитет само је ишао на руку општинама. Није било потребно слати инспекције да “њушкају“ ко где и шта ради иза затворених врата. Ту је увек комшилук, спреман да одговорно обавља своју грађанску дужност и обавештава надлежне о несавесном понашању својих комшија. Нема шансе да у Србији укуцате ексер у зид а да неко не позове инспекцију и искаже своју забринутост, и сумњу да кришом покушавате да срушите и носеће зидове. Не вреди да љубазно објашњавате како само мењате дотрајали бојлер – зашто би вам и веровали кад се добро зна да нико поштен данас нема пара да сређује стан.

А када ствари стигне до инспекције, е ту наступа оно дискреционо право, које се у пракси своди на корупцију. Јер, руку на срце, ко још жели да се нађе у ситуацији да стан који је последњи пут кречен још 1915. враћа у „првобитно стање“?

По ко зна који пут, на делу је исти проблем – на стање у Србији покушавају а се накалеме праксе из земаља у којима ствари изгледају неколико светлосних година уређеније. У овом случају, све је то, наводно, да би се грађани заштитили од несавесно и нестручно обављених радова, рецимо од лоше постављених инсталација које могу да изазову куршлус или пожар. Мали проблем је само чињеница да је у Србији, имајући у виду запуштеност инфраструктуре становања, практично немогуће радове извести толико лоше да то може више да угрожава околину него постојеће стање. Све то негде и власти добро знају, па шаљу народу двосмислене поруке које се своде на савет да се што мање замера комшилуку, и своја инвестициона одржавања одради у потаји.

Као крајњи резултат целе ујудурме, имамо само још један закон који је немогуће спроводити у дело, и који доприноси даљем срозавању институције закона у Србији. Утешно је што најављују да ће бити промењен већ крајем овог месеца. Наравно, не због тога што је цела ствар са израдом пројекта за замену обичне ве-це шоље дубоко потресла министра Дулића (како је изјавио), већ зато што се исти закон бави и много лукративнијим питањима попут инвестиција и легализације. Милиони су у питању, па су изгледи да ће успут и ова агонија обичне раје ускоро да се заврши – више него добро.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Fond PIO: Uzeli pare, neće da vrate

Postod alexa » Pet Mar 11, 2011 11:10

Izvor: Press

Beograd -- Organizacije i udruženja koji su 2005, 2006. i 2008. dobili 165 miliona dinara dotacija od Fonda PIO neće da vrate taj novac zato što ga smatraju poklonom.


U tom stavu ih ne ometa ni činjenica da Fond PIO, uz pomoć države, jedva namiče pare za isplatu penzija.

Bivši rukovodioci u Fondu PIO tvrde da je novac deljen u skladu sa Finansijskim planom.

Goran Lončar, nekadašnji direktor Fonda, u čije vreme je podneta žalba Vrhovnom sudu Srbije na zahtev Budžetske inspekcije da se Fondu vrati 122 miliona dinara, od ukupno isplaćenih 165 miliona, ističe da je spornu sumu dodelio Fond PIO samostalnih delatnosti.

"Nakon što su fondovi spojeni januara 2008. godine, jedinstveni Fond PIO je nasledio problem. Dotacije su isplaćivane u skladu sa zakonom i finansijskim planom Fonda, u kome je postojala stavka finansiranje socijalnih partnera", navodi Lončar.

Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak takođe ne vidi ništa sporno u višedecenijskoj praksi Fonda da finansira grupe koje učestvuju u njegovom radu i tvrdi da je to zasmetalo samo budžetskoj inspekciji. "Novac koji smo dobili utrošen je na obuku naših ljudi u UO Fonda PIO, a o tome smo na vreme podneli izveštaje. Ne vidim zašto bismo vraćali novac, nismo ga ukrali", navodi Čanak.

Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, tvrdi da su vratili 3,5 miliona dinara dobijenih od Fonda PIO samostalnih delatnosti 2005. godine, kao što je naložila Budžetska inspekcija.

"Dodatnih 10,3 miliona dinara koje smo dobili 2008. godine nismo vratili zato što nisu ni traženi nazad. Novac je potrošen za rehabilitaciju penzionera u banjama, pomoć najugroženijim penzionerima...", rekao je Perić.

Rato Ninković, koji je u vreme spornih transfera bio na čelu UO Fonda i Unije poslodavaca Srbije, a kome se zamera da je nenamenski raspoređivao dobijeni novac, tvrdi za Press da ni dinara nije uzeo za sebe niti je bilo šta potrošio.

"Priča se o nepravilnostima u vreme Rate Ninkovića, a istina je da je dok sam bio na njegovom čelu, Fond samostalnih delatnosti zaradio 45 miliona dolara više. Stizali su redovno svi izveštaji o trošenju dotacija dok sam bio u UO Fonda. Kada je o Uniji poslodavaca reč, sav novac od Fonda PIO ostao je na posebnom namenskom računu kada sam smenjen. Treba proveriti šta je sledeće rukovodstvo uradilo sa njim", navodi Ninković.

Možemo samo da kažemo hvala
Sadašnji predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je 101 milion dinara, koliko je Unija dobila od Fonda PIO, potrošen za razvoj preduzetništva i otvaranje nekoliko novih lokalnih organizacija i kancelarija. "Kako je moguće da vam neko da poklon, a da vam ga onda traži natrag? Možemo samo da im kažemo hvala, ali ne i da vratimo novac. Odgovoran je Fond, koji je dao novac i oni su morali da razmišljaju da li imaju pravo na to", ističe Atanacković.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Fond PIO troši milijarde na plate

Postod alexa » Pet Mar 18, 2011 11:29

Izvor: Novosti

Beograd -- U vreme finansijske krize Penzijski fond Srbije ne štedi na rashodima i bonusima. Osim natprosečnih plata, pravo na beskamatni kredit, nagrade, pomoći...


Da radnici Penzijskog Fonda Srbije u vreme finansijske krize žive lagodnije od ostatka Srbije vidi se po novcu koji mogu da zarade, ali i da dobiju vanredno.

Osim što sa prosečnom bruto platom od 80.000 dinara mesečno ”šiju” republički prosek za čak 30 odsto, svake se godine izdvajaju i pozamašne sume za različite nagrade, pomoći i socijalna davanja.

Rukovodstvo Fonda ne prestaje da pokazuje galantnost. Tako je u januaru odlučeno da se zaposlenima omogući kredit iz sopstvene kase. Beskamatni, naravno.

A sva 3.133 radnika, koliko ih je u stalnom radnom odnosu, mogu da dobiju 60.000 dinara koje će potom vraćati u 12 mesečnih rata. U Fondu su potvrdili da je za ovu pomoć opredeljeno 175 miliona dinara, pa se može zaključiti da očekuju gotovo stopostotni odziv.

"Teško da bi iko odbio ovu novčanu injekciju, ali će to Fond na kraju skupo koštati. Ako, u najboljem slučaju, inflacija ne bude veća od ove koja je projektovana, Fond će na kraju godine biti na gubitku 100.000 evra", bune se pojedini članovi Upravnog odbora Fonda PIO.

Ova odluka, međutim, nije uvrštena u godišnji finansijski plan, pa samim tim ni članovi Upravnog odbora nisu morali da se izjašnjavaju za ili protiv nje. Ipak, nije samo jedina koja je u suprotnosti sa najavljenim merama štednje. I po spisku troškova koje ”aminuje” UO, stoji da će se na zaposlene, do kraja ove godine, ukupno potrošiti bezmalo četiri milijarde dinara. Tako ispada da svaki radnik ovu kuću košta oko 100.000 mesečno.

Deo plaća i država koja svake godine dotira pola kase Fonda. A izgleda da nema ništa protiv takvih rashoda za zaposlene, popisanih u Finansijskom planu za 2011, u koje se, osim redovnih plata i doprinosa, ubrajaju i različite pomoći u naturi, nagrade, ali i socijalna davanja na koja će do decembra otići čak milion evra.

"Ova su sredstva rebalansom budžeta smanjena u odnosu na prošlu godinu i to za 64,5 odsto", objašnjava Dragoslav Đukanović, predsednik UO Fonda PIO. I mada ova stavka jeste umanjena, druga se popravila. I to osetno jer je ovogodišnji fond za nagrade uvećan za 28 puta od onog u prošloj! Zato će se do novogodišnje proslave podeliti bonusi u iznosu od 14 miliona dinara.


U PRVOM TIMU UZIMAJU POLA MILIONA

Mesečna neto plata direktora Fonda je 111.000 dinara, a zamenika četiri hiljade manje. I članovi Upravnog odbora se ne mogu požaliti. U 2010. je predsedniku ukupno isplaćeno 605.000 dinara, njegovom zameniku 485.000, a ostali članovima pojedinačno po 403.600 dinara, koliko je dobio i predsednik Nadzornog odbora. Članovi NO zaradili su po 302.700 dinara.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Urgent, urgent, MUP-u trebaju rolne!

Postod agvozden » Pon Mar 28, 2011 12:05

Upravi saobraćajne policije "potpuno neočekivano" je iskrslo da mora da kupi "administrativni materijal" i zbog urgentnosti situacije trebalo bi da se plati 110 miliona dinara, umesto 18,5 miliona po redovnoj proceduri.


Ove godine Uprava saobraćajne policije planira da potroši 128,5 miliona dinara za administrativni materijal. Ništa u ovom podatku ne bi bilo čudno da se u Planu izvršenja budžeta saobraćajne policije, objavljenom na sajtu MUP-a Srbije, ne navodi da je potrebno svega 18,5 miliona za kancelarijski materijal, ali da je za „hitnu i nepredviđenu nabavku administrativnog materijala” potrebno dodatnih 110 miliona dinara, piše Politka.

Ilustracije radi, po istom planu o izvršenju budžeta za sve uprave i policijske stanice na teritoriji cele države, kao i za kabinet ministra i direkciju Policije, odvojeno je za administrativni materijal nešto više od 192 miliona, od kojih je za „hitne i nepredviđene nabavke” odvojeno 10 miliona dinara.

Po prostoj računici, samo jedna uprava – Uprava saobraćajne policije – planira da potroši za „hitan materijal” više od 50 odsto onog što se nameni za oko 250 policijskih uprava, stanica i ispostava, koliko ih ima u Srbiji.

Na pitanje Politike MUP-u šta to Uprava saobraćajne policije vodi pod stavkom „administrativni materijal”, odgovoreno nam je da se pod tim podrazumeva „odevna obuća, toneri, fotokopir papir i ostali kancelarijski materijal”.

Nije jasno zašto je Uprava saobraćajne policije odlučila da traži 110 miliona dinara za „hitnu i nepredviđenu nabavku administrativnog materijala”. U MUP-u nam je nezvanično rečeno da se Plan izvršenja budžeta pravi na osnovu „prošlogodišnjih brojki”, odnosno na osnovu onog što je prethodnih godina potrošeno. S druge strane, u zvaničnom odgovoru koji nam je dostavljen iz MUP-a, piše da „Uprava saobraćajne policije prošle godine nije imala hitne i nepredviđene nabavke”.

U Upravi za javne nabavke nam je nezvanično rečeno da je stavka o nabavkama hitnog materijala za saobraćajnu policiju „dosta čudna”, kao i da će se potruditi da u najkraćem mogućem roku saznaju sve o ovoj, kako naglašavaju, „neobičnoj javnoj nabavci”.

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”, kaže za naš list da bi trebalo da se vidi na koji način se planira nabavka „hitnog materijala” od 110 miliona dinara.
– Oni nisu precizirali na koji način planiraju tu hitnu nabavku, ali sam način ukazuje na to da bi nabavka mogla da se obavi takozvanom direktnom nagodbom koja, kao što je poznato, otvara mogućnost za korupciju – kaže Nenadić.

Direktne pogodbe su inače propisane Zakonom o javnim nabavkama koji ih tretira kao legitimne, ali pod uslovom da postoje „vanredne okolnosti” zbog kojih nije moguće sprovesti javni konkurs. Naručilac posla, u ovom slučaju saobraćajna policija, dužan je da o ulasku u proceduru bez prethodnog objavljivanja obavesti Upravu za javne nabavke Republike Srbije, kao i da obrazloži hitnost postupka, piše Politika.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Budžetska rupa „zamrzava“ primanja

Postod agvozden » Uto Avg 16, 2011 11:35

Izvor: Politika

Beograd -- Penzioneri i zaposleni u javnom sektoru teško će moći u oktobru da dobiju povećanje primanja koje im po zakonu pripada, kažu poznavaoci budžetskih brojki.

Jer, prema podacima Ministarstva finansija, minus u državnoj kasi, samo u prvih sedam meseci dostigao je bezmalo 90 milijardi dinara.

Do kraja godine, po zakonu, jaz između prihoda i rashoda ne sme biti veći od 120 milijardi dinara, odnosno 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Već sada je izvesno da to neće biti moguće. To bi značilo da u narednih pet meseci minus može da raste najviše šest milijardi mesečno. To je nemoguće. Jer, samo u julu u odnosu na jun, jaz između prihoda i rashoda veći je za 15 milijardi dinara“, ocenjuje ekonomista Miroslav Zdravković.

Od početka januara do kraja jula najveći prihod ostvaren je od poreza na dodatu vrednost (PDV) – 192,35 milijardi dinara, zatim slede prihodi od akciza sa 77,58 milijardi.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Usvojen rebalans- minus veći za 22 milijarde

Postod agvozden » Uto Okt 18, 2011 03:32

Rebalans budžeta za ovu godinu, usaglašen sa MMF, predviđa veći budžetski deficit - od 142,7 milijardi dinara, prvenstveno zbog većih plata republičkih državnih službenika i penzija.

Rebalansom je predviđeno da prihodi budžeta budu 707,345 milijarde dinara, a rashodi 850,91 milijarda, a 'minus' u republičkom budžetu biće povećan za oko 22 milijarde dinara u odnosu na originalni budžet.

Manjak u državnoj kasi povećan je zbog većih izdataka za državne službenike na republičkom nivou (dodatnih 7,5 milijardi dinara), kao i za veće penzije (7,2 milijardi dinara), a biće povećana socijalna zaštita (za 3,1 milijardu dinara) i to jesu najveća povećanja rashoda, predviđena Zakonom o budžetskom sistemu i novim Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Povećanje penzija i plata u javnom sektoru, u rebalansu će obuvhatiti dve povišice - iz aprila, koja je bila veća nego što je bilo planirano i povišicu u oktobru koja je planirana da bude 1,4 odsto. Sredstva za finansiranje ovog deficita su obezbeđena.

Najveće uštede na rashodnoj strani budžeta biće napravljene na ime kapitalnih izdataka, i to "po osnovu bolje planirane dinamike plaćanja", kao i kod rashoda za kamate.

Na kamatama će biti smanjeno 3,5 milijardi dinara, na izdacima za nabavku finansijske imovine 1,1 milijarda dinara i na kapitalnim izdacima oko 8,4 milijardi dinara.

Prema dogovoru sa MMF-om, deficit konsolidovanog budžeta u ovoj godini biće povećan sa prvobitno planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda na 4,5 odsto.

Rebalansom budžeta biće uvećani izdaci za penzije, zarade i socijalna davanja, a ta povećanja biće realizovana u oktobru, kako je i planirano.

Rebalansom, kako je predviđeno i kako je predlog obrazložila Vlada, neće biti smanjeni podsticaji privredi za zapošljavanje i poljoprivredu, a nije predviđeno ni odlaganje značajnih infrastrukturnih projekata.

Kako je ranije isticano, uštede će biti ostvarene manjim iznosom otplate kamata u ovoj godini, umanjeni su izdaci za budžetske pozajmice a smanjeni su izdaci za kapitalne investicije koje će biti odložene za narednu godinu.

Očekivanja su da se nakon usvajanja rebalansa povećaju aktivnosti privrede i zapošljavanje u zemlji.

Finansijske projekcije urađene su na osnovu očekivanog privrednog rasta od 2,5 odsto i projektovane inflacije za ovu godinu od 4,5 plus minus 1,5 odsto.

Da bi Izvršni odbor MMF-a krajem septembra odobrio Srbiji aranžman iz predostrožnosti vredan milijardu evra potrebno je bilo da Vlada Srbije usvoji i prosledi parlamentu zakone o restituciji i rebalansu budžeta za 2011.

(Tanjug)
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Već se zadužili i za naredni mandat

Postod agvozden » Pet Okt 21, 2011 02:12

Milijarda za posle izbora
Suzana Lakić

Vlada premijera Cvetkovića potrošiće i najnoviji kredit od milijardu dolara za pokrivanje budžetskog minusa i refinansiranje duga države. Izvor „Blica“ iz Ministarstva finansija kaže da će milijarda od obveznica služiti „duboko u narednoj godini“ jer će posle izbora nova vlada sesti u vruću stolicu - imaće minus od 3,9 odsto koji ako ekonomski rast bude mali, neće moći da pokriva dodatnim zaduživanjem.
Vlada je za tri godine nakupila dug od 5,7 milijardi evra, a po gruboj računici, manje od trećine je otišlo na vidljive projekte



Tako se i ovaj, jedan od najvećih pojedinačnih dugova u istoriji aktuelne vlade, neće naći na strani investicija koje su već pale na minimalan nivo. Od početka godine na investicije je otišlo 16,5 milijardi dinara iz budžeta, što je 3,2 puta manje nego u celoj 2008. godini.


- Najnoviji kredit od prodaje evroobveznica ne razlikujemo od ostalih zajmova. Svi oni su u vlasništvu države i zajedno sa ostalim prihodima služe za potrebe Vlade. Zato i nije moguće utvrditi koliko smo novca od kredita potrošili na plate i penzije, a koliko za investicije i pokrivanje budžetskog minusa - kaže izvor “Blica” iz Vlade Srbije.


Kako je rastao javni dug
Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Dug vlade koja je prethodila premijeru Cvetkoviću, najviše se odnosio na staru deviznu štednju, dok se njegova struktura danas značajno izmenila. Podaci iz juna ove godine da je Srbija za pokrivanje minusa imala dug kod 12 banaka, svaki je iznosio od 10 do 40 miliona evra. Vlada je istovremeno, po osnovu neisplaćenih penzija, imala i dug od 70 miliona evra.


Budžet za narednu godinu se tek kroji, a stručna javnost podseća da su se dosadašnji krediti potrošili, a ne uložili, i da će takvu praksu biti teško promeniti.
Generalno, Vlada je za tri godine na investicije utrošila oko 130 milijardi dinara. Istovremeno je na plate u javnom sektoru otišlo oko 600 milijardi, na penzije 900, a na subvencije 180 milijardi. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri godine, Vlada je pozajmila oko 570 milijardi dinara (5,7 milijardi evra). Ukupan javni dug na početku mandata 2008. je iznosio 8,7 milijardi evra. Danas je nešto iznad 14,4 milijarde.


Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 500 miliona evra, a do sada je završeno oko 70 kilometara autoputa. Za rekonstukciju Gazele, koja treba da bude završena do februara 2012. godine i za most na Beškoj smo uzeli kredit po tridesetak miliona evra. Na isti način finansiramo i gradnju mosta preko Ade koja će koštati 120 miliona evra.


Zajmove pojela i javna preduzeća
Dobar deo zajmova, ako ne i najveći, pojela su javna preduzeća. Vlada je nedavno preuzela dug državnih preduzeća, veći od milijardu evra. Duga je oslobodila „Železnice“, „Puteve Srbije“, Klinički centar Srbije, KBC „Zemun“... Takođe, zahvaljujući ruskom kreditu, „Železnice“ su nedavno dobile prvi voz iz Švajcarske, a na srpske pruge bi do kraja 2012. trebalo da stigne još desetak garnitura. Kredit od 50 miliona evra uzeo je i „Jat“. Zajam je između ostalog bio namenjen i za nabavku dve letelice, koje, međutim, još nisu doletele.


- Novac je uglavnom utrošen na tekuću budžetsku potrošnju, dakle - na plate i penzije i kupovinu robe i usluga. Znatan iznos je otišao i na subvencije javnih i privatnih preduzeća. Privreda nije investirala već je otpuštala radnike i vraćala dugove - kaže za „Blic“ Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta.


Po međunardnim standardima Srbija je trenutno srednje zadužena zemlja. Od visokog nivoa zaduženosti trenutno je daleko oko 16 procentnih poena, ali i 0,7 poena od zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a.


- U slučaju probijanja limita, upalila bi se crvena lampica koja govori da Srbiji ne ide dobro, a u toj situaciji se može dogoditi i snižavanje kreditnog rejtinga koji je i ovako nizak. Danas je on na nivou sedam, što se jezikom investitora naziva „đubre“ - kaže ekonomista Boško Mijatović za „Blic“.





Vladi nije teško da promeni zakon
Stručnjaci tvrde da će sada biti zanimljivo posmatrati naredne poteze Vlade. Teoretski, premijer Cvetković može izmeniti Zakon o budžetskom sistemu i pomeriti limit javnog duga za koji procentni poen. Ovo je, inače, nedavno sugerisao i nobelovac i tvorac evra Robert Mandal, koji je ujedno i pohvalio Vladu zbog toga što je zakonom ograničila dug na tako niskom niovu.
- Vlada može i da se poigra statistikom. Mogli bi da kažu da je BDP veći ili da vode politiku jačeg kursa dinara. Tada bi BDP u evrima bio veći, a javni dug manji - objasnio je Mijatović.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2846 ... sle-izbora
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Dok drugi otpuštaju, Skupština zapošljava

Postod agvozden » Uto Nov 22, 2011 04:09

Administrativni odbor Skupštine Srbije dao je danas saglasnost na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u republičkom parlamentu, koji predviđa novih 60 radnih mesta u naredne četiri godine.

Kako je na sednici tog odbora objasnio sekretar republičkog parlamenta Veljko Odalović, u narednih četiri godine predviđeno je povećanje radnih mesta za 60, čime će biti značajno unapređen rad, pre svega skupštinskih odbora.

“Nikome ne pada na pamet da te ljude odmah zaposli. To će prvenstveno biti u funkciji poslanika i pravljeno je prema budućim potrebama parlamenta, pre svega kada su u pitanju evropske integracije i uvođenje e-parlamenta”, rekao je Odalović.

Na sednici tog odbora održanoj protekle sedmice, konstatovano je da je Skupštini Srbije potrebno više stručnih savetnika, jer trenutan broj angažovanih u poslaničkim grupama i odborima nije dovoljan.

Predsednik Odbora Nenad Konstantinović tada je naveo da nema dovoljno podrške poslaničkim grupama i da u njima radi mali broj stručnjaka, što je, prema njegovim rečima, bila jedina zamerka i Evropske unije na rad parlamenta.

Administrativni odbor je prihvatio i Izveštaj o rashodima parlamenta od januara do septembra ove godine, prema kome je utrošeno oko 60 odsto planiranih sredstava.

Odbor je usvojio i odluku da sredstva iz Fonda solidarnosti u iznosu od 404.151 dinara budu donirana za respirator u beogradskom Institutu za neonatologiju.

(Tanjug)
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Najbolje i najlošije plaćeni državni poslovi: kuriri zarađuj

Postod agvozden » Uto Dec 13, 2011 01:40

Gotovo ista količina novca koja se potroši za plate milion i dvesta hiljada zaposlenih u privatnom sektoru, troši se na zarade tri puta manjeg broja radnika u javnom sektoru. Plate zaposlenih, pre svega u javnim preduzećima i državnim agencijama i do tri puta su veće od srpskog proseka od oko 38.000 dinara.

Državne jasle, međutim, ne znače po pravilu dobru i veliku platu - i u državnoj upravi ima velike razlike u primanjima.

Spremačicama sigurno nije svejedno gde rade, jer u prosveti i zdravstvu primaju minimalac od 18.000 dinara, dok se, recimo, u JP „Putevi Srbije“ isti posao plaća oko 30.000 dinara. U Zavodu za udžbenike ta plata je manja za oko 5.000 dinara, ali i dalje veća od one koju prima „tetkice“ u školama. S druge strane, mnogi bi se veovatno rado zamenili s kurirom iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo koji mesečno primi čak 60.000 dinara.

Ako bi mogla da bira, velika većina bi se sigurno opredelila za posao u nekoj od preko dvadeset državnih agencija, u kojima administracija prima plate o kojima većina zaposlenih u Srbiji može samo da sanja. Među najplaćenijima su zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije gde državni službenici primaju platu i do 179.000 dinara, što je pet puta više od proseka. Nešto manja plata je njihovih kolega u JP „Srbijašume“ koje primaju oko 77.000 dinara mesečno. Mnogi bi mogli pozavideti i zaposlenima u Agenciji za privatizaciju čija su prosečna primanja oko hiljadu evra.

Velika disproporcija u broju zaposlenih u javnom s jedne i privatnom sektoru s druge strane, već čitavu deceniju je bolna tema, na koju je posebno osetljiv domaći privatni sektor, koji upozorava na to da privreda više ne može da finansira ogroman državni aparat. Za sve to vreme, država je malo toga uradila s tim u vezi.

Zamrznute plate tokom ekonomske krize ponovo su promenljive, a posle smanjenja broja zaposlenih, opet se najavljuju nova primanja. Inače, prosek plata u privatnom sektoru je 36.471 dinar, dok su prosečna primanja u javnom 20 odsto veća i iznose 43.652 dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2952 ... 000-dinara
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

PrethodniSledeća

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju

cron