Visoke zarade u javnim preduzećima

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Visoke zarade u javnim preduzećima

Postod agvozden » Sre Nov 26, 2008 01:48

Izvor: B92

Dok zbog svetske ekonomske krize cela Vlada Srbije poziva na štednju, direktori pojedinih javnih preduzeća imaju astronomski visoke zarade.

Tako za platu od 880 hiljada dinara, koliko je u junu primio direktor aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto, radnik sa prosečnom platom od 34.000 dinara mora da radi više od dve godine. Ovakvo nedomaćinsko ponašanje rukovodilaca preduzeća, osim u skupštini, izazvalo je oštru polemiku i u javnosti, posebno zato što se to koliko ko zarađuje u pojedinim preduzećima krije.

Od četiri javna preduzeća sa kojima je televizija B92 kontaktirala, dva su odgovorila na pitanje koliku platu i kolike bonuse isplaćuju na ime uspešno obavljenog posla.

Na ova pitanja odgovorili su direktori “Elektroprivrede Srbije”, “Jat ervejza”, ali i direktori “Telekoma” koji je akcionarsko društvo sa većinskim državnim vlasništvom.

Kolika je mesečna zarada rukovodstva Naftne industrije Srbije, B92 nije uspeo da sazna jer je to, kako nam je rečeno, poslovna tajna.

Ovo preduzeće informaciju o visini zarada rukovodilaca nije dostavilo čak ni administrativnom odboru Skupštine Srbije, koji je tu informaciju tražio krajem 2007 godine.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da NIS svojevremeno nije ispunio obavezujuće rešenje njegove kancelarije.

“To je nečuveno. Oni čak tu informaciju nisu dali ni najvišem skupštinskom organu, čak su išli i na sud zbog toga”, kaže Šabić.

Prema informacijama koje smo dobili iz EPS-a, prosečna zarada direktora je 370.000 dinara, a 30 posto od zarade je maksimalna nagrada koju ovo preduzeća isplaćuje, ali tu mogućnost, kako tvrde u EPS-u, direktor nikada nije iskoristio, odnosno nikada nije dao bonus ni sebi ni drugima.

U “Jat ervejzu” kažu da je iznos mesečne zarade generalnog direktora Saše Vlaisavljevića od 287.000 dinara tek na 36. mestu u preduzeću pošto piloti imaju veća primanja.

Plata direktora “Telekoma” Branka Radujka je 259.000 dinara. Kako nam je rečeno, Radujko nije primio bonuse za uspešno poslovanje u 2007. jer tada nije bio zaposlen u “Telekomu”.

“Ne mora da znači da ako neko nešto krije, obavezno postoji malverzacija, pljačka. Ali svako uskraćivanje izaziva sumnju. Međutim, kod nas se dešava i da je to upravo slučaj”, kaže Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da je potpuno paradoksalno kriti takve informacije od javnosti.

Naime, kako objašnjava, u Evropi već pet godina postoji preporuka Komisije Evropske zajednice u kojoj se sva preduzeća koja posluju na berzi, i privatna i državna, pozivaju da javno objavljuju podatke o platama, bonusima, otpremninama.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

U kasi i za bonuse

Postod agvozden » Ned Nov 30, 2008 11:45

DRŽAVNI činovnici će, uprkos opštim zahtevima za štednju, i pored realnog zamrzavanja dohodaka na ovogodišnjem nivou, moći da računaju na bonuse za uspešan rad. Naravno, ako predlog budžeta za 2009. godinu bude usvojen.

Država je, sudeći prema Nacrtu zakona o budžetu, planirala da u narednoj godini za razne rashode svojih zaposlenih potroši 188,2 milijarde dinara. To je čak 23,3 odsto ukupnih izdataka državne kase za 2009. godinu. Čak 180 milijardi dinara otići će samo na plate državnih činovnika.
Stimulacije na koje Ministarstvo finansija ni u štednji ne zaboravlja odobravaju se, inače, od 1. januara ove godine i, zapravo, otvaraju mogućnost da zaposleni mogu da budu nagrađeni za svoj rad iznosom do polovine osnovne plate. Dodatak se isplaćuje uz platu za mart, jun, septembar i decembar.

Novozaposlenih u državnim institucijama iduće godine biće, prema Nacrtu budžeta, 1644. U Ministarstvu finansija kažu da je ovaj broj novih izvršilaca

posledica "naglašeno restriktivnog pristupa". Jer, budžetski korisnici su tražili da se u narednoj godini angažuje čak 8.814 novih radnika.

Na 500 novih radnika u idućoj godini može da računa MUP. Za formiranje nove specijalizovane jedinice koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela, jedinicu za sprovođenje programa EU, kao i sektor za vanredne situacije biće angažovano 150 novih ljudi.

Na pojačanje aktivnosti u suzbijanju kriminala biće zaposleno još 100 radnika, a u Sektoru za zaštitu i spasavanje 250 osoba.

Kako kažu, "srednjoročni trend ekspanzije zatvorskog sistema" dovešće u upravu za izvršenje zatvorskih sankcija još 83 novozaposlena.

Sa druge strane, lokalne uprave mogu u narednoj godini da računaju na to da im se masa plata uveća samo za 7,8 odsto. Oni će morati i da se odreknu usluga oko 2.000 trenutno zaposlenih.
Nacrt budžeta za narednu godinu biće u ponedeljak na dnevnom redu zajedničke sednice Odbora vlade Srbije. Kako su do sada gotovo sva ministarstva izrazila neslaganje sa predlogom Ministarstva finansija, teško da će se o njemu već u utorak, kako je prvobitno nameravano, raspravljati na sednici vlade.

PO UGOVORU
OVOGODIŠNJIM budžetom predviđeno je, kao i prethodne, angažovanje takozvanih specijalnih savetnika u vladi.
Za njihovo plaćanje, s obzirom na to da je reč o osobama koje ne zasnivaju radni odnos u vladi, u planu rashoda svake institucije, postoje sredstva označena kao "usluge po ugovoru". U narednoj godini će ovih, specijalnih savetnika u vladi, biti čak 59.
Povećanje se očekuje i u broju državnih sekretara kojih će biti 16 više nego danas.

STRANKE
PREMA Nacrtu zakona o budžetu, sredstva koja su u 2007. godini političke stranke iz državne kase dobile i višak utrošile, a nisu vratile u budžet, biće od Nove godine naplaćena prinudnim putem.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Dijaspora traži posao

Postod agvozden » Pon Dec 29, 2008 12:45

Srbi iz rasejanja, zainteresovani za povratak u otadžbinu, najviše bi želeli da rade u državnoj upravi i u javnim preduzećima. – Država im nudi praksu u „Delti”, „Gorenju”, „Karlsbergu”...

Mladi stručnjaci koji trenutno žive i rade u inostranstvu spremni su da se vrate u Srbiju ako im država omogući da lako dođu do posla. Oni bi najviše voleli da rade u državnoj upravi, javnom sektoru, oblasti konsaltinga, odeljenjima za ljudske resurse i da se bave marketingom i bankarstvom.

Nedavno istraživanje koje su sproveli Ministarstvo za dijasporu i kompanija Infostud, u kome je učestvovalo oko 1.000 Srba iz rasejanja, pokazalo je da više od dve trećine anketiranih planira povratak u Srbiju, a skoro svaki treći namerava da to i učini ako dobije dobru ponudu za posao. Zbog toga Ministarstvo planira da na svom i sajtu Infostuda postavi anketu namenjenu našim iseljenicima koja bi poslužila da se prikupe informacije o tome čime bi tačno ljudi iz dijaspore zainteresovani za povratak u Srbiju želeli da se bave, koliku bi platu voleli da imaju i u kojim kompanijama bi hteli da rade.

Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu, smatra da će na taj način država dobiti jasan profil ljudi koji su zainteresovani za povratak. Ministarstvo bi, kaže, posle toga kontaktiralo poslodavce i ponudilo im kvalitetne stručne kadrove.

– Već smo potpisali sporazum sa nekoliko domaćih i stranih firmi koje su zainteresovane da zaposle ljude iz dijaspore. Za početak nameravamo da našim studentima koji se školuju u inostranstvu ponudimo mogućnost da pohađaju praksu u kompanijama poput „Gorenja”, „Vinera”, „Karlsberga” i „Delte”, pa ako se dobro pokažu posle toga bi zasnovali radni odnos u tim firmama – ističe Prstojević.

Ministarstvo planira da u projekat povratka mladih stručnih ljudi uključi i Privrednu komoru Srbije i Savet stranih investitora. A u kompaniji Infostud najavljuju da će uskoro sprovesti istraživanje koje bi utvrdilo koji su to zahtevi i stavovi poslodavaca, odnosno da li postoje realne mogućnosti za zapošljavanje naših ljudi iz inostranstva u firmama koje posluju u Srbiji.

– Istraživanja koja smo sproveli u dijaspori pokazala su da svaki deseti Srbin iz rasejanja trenutno radi u oblasti internet tehnologije i računarstva, a zatim u bankarstvu i finansijskom sektoru. Od ukupnog broja anketiranih tek oko šest odsto radi u oblasti građevinarstva, a zatim slede oni koji rade u marketingu, trgovini, ugostiteljstvu i drugim delatnostima – objašnjava Branislav Jovanović, iz Službe za odnose s javnošću Infostuda. On kaže da skoro polovina anketiranih ljudi iz dijaspore ima fakultetsku diplomu, dok jedna četvrtina ima završenu specijalizaciju, magistraturu ili doktorat. Istraživanje je pokazalo i da gotovo zanemarljivi deo Srba koji žive u inostranstvu ima srednju školu ili niži stepen obrazovanja. To ide u prilog proceni Ministarstva za dijasporu da su od oko pola miliona ljudi, koliko ih je napustilo Srbiju od početka devedesetih godina prošlog veka, oko 100.000 diplomirani stručnjaci. A mnogi od njih postali su uspešni menadžeri, inženjeri i savetnici u velikim kompanijama.

U Ministarstvu tvrde da 3,5 miliona Srba rasutih širom sveta, prema istraživanju koje je uradila Svetska banka, godišnje u Srbiju pošalje oko pet milijardi dolara, dok je učešće deviznih doznaka u ukupnom bruto domaćem proizvodu 13,8 odsto. Poređenja radi, 2004. godine Srbi iz rasejanja su poslali 4,1 milijardu dolara, što je Srbiju tada svrstalo na 11. mesto po prilivu deviznih doznaka.

– Najveći deo tog novca poslat je rodbini koja živi u matici, dok se obim ulaganja dijaspore u srpsku privredu meri stotinama miliona dolara – naglašava Prstojević. On očekuje da će, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, privrednici iz dijaspore dogodine investirati u maticu znatno više novca nego ranijih godina jer će im Srbija ponuditi znatno povoljnije uslove za ulaganje nego države u kojima žive.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Država ne štedi na reprezentaciji

Postod agvozden » Pon Feb 02, 2009 02:21

Izvor: Blic

Iako je pred planiranje budžeta Vlada Srbije promovisala štednju, troškovi za reprezentaciju nisu ukinuti ni ministrima, ni Skupštini, piše “Blic”.

Ovaj list navodi primer Vojvodine, gde je Bojan Pajtić, nakon što je izabran za premijera pokrajinske vlade, ukinuo troškove za reprezentaciju, odnosno zabranio je da se jede i pije na račun države, i tako uštedeo više od devet miliona dinara u budžetu.

Za ”Blic” su u kabinetu republičkog premijera, s druge strane, rekli da su ovi troškovi u startu svima smanjeni samo za 20 odsto.

U budžetu ministarstava postoje detaljno navedene razne odrednice koje se tiču plata, putovanja, raznih nadoknada, dnevnica, planiranih materijalnih nabavki, honorara, a samo rubrika ”stalni trošak” nije objašnjena i na prvi pogled deluje kao dobra prilika da se sakriju raznorazni, nejasni i nedefinisani troškovi.

I pregled troškova za reprezentaciju u Skupštini je nejasan, s obzirom na to da sve poslaničke grupe imaju pravo na reprezentaciju, kao i kabinet predsednice Skupštine.

Prošle godine samo su poslaničke grupe potrošile, prema podatku navedenom u skupštinskom ”Informatoru”, 2,248 miliona dinara.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

MINISTARKA FINANSIJA ĆUTI O 14 MILIJARDI

Postod agvozden » Pon Feb 02, 2009 02:33

Ministarstvo finansija već dve nedelje odbija da odgovori kako se i na šta troši više od 14 milijardi novca poreskih obveznika koji se u budžetu vode pod stavkom „specijalizovane usluge“. Trošenje „specijalizovanih“ miliona, koji su na raspolaganju većini državnih institucija i ministarstava, očigledno niko ne kontroliše, a sama ta činjenica, potkrepljena ćutanjem jedine nadležne institucije, otvara sumnju u postojanje zloupotreba.

Kao što je „Blic nedelje“ objavio u prošlom broju, ova stavka spada u 12 najvećih izdataka iz budžeta. Iza termina „specijalizovane usluge“ može sa naći sve i svašta – od usluga održavanja, do popravke informatičke opreme, lečenja bilja, pošumljavanja, pa sve do kupovine štampe za državne ustanove. Po kom principu se dele ova ogromna sredstva, teško je utvrditi, budući da postoje institucije koje dobijaju više od osam milijardi, poput Ministarstva nauke, a ima i oni kojima je država dodelila tek po 1.000 dinara. Način na koji naše vlasti dele novac iz „specijalizovanog troškovnika“ i više je nego pogodan korupciji i malverzacijama.

– Kada nije definisano čemu je novac namenjen, moguće su sumnje i tako će biti sve dok obrazloženja budžeta ne budu detaljnija. Ipak, najveće je pitanje kako se dalje raspolaže tim novcem, da li se zaista troši na ono čemu je bio namenjen – kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.

Odgovor je donekle jednostavan. Budući da je Srbija jedan od retkih zemalja u kojoj ne funkcioniše državna revizorska institucija i u kojoj Vlada parlamentu ne polaže završne račune još od 2002. jasno je da se trošenje budžetskog novaca ne kontroliše na primeren način.

Istražujući na šta se još troše „specijalizovana sredstva“, kontaktirali smo nekolicinu najvećih i najmanjih korisnika specijalizovanih usluga.

U Ministarstvu kulture, koje se sa 1.637.623.000 dinara nalazi na drugoj poziciji, kažu da se najveći deo novca troši na programe kojima „Ministarstvo sprovodi kulturnu politiku“. Tako se realizuju razni festivali, umetničko stvaralaštvo nacionalnih manjina… Tokom 2008. Ministarstvo je potrošilo 97 odsto sredstava.

Posebno je zanimljivo da, recimo, taj novac Avio-služba Vlade koristi na baždarenje alata, održavanje motora, odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima i slično. Sve ovo spada u domen održavanja, a ista ta Avio-služba će ove godine na ime održavanja, koje je posebna stavka u budžetu, dobiti više od 65 miliona dinara.

– Legitimno je postaviti pitanje da li su ti troškovi mogli biti pod tekućim održavanjem koje ima svoju prostor i ekonomsku klasifikaciju u budžetu – smatra Nenadić.

Njihove kolege iz Minista­rstva životne sredine, čiji je specijalizovani budžet od prošle godine duplo uvećan – sa 593.775.056 na 1.128.775.000 dinara, kažu da novac troše na najvažnije projekte. Među njima su, kako ističu, izgradnja kapaciteta za monitoring životne sredine, razvoj geografskog informacionog sistema, godišnji monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha, podzemnih i površinskih voda… Ovo ministarstvo nije u 2008. potrošilo sva sredstva i, kako kažu, 49.521.729,86 je vraćeno u budžet.

Tu mogućnost, da vrati milione u budžet, neće imati niz institucija koje su za ove namene dobile samo po 1.000 dinara – Uprava za rodnu ravnopravnost, Geodetski zavod, kao i Sremski, Južnobački, Zlatiborski i Kosovskomitrovački upravni okrug.

– Južnobački upravni okrug u svom dosadašnjem radu nije koristio specijalizovane usluge. Kako bismo se pripremili za ovu godinu i ukoliko se ukaže potreba, 1.000 dinara smo tražili zbog toga da bismo otvorili stavku u budžetu za tu namenu – kažu iz Južnobačkog upravnog odbora.

Nešto drugačiji je slučaj Geodetskog zavoda.

– Kada je sastavljan budžet, mi smo poslali zahtev za finansijsku pomoć države u isplaćivanju kredita i zato je bilo neophodno da se po prvi put otvori stavka 424. Tražili smo više novca, a oni su verovatno, da bi se uklopili u sredstva kojima raspolažu za specijalizovane usluge, nama dodelili samo 1.000 dinara. Verovatno im je trebalo da zatvore neki rashod i zato su nam dodeli tu simboličnu sumu – saznajemo u ovoj instituciji.

Po kom osnovu neke institucije dobijaju milijarde, a drugima ne može da se pomogne ni u isplaćivanju kredita, ostaje pod znakom pitanja.

– Budžet Srbije se pravi na staromodni način i po principu ko više traži, više i dobije ili ko je moćan da lobira, najbolje prolazi. S jedne strane imate netransparentno raspolaganje glomaznim ciframa podložnim korupciji, a s druge se zakida na subvencijama, pomoći trudnicama, dečjim dodacima… To dovoljno govori o kvalitetu naših vlasti – kaže ekonomista Danilo Šuković.

Inače, stavka „specijalizovane usluge“ ne postoji u budžetu mnogih zemalja. Na primer, u Hrvatskom državnom proračunu svaki trošak je jasno naveden i ima svoj broj, odnosno svoju ekonomsku klasifikaciju i tačno se zna na šta ta sredstva odlaze.

– Ovo poređenje govori žalosno o nama – da ne radimo ništa na reformi javne uprave i finansija. Političke elite bi morale daleko transparentnije da rasporede više od 14 milijardi dinara namenjenih takozvanim specijalizovanim uslugama. Zemlje iz regiona odavno su prestale tako proizvoljno da sastavljaju liste trošenja javnog novca i precizno se zna na šta odlazi svaki dinar. To samo govori koliko su naše vlasti zaostale – kaže Šuković.

Izvor: blic
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Rasipnička Vladaa

Postod agvozden » Ned Mar 01, 2009 02:17

Izvor: Blic

Aktuelna Vlada Srbije glomaznija je i troši više novca od bilo koje prethodne, pa čak i od kabineta Mirka Marjanovića, piše Blic.

Sa devet ministra više nego što sada postoji, Marjanovićev kabinet je imao upola manje pomoćnika i zamenika nego Cvetkovićev, dok je cela administracija brojala tri puta manje članova nego danas, piše list.

Više od 28.000 ljudi koji plate primaju iz budžeta Srbiju svrstavaju među najskuplje i najbrojnije administracije sveta. Manje je poznato da je aktuelna vlast veći trošadžija nego oni koji smenjeni 5. oktobra 2000, piše list.

3Samo za plate zaposlenih u državnoj administraciji izdvaja se čak 10 odsto BDP-a, što je, primera radi, tri puta više nego u Bugarskoj.

Danas je izdržavanje povlašćenih državnih krugova, ministara, njihovih zamenika, pomoćnika, savetnika i sličnih daleko skuplje nego što je to bilo ikada pre.

U aktuelnom sazivu plate iz budžeta prima nešto više od 230 pomenutih činovnika, dok je u vreme i Đinđića taj broj bio znatno manji, oko 160. Specijalni savetnici nisu ni postojali, podseća Blic.

Nisu postojali ni državni sekretari, već zamenici ministara i bio je samo po jedan po ministarstvu, a ne pet-šest kao što je danas slučaj. Šefovi kabineta nisu imali asistente. Pomoćnici su birani u skladu sa neophodnošću, i to nisu bile političke ličnosti, već ljudi iz struke koji su već radili po ministarstvima.

Plate u vladi Zorana Đinđića bile su mnogo niže u poređenju sa današnjim, a osim ministara i njihovih zamenika niko nije mogao da koristi službene automobile.

U poslednjem sazivu Mirka Marjanovića, prema novinskim izveštajima iz tog perioda, bilo je oko 70 pomoćnika i zamenika i najmanje još toliko stručnih saradnika.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Plate idu dole zbog poreza

Postod agvozden » Ned Mar 22, 2009 02:53

Predlog MMF da se uvede solidarni porez na primanja

Pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom polako ulaze u završnicu, a još se tačno ne zna koji će rashodi morati da budu umanjeni za dodatnih 500 miliona evra. Kako „Blic” nezvanično saznaje, nadležni ne razmatraju povećanje PDV-a, smanjenje plata i penzija niti povećanje carinskih stopa za automobile. Međutim, ukoliko se bude primenio solidarni porez, koji je jedan od ključnih predloga MMF-a, mogli bi da računamo na manja primanja.

Ponude o tome kako da se rashodi smanje, odnosno povećaju prihodi i dalje su otvorene. Upravo i javno iznošenje raznih ideja MMF-a pojedinih ministara predstavljalo je svojevrsan probni balon ispitivanja raspoloženja građana Srbije. I dok su se u javnosti pojedine ideje već mogle čuti, na pitanje da prokomentarišu pregovore i uslove većina sagovornika iz ministarstava koja učestvuju u pregovoru kaže da „dok su pregovori u toku, nije korektno pri­­­čati o uslovima”.

Izvesno je da se plate javnog sektora i penzije neće dirati, odnosno da će one ostati nepromenjene. Međutim, ukoliko se na njih primeni solidarni porez, koji je jedan od predloga MMF-a, ova primanja ipak bi bila umanjena, a skoro da ne postoji verovatnoća da će poslodavci njih plaćati.

- Nismo još ništa precizirali. Pregovori traju i narednih dana. MMF odlazi 26. marta i do tada ćemo znati da li ćemo novi stend-baj aranžman sklopiti. Ipak, da bi se donela bilo koja odluka, moraju se napraviti precizne računice - kaže za „Blic” jedan od učesnika na pregovoru.

Prema jednoj računici koju je izneo Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera, između 10 i 15 milijardi dinara moglo bi se uštedeti na smanjenju rashoda od penzija. To je moguće učiniti na tri načina: ograničavanjem maksimalnih penzija na nivou od 40.000 dinara, uvođenjem poreza na penzije koje su veće od prosečnih i smanjenjem penzija koje su veće od prosečnih.

Komentarišući mogućnost da se oporezuju i primanja iznad 40.000 dinara, Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, napravio je kalkulaciju po kojoj bi to označavalo uštedu od 11,2 milijarde dinara na godišnjem nivou.

- Ukoliko nije namera pomoć nezaposlenima u identičnom iznosu, nego je to jedan od 10 do 15 načina da se povećaju javni prihodi i smanje javni rashodi kako bi se zatvorio deo rupe od preko 100 milijardi dinara, onda to ne treba zvati porezom solidarnosti, već dodatnim porezom za pokrivanje budžetske rupe na koji MMF i guverner NBS ukazuju - smatra Zdravković.

Kada se na tu cifru dodaju i oporezivanje penzionera sa preko 40.000 dinara, dolazi se do 1,2 milijardi dinara mesečno i dobija se 14,4 milijardi dinara godišnje. Ono što, međutim, može da bude sporno jeste to što je već prošlo skoro tri meseca i ta ušteda zapravo je manja za trećinu, a biće još manja kada počne da se primenjuje. Inače, ovo je samo deseti deo od 100 milijardi dinara jaza u javnim rashodima koji bi trebalo da se pokriju, tako da je očigledno dalje zatezanje kaiša.

Iako se u javnosti moglo čuti da je MMF ponudio i da država razmisli o povećanju carina na automobile na 20 odsto, naš sagovornik blizak izvorima pregovora kaže da takva opcija nije uopšte razmatrana, kao ni to da se poveća stopa PDV-a.

Jelašić: Hitne mere uštede
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je juče da se u pregovorima s MMF-om o sklapanju novog kreditnog aranžmana i dalje razgovara o mogućnostima da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja.

- Na Vladi Srbije je da se opredeli na koji način će se postići uštede u budžetu, ali je najvažnije da se to učini u kratkom roku - rekao je Jelašić na tribini o ekonomskoj krizi koju su organizovali nedeljnik „Vreme” i Fondacija „Fridrih Ebart”.

On je rekao da će čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita nedostajati oko tri milijarde evra.
„Deficit budžeta Srbije bio bi oko 90 milijardi dinara ako bi se sa MMF-om postigao dogovor da se taj deficit uveća sa ranijih 1,75 na tri odsto bruto društvenog proizvoda”, ukazao je Jelašić.

Šta se do sada moglo čuti o pregovorima
- plate i penzije neće se smanjivati
- zamrzavanje novih zapošljavanja u državnoj administraciji
- smanjivanje subvencija poljoprivredi, turizmu…
- uvođenje solidarnog poreza od pet odsto na sve prihode veće od proseka od šest meseci do godinu i po dana primene (dok traje dvogodišnji aranžman)
- budžetski deficit tri odsto BDP-a
- smanjivanje potrošnje lokalnih samouprava, pokrajine
- povećanje PDV-a (nije razmatrano)
- povećanje carina na automobile (nije razmatrano)

Autor: Danijela Nišavić
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=84483
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

U sred krize Vlada zapošljava

Postod agvozden » Pet Mar 27, 2009 04:56

U trenutku kada je objavila da neće biti zapošljavanja novih službenika u državnoj upravi, Vlada je objavila konkurs za 55 radnih mesta.

Konkurs za nova radna mesta u Vladi Srbije objavljen je na sajtu Službe za upravljenje kadrovima Vlade Srbije i u dnevnom listu Politika. Tako Ministarstvo finansija traži petoro ljudi, Republički hidrometeorološki zavod 10, Ministarstvo za NIP 17, ministarstvo poljoprivrede čak dvadeset troje.

Datumi objavljivanja ovih oglasa su 26. i 27. mart.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalih sindikata kaže da je to neprimereno.

Orbović kaže da je "Vlada neodgovorna i da je to nadmudrivanje sa narodom".

On je rekao da je povećanje poreza i sve ove mere treba da budu solidarnost naroda sa vladom i njihovim aparatom, a zapošljavaju se ljudi, ne po stručnosti već po partijaskoj i političkoj liniji".

Izvor: B92
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=352437
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Plate direktora u Srbiji

Postod agvozden » Pon Apr 06, 2009 12:54

Vlada Srbije trebalo bi u ponedeljak da objavi kolike su plate direktora javnih preuzeća u Srbiji.

Kontrola zarada u preduzećima čiji je vlasnik država trebalo bi da bude jedna od mera štednje o kojima Vlada konačnu odluku treba da donese do kraja nedelje.

Analitičari, međutim, navode da se time ne rešava problem i da je neophodno restrukturiranje ili privatizacija javnih preduzeća.

Kolike su plate direktora javnih preduzeća u srbiji, na to, više puta ponavljano pitanje, do sada odgovor nisu uspevali da dobiju ni mediji, ali ni poverenik za informacije od javnog značaja ili administrrativni odbor Skupštine Srbije.

Ekonomski novinar Milan Đulibrk ipak smatra da odluku Vlade da objavi primanja direktora javnih preduzeća ne treba gledati kao promenu odnosa prema javnosti.

On ocenjuje da je u pitanju iznuđen potez, kojim kabinet Mirka Cvetkovića odgovara na brojne napise u medijima o astronomskim platama u javnim preduzećima u vreme finansijke krize. Kada se ispostavilo da vlada ne ume i ne može da smanji potrošnju onda su na površinu isplivale informacije da pojedini direktori javnih preduzeća imaju ogromne plate i da bi tu takođše moglo da se uštedi", kaže Milan Ćulibrk.

"To je posledica ogromnog pritiska javnosti posebno od kada je vlada preuzela odgovornost za mere kojima bi trebalo da se ublaže posledice ekonomske krize a bile su zasnovane na smanjenju javne potrošnje. Kada se ispostavilo da vlada ne ume i ne može da smanji potrošnju onda su na površinu isplivale informacije da pojedini direktori javnih preduzeća imaju ogromne plate i da bi tu takođe moglo da se uštedi", kaže Milan Ćulibrk.

Ima važnijih problema

Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja, međutim, ocenjuje da eventualno smanjenje plata direkotora javnih preduzeća ne bi donelo značajniju uštedu budžetu Srbije.

"Činjenica da će te plate biti veće ili manje ne rešavaju ključni problem ove zemlje. To je da javna preduzeća mogu da se ponašaju kako hoće, da mogu da duguju kome god žele, da mnoge privatne firme teraju u bankrot time što jednostavno neće da im plaćaju i što se sa njima rukovodi kao sa partijskim plenom a ne kao sfirmama koje bi trebalo da daju proizvode i usluge nekog nivoa. To su suštinski razlozi a ne to da li je neki direktor imao platu od trista ili 500 hiljada dinara mesečno što se javnosti servira kao prvi problem", kaže Aleksandar Stevanović.

Milan Ćulibrk navodi da u svakom slučaju ne bi trebalo demagoški, od ljudi koji su na čelnim mestima preduzeća koja imaju promet od nekoliko stotina miliona evra, tražiti da rade za par stotina evra.

Ćulibrk smatra da bi u određivanju plata direktora trebalo uzeti u obzir i položaj tih preduzeća na tržištu.

"Plate u javnom sektoru moraju da se razlikuju od preduzeća do preduzeća u zavisnosti da li ono poput recimo Telekoma, ima konkurenciju na tržištu u vidu dva velika operatera u obliku i gde plate treba da budu deo njihove konkurenmcije, ili poput EPS-a koji ima apsolutni monopol u kojem samim tim ne njegove plate ne mogu da budu odraz nekakvog tržišta", kaže Ćulibrk.

Restrukturiranje

Naši sagovornici slažu se da je jedino rešenje za uštede u javnim preduzećima njihovo restrukturiranje i smanjenje broja zaposlenih.

Aleksandar Stevanović kaže da je neophodno da se promeni priroda ponašanja javnih preduzeća.

"Kada bi se jednostavno ta preduzeća privela da postoje po tržišnim principima ili većina njih privatizovala i oslobodila partijske elite iz svojih uprava, onda bi se moglo gopvoriti o stvarnim uštedama. Neefikasnost i sve te negativne posledice ovakvog načina funkcionsanja ostaju i time se ne rešava suštinski problem srpske privrede" tvrdi Aleksandar Stevanović.

Na kakve će se mere štednje Vlada Srbije odlučiti trebalo bi da bude poznato do kraja nedelje.

Podsetimo, manjak u budžetu koji bi vlada trebalo da pokrije je 100 milijardi dinara.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/ ... ries.shtml
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Nema para za otpremnine u upravi

Postod alexa » Pet Apr 24, 2009 09:41

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je da je Vlada odustala od programa racionalizacije, kojim bi se trajno rešilo pitanje broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, zbog nedostatka sredstava iz budžeta potrebnih za isplatu otpremnina. „Vlada je odustala jer je program zahtevao direktno izdvajanje iz budžeta u iznosu od milijardu i sto miliona dinara, a rebalansom budžeta ta sredstva nisu obezbeđena”, rekao je Marković.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Litvanija otpušta trećinu državne administracije

Postod alexa » Sre Jul 15, 2009 11:00

Izvor: Beta, AP

Parlament Litvanije saopštio je danas da će, na preldog vlade, smanjiti administraciju za trećinu i prepoloviti broj državnih agencija, u pokušaju da se zemlja suprotstavi najgoroj krizi sa kojom se suočava.

Vlada desnog centra saopštila je da nova odluka znači otpuštanje za 1.145 radnika centralne uprave (30 odsto) do početka naredne godine.

Broj državnih agencija smanjiće se sa 73 na 36.

U Litvaniji trenutno boravi delegacija Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) i EU kako bi se upoznala sa ispunjavanjem obaveza iz stabilizacionog programa usvojenog decembra 2008, kao i ovogodišnjim budžetom.

Baltička država je prošle godine pristala na drastične reforme i rezanje troškova u zamenu za 7,5 milijardi evra pozajmice MMF-a i EU na tri godine. EU je u junu odobrila 1,2 milijarde evra od te sume, dok će MMF razmotiri oslobađanje još 200 miliona evra nakon što sadašnja misija kompletira svoj izveštaj.

Trenutna stopa nezaposlenosti u Litvaniji je 16,3 odsto, najviša u EU posle Španije, prema podacima Eurostata. Najnovija odluka parlamenta o otpuštanjima drastično će uticati na dalji rast nezaposlenosti.

Privreda zemlje će, kako se procenjuje, posustati za 18 odsto ove godine, što će biti najveći pad među 27 zemalja EU.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Gubici javnih preduzeća opasni po budžet

Postod alexa » Pet Jul 24, 2009 10:31

Piše: Ivana Pavlović, Milan Ćulibrk | Izvor: Ekonomist

Javna preduzeća u Srbiji završila su prošlu godinu sa gubicima većim od 100 evra po stanovniku! Samo šest ključnih javnih preduzeća republičkog značaja: EPS, NIS, Železnice Srbije, Jat Airways, Putevi Srbije i PEU (Podzemna eksploatacija uglja) Resavica završila su 2008. u “minusu” od 650 miliona evra.

Da sve bude mnogo gore, kumulirani gubici javnih preduzeća dostigli su astronomskih 371,8 milijardi dinara, ili četiri milijarde evra po sadašnjem kursu!

Državne firme su samo u 2008. praktično “pojele” 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, jer su, prema analizi koju je Republički zavod za razvoj (RZR) uputio Vladi Srbije na usvajanje, ostvarile četiri puta veći gubitak od dobiti. I to je još dobro, jer su godinu dana ranije gubici ključnih javnih preduzeća bili čak 4,7 odsto BDP-a.

Zato i ne čudi ovih dana objavljena vest da je javno komunalno preduzeće Parking-servis iz Leskovca prodalo jedinog “pauka” za odnošenje nepropisno parkiranih vozila. Direktorka Sonja Stevanović objasnila je da je to bila jedina imovina preduzeća, koja je morala da se proda da bi se namirile zaostale plate, jer su skoro svi zaposleni tužili firmu za neisplaćene jednogodišnje zarade.

Slika

Cinici se već pitaju može li se desiti da Elektroprivreda ili Železnice Srbije, najveći “javni” gubitaši za prošlu godinu, koji su “krivi” za skoro tri četvrtine gubitaka tog sektora, uskoro prodaju hidroelektranu Đerdap ili Železničku stanicu u Beogradu da bi mogli da izmire svoje dugove?

Šalu na stranu, prema analizi NBS, svaki peti dinar gubitaka srpske privrede za 2008. uknjižila su upravo javna preduzeća, dok im je udeo u ostvarenoj neto dobiti skoro na nivou statističke greške, jer iznosi svega 4,9 osto. Upravo krivicom javnih preduzeća srpska privreda je 2008. završila kao neto gubitaš, dok je prethodne dve godine bila “u plusu”.

U javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika, zaposleno je 104.349 radnika, ili skoro svaki deseti zaposleni. Analiza RZR je pokazala da javna preduzeća učestvuju u ukupnim prihodima srpske privrede sa 14,3 odsto, u neto dobiti sa simboličnih 3,8 odsto, a u gubicima sa 15,8 procenata. Iz te studije proizlazi da je ubedljivo najnerentabilniji EPS, na koji otpada skoro polovina (46,5 odsto) gubitaka svih javnih preduzeća, ili 7,3 odsto gubitka srpske privrede.

Analiza RZR pokazuje da su četiri petine od 371,8 milijardi dinara nagomilanih gubitaka iz prošlosti skoncentrisane u EPS-u (200 milijardi dinara) i Železnicama Srbije (110,4 milijarde dinara). Na razmere gubitaka EPS-a ukazuje i činjenica da su oni za 30 odsto veći od gubitaka svih lokalnih javnih preduzeća, koji su lane iznosili 170 miliona evra.

U 2008. gubitašima su se priključila i dva javna preduzeća, koja su ranije bila profitabilna. To su Jat Airways, sa iskazanim gubitkom od 7,2 milijarde dinara i NIS, koji je neposredno posle prodaje Gaspromnjeftu iskazao “manjak” od 3,9 milijardi dinara. Uz to, gubici kumulirani u prethodnom periodu opterećuju poslovanje i nekoliko javnih preduzeća koja su 2008. iskazala dobit. To pre svega važi za Srbijagas i Elektromreže.

Na drugoj strani, najrentabilniji je Telekom Srbije. Državni mobilni operater ostvario je sam skoro istu dobit kao i sva ostala javna preduzeća zajedno.

Nema iznenađenja

Za analitičare, spisak gubitaša ne predstavlja iznenađenje, jer se i u Hrvatskoj na sličnoj listi nalaze Croatia Airlines, Hrvatske željeznice, Hrvatske ceste i Autocesta Rijeka – Zagreb. Ekonomista Danilo Šuković sumnja da su gubici srpskih preduzeća daleko veći, jer se bilansi tih kompanija ne proveravaju. „Mi smo jedina država u Evropi, uz Vatikan, u kojoj ne funkcioniše revizija trošenja para iz državnog budžeta i revizija rada javnih preduzeća“, kritikuje Šuković.

Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) Boris Begović priznaje za Ekonomist da je, ipak, zatečen finansijskim pokazateljima EPS-a. „Da ste me pitali o gubicima Železnica, nikako ne bih bio iznenađen! EPS je, međutim, u tehnološkom smislu, prilično efikasno i pouzdano preduzeće“, kaže on podsećajući da je EPS uspeo da preuzme na sebe energetski teret u doba gasne krize ove zime. U finansijskom izveštaju EPS-a za 2008. kao opravdanje za gubitak u poslovanju od oko 27 milijardi dinara navodi se niska poslovna efikasnost i neekonomska cena električne energije.

Izvesno je, ocenjuju analitičari, da EPS ima velike troškove po jedinici proizvodnje i da to presudno utiče na formiranje gubitaka. Ipak, treba napomenuti da je u 2006. EPS zabeležio ukupnu dobit od skoro 200 miliona evra, objašnjava Begović. Šta se onda dogodilo u međuvremenu? Usled prilagođavanja Međunarodnim računovodstvenim standardima došlo je, objašnjava on, do promene načina vrednovanja osnovnih sredstava, stalne imovine EPS-a, što je drastično uvećalo ukupan iznos amortizacije kao troška, a to je doprinelo gubicima.

Opravdanja

Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj (RZR) kaže za Ekonomist da su najveći problemi poslovanja skoncentrisani u nerentabilnim, nelikvidnim i visoko zaduženim javnim preduzećima.

“Rast ukupnog prihoda javnih preduzeća bio je skoro četiri puta usporeniji od rasta u ostalom delu privrede. To ukazuje na pozitivne efekte strukturnih reformi ostalog dela privrede, gde je privatizacija uglavnom završena, a rentabilno poslovanje sektora malih i srednjih preduzeća ima sve veći uticaj na ukupne finansijske rezultate privrede” smatra Jakopin.

On ističe da je nerentabilnost ključni problem poslovanja javnih preduzeća. Ona su, po njegovim rečima, samo u 2005. i 2006. poslovala rentabilno, dok je lane njihov gubitak od 52,9 milijardi dinara bio četiri puta veći od dobiti, koja je iznosila 11,4 milijarde.

Gledano pojedinačno po preduzećima, različiti su uzroci gubitaka. Gubitak EPS-a je, prema analizi RZR, prevashodno posledica neadekvatne politike cena, niskog stepena naplate od potrošača i gubitaka u distributivnoj mreži. Nakon poskupljenja od 1. avgusta 2008. u proseku za 8,4 odsto, cena od 4,58 dinara po kwh omogućava pokriće tekućih operativnih troškova i finansiranje samo dela najneophodnijih investicija, navodi RZR. Ovih dana EPS je saopštio da mu potrošači za neplaćenu struju duguju 51 milijardu dinara.

Slika

Železnice Srbije su lane udvostručile gubitak, na 15,9 milijardi dinara. Poslovni gubitak od 8,4 milijarde dinara ostvaren je uprkos tome što je u strukturi prihoda praktično svaki drugi dinar (ukupno 11,1 milijarda) stigao direktno iz državnog budžeta. Na gubitak je dominantno uticao rast poslovnih rashoda, u čijoj strukturi sa 42,1 odsto dominiraju troškovi zaposlenih i materijalni troškovi sa 28,9 odsto. Istovremeno, finansijskom gubitku od 9,7 milijardi presudno su kumovale negativne kursne razlike (8,4 milijarde) i kamate po osnovu dugoročnih obaveza u zemlji i inostranstvu (2,3 milijarde), s tim što je iz državnog budžeta za te namene obezbeđeno 900,2 miliona dinara.

U Jatu se, pak, 59,7 odsto gubitaka odnosi na redovne kamate, koje će nacionalni avioprevoznik plaćati do 2024. po osnovu dugova Pariskom i Londonskom klubu. Uz to, gubitak u podbilansu poslovnih prihoda i rashoda od 2,7 milijardi dinara nastao je uglavnom zbog visoke cene kerozina, 1,8 milijardi zbog povećanih troškova tehničkog održavanja aviona, a još 1,9 milijardi zbog odstupanja od planiranog programa saobraćaja, odnosno promene strukture flote.

Uz Železnice, već pet godina zaredom u minusu su i Putevi Srbije i PEU Resavica. Putevi su 2008. završili u minusu pre svega zbog izmirivanja dela starih obaveza prema izvođačima radova. Na taj način je neutralisano svih 5,7 milijardi dinara dobiti iz podbilansa poslovnih prihoda i rashoda. PEU Resavica je, pak, ostvarila gubitak od 1,2 milijarde dinara. Najveći gubitak od milijardu i po dinara ostvaren je iz poslovanja i pored subvencija Vlade od 1,9 milijardi, što je bilo više od polovine poslovnih prihoda preduzeća.

Mada se ne mogu zanemariti ni efekti globalne krize, stručnjaci naglašavaju da ona nikako ne može biti jedini razlog za loše finansijske rezultate javnih preduzeća u Srbiji. Primera radi, hrvatska Elektroprivreda je prvi kvartal ove godine završila sa nešto više od 25 miliona evra profita. Doduše, u istom periodu 2007. uknjižila je “minus” od 15 miliona evra, ali je taj gubitak neuporedivo manji od EPS-ovog.

Privatizacija

Stručnjaci su jednoglasni u oceni da je pozadina debelih gubitaka to što se ništa nije uradilo na polju restrukturiranja i privatizacije. Drugi razlog je to što su partije feudalizovale javna preduzeća koja su im izvor materijalne moći, bilo da se nelegalno finansiraju direktno iz njih, bilo da tu uhlebljuju svoje kadrove, eksplicitan je Šuković.

Stranačko vlasništvo direktno uvećava troškove rada kroz stranačko zapošljavanje, a indirektno i sve druge troškove – kroz nedovoljnu motivisanost za snižavanje troškova i osećaj privremenosti menadžmenta koji se menja sa svakim izborima, smatra Nikola Zelić, suvlasnik konsultantske kompanije Factis koja ima dosta iskustva u restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća.

Iako javna preduzeća daju daleko više povoda za kritiku, stručnjaci ipak priznaju da nije baš sve crno.

Kako ocenjuje Boris Begović, napretka je bilo, ali je on uglavnom dolazio iz inostranstva. Uglavnom iz EU dolazila su sredstva za rehabilitaciju velikih infrastrukturnih sistema, pre svega elektroenergetskog. Drugo, iz inostranstva su dolazili podsticaji za reformu javnih preduzeća, odnosno njihovo restrukturiranje.

Upravo najveći deo reforme EPS-a, odnosno elektroenergetskog sistema urađen je pod pritiskom MMF-a, u vreme kada je uspešno okončanje trogodišnjeg aranžmana sa Fondom 2005. bilo preduslov za otpisivanje dela srpskog duga prema poveriocima u okviru Pariskog kluba, podseća Begović.

Međutim, završetak aranžmana sa MMF-om uslovio je svojevrsno „opuštanje“ domaćih vlasti. „One više nisu imale podsticaj da se bave reformom infrastrukturnih delatnosti, reforma je zastala, a ponegde su i „poništeni“ rezultati restrukturiranja, pre svega u pogledu zapošljavanja u ovim preduzećima,“ dodaje Begović.

Oko pitanja hoće li aktuelni aranžmani sa međunarodnim kreditorima i sa MMF-om naterati kreatore ekonomske politike da ispune ugovorom definisana obećanja da će nastaviti restrukturiranje i privatizaciju – ekonomisti nisu saglasni. Begović tvrdi da međunarodne poverioce više interesuje kako će se trošiti pare iz kreditnog programa, nego konkretne reforme u zemlji.

Dugovi

Prosečno javno preduzeće u Srbiji je nelikvidno i visoko zaduženo, jer na njih otpada čak 12,8 odsto ukupnih obaveza srpske privrede. U devet javnih preduzeća je već godinama prisutna finansijska neravnoteža i ona su stalno izložena kreditnom riziku, a većina otplaćuje samo visoke kamate na ime odobrenih kredita. Najviše su zaduženi EPS, Telekom AD, Putevi Srbije, NIS i Železnice Srbije i na njih otpada čak 86,6 odsto ukupnih obaveza javnih preduzeća. Prema analizi Zavoda za razvoj, dužnička kriza i odsustvo dugoročne finansijske ravnoteže posebno je izražena kod PEU (Podzemna eksploatacija uglja) Resavica, a ništa bolja situacija nije ni u Srbijagasu i JAT-u, u kojima je učešće kapitala u ukupnim izvorima 28,6 odnosno 12,3 odsto. Analitičari upozoravaju da bi Vlada, kao predstavnik vlasnika, posebno trebalo da povede računa o sve većem rastu potraživanja javnih preduzeća. To je nesumnjiv indikator da ona sve teže naplaćuju svoja potraživanja, a istovremeno im rastu i obaveze, pa i po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita.

Subvencije iz državne kase

U kancelariji Svetske banke koja je podržala izgradnju Koridora 10 kažu za Ekonomist da SB ne pritiska Vladu da privatizuje ovog momenta javna preduzeća, ali to ne znači da ne treba spremati preduzeća za privatizaciju kroz poboljšanje efikasnosti ili profesionalizaciju menadžmenta. U isto vreme, stav SB je da srpska izvršna vlast mora da smanji subvencije javnom sektoru.

U najnovijem istraživanju Svetske banke „Srbija: Kako sa manje uraditi više“ u koji je Ekonomist imao uvid, stoji da je Resavica, izuzev Železnice, najveći pojedinačni primalac subvencija iz budžeta. Direktne subvencije za Resavicu u 2008. iznosile su 22 miliona evra ili 0,06 odsto BDP-a. Nivo subvencija po zaposlenom u tim rudnicima jednak je 57 prosečnih plata u celoj zemlji. Pored direktnih subvencija, Resavica dobija, procenjuje se, još toliko implicitnih subvencija na ime neplaćenih poreza i doprinosa.

Subvencije Železnicama Srbije koštale su budžet oko 11,12 milijardi dinara u 2008. i trebalo bi ih prilično smanjiti, preporuka je stručnjaka SB. Da li će to biti moguće zavisiće delom od uticaja planiranih mera za kresanje troškova – daljeg smanjenja broja zaposlenih, zatvaranja neiskorišćenih pruga, ukidanja nedovoljno korišćenih putničkih usluga, kao i od spremnosti Vlade da poveća cene prevoza, predlaže se u istraživanju SB.

Domaći poznavaoci prilika predlažu kao rešenje razbijanje monopola u javnom sektoru odnosno uključivanje privatnog kapitala. „Dovoljno je da privatni kapital učestvuje sa 30, 20 ili čak 10 odsto, pa će sadašnja javna preduzeća dobiti kontrolora troškova, s jedne strane, a i država će dobiti snažnog protivnika niskih, neekonomskih cena proizvoda ili usluga“, tvrdi Nikola Zelić. Na argument zašto Srbija da privatizuje kad ceo svet podržavljuje preduzeća od javnog interesa, pobornici privatizacije odgovaraju da se navike stečene u režimu državne svojine, razbijaju samo privatizacijom, pa makar ona bila i minimalna.

Bolje plaćeni

Iako javna preduzeća ne mogu da se pohvali dobrim finansijskim rezultatima, u većini su plate znatno iznad proseka. Najvećim prosečnim neto platama u 2008. mogu da se pohvale zaposleni u javnim preduzećima Vode Vojvodine, Transnafta i Jat, koji su zarađivali oko 2,2 puta više od proseka. Analiza Republičkog zavoda za razvoj (RZR) pokazala je da su u proteklih osam godina, izuzev 2005. i 2006, zarade rasle brže od produktivnosti, iako je u međuvremenu broj zaposlenih, uz otpremnine iz budžeta i po osnovu odvajanja sporednih od osnovnih delatnosti, smanjen za trećinu, sa 154.962 na 104.349. Poređenja radi, od 2001. produktivnost je u javnim preduzećima povećana za 32,7 odsto, a u ostalom delu privrede za čak 124 posto. Uprkos tome, prosečna plata u javnim preduzećima lane bila je za 37,2 odsto iznad proseka Srbije i čak 58,7 odsto veća nego u ostalom delu privrede, u kome je posle privatizacije i sve izraženije privatne inicijative došlo do znatno čvršće “veze” zarada i produktivnosti.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.ph ... _id=372913
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Agencija za privatizaciju sve veća

Postod agvozden » Ned Feb 07, 2010 03:04

Prodavali tuđe, zapošljavali svoje

Državna agencija za privatizaciju na početku ovog posla, 2001. godine, imala je samo 66 radnika, a danas, na kraju privatizacije ima šest puta više. Umesto da se sa sve manjim brojem društvenih preduzeća za prodaju smanjuje i broj zaposlenih, dešavalo se obrnuto. Danas Agencija za privatizaciju ima 375 zaposlenih, a za prodaju je ostalo samo 100 preduzeća ili trećina od početnog broja.

Istina, kao parametar za poređenje ne bi mogla da se uzme baš 2001. godina, kada je u Agenciji bilo 66 zaposlenih, jer se privatizacija zahuktala tek sledeće godine. Ali, ipak je previše da se od 180 zaposlenih u 2002. godini dođe do 451 u 2008. godini. Možda bi veliki broj činovnika mogao da bude opravdan uspehom u jednom od najvažnijih poslova za građane u tranziciji, ali da li je uspeh raskidanje 25 odsto zaključenih ugovora o prodaji. Možda bi, ipak, objašnjenje ovakvog rasta moglo da se objasni partijskim kadriranjem.
Prvi na čelu Agencije za privatizaciju bio je Vladimir Čupić, a sektor je u Vladi Srbije držao Aleksandar Vlahović, kadar DS-a. Za Čupićevog vakta do 2003. godine broj zaposlenih je znatno uvećan. Njega je zamenio Mirko Cvetković, sadašnji premijer, koji je platnom spisku Agencije doprineo sa četrdesetak radnika. Zatim je palicu preuzeo DSS, a ministar ovog resora u Vladi bio je Predrag Bubalo. Branko Pavlović je bio direktor tri meseca, a Miodrag Đorđević od 2004. do 2006. godine. Na kraju njihovog mandata broj činovnika bio je povećan za sto. I sledeći direktor, Vladimir Galić, bio je iz redova stranke Vojislava Koštunice, a vladao je godinu dana. Rezultat je dodatnih 70 duša o državnom trošku.

Jedina žena direktor Agencije bila je Vesna Džinić, dugogodišnji saradnik Mlađana Dinkića, lidera G17 plus. Njen dolazak na ovu funkciju označio je vladavinu ekspertske stranke u sektoru privatizacije. Tako je do danas. Džinićeva je posle dve godine platni spisak povećala za desetak odsto. Došlo se do rekordne brojke zaposlenih u Agenciji od 451. Nije smetalo što je privatizacija bila na izdisaju. Burno negodovanje javnosti i ekonomska kriza, a ne domaćinska politika Vlade Srbije, u prošloj godini smanjili su broj činovnika na 375. Džinićevu je nasledio Vladislav Cvetković.

Dragan Vujadinović, ekonomista, donedavno najbolji kolumnista među poslanicima, a sada predsednik opštine Kosjerić, kaže da brojke govore sve. Ipak, on navodi tri ocene privatizacije u Srbiji.
- Ovaj model privatizacije nije smeo da traje toliko dugo. Prvi rok za njen završetak bio je 2005. godina. Budući da se to produžavalo, onda je i metod morao da se menja, da se kombinuje. Drugo, prihodi od nekoliko milijardi evra otišli su u potrošnju, što je izazvalo dve posledice: evro je postao precenjen, na štetu izvoznika, i novac nije potrošen u infrastrukturu, na nešto konkretno. I treće, očigledno je da je broj činovnika u Agenciji, ma koliko oni bili stručni i uspešni, morao da bude smanjivan kako se privatizacija privodila kraju. E, sad neka čitaoci sami izvedu zaključak – privatizacija je trajala dugo, efekti su diskutabilni, a administracija se stalno gomilala. Neko bi mogao da kaže da smo produžavali privatizaciju da bismo prehranjivali veliki činovnički aparat – kaže Vujadinović.

Agencija: Imamo puno posla
– U 2001. i 2002. godini formirana je Agencija, njeni centri, odeljenja i službe, koje su bile u proporciji sa brojem preduzeća koji je tih godina pripreman za privatizaciju. Naredne dve godine povećava se broj preduzeća, pa i broj zaposlenih. Tokom 2005. počinje s radom i Centar za kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, što se reflektuje i na broj zaposlenih koji dostiže 281. Trenutno kontrolišemo više od 700 ugovora. Iste godine Agencija proširuje poslovanje i na stečajni postupak, a formira se i Centar za stečaj. Agencija je stečajni upravnik u više od 700 stečajnih postupaka i radi na 390 aktivnih slučajeva. Od 2008. u okviru Agencije posluje i deo koji se bavi prinudnom likvidacijom. U toku je postupak smanjenja zaposlenih u Agenciji na 280, u skladu s odlukama Vlade – navode u Agenciji za privatizaciju.

Direktori
Vladimir Čupić - 2001-2003. - DS
Mirko Cvetković - 2003-2004. - DS
Branko Pavlović - 2004. - DSS
Miodrag Đorđević - 2004-2006. - DSS
Vladimir Galić - 2006-2007. - DSS
Vesna Džinić - 2007-2009. - G17 plus
Vladislav Cvetković - 2009-... - G17 plus

Broj radnika
2001. - 66
2002. - 180
2003. - 240
2004. - 243
2005. – 281
2006. - 340
2007. - 408
2008. - 451
2009. - 375

Bilans privatizacije
Privatizovano 2.100
Raskinuto 507
Ostalo za prodaju 100
Prihod tri milijarde evra

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/1755 ... vali-svoje
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Osnovana Nacionalna agencija za regionalni razvoj

Postod agvozden » Ned Feb 07, 2010 03:06

Novoosnovana Nacionalna agencija za regionalni razvoj bavi će se smanjenjem regionalnih razlika i negativnih demografskih kretanja u Srbiji, ali i razvojem konkurentnosti domaće ekonomije.

Agencija će podsticati i međuopštinsku, međuregionalnu saradnju u Srbiji, u kojoj razlika između najnerazvijenih i najrazvijenih regiona iznosi jedan prema sedam,rekao je privremeni direktor Agencije za regionalni razvoj Goran Džafić.

Nacionalna agencija za regionalni razvoj je nastala kao pravni sledbenik Republičke agencije za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo, koja je prestala da postoji decembra 2009, i sektora za infrastrukturu Ministarstva ekonomije.

Novoformirana agencija preuzela je zaposlene iz te dve institucije i neće biti povećanja broja radnika, jer je budžetom za ovu godinu predviđeno da raspolaže sa 300 miliona dinara.

- Agencija će se baviti pre svega daljom podrškom sektoru malih i srednjih preduzeća, ali i koordinacijom infrastrukturnih projekata bitnih za regionalni razvoj, koje sprovode razna ministrastva, istakao je Džafić.

On je dodao da će u pet statističkih regiona u narednih godinu
dana biti osnovane regionalne agencije, dok će sadašnje regionalne agencije, kojih ima oko 20, dobiti akreditacije kao oblasne agencije, kazao je Džafić.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Napuštaju funkcije zbog malih plata

Postod alexa » Sre Apr 07, 2010 10:00

Izvor: Novosti

Desetak visokih funkcionera napustilo je svoje fotelje, ne samo zbog političkih pritisaka i zakona o sukobu interesa već i zbog nedovoljno visokih plata.

„Nogu je povukao“ Radovan Jelašić, guverner NBS, a potom su sa funkcije otišli i direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović, direktor Fonda PIO Slobodan Zdravković, prvi čovek JP „Srbijašume“ Duško Polić, razrešen je Vladimir Cvijan, generalni sekretar predsednika Srbije.

Kadrovski potresi nisu zaobišli ni parlament, gde su ostavke podneli Bojan Pudar, zamenik sekretara Skupštine, kao i poslanik G 17 plus Milan Đokić.

Kadrovi odlaze i iz nezavisnih institucija koje su na budžetu države. Na primer, zbog mesečne naknade od 30.000 dinara Predrag Grgić najverovatnije će napustiti funkciju predsednika Republičke izborne komisije.

"Ukoliko Agencija za borbu protiv korupcije odluči da sam u sukobu interesa, jer sam i predsednik UO „Srbijagasa“, odlazim iz RIK. U „Srbijagasu“ sam zaposlen i više zarađujem", potvrdio je Grgić.

Vlada je još u januaru plate direktora u javnim preduzećima i agencijama „zakucala“ na šest prosečnih plata, što je oko 220.000. Naknade za članove i predsednike u upravnim odborima već duže su ograničene na od 30.000 do 50.000 dinara. Poslaničke plate su oko 100.000, a u stručnim službama Skupštine idu i do 140.000 dinara. Plate po ministarstvima i agencijama, za pozicije koje zahtevaju visoku stučnu spremu, u proseku se kreću od 50.000 do 70.000 dinara.
Iako već mesecima sa državom lomi koplja oko niskih plata, predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, koji mesečno prima 87.000 dinara, zasada ne razmišlja o ostavci, ali kaže da su ostali rezvizori nezadovoljni.

"Naši revizori, u proseku, primaju oko 60.000 dinara i nedavno nam je zbog malih plata otišlo dvoje ljudi. Na konkurse nam se niko ne javlja, jer su u privatnom sektoru plate višestruko veće", upozorava Sretenović.

Aleksandar Jović i Vladimir Cvijan nisu komentarisali da li su sa funkcija otišli i zbog malih plata. Jović je u Nacionalnoj korporaciji imao nešto više od 220.000 dinara, a Cvijan na mestu generalnog sekretara u Predsedništvu oko 95.000.

Bivši poslanik Milan Đokić kaže nam da novac nije bio presudan da iz Skupštine pređe na drugo radno mesto - državnog sekretara u Ministarstvu za nacionalni investicioni plan.

"Plata mi je otprilike ista, oko 100.000 dinara. Odlazak kadrova iz republičkih institucija nije toliko alarmantan kao na lokalu, gde su prosečne plate oko 30.000 dinara. Zato ljudi masovno napuštaju državnu upravu i otvaraju advokatske kancelarije, odlaze u banke, privatne kompanije" ,kaže Đokić.

Petroviću i Iliću po 100.000 dinara, Koštunica krije platu

Gotovo na prste jedne ruke mogu se nabrojati stranački funkcioneri koji se nalaze na platnom spisku partija jer je velika većina dobro udomljena u državnim institucijama, javnim i privatnim preduzećima. Među malobrojnima koji primaju stranačke plate nalaze se bivši premijer i predsednik DSS Vojislav Koštunica, zamenik predsednika DS Dušan Petrović i politički direktor G17 plus Vladimir Ilić.

U strankama se kao stalno zaposleni uglavnom vode tehnički sekretari, čije su plate na nivou republičkog proseka ili čak ispod njega. Kako za kaže Jelena Trivan, portparol DS, najveće stranke u Srbiji, plate u ovoj partiji kreću se između 27.000 i 28.000 dinara. Izuzetak u redovima demokrata je Dušan Petrović, zamenik predsednika DS, koji mesečno prima 102.500 dinara. Osim što zauzima plaćenu stranačku fotelju, Petrović još sedi u Upravnom odboru NIS-a kao jedan od tri predstavnika državnog kapitala.

"Ostali visoki stranački funkcioneri ne primaju platu u partiji", tvrdi Trivanova.

Međutim, ostali rukovodioci DS nisu ostali praznih ruku. Ova partija u Vladi Srbije vodi 12 ministarstava, ima 65 poslanika u Skupštini Srbije, a njeni kadrovi upravljaju i sa pet javnih preduzeća: „Elektroprivredom Srbije“, „Železnicama“, PTT, „Lutrijom Srbije“ i nacionalnim avio-prevoznikom „Jatom“.

Ni budžet G17 plus nije mnogo izgubio na platama funkcionera. Na platnom spisku partije nalazi se Vladimir Ilić, koji je donedavno bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. On će mesečno na funkciji političkog direktora G17 zarađivati oko 100.000 dinara, što je oko 70.000 manje od plate koju je imao u državnoj instituciji. Prosek ostalih primanje u stranci je oko 35.000 dinara.

Ostali članovi G17 plus raspoređeni su u Vladi Srbije (vode pet resora), imaju 24 poslanika u Skupštini Srbije, a kadrovi ove partije rukovode sa dva javna preduzeća: Aerodromom „Nikola Tesla“ i „Srbijavode“.

U SPS je situacija nešto malo drugačija jer nijedan od funkcionera ove partije nije na stranačkom budžetu. Kako kaže Slavica Đukić-Dejanović, potpredsednica socijalista, status stalno zaposlenih uglavnom imaju administrativni radnici, čija mesečna zarada ne prelazi republički prosek.

"Mogu sa sigurnošću da kažem da ja nikada nisam koštala stranku, samo sam joj davala", tvrdi Dejanovićeva.

Ipak, socijalisti upravljaju sa četiri ministarstva u Vladi, imaju 11 poslaničkih mesta u parlamentu, ali i direktore u četiri javna preduzeća: „Putevi Srbije“, „Galenika“, „Dunav osiguranje“ i „Srbijašume“.

U LDP malo ko ima status stalno zaposlenog, pa je i platni spisak veoma mali. Kako nam je rečeno, radi se o tehničkim sekretarima, koji imaju „mizerne plate“, a u predizbornim kampanjama angažuju se volonteri.

Najjača opoziciona stranka SNS takođe nema visoke funkcionere na platnom spisku. Kako kaže Aleksandar Vučić, zamenik predsednika naprednjaka, preostali zaposleni u ovoj partiji mesečno primaju oko 40.000 dinara, a obećava i povećanje plata od septembra za 7.000.

"Ja nisam na državnom budžetu i ne plaća me nijedna državna institucija. Ni Skupština, ni Vlada. Ja sam vam ništa u ovoj državi", smatra Vučić. On dodaje da je zaposlen u agenciji „Profajler tim“ i da mesečno prima 78.000 dinara.

"Taj novac pošteno zarađujem", kaže zamenik predsednika naprednjaka, čija stranka ima 21 poslaničko mesto u Skupštini.

U DSS kažu da najveći broj funkcionera ne prima stranačku platu. Kako tvrdi Dejan Mihajlov, direktor stranke, izuzetak je Vojislav Koštunica, predsednik DSS, čija je mesečna zarada „veća od prosečne, ali nije neuobičajena za prilike u Srbiji“.

"Najveći deo budžeta ide na zaposlene u stručnim službama koji mesečno primaju oko 30.000 dinara", tvrdi Mihajlov i dodaje da se on ne nalazi na platnom spisku DSS, već radi u jednoj privatnoj firmi. On ipak nije hteo da otkrije u kom je tačno preduzeću zaposlen i kolika mu je mesečna zarada.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Sledeća

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju

cron