Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Вапај Исланда упућен Русији за финансијску помоћ

Postod dishi68 » Čet Okt 09, 2008 12:18

Вапај Исланда упућен Русији за финансијску помоћ


Исландски финансијски и привредни систем након практичног банкрота три највеће банке у држави налази се пред колапсом, а премијер Харде је синоћ у драматичном обраћању нацији преко телевизије рекао да земљи прети дословно „национални банкрот”.

Као последњу опцију за спас економије држава се обратила Руској федерацији са молбом за финансијску помоћ. Исландска влада на свом сајту преноси обећање руског амбасадора у Рејкјавику Виктора Татаринцева да ће Русија одобрити Исланду хитни кредит од 4 милијарде долара за обезбеђивање ликвидности финансијског тржишта.

Истовремено министарство финансија у Моксви само штуро изјављује да „се молба са Исланда разматра и да коначна одлука још није донета”.

http://www.n-tv.de/Milliarden_aus_Russl ... 33997.html
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Banka nator

Postod Angelina » Ned Okt 12, 2008 01:43

Utopisti ili sektasi???
Korisnikov avatar
Angelina
Moderator
 
Postovi: 250
Pridružio se: Čet Sep 04, 2008 06:15

Analitičari šire dezinformacije

Postod agvozden » Čet Okt 23, 2008 11:23

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić optužio je juče analitičare da daju netačne informacije i navode građane da povlače štednju iz banaka, čime se odriču kamata koje bi dobili. Na okruglom stolu Ekonomist medija grupe, guverner je analitičare, koji građane navode da povlače novac iz banaka uporedio s narikačama i kazao da se "nijedna od njihovih katastrofičnih prognoza neće ostvariti", a da će građani koji povuku uloge biti na gubitku. Zakoni koji će omogućiti da se poveća garancija na štedne uloge, za dve sedmice bi trebalo da se nađu na dnevnom redu srpske skupštine, najavio je juče državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Bankarski sistem u Srbiji stabilan


– Pitam ja vas da li će isti ti analitičari nadoknaditi građanima 12-13 odsto izgubljenog prihoda godišnje, kada se uzme inflacija u evrozoni 3,6 odsto, kamata na štednju od osam do 10 odsto godišnje – kazao je Jelašić i dodao da se povlačenjem uloga od 10.000 evra gubi 100 evra zarade mesečno. On je svoje tvrdnje o stabilnosti srpskog bankarskog sistema potkrepio podacima analize Dojče banke o mogućim uticajima svetske finansijske krize na zemlje centralne i istočne Evrope, koja je objavljena 15. oktobra. Srbija je, prema njegovim rečima, u toj analizi prema deviznim rezervama i štednji zauzela drugo mesto na listi 26 zemalja, a prema adekvatnosti kapitala banaka zauzela je prvo mesto i svrstala se u sam vrh po finansijskoj stabilnosti.

– To je pokazalo da je rizik u Srbiji mnogo manji nego u Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Ukrajini i baltičkim zemljama, koje su rangirane kao ranjive – dodao je guverner NBS. Jelašić je pozvao banke da ne zloupotrebljavaju sadašnju situaciju da bi retroaktivno povećavale kamatne stope i dodao da se sada odvaja žito od kukolja i da će klijenti pamtiti koje banke su se ponašale korektno, a koje ne. Guverner je podvukao da Narodna banka Srbije očekuje od banaka da nastave da daju kredite i rekao kako smatra da će garantovanje štednih uloga do 50.000 evra i privremeno ukidanje poreza na kamatu na štednju dodatno podstaći građane da polažu štedne uloge.

Mere za podsticanje privrede za dve nedelje u Skupštini

Dražavni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić na okruglom stolu Ekonomist medija grupe istakao je da su nacrti izmena i dopuna zakona o osiguranju depozita, o agenciji za osiguranje depozita i o sprovođenju stečaja i likvidacije banaka juče završeni.

– Očekujem da ovi zakoni budu odmah usvojeni u vladi i po hitnom postupku budu prosleđeni parlamentu Srbije, koji bi u narednih petnaestak dana, posle debate i usvajanja rebalansa budžeta, trebalo da pristupi i usvajanju ovih zakona – kazao je on. Prema njegovim rečima, povećana garancija na štedne uloge trebalo bi da stupi na snagu odmah. Sprovode se analize da li bi garancija mogla biti proširena i na preduzetnike i mala i srednja preduzeća, ili se primenjivati samo na fizička lica. Prema Ilićevim rečima, štedne uloge garantuje Fond za osiguranje depozita, koji će na kraju godine iznositi 74 miliona evra, devizne rezerve, gde ulazi 40 odsto štednje i budžet Srbije.



Od nove godine bez poreza na deviznu štednju

Kada je reč o privremenom ukidanju poreza na kamate od deviznih štednih uloga, ta mera bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, kao i povećanje akciza na cigarete i privremeno ukidanje poreza na kapitalnu dobit u trgovini hartijama od vrednosti, naveo je Ilić. On je kazao da smatra kako će biti donet još jedan paket mera za podsticanje privrede. Predstavnici banaka ukazali su na to da je neophodno što pre definisati da li će se porez na kamatu ukinuti i za ovogodišnje uloge, ukoliko se kamata isplaćuje naredne godine. Ilić je kazao kako je planirano da se kamata od sredstava deponovanih u ovoj godini oporezuje za period do kraja 2008, ali su predstavnici banaka ukazali na to da im sadašnji sistem obračuna to ne dozvoljava i da je potrebno jasno utvrditi na koji način bi se u tom slučaju obračunavao porez.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kriza

Postod agvozden » Pon Jan 05, 2009 12:23

Autor Branko Dragaš, 28 Decembar 2008

Šta se, zapravo, događa? Otkud tolika otpuštanja u svetu? U čemu je problem? Kakva sad kriza? Ko je napravio krizu? Koliko će kriza da traje? Gde je Srbija u svemu tome? Šta da radi mali čovek? Sve su ovo pitanja koja muče običnog čoveka, bez obzira gde živi. Poseban problem je ako taj mali i običan čovek živi u Srbiji. Njemu ništa nije jasno. Niti se država trudi da mu objasni. Niti se u stručnoj javnosti organizuju rasprave o svetskoj ekonomskoj krizi. Ništa. Kao da nas to uopšte ne dotiče. Kao da je Srbija na drugoj planeti. Guverner je otišao najdalje u obmani javnosti. On je uplašenim građanima rekao - mirno spavajte!

Svetski ekonomski požar bukti i preti da potpuno uništi svetsku ekonomiju, dok vlast u Srbiji duboko veruje da to nije njihov problem i nastavljaju da gramzivo pljačkaju preostalu društvenu i državnu imovinu. Neoliberalni teoretičari nastavljaju i dalje da naplaćuju od države svoje konsalting usluge za propalu ideologiju, koju su svi odbacili na smetlište istorije kao nakaradni projekat. Samo vlast u Srbiji nastavlja da sprovodi taj pakleni neoliberalni koncept uništavanja sopstvene države i sopstvenog naroda. Čuveni guverner FED-a Alen Grinspen, koji je upravljao najvećom institucijom za štampanje dolara u periodu 1987-2006, koji je bio neprikosnoveni kreator deregulacije tržišta i koji je smislio hipotekarnu prevaru, izjavio je pred Kongresom da se kaje i da je pogrešio.

Izgovorio je to 83-godišnji starac, izgovorio je nešto što vam nikada nijedan srpski političar nikada neće izjaviti. Naravno, ne treba da budemo sentimentalni prema Alanu Grispenu, jer je on sve radio planski i uz dogovor sa vlasnicima FED-a. Centralna banka Amerike je privatna banka u vlasništvu trinaest porodica. Sve što je Grinspen radio bilo je deo najveće civilizacijske prevare, koja je nastala 1971. godine kada je napušten zlatni standard i kada je dolar prihvaćen kao opšte platežno sredstvo u svetu. Nije se, dakle, radilo o nikakvoj slučajnoj grešci, nego o organizovanoj prevari, gangsterskoj pljački, koja se razlikovala od banditskog pražnjenja trezora banaka od strane odmetnika Boni i Klajd samo u tome što su ovu pljačku osmislili i vodili, koristeći državne resurse i funkcije, najbogatiji ljudi planete i što su se, istovremeno, pljačkale sve banke sveta. Svakako, razlika je još bila u tome što ovi nisu nosili marame preko lica. Sve je rađeno prema zakonu. Evo još jedne sjajne poštapalice za kriminalce na vlasti koji su, donoseći kriminalne zakone, zapravo radili po zakonu. Učestale krize koje su izbijale osamdesetih godina, pogotovo ona iz 1987. i 1989. godine, jasno su pokazivale da u tom neoliberalnom konceptu nešto temeljno ne valja i da će, ukoliko se bude nastavila takva politika štampanja dolara, SAD upasti u veliki problem. Međutim, period 1990-2000 obeležen je novim tehnologijama, posebno komercijalnom upotrebom PC računara i mobilnih telefona, tako da su SAD dobile veliku mogućnost da u toj deceniji, koristeći se takvom konjukturom novih tehnologija, izvrše radikalan zaokret, naprave sistemske reforme i izbave se iz nadolazeće krize. Ništa od toga se nije urađeno. Naprotiv, pohlepa političke oligarhije i japijevaca sa Vol Strita, gramzivost koju niko nije mogao da kontroliše, bahati primitivizam milijardera, korupcija političke kvazielite i potkupljivost širokih narodnih masa, koji su živeli na kredit, preko svojih mogućnosti, koji su decenijama više trošili nego što su proizvodili i koji su verovali u američki san da se na brzaka može doći do holivudskog uspeha, sve je to dovelo do stanja da su dugovi rasli geometrijskom brzinom i da su svi odgovorni zatvarali oči pred dolazećim finansijskim cunamijem.

I cunami je došao. Prvo se pojavio 2001. kada su propali Enron, Wordco, Tyco i ostale fantomske kompanije. Nešto se moralo promeniti. Država je pravila sve veće deficite, građani su se sve više zaduživali, proizvodnja je bežala iz SAD, usluge su se uvećavale u BDP, sve više hartija bez vrednosti se kotiralo na berzama i niko se ozbiljno nije bavio kalkulacijom. Neka ide dok ide, rekao je jedan čuveni neoliberalni fundamentalista. Neizbežni krah tog koncepta je odložen novom prevarom. Ta nova prevara se zvala- hipotekarni krediti. Alan Grnispen je tu prevaru smislio. Oborio je kamate na kredite,veštački naduvao rast cena nekretnina i pothranio gramzivost bankarski proždrljivih ajkula. Veštačkim rastom cena nekretnina oslobođen je prostor za nova zaduživanja već prezaduženih građana. Građani su naseli na ovaj mamac i počeli su masovno da uzimaju kredite, verujući da će još veći rast nekretnina stvoriti prostor za uzimanje novih kredita. Tako se gradila piramidalna kula od laži i prevara. Privreda se pokrenula. Izbegnuta je recesija. Počelo je godišnje da se pravi dva miliona stambenih jedinica. I to je trajalo nepune tri godine. A onda je tržište nekretnina u SAD-u stalo. Prevaranti sa Vol Strita su smislili novu špekulaciju. Lepo su upakovali šuplje hipotekarne kredite i preprodali ih ostalom svetu. Svetski finansijski moćnici upecali su se na bačenu udicu. Razjapljenih usta progutali su sve hedž fondove. Tražili su još. Prevaranti sa Vol Strita su likovali. Počeli su da pakuju stotine milijardi praznih hipotekarnih kredita. Jagma je bila ogromna. Profesionalni investitori su privlačile milione malih ulagača. Svi su žudeli za velikim zaradama u kratkom periodu. Što veća zarada za što kraće vreme. Tako se mehur od finansijske sapunice naduvao. Predsednici kompanija i banaka su merili u kratkom vremenu sve veći uspeh i odmah sebi ispalaćivali bonuse, jer su znali da sve to na duži rok mora da pukne. I to se najzad i desilo.

Najpre je tržište nekretnina potpuno stalo 2005., da bi 2006. počelo polako da pada. Cene nekretnina su počele da padaju iz nedelje u nedelju, banke su ostale bez likvidnih sredstava, kamatne stope su počele da skaču, korisnici kredita nisu mogli da otplaćuju te velike kamate i počeli su da vraćaju kupljene kuće bankama, banke su dobile veliki broj kuća sa kojima nisu mogle da dođu do gotovog novca, počeli su masovno da nude vraćene kuće na prodaju i onda je, usled velike ponude i male tražnje, tržište nekretnina propalo. Krah se desio 9. avgusta 2007. godine. Prezaduženi građani su se oslobađali nekretnina tako da je već za nekoliko meseci bilo vraćeno dva miliona kuća. Danas u SAD ima 7,4 miliona praznih stambenih jedinica. Počele su da pucaju banke početkom proleća 2008. Prva je pukla Bern Sters, a onda redom ostale. Kriza iz hipotekarnog sektora prenela se na finansijski sektor. Iz nedelje u nedelju su bankrotirale najveće svetske finansijske kompanije. Nakon preuzimanje Feni mej i Fredi meka od strane države postalo je jasno da je đavo odneo šalu.

Američki političari i dalje lažu svoje građane. Oni nikako da izađu sa pravom cifrom ukupne dubioze. Svi statistički izveštaji se falsifikuju. Prema mojim proračunima ukupna dubioza je 120.000 milijardi dolara. Samo na hipotekarnim kreditima dubioza je 15.000 milijardi dolara. Samo na karticama građani duguju 5.000 milijardi dolara. Ukupno na svim svetskim berzama okreće se oko 700.000 milijardi dolara hartija bez vrednosti. Ukupan BDP planete ove godine jedva će dostići 60.000 milijardi dolara, a ukupna količina zlata od 150.000 tona pokrivena je, računajući današnje cene za uncu zlata, sa 4.500 milijardi dolara. Kada Kongres i Senat danima raspravljaju kako i kome da odobre 700 milijardi dolara, onda je to tragično smešna cifra kada znamo sve gore iznete podatke. Isti je slučaj sa autoindustrijom, pokušaj oživljavanja tri mrtvaca iz Detroita, koji traže 34 milijarde dolara, kojima se pokušava da odobri 14 milijardi dolara, dok su oni u dubiozi oko 1.000 milijardi dolara. Još strašnije je što su oni pojeli penzione fondove svojih penzionera, koji to ne znaju i koji misle da imaju kapital za stare dane, dok, zapravo, imaju samo knjigovodstveni podatak. Samo kompjuterski broj. Realnih para više nema. Pokušaj Bele kuće da nekako spasi propast dolara je opasan posao, jer oni svetski finansijski požar gase novim štampanjem dolara. Gase požar cisternama benzina. Prosto je neverovatno da ne znaju da pronađu pravo rešenje. Odnosno, možda i znaju, ali se plaše jer je to bolno rešenje za naciju koja je decenijama kljukana prevarama i lažima. Bolan je za naciju, dakle, sam čin otrežnjenja. I umesto to da usledi odmah, ovakvim doziranjem nevolja će se još više produbiti. To će se najbolje videti u godinama koje dolaze. I zato predviđam da će kriza biti bolna, teška i dugačka.

Profesor Štiglic je rekao da pre kraja 2011. ne treba da se nadamo nekom oporavku. Ali uvaženi profesor nije izneo koje je trajno rešenje problema. On se više bavio uzrocima koji su doveli do krize, nego načinom prevazilaženje galopirajuće krize. Socijalizacijom gubitaka i nacionalizacijom propalih banaka i finansijskih kompanija neće se ništa postići. Država može da podržavi čitavu privredu SAD-a, ali se problem neće rešiti. Problem nije u preuzimanju posrnulih kompanija, nego u zaustavljanju štampanja dolara. Kada državni funkcioneri kažu da će se intervenisati na tržištu iz budžeta, onda je to laž jer je budžet godinama u deficitu i u njemu nema para. Jedino se može intervenisati štampanjem novih dolara, ali to je kao da narkomanu povećavate dozu da bi ga izlečili. Štampanjem dolara će se potpuno uništiti dolar. Tako će nestati dolar. I valute imaju svoje rođenje, mladost, zrele godine, starost i smrt. Ponekad smrt dođe prerano. Štampanjem dolara se ubija dolar. I možda je to strategija Vol Strita da potpuno obezvredi dolar i tako poništi svoje dugove. Napraviće se nova valuta, recimo, Amer koja će imati zlatnu podlogu. Svetski monetarni sistem će se promeniti. Zlato će ponovo postati svetski novac. Ko bude imao zlata, taj će se brzo uklopiti u novi svetski monetarni poredak. Ko ne bude imao zlata biće pretvoren u roba. Naše rezerve zlata su beznačajne. Kada sam predlagao da se umesto 2,18 odsto deviznih rezervi više od 65 odsto drži u zlatu i srebru, nadobudni neoliberalni talibani, koji ništa ne znaju o finansijskim tržištima, novcu i zlatu, sprdali su se i hvale se kako naše devizne rezerve drže, kako kažu, kod prvoklanih svetskih banaka. Koje se nalaze u SAD i EU, odnosno na tržištima gde najveći svetski finansijski požar besni.
Šta ako naše devize izgore u tom požaru? Kako onda dalje? Kako prevazići krizu? Šta raditi? Imamo li rešenje?

Imamo...
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Svakog petka 13. privreda SAD izgubi 900 miliona dolara

Postod agvozden » Čet Mar 12, 2009 04:07

SUJEVERJE - Kad 13. dan u mesecu padne u petak, kao što će biti sutra, mnogi ostaju kod kuće, izbegavajući svakodnevne obaveze.

Procenjuje se da od ove fobije u SAD pati izmedu 17 i 21 milion ljudi i da zbog toga svakog petka 13. američka privreda izgubi između 800 i 900 miliona dolara.

Strah od nesreće koju donosi petak 13, kod mnogih je prešao okvire praznoverja i prerastao u ozbiljnu fobiju, čiji je naučni naziv - paraskavedekatriafobija. Strah je prisutan u celom svetu; 80 odsto oblakodera u svetu nema 13. sprat, mnogi aerodromi nemaju 13. ulaz, a bolnice i hoteli sobe broj 13.

http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=47425
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Bil Gejts ponovo najbogatiji na svetu

Postod agvozden » Čet Mar 12, 2009 04:20

beta

Jedan od osnivača "Majkrosofta" Bil Gejts najbogatiji je čovek sveta, a ukupno bogatstvo svih milijardera je oko 2.000 milijardi dolara, navodi se u izveštaju "Forbsa" za 2009. godinu, objavljenom u sredu u Njujorku.
U svetu ima 793 milijardera, u odnosu na 1.125 prošle godine, a sa liste je zbog ekonomske krize nestalo najviše bogataša iz Rusije, Indije i Turske.

U prvih 20 se i dalje nalaze dva Indijca, dok Rusa više nema, iako ih je bilo četvorica 2008. Od marta prošle godine, ukupno bogatstvo milijardera je sa 4.400 milijardi palo na 2.400 milijardi dolara.

Tri najbogatija čoveka su i dalje Bil Gejts, američki investitor Voren Bafet i meksički telekomunikacioni magnat Karlos Slim. Ove godine je Gejts ponovo preuzeo prvo mesto od Bafeta. Međutim, njihovo bogatstvo se smanjilo, Gejts sada ima 40 u odnosu na 58 milijardi, Bafet 37 umesto 62, a Slim 35, dok je prošle godine imao 60 milijardi dolara.

Amerikanci čine 45 odsto liste milijardera, a najviše ih ima u Njujorku. Ruski oligarsi izgubili su 369,3 milijarde dolara i njihov broj je pao sa 87 na 32. Gradonačenik Njujorka Majkl Blumberg je među retkima čije se bogatstvo nije smanjilo i on sa procenjenih 16 milijardi dolara zauzima 17. mesto na "Forbsovoj" listi.

Među ženama, Francuskinja Lilijan Betenkur, naslednica "L'Oreala", više nije najbogatija žena na svetu, već samo u Evropi, i ona je 21. na svetkoj listi sa 13,4 milijardi dolara. Američka naslednica lanca prodavnica "Volmart" (Wal-Mart) Elis Valton je najbogatija i 12. je na listi sa 17,6 milijardi dolara.

Manji je broj mladih milijardera, i ima ih 18 u odnosu na 50 prethodne 2008. Na listi više nema 24-ogodišnjeg osnovača sajta za druženje "Fejsbuk" Marka Cukerberga.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Komunizam - evolucijom

Postod agvozden » Ned Mar 22, 2009 03:01

Kriza nameće sistemske reforme

Dok državne vlasti u SAD, u Evropi i širom sveta, u panici donose hitne mere spasavanja finansijskog sistema od bankrotstva, mnogi zapadni ekonomski i drugi analitičari i teoretičari, uzroke duboke krize kapitalističkog sistema tumače uz pomoć Marksovog Kapitala (prvi tom objavljen 1867. godine). U tom pogledu se izdvaja jedan, u poslednje vreme često navođen citat koji deluje kao da je juče napisan, jer predstavlja sažet i neverovatno tačan opis uzroka, karaktera, posledica i načina rešavanja, pre svega duboke krize američkog neoliberalnog kapitalizma. On glasi: „Vlasnici kapitala i biznisa kod radnika će podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti, i na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka, koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam.

Nema sumnje da vodeće kapitalističke države danas čine upravo ono što je Marks predvideo pre skoro 150 godina (izuzimajući poslednju reč navedenog citata). Naime, ubrizgavajući ogromna finansijska sredstva u spasavanje ključnih banaka i privrednih giganata od bankrota, država postaje suvlasnik u njima, što je svojevrsna, makar privremena i parcijalna nacionalizacija. Takođe se već smišljaju novi teorijski modeli i dugoročne sistemske društvene i ekonomske reforme koje, uz slobodno tržište, uključuju i povećanu regulatornu i kontrolnu ulogu države, pre svega u finansijskoj sferi, ali i njenu jaču socijalnu funkciju.

Tipičan primer ove strategije je državna politika SAD, koju promoviše njen predsednik Barak Obama. Njen bitan cilj je značajna redistribucija nacionalnog bogatstva od najbogatijih ka pripadnicima srednje klase i siromašnima koji su masovna žrtva finansijske krize i sve većeg socijalnog jaza između bogatih i siromašnih u poslednjih 30 godina. Ta nova politika ogleda se u orijentaciji na opšte zdravstveno osiguranje, dostupnije visoko obrazovanje i sl. I najmoćnije evropske države, pre svega Nemačka i Francuska, u rešavanju duboke finansijske krize vide priliku i potrebu za ozbiljnom redefinicijom dosadašnjeg modela kapitalističkog ekonomskog i socijalnog sistema. Ona podrazumeva jačanje uloge države kao kreatora opšteg okvira ekonomskog sistema, ali i efikasnog korektora spontanog delovanja zakona tržišta, profita i monopola. Velika finansijska kriza je i prilika za ozbiljne društvene reforme u pravcu reafirmacije evropskog socijaldemokratskog modela društveno-ekonomskog, posebno socijalnog uređenja. Reč je o jačanju socijalne funkcije države u skladu sa danas velikim delom napuštenim, najboljim tradicijama evropske socijaldemokratije. Takva orijentacija državne politike podrazumeva i jačanje uloge sindikata i njihovu tešnju saradnju sa državom radi efikasnije zaštite ekonomsko-socijalnih prava zaposlenih.

Model socijaldemokratskog društveno-ekonomskog i socijalnog sistema, po uzoru, pre svega, na švedsko iskustvo trebalo bi da sledi i izgrađuje i Srbija. Ovo tim pre što, prema najnovijim istraživanjima, uverenja ubedljive većine građana Srbije pripadaju levičarskim vrednostima. Ta uverenja rezultat su poluvekovnog iskustva sa društvom visoko izražene socijalne pravde i socijalne funkcije države, ali i sve izraženijeg siromašenja većine građana. Na suprotnom socijalnom polu nalazi se novokomponovana srpska kapitalistička „elita”, čiji najbogatiji i društveno najuticajniji deo čine ratni profiteri, ekstraprofiteri i monopolisti. U dobroj, ali neuspeloj nameri da se snažno stimulišu velike investicije stranog kapitala, u Srbiji su uvedeni niski porezi na profit. Pokazalo se, međutim, da se time prvenstveno pune džepovi domaćih tajkuna i stranih kapitalista. Dodatni hendikep Srbije, njene privrede i građana jeste dominacija stranih banaka čije marže i kamate, odnosno profiti su najveći u Evropi.

U takvoj „sistemskoj” situaciji, osiromašenu i prezaduženu Srbiju je zadesila svetska finansijska kriza, koja je svakim danom sve više ugrožava. Braneći goli ekonomski opstanak države, njene privrede i građana, Vlada Srbije, sa veoma skromnim budžetskim sredstvima i deviznim rezervama, preduzima očajničke „vatrogasne” ekonomske i socijalne mere. Jedna od ključnih je subvencionisanje 50 odsto visokih kamata na bankarske kredite i pružanje raznih oblika finansijske pomoći, odnosno stimulacija privatnim preduzećima u zamenu za očuvanje radnih mesta. Sve te iznuđene mere sa stanovišta zaposlenih su dobrodošle, iako nedovoljne. Ali, njihovi realni efekti na drugoj strani ogledaju se u očuvanju bogatstva domaćih tajkuna i visokih profita inostranih i domaćih banaka. S obzirom na ogromnu veličinu i privilegovani način sticanja bogatstva srpskih tajkuna, bilo bi logično da Vlada Srbije sa njima postigne sporazum i da se donesu odgovarajuće ekonomske mere i propisi o njihovom preuzimanju znatno većeg tereta ekonomske krize. Umesto toga, oni očekuju, čak zahtevaju da im država ublaži posledice ekonomske i finansijske krize putem raznih vidova finansijskih i drugih stimulacija i pomoći da ne bi otpuštali trenutni višak zaposlenih. S druge strane, da se ceo teret krize, kao i uvek do sada, ne bi svalio na leđa siromašnog dela društva, trebalo bi uvesti i oštriju stopu progresivnog oporezovanja dohotka bogatih građana.

Uporedo sa preduzimanjem mera za ublažavanje razornog dejstva finansijske i ekonomske krize, u Srbiji već danas treba da se projektuju i dugoročne sistemske ekonomsko-socijalne reforme po uzoru na najbolja evropska socijaldemokratska iskustva, pre svega švedsko. Uostalom, jedno od ključnih načela Ustava Srbije (član 1.) je socijalna pravda. Srećna okolnost u tom smislu je da se Demokratska stranka, kao vodeća politička snaga Srbije, programski postepeno, mada veoma sporo, profiliše i deklariše kao moderna socijaldemokratska partija. U protivnom, Srbiju će uskoro bukvalno „pojesti” domaći tajkuni i dužničko ropstvo prema inostranim bankama i poveriocima.

Autor: Slobodan Vučetić
http://www.blic.rs/temadana.php?id=84345
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Судбину долара решиће Кина

Postod agvozden » Pon Mar 23, 2009 12:32

Интервју: Андреј Кобјкаков

Амерички новац ће изгубити позицију једине светске валуте, али ће имати свој доста велики макрорегион, док ће се паралелно повећавати зона евра
Slika
Андреј Кобјкаков

Од нашег дописника

Москва, марта – Економска криза која је крајем прошле године погодила свет представљала је изненађење за већину грађана, богаташа, министара, председника... Зато данас нико не зна ни које су јој размере, ни колико ће трајати. Андреј Кобјкаков, руски независни економиста, професор на Универзитету Ломоносов, један је од ретких експерата који већ годинама упозорава на опасност од краха читавог економског система. Заједно са својим колегом Михаилом Хазином, он је још 2003. написао књигу „Залазак империје долара и крај Pax Americana”. Кад се књига чита данас, просто је невероватно колико су тачно, пре пет година, ови аутори предвидели данашња догађања.

„Већ тада су одговорни економисти све видели”, каже за „Политику” Кобјкаков. „На пример, Алан Гринспен је 1996. године, када је индекс ’Дау Џонс’ први пут прекорачио 6.000 јединица, деловање америчких инвеститора описао као’ирационално претеривање’.Грубо говорећи, то је значило – сасвим сте полудели! Значи, бар су Гринспен и његово окружење одлично знали да се надувава огромни балон од сапунице на берзи САД. Ипак, после тога ’Дау Џонс’ је непрекидно растао до 11.500 јединица који је достигао негде пред 2000. годину, а истовремено се невероватно брзо надувавао индекс ’Насдарк’ који представља компанија високих технологија. У нереалност тих вредности могао је да се увери сваки инвеститор.”

Па ипак су наставили да купују?

Финансијски центар Истока: Шангај
Нису само инвеститори, него и домаћице, сви су слушали аналитичаре инвестиционих банака који су их на то позивали са свих екрана америчких телевизија. Извесна Еби Џозеф Коен, главни менаџер банке Голден Сакс, заузела је тада шесто место по утицају у свету. На то место није могао да претендује чак ни генерални секретар ОУН! Сећате се пирамида деведесетих, било их је и код вас – чак и ако сте свесни да улажете новац у пирамидалну банку, ви годинама гледате како се око вас људи богате, па не одолите и уложите свој новац с логиком– неће се ваљда баш на мени сломити кола. Тако је и у инвестицијама – како да инвеститор одоли кад је добит компаније „Јаху” годишње 165 процената. А кад купите акције, увећавате потражњу, цена расте, па и добит расте.

Кад се то зна, можемо ли данас рећи ко је крив за лудило које је захватило свет?
Данас сви траже проблем у економској равни у области закона, али то је пре свега морални проблем. И то је проблем од врха до дна. Кога ми да кривимо што је почела хипотекарна криза у САД? Оног незапосленог црнца који је узимао кредит да купи кућу? Да, он је неодговоран јер је знао да нема приходе и да не може да га врати. Али њега је убеђивао конкретни кредитни агент који му је говорио, купи, за годину дана ће твоја кућа вредети 1,5 пута више, ти ћеш је поново заложити, узети нови кредит, вратити нама наше, а онда ћеш је продати, вратити дуг и купити себи мањи стан, што је чиста добит.

Ко је ту више неодговоран? Али агент добија плату од количине продатих кућа. А служба која се бави ризиком у банци? Па одиторске компаније које су их проверавале? То што се дешавало на енглеском се каже greed (грид), код нас алавост, похлепа... Све је то било производ безумне идеје богаћења, зачарани круг, сви су зарађивали, у ствари нису зарађивали јер то није рад, рад подразумева стварање нечега корисног, а у том систему се ништа корисно није створило. Они су се просто богатили.

И шта сад? Сви виде да је проблем у систему, а улажући гомиле новца у економију заправо подржавају тај систем.

Да, гасе ватру керозином. Знате, када сам годинама о томе писао и упозоравао могле су се користити неке методе да се спречи катастрофа. Данас оне више нису ефикасне. Ако се у економију не упумпа гомила новца, то ће значити потпуни банкрот.

У Русији се говори о могућности да се долар замени неком другом валутом, златним доларом или амером... Да ли је то могуће?

Јесте. Американци као један од сценарија разматрају и ту варијанту. Али проблем је у томе како ту нову валуту претворити у светску. Више им нико неће веровати јер ће на повлачењу долара изгубити многи. Светска валута мора да има поверење на свим нивоима. Морају да јој верују централне банке других земаља, владе, и коначно да буде валута штедње за већи број грађана. Морају јој веровати свуда. А ако би они то урадили, онда би одсекли од валуте велики број људи икомпанија. Зато верујем да се то може десити само у крајњем случају. И да ће тако САД решити унутрашње проблеме, а добровољно се одрећи финансијске власти коју сада имају.

А ако се то не деси, каква је даља судбина долара?

Мислим да ће долар морати да падне до 2015. године. Већ би се то десило да је Кина спремна да преузме лидерство. Сада судбину америчког долара не решавају Американци него Кинези. Они су веома одлучно, не тражећи и не слушајући ничије савете, одлучили да развијају унутрашње тржиште. Кад то ураде и снизе своју зависност од извоза, следећи корак ће бити потчињавање југоисточне Азије где су и им сада веома јаке позиције. Кинеска дијаспора је веома јака на Тајланду, Филипинима итд. Ја мислим да ће направити неки „азијан”, или нешто слично. Њима јесамо потребно да се још договоре са неколико стварно важних играча. То је Јужна Кореја, што неће бити тешко, и Јапан са којим неће бити лако, али историја ради за Кину, а не за Јапан. И зато ја мислим да они могу да створе моћан макрорегион у коме ће деловати та супервалута.

Долар ће тако изгубити позицију једине светске валуте, али ће имати свој доста велики макрорегион. Паралелно ће се повећавати зона евра и то не само формално повећањем броја земаља ЕУ. Већ сада је сва северна Африка прихватила евро као средство плаћања. И Турска је скоро спремна. Мислим да је и Украјина, а можда чак и Русија. Кина ће повећавати своју зону. Тако већ имамо три валуте које ће паралелно постојати, али на одређеним пространствима. А после тога ће Кина затражити нови део светских финансија. Они ће почети да мењају међународну финансијску архитектуру.

-----------------------------------------------------------

„Јаху”

Ја сам у августу 1999. године рачунао капитализацију компаније „Јаху”, она се рачуна врло просто, цену акција треба помножити са бројем акција у оптицају и поделити на очекивану добит. Дакле, не реалну добит, него очекивану. И добио сам број 1.200. То значи да ако би неко желео да купи ту целу компанију по ценама из августа 1999. године, уложени новац би му се вратио кроз 1.200 година. Па ипак су људи куповали. Чак је и Џорџ Сорос „изгорео” на фонду „Насдак”.

Љубинка Милинчић
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sud ... na.sr.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kina i američke obveznice

Postod agvozden » Pon Mar 23, 2009 08:34

Kineska centralna banka je saopštila da će kupovina američkih vladinih obveznica i ubuduće biti važan element investicione strategije Pekinga.
Zamenik guvernera banke rekao je i da će Kina vrlo pažljivo pratiti fluktuacije u vrednosti tih obveznica.

Kineski premijer Ven Điabao prethodno je pozvao Sjedinjene Države da se pobrinu da njihov odgovor na globalnu ekonomsku krizu ne ugrozi kineske investicije.

Vašington je nakon toga izneo uveravanja da će kineske investicije vredne hiljadu milijardi dolara biti bezbedne.

Američki predsednik Barak Obama izrazio je istovremeno sumnju u nacrt zakona koji se nalazi pred Kongresom, a koji predviđa nametanje kaznenih poreza na bonuse koje su zaposlenima isplatile firme koje su opstale zahvaljujući finansijskoj pomoći države.

Predsednik Obama je rekao da ne želi da, kako je naveo, vlada rukovođen besom i da poreski sistem koristi za kažnjavanje veoma malog broja ljudi.

Donji dom Kongresa je prošle nedelje usvojio nacrt zakona o poreskoj stopi od 90% na neke isplaćene bonuse pošto je javnost gnevno reagovala na slične novčane nagrade koje je isplatilo gigantsko osiguravajuće društvo AIG.

Ta firma je od države dobila pomoć od gotovo 180 milijardi dolara.

U međuvremenu su direktori francuske banke Sosijete Ženeral, posle ljutite reakcije javnosti, vratili više hiljada deonica koje su dobili kao bonuse.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je izjavio da su takvi bonusi neprihvatljivi jer opstanak banke zavisi od novca iz državne kase.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/ ... nomy.shtml
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Izjava od koje su mnogi zadrhtali

Postod agvozden » Pet Mar 27, 2009 05:27

Dolarska drama

Cena održavanja tekućeg globalnog monetarnog režima postaje sve veća, i to ne samo za one koji se služe dolarom, već i za SAD. To je poruka Žua Hsiaćuana, guvernera Centralne banke Kine, koju su početkom ove nedelje objavili sajtovi kineske i britanske centranobankarske institucije.

Poruka je odjeknula žestoko jer je posle te ocene tražena i smena dolara sa pijedestala glavne svetske rezervne valute, uz komentar da ukupna šteta prevazilazi korist. U nešto blažem tonu, ali i sasvim upućujuće o tome je progovorio i kineski premijer Ven Žabao, kada je saopštio da ga brine pozicija valute preko koje Kinezi Amerikancima čine velike usluge, odlažući do u nedogled njihove sopstvene obaveze.

Čak ni blag komentar izjave sekretara SAD za finansije Timotija Gajtnera da se o tome da i razmišljati nije mogao odagnati senku koju je ta izjavom nadnela nad ekonomske odnose Kine i SAD. Iako sporna izjava obavezno unosi veliku nelagodnost među investitore, pad monete SAD na berzama je bio realtivno umeren i očekivan.

Dolar je prema evru za dva dana skliznuo oko 4,5 procenata. Prema drugim valutama mnogo više, ali ne i dramatično, To je samo značilo da valute drugih ekonomija stoje još lošije. Sve je potom podvukla i izjava predsednika SAD Baraka Obame da će dolar još dugo ostati vodeća svetska rezervna valuta.

Svejedno, kineski stav umnogome potkopava stabilnost na mnogo načina potkopanog dolara. Jer, kineska strana drži fantastičnih 2.000 milijardi dolarske vrednosti u deviznim rezervama, od čega su dve trećine nominovane u dolaru. Nije teško zaključiti da svaki poremećaj njegove vrednosti na svetskim berzama može naneti, kao što i čini, veliku štetu pozicijama koje u ovom trenutku drži kineska strana.

A da bi stvari krenule još više nizbrdo američka strana je, samo dva dana kasnije, poturila veliku monetarnu kreaciju kojom namerava da uz pomoć 1.150 milijardi svežih dolara navodno „potopi“ kompromitovane papire s hipotekarnom podlogom u posedu najvećih i teško miniranih, pre svega američkih banaka i da pokupuju silne nove dugoročne papire Ministarstva finansija SAD.

Namera, bar u ovom poslednjem slučaju, može biti ohrabrujuća koliko za američku toliko i za kinesku stranu jer je upravljena na podizanje vrednosti američkih papira. Problem je u tome što se sve to radi novokreiranim dolarskim obavezama koje snažno potkopavaju njegovu internacionalnu vrednosnu poziciju. Američka strana je, očigledno, najnovijim potezom do gole kože isukala mač monetarne moći, sve u bezglavom pokušaju da spasava sopstvene banke i finansijere, a da za to cenu plate svi oni koji svakodnevno na svetskim tržištima u njenoj valuti obavljaju neophodne transakcije.

Čini se da su najnovijim potezom američkih monetarnih autoriteta i sami Kinezi uhvaćeni u svojevrsnu zamku jer makoliko da s jedne strane strahuju od razgorevanja inflacionog dolarskog plamena, s druge strane osećaju da su im ruke u velikoj meri vezane jer ne poseduju efikasno oružje kojim bi očuvali svoje interese. Na kocki su koliko vrednost imovine koju poseduju no, isto tako, i očuvanje visokog privrednog dinamizma sopstvene ekonomije. A njega za sada nema bez dolarskog utega.

Otuda i njihova reakcija, makoliko bila dramatična. To je vrlo indikativnom izjavom, odmah potom, potvrdila zamenica guvernera Centralne banke Kine Hu Hsiaolijan, koja se požurila da uveri investitore da će Kina nastaviti finansiranje duga SAD. Povlačenje Kineza sa tržišta američkih dugova moglo bi naneti katastrofalne posledice ne samo za obe zemlje, već i celinu svetskih finansija i globalne ekonomije.

Kina je, praktično, stavila do znanja koliko je moćna i jaka, ali je i odmah „priznala“ da je ta moć od samo potencijalne važnosti, ne i stvarne. Ipak, kinesku opomenu bi trebalo ozbiljno shvatiti jer je ona data u kontekstu izjava koje su stigle i iz izvora drugih važnih ekonomija, Rusije i ostalih njoj sličnih, koji drže relativno visoke iznose dolarskih dugova. Nije tajna i da su zemlje BRIC-a pre samo nedelju dana razmatrale „dolarski problem“ za sopstvenim okruglim stolom i da su se dogovorili da traže „globalnu smenu dolara“ na idućem zasedanju grupacije G20, drugog aprila u Londonu. Na redu je, po svoj prilici, „velika dolarska igra“ u kojoj su različiti interesi dostigli kulminacionu tačku.

Izvor: EMportal
Autor: Zdravko L. Dragaš
http://www.emportal.rs/vesti/svet/83645.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Čuvajte se čuvanja dolara, na scenu stupa SDR

Postod agvozden » Čet Apr 02, 2009 10:17

Kina je stala uz Ujedinjene nacije i Rusiju koji u susret sastanku čelnika najsnažnijih svetskih ekonomija (G-20) traže novu monetu koja bi trebala zameniti dolar, a bila bi pod jurisdikcijom Međunarodnog monetarnog fonda.

Guverner kineske centralne banke Zhou Xiaochuan nije eksplicitno spomenuo dolar, no BBC javlja kako je napisao esej u kome tvrdi da finansijska kriza otkriva sve slabosti oslanjanja na jednu valutu.

Iako to nije običaj, esej Zhoua Xiaochuana preveden je na engleski jezik i očito je kako je njegova svrha da dosegne međunarodnu publiku.

- Izbijanje krize i njeno prelivanje u čitav svet reflektuje nasleđene slabosti i sistemski rizik u postojećem međunarodnom monetarnom sistemu – napisao je Zhou, što je objavljeno na internet stranicama Kineske narodne banke.

Zhou je napisao da je nakon kolapsa fiksnih kamatnih stopa početkom sedamdesetih godina prošlog veka primat američke monete u finansijskom sistemu doveo do sve češćih kriza.

Dolar je u utorak skliznuo i oslabio nakon što je objavljena vest o otkupu toksične imovine, odnosno o planu za sanaciju američkih banaka, što se reflektovalo na vrednosti kineskih novčanih rezervi.

Svetlo u tunelu

Zhou je napisao da bi dolar na kraju mogao biti zamenjen kao glavna valuta za novčane rezerve i da bi svoje mesto mogao ustupiti SDR-u (Special Drawing Right), jedinici koju je 1969. godine osmislio MMF.

- Uloga SDR-a nije u potpunosti odigrana zbog ograničenja vezanih uz njegovu alokaciju i problema s raširenošću njegove upotrebe. Ipak, on služi kao svetlo u tunelu kada je reč o reformi međunarodnog monetarnog sistema – napisao je Zhou.

Esej je objavljen u susret sastanku zemalja članica G-20 gde će reforma globalnog monetarnog sistema biti jedna od glavnih tačaka rasprave.

- Ovo potvrđuje da Kina na sastanku G-20 namerava svoju ulogu globalne i političke sile odigrati u potpunosti – komentarisao je za BBC Sebastien Barbe, analitičar u francuskoj finansijskoj firmi Calyon čije je sedište u Hong Kongu.

Izvor: Poslovni magazin
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Шпанија не може да се плати

Postod agvozden » Pon Mar 01, 2010 10:53

Бранко Павловић
понедељак, 01. март 2010.

Дуг Грчке је велики, али то теоријски може да се плати. Кад би то био централни проблем, нашло би се 340 милијарди евра. Међутим, шпански дуг не може да се плати ни теоријски.

Процењује се да Шпанија у овом тренутку дугује око 3.600 милијарди евра. Није штампарска грешка: три хиљаде шест стотина милијарди.

Од тога је око 16% јавни дуг, а остало је приватни. Јавни је на 74% БДП. Када цифре дођу до ових размера, потпуно је свеједно да ли је реч о јавном или приватном дугу.

Истовремено, тренуто на тржишту некретнина у Шпанији 1,3 милиона јединица тражи купца. Није штампарска грешка: милион три стотине хиљада. Углавном безуспешно. Замислите колико је капитала замрзнуто у недовршеним објектима или у плачевима за изградњу.

Ако знамо да је губитак на некретнинама у Дубаију 40% (повериоцима се нуди 60 центи за један долар), онда за Шпанију тај губитак не може бити мањи од 60%.

Како је тржиште некретнина кључни разлог енормне презадужености у Шпанији, то значи да је ненаплативих потреживања око 1,8 хиљада милијарди евра. То не може да се плати.

Процена је да би само за текуће спашавање Грчке, Шпаније, Протугала и Ирске ове године било потребно 426 милијарди евра. Није штампарска грешка: четири стотине двадесет шест милијарди.

Треба имати у виду да је дуг Италије достигао 113% БДП. Није грешка: сто тринаест. И да је Француска 2009. годину завршила са 13 % буџетског дефицита (уочавате да је Грчка на стубу срама због 12,7%). Озбиљно стезање каиша у највећим економијама ЕУ тек предстоји.

Велика Британија има озбиљан дуг, али највећи део тог дуга доспева тек за 10 година. Они такође имају и своју валуту, тако да је пад фунте готово известан, зато што ће тиме искористити шансу да повећају конкурентност пре свега својих услуга, али наравно и роба. Оно што брине, то је план да се у наредне три године додатно задуже за даљих 1.100 милијарди долара. Хиљаду сто.

Инсистирам на тим бројкама, не само да бих показао да вађења нема, него и због тога да схватимо колико смо сви уз ове светске преваранте навикли на фантастичне, незамисливе цифре. Поређења рад, укупна тржишна капитализација Ербаса је 12, 5 милијарди евра. Замислите ви сад то: ове године треба интервенисати за четири набројане земље са 35 неких Ербасова. Тридесет пет. По свој прилици, неко ће морати да саопшти неким марљивим и штедљивим људима да њиховог пензионог фонда нема, да њиховог фонда од полиса осигурања нема итд. Односно, мораће то да се покрива штампањем пара.

Ови проблеми имаће и своју политичку димензију. Ако се испостави да се Барселона није задуживала као остатак Шпаније, ето проблема. Немац не може даље да носи на својим леђима гомилу других неодговорних у ЕУ, тим пре што су већ за интеграцију Источне Немачке платили 1.100 милијарди марака. Грчку већ читате. А спремају се социјалне тензије у Италији и Француској, крајем ове и почетком следеће године.

Што се Србије тиче, не вреди ни објашњавати да ће бити тешко.Постоје и даље бољи и лошији потези, али сви су нужно веома болни. Зато се неће ни догодити.

http://www.nspm.rs/komentar-dana/spanij ... plati.html
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Prethodni

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju

cron