Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Postod agvozden » Čet Jul 17, 2008 09:30

Bankarski analitičari prognoziraju da će u sledećih 18 meseci propasti još oko 150 banaka.

Kriza američkih hipotekarnih divova Fannie Mae i Freddie Mac, kojima je u pomoć priskočilo ministarstvo finansija, neće biti poslednja, a bankarski analitičari sa Wall Street-a nagoveštavaju da bi se pred propašću mogle naći desetine američkih banaka - čak 150 onih malih i srednje velikih od njih ukupno 7500, i to u sledećih 12 do 18 meseci.

Prošlog petka je propao kalifornijski IndyMac Bank, veliki izdavalac hipotekarnih kredita, te označio smrt najvećeg američkog zajmodavca u poslednje dve decenije, a na Wall Street-u su se počela postavljati dva ključna pitanja - koliko će banaka još propasti i, što je bitnije, koja je sledeća. Istovremeno, dugi redovi štediša, koji su želeli da povuku svoj novac, su se stvarali ispred filijala IndyMac-a, dok je u Cleveland-u National City Corporation negirao glasine da štediše traže novac.

- Svi rade popise i pokušavaju shvatiti koja je banka sledeća i koliko ih je, sa stajališta Washington-a, koliko će jako uticati na ekonomiju - istakao je Richard Bove, bankarski analitičar koji je ovog vikenda izdao listu problematičnih banaka.

Da će urušavanje šireg tržišta zajmova snažno uticati na, ionako, posustalu američku privredu poručio je i milijarder George Soros.

- Incident sa Fannie Mae i Freddie Mac-om nije poslednji - rekao je Soros za Reuters i dodao da jednogodišnja previranja na svetskim finansijskim tržištima “predstavljaju najozbiljniju finansijsku krizu naše generacije”.

No, ove godine je u SAD-u, uključujući IndyMac, propalo samo šest zajmodavaca. Za poređenje, Agencija za osiguranje štednih uloga (FDIC) izlistala je 575 problematičnih banaka - ovog proleća i bila je zabrinuta za njih samo 90-ak.

Ipak taj broj bi mogao da naraste idući mesec, kada će izdati novu listu. Zanimljivo je, prenose svetski mediji, da na “prolećnoj listi” ipak nije bio propali IndyMac - što je mogući znak da su neke od banaka u opasnosti još neprimećene. Popis banaka u problemima ne otkriva sve.

Izvor: jutarnji.hr
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Postod dishi68 » Čet Jul 17, 2008 10:30

Реко вам ја, а ви не верујете, биће скоро пропас' света!
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Još jedna žrtva hipotekarne krize u SAD

Postod alexa » Pon Avg 04, 2008 01:04

Američka hipotekarna kriza ima još jednu žrtvu koja je izazvala pravi šok u SAD, pošto je bankrotirala druga najveća nezavisna hipotekarna banka u toj zemlji "Indi mek benkorp" (IndyMac Bancorp Inc.).

Pošto je proglasila bankrot, zbog gubitaka koji se kreću između 100 i 500 miliona dolara, ta banka je započela proces likvidacije firme, objavila je agencija "Blumberg" (Bloomberg).
Ta hipotekarna banka ima oko 50 poverilaca, a u prvoj polovini jula je počeo njen nagli pad pošto su ulagači, u strahu od kraha te finansijske institucije, počeli da iz banke uzimaju svoju štednju.

Zbog toga je federalna institucija za osiguranje uloga (FDIC) 11. jula zatvorila i preuzela u svoje ruke "Indi mek benkorp", da bi je nešto kasnije ponovo otvorila pod izmenjenim imenom "Indi mek Federal benk" s tim da će FDIC tražiti moguće kupce za tu posrnulu banku, što joj, očigledno, nije uspelo.

Mnogi analitičari su, međutim, već reagovali na bankrotstvo ove hipotekarne banke bojaznima da je to "samo početak prave lavine koja bi mogla da pogodi segment srednje velikih, eventualno regionalnih američkih banaka koje nemaju toliko snažnog kapitala kao državne banke". "Tako je serija kraha kod tih banaka, verovatnija", upozorio je glavni ekonomista kompanije "Patrija fajnens" (Patria Finance) Dejvid Marek. On, takođe, smatra da će kasnije to, najverovatnije, dovesti do čitave serije fuzija i akvizicija na tom bankarskom tržištu, "pošto će snažnije banke tražiti svoje žrtve upravo kod onih banaka koje su podlegle krizi američkog tržišta nekretnina".

Što više budu padale cene nekretnina u SAD, tako će određeni tipovi banaka dospevati u slične probleme kao i "Indi mek", upozoravaju analitičari. I četvrta po veličini američka banka "Vehovija" (Waćovia) je krajem prošlog meseca obznanila rekordni tromesečni gubitak od 8,9 milijardi dolara (u drugom kvartalu 2008.), u poređenju sa čistim profitom od 2,3 milijarde dolara u isto vreme lane, takođe zbog nemogućnosti da naplati svoja hipotekarna potraživanja, objavile su svetske agencije. Ovi gubici obuhvataju i otpis imovine u iznosu od 6,1 milijarde dolara. Ta banka je, takođe, saopštila i da smanjuje dividendu (koju dobijaju akcionari na kraju fiskalne godine), i to čak za 87 procenata na samo 0,05 dolara, sa prethodnih 0,375 dolara po akciji. "Vehovija" se, povrh svega, odlučila da otpusti 6.350 zaposlenih, a njene akcije su ove godine izgubile ukupno 65 procenata svoje ranije vrednosti.

Izvor: Tanjug
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Crom Alternativni Novac i Nova Tržnica

Postod alternative » Sub Avg 30, 2008 09:15

Predstavljamo vam Crom, novu alternativnu valutu baziranu na vremenu.
Posjetite nas, pozivamo vas da ponudite barem jedan od vaših najjeftinijih proizvoda ili usluga na našoj tržnici u sklopu Crom Time Banke.

Osim toga, podsjećamo vas da svaki član registriran kao građanin, bez ikakve diskriminacije i podjele na javno i privatno, svakog mjeseca, svakog prvog u mjesecu prima 730 Cromova od sistema.

Sve naše usluge su bez naplate.

Dođite i uvjerite se u potpunu bezbolnost i do krajnje mjere nisku cijenu eksperimenta sa ogromnim pozitivnim potencijalom.

Link: Crom Time Bank
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Re: Crom Alternativni Novac i Nova Tržnica

Postod agvozden » Ned Avg 31, 2008 01:35

Jel nas neko ovde opet navlaci?

Ne verujem u utopizam, komunizam i ostale perpetomobile organizacije...

Ima li neko iskustva sa ovim?
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Postod alternative » Sre Sep 10, 2008 07:06

Od 1913 godine kada su stvorene Federalne Rezerve, dolar je izgubio na svojoj vrijednosti skoro 100%.
Inflacija je kao trka konja, pobjeđuje samo onaj prvi, svi su ostali gubitnici. U ovom slučaju, prvi je korisnik sama centralna banka, odnosno Federalne Rezerve...

Federalne Rezerve

Slika
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Re: Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Postod agvozden » Sre Sep 10, 2008 10:14

100% ???
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Nacionalizovan deo britanske banke "Bredford i Bingli"

Postod agvozden » Pon Sep 29, 2008 10:36

Vlada Velike Britanije je nacionalizovala hipotekarni biznis domaće banke "Bredford i Bingli", dok su njeni poslovi sa štednjom prodati španskoj bankarskoj grupaciji "Santander", potvrdilo je danas Ministrarstvo finansija u Londonu.

Ukupna suma kreditnih portfelja banke se procenjuje na 50 milijardi funti (91 milijardu dolara), uključujući hipotekarne kredite za kupovinu nekretnina od 41 milijardu funti, navodi se u izveštajima svetskih novinskih agencija.

Britanska vlada je, takođe, isplatila 18 milijardi funti (33 milijarde dolara) kako bi potpomogla prodaju poslova sa štednjom "Bredford i Binglija" španskoj banci "Santander", drugoj po veličini u Evropi, za sumu od 612 miliona funti (1,1 milijardu dolara).

Cilj te akcije je da se očuva finansijska stabilnost u Britaniji nakon prenošenja kreditne krize sa američkog tržišta na Evropu, izjavio je britanski premijer Gordon Braun. Potez britanske vlade usledio je, inače, samo nekoliko sati nakon delimične nacionalizacije holandsko-belgijskog bankarskog džina "Fortis", u čiju su kupovinu akcija vlade Belgije, Holandije i Luksemburga uložile 11,2 milijarde evra (16,4 milijarde dolara).

Banka "Bredford i Bingli" je treća velika britanska banka koja je dospela u teškoće posle otpočinjanja finansijske krize pre oko godinu dana. U februaru je, naime, nacionalizovana banka "Norden rok", dok je ovog meseca došlo do prodaje banke HBOS grupaciji "Lojds TSB (Lloyds) kako bi se sprečilo veliko slabljenje vrednosti njenih akcija.

Banka "Bredford i Bingli", osnovana je 1964, sa više od 200 poslovnica, specijalizovana je za hipotekarno kreditiranje, a prošle godine je obuhvatila oko 20 odsto od svih hipotekarnih kredita u Britaniji. Banka je već odavno bila pod pretnjom bankrotstva, a vrednost njenih akcija je od početka ove godine do sada skliznula sa tri funte (3,8 evra), na 0,2 funte (0,25 evra) zbog krize na britanskom tržištu nekretnina.

Izvor: Tanjug
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Nacionalizacija banke Fortis

Postod agvozden » Pon Sep 29, 2008 10:37

Vlade Beneluksa odlučile su da nacionalizuju najveću belgijsku banku "Fortis", da bi sprečile bankrotstvo te finansijske organizacije.

Belgija, Holandija i Luksemburg rešile su, u okviru plana koji je ranije razrađen, da posrnulu banku spase tako što će u kupovinu njenih akcija uložiti 11,2 milijarde evra (16,3 milijarde dolara). Belgija je za tu operaciju izdvojila sumu od 4,7 milijardi evra, dok će Holandija i Luksmembrug za spas ugrožene banke uložiti približno četiri i 2,5 milijarde evra.

Belgija, Holandija i Luksemburg sporazumeli su se oko "injekcije keša" za Fortis i preuzimanju 49 odsto banke od koje takođe traže da proda akcije banke ABN Amro koje je kupila pre godinu dana.

Fortis, koja ima sedište u Belgiji, u Briselu, i Holandiji, u Utrehtu, najveća je belgijska banka na sektoru poslovanja sa građanima dok je ABN Amro najveća holandska.

Spasilački paket za Fortis pripremile su tri zemlje i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše a cilj mu je da obnovi poverenje u banku.

Bojazni od nesolventnosti doprinele su da akcije Fortisa poslednjeg radnog dana prošle sedmice padnu više od 20 odsto, na najniži nivo za 15 godina.

Tržišna kapitalizacije Fortisa, na bazi cene akcija od petka, jeste 12,1 milijardu evra ili polovina sume koju je platio za ABN Amro u oktobru 2007.

Nakon brzog rasta od jutros, Fortisove akcije su ponovo pale 20 odsto i spustile se ispod četiri evra na tržištu u Amsterdamu, što je manje od petine vrednosti koju su imale pre kupovine ABN Amra.

Rukovodstvo "Fortisa" je još u junu saopštilo da banci nedostaju sveža, likvidna, sredstva, a situacija je postala krajnje dramatična protekle sedmice, nakon oštrog pada bančinih akcija i prave panike medju ulagačima koji su masovno počeli da dižu svoje uloge.

Predsednik "Fortis" banke Moris Lipen će, kako je saopšteno, napustiti svoj položaj jer je bio najodgovornija ličnost za bančino poslovanje.

"Fortis" pripada grupi od 20 najvećih svetskih banaka i ubedljivo je, kako se navodi u agencijskim izveštajima, najveća bankarska organizacija u Belgiji.

Holandski ministar finansija Vouter Bos je ukazao na obavezu Beneluksa da "sačuva banku kao što je "Fortis", u vremenima koja su, kao je rekao, "teška poput sadašnjih".

Bos je precizirao da vlade zemalja Beneluksa nisu imale, kad je reč o sudbini "Fortisa", drugog izbora, jer je pozicija te banke postala "vrlo ranjiva." U slučaju da je Beneluks pokušao da spase "Fortis" uobičajenom tržišnom intervencijom pitanje je "da li bi banka danas opstala", zaključio je Bos.

Finansijski eksperti u Briselu navode da je "Fortis" do sada najvća banka u 27 - članoj Evropskoj uniji (EU) koja je morala da potraži zaštitu države da bi preživela sve oštriju globalnu kreditnu krizu.

Sudbinu "Fortis" banke mogle bi, prema oceni mnogi zapadnoevropskih ekonomista, da podele i neke velike bankarske organizacije iz Velike Britanije, Španije i drugih zemalja EU koje se, takodje, nalaze u nezavidnoj finanisijskoj situaciji.

Izvor: Tanjug, Beta
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Sitigrup preuzima bankarske operacije Vahovije

Postod agvozden » Pon Sep 29, 2008 10:37

Sitigrup (Citigroup) će kupiti bankarske operacije korporacije Vahovija (Wachovia) u okviru aranžmana u kojem je asistirala Savezna korporacija za osiguranje depozita (Federal Deposit Insurance Corp, FDIC).

Sitigrup (Citigroup) će kupiti bankarske operacije korporacije Vahovija (Wachovia) u okviru aranžmana u kojem je asistirala Savezna korporacija za osiguranje depozita (Federal Deposit Insurance Corp, FDIC).

Štediše šeste po veličini američke banke biće potpuno zaštićene i ne očekuju se troškovi za FIDC, saospstio je danas FIDC. Sitigrup će kupiti najveći deo Vahovije, uključujući pet štedionica. Vahovija će ostati vlasnik brokeraže AG Edvards (Edwards) i Evergrina (Evergreen), dela kompanije koji se bavi upravljanjem imovinom. Predviđeno je da Sitigrup apsorbuje do 42 milijarde dolara gubitaka a preostale će preuzeti FDIC.

Vahovija je među bankama koje je najviše pogodila tekuća hipotekrna kriza. Njeni problemi dobrim delom potiču od akvizicije hipotekarnog kreditora, korporacije Golden vest fajnenšel grup (Golden West Financial Corp.) iz 2006. za sumu od 25 milijardi dolara.

Izvor: Beta
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Veća uloga MMF-a u rešavanju krize

Postod agvozden » Pon Sep 29, 2008 10:38

Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štors Kan predložio je da se MMF-u da veća uloga u rešavanju tekuće globalne finansijske krize.

Štros Kan je, naime, predložio da MMF bude neka vrsta nadzornog odbora čije bi praktično delovanje pomoglo da se finansijska kriza reši što pre. Svaka zemlja mora, poštujući principe demokratije, da ima sopstvene zakone, ali "generalno posmatrano vlast treba da bude univerzalna, jer je finansijski sistem globalizovan", precizirao je on.

On je dodao, govoreći o ulozi MMF - a: "Mi smo u poziciji da odredimo i garantujemo kompromise i zajedničke interese."

Čelnik MMF -a je ukazao da su vlade mnogih zemalja ignorisale ranija upozorenja Fonda, ali da se sada situacija promenila jer su, između ostalog, SAD i Kina iskazale spremnost da prihvate Fondov pristup u rešavanju tekućih problema.

Takvu spremnost Štros Kan je označio kao povoljan znak, podsetivši, istovremeno, da je MMF osnovan 1944. godine "kao vrsta opštesvetskog javnog servisa", sa zadatkom da uvede red u globalno valutno tržište.

"Danas moramo preduzeti dodatne korake da zaustavimo anarhiju na finansijskom tržištu", kazao je Štros Kan, uz opasku da je globalni sistem ugrožen zbog manjka otvorenosti, kao i nesposobnosti da odgovori na sve zahteve realne ekonomije.

Realna ekonomija, dodao je on, nije pretrpela kolaps u toku bankarske krize.

Direktor MMF je ocenio da je 700 milijardi vredan plan američke vlade za spašavanje posrnulih domaćih finansijskih kompanija dobar, ali je dodao da je to samo "prva akcija".

Nakon te akcije trebalo bi nastaviti sa traženjem rešenja koja bi onemogućila da se u SAD ponovi finansijska kriza poput tekuće, smatra čelnik MMF -a.

Štros Kan je takođe upozorio, govoreći šire na temu sadašnje finansijske krize, da problem visine zarada izvršnih rukovodilaca u velikim kompanijama nije nevažno pitanje.

"Bilo koja kontrola zarada preduzetnika je i kontrola finansijskog sistema", rekao je Štros Kan i zaključio da to nije moralno već ideološko pitanje.

Problem astronomskih zarada rukovodilaca velikih kompanija je poslednje vreme stalno u centru pažnje međunarodne javnosti, nakon što je objavljeno da smenjeni direktori bankrotiranih američkih banaka imaju pravo na višemilionske (dolarske) bonuse, uprkos činjenici da su svoje kompanije doveli do propasti.

Izvor: Tanjug
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

SAD - Socijalističke američke države

Postod agvozden » Uto Sep 30, 2008 12:26

Autor Branko Dragaš


Slom finansijskog sistema u SAD je pokazao svu licemernost političke oligarhije u Beloj kući i svu pohlepu tajkuna na Vol Stritu. Ostrašćeni zagovornici slobodnog tržišta i demokratije danas jasno pokazuju svoj totalitarizam. Sve priče o demokratiji i slobodnom tržištu su bile lažne. Propagandnim trikovima se više nije mogla da sakrije hiperinflatorna laž. Demokratija i slobodno tržište nikada nisu bili tako ugroženi u SAD.

Gramzivi tajkuni nestrpljivo očekuju odluku Kongresa o intervenciji od 700 milijardi dolara. Očekuju da im njihovi politički mentori donesu spas. Umesto da završe u zatvorima, što su svakao zaslužili, oni traže nove aranžmane u Rusiji. Vampiri sa Vol Strita traže novu krv. Njihove žrve treba da spašava država.

Država treba da interveniše. Država treba da spasi velike finansijske kompanije od propasti. Država treba da pokrije sve kriminalne špekulacije i mahinacije japijevaca sa Vol Strita. Država treba da pokrije sve njihove gubitke koji su nastali usled njihove nezasite potrebe za kockanjem.

Kako da interveniše država? Iz kojih para. Prema završnom računu za 2008. godinu, poslovna godina u SAD se završava u septembru, budžetski deficit iznosi 407 milijardi dolara. Ako znamo da je budžetski deficit u 2006. iznosio 161,5 milijardi dolara, onda moramo biti zabrinuti za finansijsko zdravlje Imperijeu rastrojstvu. Gde je kraj tolikim deficitima?

Prema planu budžeta za 2009. deficit bi trebao da bude 482 milijardi dolara. Ali, to je samo plan. Deficit će biti mnogo veći. Zahtev za sanaciju F&F odneće 200 milijardi državnih para. Zahtev osiguravajućih kuća i banaka novih 700 milijardi dolara. Bankrotstva nova tek stižu. Pitanje je samo ko će biti sledeći. I, ko će pokriti tolike dubioze? Ko? Od kojih para?

Treba mnogo para za sanaciju tolikih gubitaka. Radi se o hiljadama milijardi dolara potrošenog novca ulagača. Ko će da plati te gubitke? Politička oligarhija i njihovi tajkuni traže da to plati država. Budžetom da pokriju gubitke. Tačnije, poreski obveznici treba da plate kockanje na berzama i pohlepu tajkuna sa Vol Strita. Zašto bi to plaćali poreski obveznici? Pa, nisu se poreski obveznici kockali. Zar kapitalizam ne podrazumeva da svako snosi rizike i svako snosi svoje troškove?

Zašto bi sada država intervenisala? Samo zbog toga da krivci ne budu kažnjeni? Zar je to moguće u kapitalizmu? Zar države ne intervenišu isključivo i samo u socijalizmu? Šta se to dešava u SAD?

Ukoliko Kongres uistinu usvoji plan finansijske intervencije na tržištu, SAD će postati socijalistička država. Neoliberalizam je onda mrtav. Državni kapitalizam uništiće slobodu tržišta. Socijalizacija gubitaka obesmisliće suštinu tržišta i demokratije. Ako poreski obveznici moraju da plaćaju enormne gubitke privilegovane kaste tajkuna, onda takav sistem ne može dugo da opstane. Pre ili kasnije SAD će doživeti balkanski sindrom. Mnoge američke države neće da pristanu da plaćaju gubitke Vol Strita.

Najlakše je, dakle, tražiti, preko svojih političkih mentora, da država odreši kesu. Ali, treba videti odakle državi toliki novac da intereniše. Budžet je, kao što smo videli, u minusu. U budžetu novca nema. Pa, kako će onda administracija da interveniše? Iz kojih izvora?

Jedini način je da se pokriju toliki gubici je da se – štampaju novi novac. Štampanje dolara je najunosniji biznis. Prodajete hartiju na kojoj piše da se zove dolar za zlato, srebro, dragocenosti, zemlju, rudnike, kuće i robe i usluge. To rade konstantno od 1971, kada su napustili zlatni standard. Najveća istorijska i svetska prevara je štampanje dolara.

Štampanjem dolara produbiće se finansijska kriza. To nije lek za ozdravljenje kapitalističkog sistema. To je put za uništavanje sistema koji je podigao SAD. Ubacivanjem u finansijski sistem štampanih dolara, trenutno će se smiriti berzanska groznica, ali će se problemi vrlo brzo ponovo pojaviti. Ovoga puta, još dublji i još teži. Suština je promašena. Socijalizacijom gubitaka društvo gubi. Zaduženost će se povećati sa 120.000 milijardi dolara na 200.000 milijardi i to više niko neće moći da spasi. Kapitalistički sistem u SAD će bankrotirati.

To će biti veliki udar na svetske finansije.

Pa, šta treba onda da rade?

Mislim da je prava terapija da država odustane od intervencije. Ne treba štampati nove dolare i ubacivati ih u bolestan sistem. Treba promeniti sistem. Treba izgraditi novi sistem koji se neće održavati na neprekidnom štampanju dolara. Izgradnja tog sistema je bolan, mukotrpan i težak put. Ali je jedino moguć.

Država treba da zaštiti sistem. Kompanije koje su bankrotirale treba da nestanu. Njihove menadžere treba pohapsiti i nacionalizovati im imovinu. Treba izgraditi finansijski padobran za sve one koji su žrtve pohlepe tajkuna sa Vol Strita.

Ako država, ipak, nastavi da interveniše,SAD će postati socijalističke američke države. Vraćamo se onda čitav vek unazad. I sve, opet, iz početka. Sve do nove građanske revolucije.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Geneza finansijske krize

Postod agvozden » Pon Okt 06, 2008 11:16

Prema prognozi nekih svetskih stručnjaka, recesija američke ekonomije mogla bi da traje najmanje godinu i po dana.


Pojedini procenjuju da bi kriza mogla da se produži i na čitavih pet godina. Moguće posledice krize još uvek su nesagledive. Bankrot nekih od najvećih američkih finansijskih institucija, pad cena nekretnina, sve više ljudi koji ne mogu da vraćaju rate za uzete kredite, samo su neke od posledice američke hipotekarne krize.

Kako je došlo do sloma jednog od najrazvijenijih tržišta i da li ova kriza znači kraj slobodne i početak ekonomije u koju će se sve više mešati država, trenutno su “pitanja od milion dolara”. A, sve je zapravo počelo brzim i lakim zaradama, a onda preraslo u pohlepu.

“Sve je krenulo tako što su manje banke počele da odobravaju kredite i klijentima sa nestabilnom primanjima i nesigurnim poslom. Za to su naplaćivale visoke kamate, i posle nekog vremena, sve manje klijenata je to moglo i da vrati. Krediti su im bili osigurani hipotekama na nekretnine, i u jednom trenutku neke banke su počele da otkupljuju sve te hipoteke. Nadale su se da će tržište nekretnina, kao i do sada, nastaviti da raste. Desilo se suprotno. Mislim da je gramzivost osnova ove krize”, smatra Mario Platero, novinar lista II Sole 24 Ore.

Prevelika potražnja za kupovinom nekretnina, nagli pad njihove vrednosti, sve to uz posredstvo kredita sa lošim obezbeđenjem, proizvelo je finansijski “domino efekat”.

A, tada se bez pomoći države više nije moglo.

Njujorška berza je jedno od prvih mesta na kojima se osetila američka ekonomska kriza.

Da bi ublažila efekte ove krize, država je rešila da interveniše sa 700 milijardi dolara. Kako procenjuju stručnjaci - ovo neće biti konačna suma.

Da kriza neće ostati samo “privilegija” Amerikanaca danas je već jasno svima.

Pitanje je samo koja će tržišta biti najviše pogođena.

“Finansijska kriza globalnih razmera ima ‘domino efekat’ - ona u prvom talasu zahvata najbliže saradnike SAD, to su pre svega Velika Britanija i Irska. Potom, zahvata određene zemlje kontinentalnog područja EU. U drugom talasu zemalja nalaze se zemlje u razvoju koje na bazi pozajmica regulišu svoju makroekonomsku stabilnost i devizni kurs”, objašnjava ekonomski stručnjak Saša Đogović.

U poslednju grupu se ubraja i Srbija. Stručnjaci smatraju da će Srbija osetiti krizu, pre svega, kroz skuplje kredite.

Kako je i razvoj američke ekonomije uglavnom bio zavisan od kredita, kolike će tačno biti posledice krize, još niko sa sigurnošću ne zna.

Trenutno je jedino sigurno da će je sve više ljudi osetiti i u svom novčaniku.

“Trenutno je ‘Goldman Saks’ najbolja kompanija. Oni kad dođu, imaju para, a ovi drugi već nemaju. AMG su nam bili najbolji gosti, ali više nisu. Menja se raspoloženje ljudi, neki ljudi iz AMG-a su malo u depresiji, nismo navikli da ih vidimo takve”, kaže Vibor Ćilić, konobar u jednom njujorškom restoranu.

Paket pomoći od 700 milijardi dolara koji je usvojio američki Kongres samo je kratkoročna mera, smatraju neki američki ekonomisti.

Prema realnom scenariju, recesija američke ekonomije bi mogla da traje 18 meseci, dok neki stručnjaci tvrde da bi trebalo uzeti i pesimistički, po kome bi kriza trajala i pet godina. Optimistički scenario trenutno niko ne pravi.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Bankarski sistem SAD-a pred krahom?

Postod alternative » Sre Okt 08, 2008 08:09

Maksimalni kreditni rejting: Trodupli A

Nacionalni dužnički sat je ekran -brojilo instaliran na Manhattan-u 1989 godine, a pokazuje javni dug Sjedinjenih Američkih Država i njegov dio koji pripada svakoj Američkoj obitelji.

Prije par dana, oficijalni nacionalni javni dug Sjedinjenih Američkih Država, s kreditnim rejtingom "trodupli A", prešao je preko 10 triliona dolara.

To znači jednu nulu više.
Koliko ih je sada ukupno u tom broju, niti sam ne znam.

Ova jedna nova nula koju treba dodati, ne može više stati u ekran - brojač, koliko je dug narastao...

Video: Američki Nacionalni Dužnički Sat Premalih Dimenzija

.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Sledeća

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju

cron