IDEALAN PORESKI SISTEM

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

IDEALAN PORESKI SISTEM

Postod alexa » Uto Jul 29, 2008 01:10

Ministarka finansija je izjavila da podržava ukidanje poreza na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava, jer u zemljama sa nerazvijenim finansijskim tržištem, kao kod nas, obično ovakvi porezi i ne postoje, dok su kod nas prilično visoki. Ministarka je u pravu. Ove poreze treba ukinuti.

Međutim, postavlja se pitanje zašto ukidati ove, a ne ukidati ili bar smanjivati neke druge poreze? Na prvi pogled, od ukidanja poreza na kapitalnu dobit, recimo, najviše koristi bi imali oni ljudi koji imaju kapital i njime trguju, na primer, putem berze. Znači, relativno bogatiji sugrađani. Ipak, kako svako oporezivanje smanjuje količinu transakcija, što više oporezujemo kapital, to je manje investicija. Manje investicija znači manju produktivnost i niže zarade, odnosno manji broj zaposlenih. Konačno, blagostanje svih građana, a pogotovu siromašnih, u nekoj meri zavisi od ograničavanja prometa kapitala. Iz tog razloga je ukidanje ovog poreza dobra vest za sve građane Srbije.

Koji bi bio idealan poreski sistem za Srbiju? Porezi se, u suštini, dele na direktne i indirektne. Primer direktnog poreza je porez na dohodak. Kod nas ga građani plaćaju direktno državi svaki put kada prime platu. Osnovna prednost direktnog oporezivanja je što građani mogu da procene koliko ih država u stvari košta, što bi u teoriji trebalo da spreči političare da ih povećavaju u nedogled. U Americi je povećanje ovih poreza iz tog razloga uvek nepopularna mera. Nažalost, ne i kod nas. Građani Srbije računaju svoje plate u neto iznosu, dok će vam svaki Amerikanac reći svoju bruto platu. Nas u praksi ne zanima koliko je novca naš poslodavac morao da isplati poreza državi u naše ime. Jedan deo iznosa koji predstavlja poresko opterećenje poslodavca po zaposlenom se ni ne prikazuje na obračunu za plate. Drugim rečima, i pored direktnog oporezivanja, pitanje je koliko su građani svesni stvarnog troška države. Da svakog aprila, kao što je slučaj u Americi, moramo da platimo državi pozamašnu svotu novca, situacija bi svakako bila drugačija.

Ostali porezi, kao što je PDV na primer, indirektni su. Kod ovih poreza građani su oslobođeni brige obračunavanja poreza koji sleduje državi ali zbog toga, bar u teoriji, ne moraju da budu svesni koliko ih država zaista košta. Prednost PDV je što u maloj, možda neznatnoj, meri ipak ostavlja građanima izbor koliko će poreza plaćati. Onaj ko više troši, više će i da plaća, i obrnuto.

Pošto osnovna prednost direktnog oporezivanja kod nas u praksi izostaje, verujem da su indirektni porezi bolja alternativa. Ukoliko se ubuduće bude razmišljalo o značajnom smanjenju javne potrošnje, a samim tim i budžetskih prihoda, bio bih skloniji smanjenju direktnog oporezivanja. I brojke govore tome u prilog. Od PDV i akciza (dodatni PDV na luksuz) u Srbiji je planirano da se prikupi 65 odsto budžetskih prihoda, dok porez na dohodak treba da donese 11 procenata. Pošto indirektni porezi predstavljaju ozbiljniji izvor prihoda i njihovo relativno malo smanjenje bi verovatno imalo veći uticaj na budžetske prihode. Konačno, smanjenje PDV bi direktno uticalo na veću potrošnju, dok bi smanjenje poreza na zarade direktno uticalo na veću zaposlenost ili barem veće zarade. Neće se svi složiti sa ovom idejom, ali ja mislim da zaslužuje makar malo pažnje.

tekst: Lazar Antonic, ekonomski analiticar

Izvor: [www.biznisnovine.co.yu]
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

SRBIJA NESPREMNA ZA NESTAŠICU NAFTE

Postod alexa » Čet Jul 31, 2008 01:40

Alarmantan podatak, obelodanjen pre nekoliko dana, je da ukoliko bi Srbija iz bilo kog razloga ostala bez uvoza nafte, zalihe bi potrajale samo 16 dana! Primera radi u Americi i Japanu rezerve bi potrajale najmanje pola godine, dok zemlje Evropske unije imaju zalihe za tromesečnu a neke i šestomesečnu potrošnju.

Osim toga, naftni derivati poskupljuju na svakih 15 dana, tako da su poslednji put cene porasle u proseku za 1,4 odsto ili za 1,5 dinara po litru. Tako sada litar benzina BMB i MB od 95 oktana košta 112,03 dinara (1,42 evra), dok "eko 3" dizel staje 102,9 dinara (1,3 evra). To je sedmo po redu poskupljenje nafte i naftnih derivata u ovoj godini, što znači da sada litar benzina i dizela košta 20 dinara više nego u januaru.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da je Srbija među retkim zemljama u svetu, koje nemaju strategiju kako da zaštite građane i privredu od nestašice i visokih cena goriva.

Direktor Direkcije za naftne rezerve Slobodan Damjanović kaže da je vlada ta koja odlučuje na koji način se interveniše u takvim situacijama.


Niko neće javno da kaže

U Srbiji se mnogo troše energenti, poput nafte i struje, a na žalost ne postoji ni najmanji napor vlade da se spreči rasipanje. Niko od zvaničnika ne želi da javno prizna da su rezerve nafte u Srbiji alarmantno niske jer bi to značilo da kažu da su nesposobni da nešto učine da se ta situacija promeni - ističe Kovačević.


- Slažem se da je 16 dana malo, ali to je više nego sedam dana. S druge strane dvadesetodnevne potrebe, koje bi mi trebalo da ispunimo na neki način nas obavezuju do ulaska u Evropsku uniju - kaže Damjanović.
Srpska vlada do sada nije ništa konkretno uradila kako bi se pripremila za eventualnu nestašicu nafte i cenovni udar.

U Ministarstvu energetike kažu da je pripremljen zakon o racionalnoj upotrebi energije jer je Srbija među zemljama u kojima se energenti najviše rasipaju. Ostale zemlje preduzimaju različite mere kako bi odgovorile na visoke cene nafte i moguću energetsku krizu.

Slovačka je, recimo, zamrzla cene energenata za socijalno ugrožene građane i za male privrednike, Hrvatska je napravila planove za ograničavanje vožnje automobila, aviona i brodova, a čak je predvidela i vožnju par-nepar, poznat sistem već primenjen osamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj SFRJ.

Na pumpama u 29 evropskih zemalja počeli su da dele uputstva kako da se uštedi gorivo i kako da se smanjipotrošnja sa sedam na pet litara na 100 pređenih kilometara, čime bi prosečni potrošač mogao da uštedi najmanje 500 evra godišnje.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da problem alarmantno niskih rezervi nafte u Srbiji, nije od juče i da je uočen još 2001. godine.


Uvoz na veliko

Novi premijer Mirko Cvetković je priznao da vlada nema strategiju za sprečavanje stalnih poskupljenja nafte, ali je zaključio da bi se stalni rast cena derivata mogao sprečiti uvozom većih količina goriva, koji bi mogli biti dovoljni za potrošnju do kraja godine. Naravno, ukoliko se donese takva odluka.


- U Srbiji se Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije bave energetskim bilansom zemlje. Snabdevanje naftom je na leđima NIS-a, a trebalo bi da bude na teretu budžetskih sredstava države - smatra Pavlović.

On ističe da bi država trebala, kao i svaka druga zemlja da obezbedi rezerve za tromesečnu potrošnju, ali da nedostaje novac.

- Za tromesečne rezerve neophodno je obezbediti milijardu dolara, a tog novca nema. Ulazak u EU podrazumeva taj tromesečni minimum rezervi, svi stremimo ka Evropi, pa bismo trebali ispuniti i ovaj uslov - navodi Pavlović.

Niske rezerve nafte i naftnih derivata povlače čitav lanac problema u ekonomiji, ali je, to, kako smatra Pavlović, problem u čije rešavanje niko od zvaničnika ne želi da krene.

U svakom slučaju, potrošači u Srbiji će nastaviti da plaćaju gorivo po visokim cenama, dok će rezerve biti na nivou dvonedeljnih potreba.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Manji porez na zarade, povećati PDV

Postod agvozden » Pon Apr 12, 2010 04:10

Izvor: FoNet, Beta, Tanjug

Ministar finansija Diana Dragutinović kaže da se razmatra smanjenje za trećinu poreza i doprinosa na zarade, što treba da podstakne proizvodnju i zaposlenost.

Dragutinović je istakla da bi se smanjenjem opterećenja zarada, a povećanjem oporezivanja potrošnje, tj. povećanjem stope PDV-a, destimulisala potrošnja i uvoz, a smanjili troškovi radne snage i povećala zaposlenost.

"Smanjenjem troškova radne snage uticali bismo na smanjenje cene koštanja našeg prozvoda na tržištu i postigli tako veću konkuretnost i izvoz", objasnila je Dragutinović i dodala da bi ova reforma za rezultat imala i smanjenje sive ekonomije.

Ona je istakla da joj je za sprovođenje ovakvih reformi u praksi potrebna pre svega podrška građana, ali da su neophodne i izmene postojeće zakonske regulative i, na kraju, efikasna primena u praksi.

"Poreski sistem treba tako reformisati da podrži ono što nam je zaista najvažnije, a to je proizvodnja, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju. Nije dovoljno da imate dobro obučenu poresku administraciju, morate da imate i takav poreski sistem koji vam omogućava da smanjite sivu ekonomiju", rekla je Dragutinović.

Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. "Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje", ocenila je Dragutinović.

Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. "Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve", naglasila je ona.

Dragutinović je rekla i da bi privatni sektoru ovakve poreske promene trebalo da dočeka sa optimizmom jer se on bori sa smanjenjem zaposlenosti i zarada. "Zarade u javnom sektoru su zamrznute, ali su i pored toga za jednu trećinu ipak veće od zarada u privatnom sektoru", rekla je ona.

To ne treba da bude postepena poreska reforma, već brza, da se sprovede u jednom koraku, da učinimo radnu snagu jeftinijom i tako podstaknemo poslodavce na zapošljavanje, rekla je Diana Dragutinović. Što pre počnemo, veće su nam šanse da se podstaknu proizvodnja i zaposlenost, ocenila je Diana Dragutinović i dodala da bi smanjenje doprinosa za zaposlene bilo značajno olakšanje poslodavcima.

„Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje“, rekla je Diana Dragutinović.

Konstantujući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorija zaposlenih, Diana Dragutinović je izjavila da bi poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.

Takva reforma bi uživala veliku podršku poslodavaca, ocenila je Diana Dragutinović. Prema njenim račima, suština reforme je ideja da bi poreski sistem trebalo reformisati tako da podrži najvažnije - proizvodnju, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju.

PDV treba povećati na 22 odsto

Autori studije o poreskoj reformi su predložili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Njihova ocena je da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao što su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.

"Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje", rekao je Milojko Arsić, jedan od autora studije, i objasnio da bi smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. Povećanje PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.

Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, a u tom slučaju ne bi bile oporezovane zarada niže og 16.500 dinara. Arsić se založio i za uvođenje proporcionalog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.

Stopa poreza na dobit preduzeća, kako su predložili autori studije, ostala bi deset odsto, ali bi se ukinule brojne olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.

"Porez na imovinu trebalo bi sprovoditi fazno tako da bude obuhvaćen beći deo imovine, pogotovo građana, kao i da se umesto pogresivne uvede proporcionalna poreska stopa koja bi se obračunavala na tržišnu vrednost imovine", rekao je Arsić.

On je istakao da ne postoje razlozi za odlaganje poreske reforme u Srbiji i da su neke najkrupnije promene u javnim finansijama u većem broju zemalja sprovođene u vreme velikih ekonomskih i društvenih kriza ili neposredno posle njihovog završetka.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Ko zna zna: Bogati ne plaćaju porez

Postod alexa » Pet Mar 11, 2011 11:11

Izvor: Novosti

Polako se sastavlja spisak poreskih obeveznika u kategoriji godišnjeg dohotka, ali nam on ni ove godine neće dati pravu sliku i broj milionera u Srbiji.

Godinama među najbogatijim građanima su direktori, advokati, kontrolori leta, ineženjeri i pokoji preduzetnik.

Evidenciji Poreske uprave uporno izmiče estrada, sportisti i najzvučnija imena srpskog „džet-seta“ čiji stil života potvrđuje da troše više od poreskog limita.

Granica iznad koje se građanin Srbije svrstava u milionera je godišnja zarada u 2010. veća od 1.708.200 dinara. To je više od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade.

Od prvih 100 sa najvećim prihodima u 2009. godini, kako kažu u Poreskoj upravi bilo je čak 96 muškaraca, a svega četiri žene. Među najbogatijim je bilo najviše Beograđana - 81, 13 ih je živelo u Novom Sadu, a šestoro u Kragujevcu.

Prevedeno na nivo mesečnih primnja, bogataš je svako ko je zarađivao više od 142.350 dinara. Za strane državljane osnovica je nešto veća - 2.847.000 dinara. Utorak, 15. mart, je poslednji rok da bogataši dostave svoje poreske prijave.

U Poreskoj upravi kažu da još nemaju evidenciju koliko ih je to do sada učinilo i navode da će presek uraditi tek 15. marta, ali i tada treba sačekati još najmanje nedelju dana, jer neki prijavu šalju poštom. Prošle godine je oko 20.000 građana podnelo zahtev za plaćanje poreza na godišnji dohodak, a osnovica za oporezivanje je bila 1.589.292 dinara.

Ekonomisti objašnjavaju da je okvire za minimalan odziv bogataša dala država i da nije nezakonito kretati se u tim okvirima. Sportisti se prijavljuju kao stanovnici drugih država i tamo izmiruju svoje obaveze, a estradne zvezde znatan deo poslova završavaju na - „crno“.

"Onom ko zarađuje puno, više se isplati da osnuje svoje preduzeća i plaća porez od 10 odsto na prihode firme, nego da izmiruje porez na godišnji dohodak", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

On objašnjava da "ako osnuje firmu u nekoj nerazvijenoj opštini, godišnje će na sve takse dati oko 3.000 evra. Ako je zaradio pola miliona evra, platiće porez od oko 50 miliona dinara. Ako plaća porez na dohodak, moraće da da pet puta više. A zašto? Ima istu zdravstvenu zašitu, kao i onaj ko ne plaća taj porez".

Kazne za one koji ne podnesu poresku prijavu na vreme, kreću se od 5.000 do 50.000 dinara.
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Neodrživ poreski sistem Srbije

Postod agvozden » Sre Jun 06, 2012 12:59

Božidar Raičević

U zadnje dve decenije Srbija je realizovala dve radikalno i široko postavljene poreske reforme. Prvi put, po raspadu SFRJ, početkom devedesetih i drugi put, početkom XXI veka. Nova, treća, radikalna poreska reforma nije potrebna, osim u oblasti oporezivanja dohotka građana, ali su potrebne sledeće dve aktivnosti: fino nijansiranje rešenja kod ostalih poreskih oblika i preduzimanje blagovremenih i efikasnih akcija u utvrđivanju, kontroli i naplati javnih prihoda (jačanje po svim osnovama Poreske uprave).

Pri realizaciji obe poreske reforme ambicije su bile iste: formiranje poreskog sitema imanentnog savremenim tržišnim privredama. To je učinjeno devedesetih godina uvođenjem svih poreza osim poreza na dodatu vrednost (uveden 2004. sa početkom primene 1.jula 2005. godine) i početkom XXI veka (zadržani svi 1990-tih godina uvedeni poreski oblici osim sintetičkog poreza na dohodak građana - umesto njega uvedeno cedularno oporezivanje).

Dok su prvu dekadu posmatranog perioda karakterisale česte promene i nestabilnost poreskih rešenja uključiv i uvođenje (i napuštanje) netipičnih poreskih oblika (npr. porez na finansijske transakcije), u zadnjoj dekadi poresko zakonodavstvo u Srbiji je stabilno, sa skromnim, uglavnom tehničkim, izmenama osim u slučaju oporezivanja imovine i lokalnih javnih prihoda.

Poreski sistem i politika, per definitionem, su podložni kritikama i zahtevima za promenama. Iako su česti zahtevi za promenama posebno radi snižavanja 'poreskog tereta', valja odmah na početku reći da Srbija ima, među evropskim državama, najniže efektivno poresko opterećenje: poreske stope su među najnižima i veoma je razvijen sistem poreskih olakšica kod svih direktnih poreza. No, reforma poreskog sistema u Srbiji nije zaokružena (nema adekvatnog oporezivanja dohotka građana).

Srbija nema pravičan i ekonomičan sistem oporezivanja dohotka građana. U primeni je u svetu odavno napušteni, nepravični i bilansno neizdašni sistem mešovitog oporezivanja dohotka građana - cedularno, proporcionalnom stopom, tokom godine (praktično samo na platu) i konačno, ako se ostvari dohodak preko nekog limita, i godišnjim porezom na dohodak (progresivno sa dve relativno niske stope).

U svetu je dominantno sintetičko oporezivanje dohotka građana uz primenu progresivnih poreskih stopa. U zemljama u tranziciji (ne u svima), i samo u njima, u primeni je svojevrsni flat tax, specifično proporcionalno oporezivanje jednom poreskom stopom koje se pokazalo kao efikasno i ekonomično, ali i izuzetno nepravično. I najveći i najniži dohoci (praktično samo plata) su oporezovani istom stopom. Prihvatanje flat tax je pravdano nepostojanjem tradicije plaćanja poreza, poreskog morala, računovodstvenog i poreskog znanja, ali i odsustvom odgovarajuće informatičke podrške. Danas najveći deo tih razloga ne stoji. I pojedine zemlje u tranziciji počinju da napuštaju navedeni sistem, svesne da su njegove prednosti iscrpene.


Princip pravičnosti

Srbija mora sistem oporezivanja dohotka građana da reformiše dajući prednost principu pravičnosti u odnosu na principe ekonomičnosti i efikasnosti. Jedno od rešenja koje optimalno zadovoljava navedeni zahtev jeste uvođenje sintetičkog poreza na dohodak građana i to u vidu proste PAYE (pay-as-you-earn) tehnike sa mogućnošću kumuliranja na kraju godine uz primenu progresije čija bi se skala, sa brojem tarifnih razreda, utvrdila uz korišćenje iskustava zemalja članica Unije. Ovaj sistem omogućava i realizaciju pronatalitetnih ciljeva. Primenom navedenog sistema ostvarili bi se i bolji bilansni efekti nego što je to sada slučaj.

Sistem oporezivanja dobiti pravnih lica je dobro postavljen, konceptualno je uporediv sa modelima koji su u primeni u zemljama Unije i okruženja. Kako su bilansni efekti ovoga poreza u Srbiji neprihvatljivo skromni (među najnižima u Evropi), reforma mora da se bazira na preispitivanju široke liste poreskih olakšica i povećanju poreske stope. No, moraju se naći rešenja i za tzv. konstruktivnu dividendu (vlasnik kapitala svoje lične rashode tretira kao poslovne čime osetno umanjuje osnovicu ne samo poreza na dobit već i poreza na dohodak građana - jer njemu praktično nije potrebna plata!).

Početkom 2011. godine osetno, i to loše, su promenjena rešenja (u praksi proverena kao dobra) u oporezivanju imovine iako je osnovni koncept ostao isti. Enormno je povećano poresko opterećenje imovine u statici (praktično samo stanova - oštrijom progresijom i drastičnim smanjivanjem amortizacionih otpisa) i skoro u potpunosti je neutralisana njegova pronatalitetna funkcija (ranije postojeći poreski krediti za članove domaćinstva, praktično samo za decu, su ukinuti).

Zakonodavac je manjkavost rešenja 'elegantno' priznao tako što već dve godine povećanje visine obračunatog poreza ne može biti veće od 60%! Poseban problem predstavlja slab procenat naplate (jedan od glavnih razloga izmena ranijih rešenja!) budući da poreska uprava (od pre nekoliko godina postoje samostalne opštinske poreske uprave izdvojene iz celine Poreske uprave Srbije!) već 20 godina nije u stanju da oformi odgovarajući informacioni sistem o stambenom i (manje) poslovnom fondu, da blagovremeno donese rešenja i izvrši naplatu.


PDV - ”zlatna koka” države

Porez na dodatu vrednost u formi u kojoj je uveden u Srbiji ima više od 150 zemalja sveta, u kojima živi oko 80 odsto svetskog stanovništva, a ima više nego poluvekovnu tradiciju. Mali broj poreskih stopa (jedna ili dve), maksimalni obuhvat prometa proizvoda i usluga, skučene mogućnosti oslobađanja i postojanje dva paradoksa (oslobođeni je oporezovan i oporezovani je oslobođen - mali broj poreskih 'stručnjaka' ovo razume, pa se javljaju akcije oslobodimo baby opremu poreza na dodatu vrednost!) čine porez na dodatu vrednost najnepravičnijim i socijalno najneprihvatljivijim poreskim oblikom koji je iznedrila javnofinansijska teorija i praksa.

Budući da teret snose potrošači (stanovništvo) nezavisno od svoje ekonomske snage, ima izrazita regresivna svojstva, jače pogađa ekonomski slabije slojeve stanovništva. Porez na dodatu vrednost je idealan sa stanovišta države, njena je ”zlatna koka”, jer su u primeni samooporezivanje i fakturisana realizacija, pa država ima minimalne troškove administriranja, praktično samo u fazi kontrole (neadekvatno se realizuje u Srbiji jer je zakazala poreska uprava, posebno poreska policija) pa se evazija, po pravilu nezakonita, širi.

Stope poreza na dodatu vrednost u Srbiji dobro su odmerene (posebno viša, niža bi mogla da bude i nešto niža). Takođe, odnosi između proizvoda i usluga sa višom i nižom stopom su dobro postavljeni (ima mesta za minimalna prekomponovanja). Zahtevi za povećanjem stopa, posebno više, bi bili kontraproduktivni i ne bi dali očekivane bilansne efekte budući da je porez na dodatu vrednost bilansno ograničen poreski prihod jer je deo, makroekonomski posmatrano, lične potrošnje, a ona se smanjuje posebno u uslovima dugotrajuće krize.

Sistem akciza u Srbiji je dobro postavljen. Ima mesta za povećanje akciza na alkoholna pića (uključiv i pivo!) i duvanske prerađevine. Ove dve grupe prozvoda imaju u Srbiji osetno niže opterećenje nego u skoro svim zemljama Evrope.

Lokalni javni prihodi u Srbiji su doživeli pravo bujanje kako brojem tako i visinom. To teško može da opstane!

Naplata doprinosa je neprihvatljivo skromna i to u potpunosti ide na dušu „državi“ (Vladi) i Poreskoj upravi. Prenošenje obaveza kontrole na poslovno bankarstvo (od 1.jula 2012. godine) je promašaj i neprihvatljivo je za privredu koja teži da bude tržišno orijentisana.


Bolne tačke javnih finansija

Javne finansije Srbije imaju dve bolne tačke. Prva je veličina i struktura javnih rashoda a druga je Poreska uprava.

U rashodima svih budžeta u Srbiji plate zaposlenih (ova budžetska pozicija osetno realno raste u celoj zadnjoj deceniji-povećava se administrativno osoblje na svim nivoima!) čine između jedne petine i jedne četvrtine ukupnih tekućih rashoda, što je nepoznato u svetu. Zbog slabe naplate doprinosa kapitalni transferi su se sveli na transfer sredstava budžeta fondovima PIO i zdravstva. Plate zaposlenima i navedeni transferi čine oko 75% rashoda svih budžeta u Srbiji!

Poreska uprava ne uspeva (ljudski, politički, faktor!) da se organizuje, kadrovski, tehnički i organizaciono konsoliduje i da efikasno i blagovremeno obavlja svoje poslove.

Na kraju, izmenama oporezivanja dohotka građana, dobiti pravnih lica i imovine i adekvatnijom naplatom navedenih poreza i naročito doprinosa mogu se ostvariti znatno povoljniji bilansni efekti. Eventualnim povećanjem više stope poreza na dodatu vrednost (sa 17% na 18%, ne više!) i efikasnijom naplatom, uz povećanje akciza, treba očekivati povoljnije bilansne efekte. Uz preduzimanje neophodnih poteza na ispravkama strukture javnih rashoda budžeta, javne finansije Srbije se mogu dovesti u red i otkloniti eventualne realne zebnje oko prezaduživanja.

Nije dovoljno samo znati, treba i hteti. Nije dovoljno samo hteti, treba i učiniti, davno je rekao Johan Volfgang Gete. Maksima koja ima veliki značaj i pruža odgovore na pitanja „(NE)ODRŽIVOSTI PORESKOG SISTEMA SRBIJE“ u drugoj deceniji XXI veka.

Autor je redovni profesor Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kori Udovički: Paradoksalno, fiskalno zatezanje povećaće lik

Postod agvozden » Uto Jun 12, 2012 02:35

Zatezanje finansijske discipline bi paradoksalno, povećalo likvidnost u privredi, piše Kori Udovički u komentaru u "Politici".

"Veći dužnici bi tada morali da prodaju imovinu, unesu likvidnost otplatom svojih dugova i time otkoče solventne subjekte koje sad guši opšte neplaćanje."

Bivša direktrka UNDP za zemlje u tranziciji daje detaljno objašnjenje kako bi pretvaranje ministarstva finansija u centar dogovorenog mehanizma jačanja odgovornosti i kapaciteta države omogućilo da se, po prvi put, započnu i dugoročniji zadaci.

Mehanizam kontrole

Kako bi učinci postali vidljivi pre kraja mandata, institucionalne osnove mehanizma bi morale da se postave još u prvoj godini mandata. Disciplina mora da se odnosi i na državu i na preduzeća u restrukturiranju u nadležnosti Agencije za privatizaciju.

Institucije mehanizma imale bi četiri komponente: (a) istinsku strategiju privrednog oporavka, koja će jasno opredeliti nekoliko početnih prioriteta, tipova politika, nosioca politika, merila o njihovom ostvarivanju, visinu sredstava sa kojima će se politike podržati; (b) srednjoročni plan javnih investicija, koji bi, opet, jasno ukazivao na nacionalne prioritete, kako bi se na njih koncentrisalo ubrzano trošenje sredstava; (c) delimičnu centralizaciju raspolaganja sredstvima za podsticaj i podršku privrednom oporavku uz osnivanje razvojne banke Srbije; (d) plan jačanja analitičkih i programskih kapaciteta države za realizaciju strategije.


Kakvi bi bili prioriteti izabranih politika? Oni zavise od ciljeva. Po mom mišljenju, u ovom izbornom ciklusu cilj za Srbiju nalazi se u kombinaciji maksimizacije privrednog rasta kroz rast izvoza ili supstituciju uvoza, sa ponekad nekompatibilnom maksimizacijom otvaranja radnih mesta. Stoga bi politike morale da naglase podršku sektorima koji mogu da budu motor izvoza i zapošljavanja, uz relativno mala ulaganja (industrija srednje tehnološke složenosti, poljoprivreda). Takođe bi bilo važno razviti programe koji obezbeđuju zaštitu standarda najugroženijeg stanovništva. U dužem roku, cilj mora biti obezbeđivanje kvalitetnog života za što veći broj građana Srbije. To pretpostavlja kombinaciju podrške proizvodnji kvalitetnih radnih mesta i značajnog unapređivanja kvaliteta obrazovanja. Ali, eto odlaganja na koje se moramo odlučiti: u kraćem roku mogla bi se samo racionalizovati strukturaobrazovanja, uz njeno prilagođavanje potrebama programa sa kratkoročnijim, ali impulsivnijim dometom.

Poljoprivreda

Dalja razrada politika, kao što je rečeno, morala bi uključivati struku i privrednike uz značajno jačanje ekonomske logike. Ilustracije radi, umesto zalaganja (samo) za veće subvencije poljoprivredi, mora se poći od razumevanja odrednica njenog poslovanja. Poljoprivreda u Srbiji danas posluje po osnovu dva krupna modela. Jedan se odnosi na velike, a drugi na male posede koji su u protekle dve decenije spasli Srbiju od gladi. Velike posednike treba okupiti i sa njima dogovoriti politike koje će smanjiti neizvesnost državnih opredeljenja, bez prebacivanja rizika poslovanja na državu. A male posednike moramo prvo bolje da razumemo: kako to da voće truli na stablima dok su ljudi nezaposleni? Da li bi se problem rešio uspostavljanjem mreže otkupa i međunarodnog plasmana? Da li bi takva mreža, zasnovana na javnom privatnom partnerstvu, bila dugoročno rentabilna?

Dobra razvojna banka

Za odgovor na takva pitanja i sprovođenje takvih politika, srpska država danas nema odgovarajuće institucije.

Uspostavljanje dobre razvojne banke, kakvih ima u svetu, znatno bi umnožilo instrumente za društvenu podršku privredi i ozbiljno doprinelo ubrzavanju privrednog rasta. Razvojna banka bi mogla bitidobrasamo pod uslovom da posluje kao deo opisanog šireg planskog mehanizma. Štaviše, u tom slučaju mogla bi se staviti u njegov centar iposlužitikao „trojanski konj” za uvođenje discipline i kapaciteta za ekonomsku analizu, kao i ograničavanje korupcijeu naš neuređeni državni sistem.

Naravno, dobra razvojna banka ne sme biti podložna korupciji. Nacrt zakona o razvojnoj banci u skupštinskoj proceduri zadovoljava jedan od tri bitna uslova za to:po pravilu, njena podrška ne bi bila direktno usmerena na pojedinačne privredne subjekte. Bilo bi potrebno još i da je uklopljena u opisani mehanizam. To bi smanjio prostor za proizvoljnost i eliminisalo bahatost, jer bi svaka odluka te banke morala da bude obrazložena u skladu sa jasno postavljenim prioritetima, programima, kriterijumima analize i odlučivanja, tj. diskriminacije među idejama i programima.

Pomoglo bi i to što je mehanizam „zajednički” svim strankama na vlasti. Prostor bi se još više suzio ako bi se u institucije koje bi nadzirale sprovođenje programa uveli i predstavnici civilnog društva ili čak opozicije. I konačno, treći uslov je da bi, pored redovnih instrumenata kontrole i nadzora, rad razvojne banke morao da se maksimalno izloži pogledu javnosti. Svaka odluka o zapošljavanju, o opredeljivanju sredstava za programe, kao i o njihovom dodeljivanju pojedinim institucijama, morala bi biti jasno obrazložena i izložena na njenoj internet-stranici.

Odmah vidljivi efekti

Opisani program i sistem može da bude postavljen sa ozbiljnom namerom i da zaživi kako treba, bez velike promene političkog sistema Srbije. Reč je o samo malom, početnom koraku, ali bi on pokazao kako države u svetu rade, bez obzira na to koje ih stranke vodile. Njegovi efekti bili bi odmah vidljivi te bi on brzo postao „zarazan” i širio svoj pozitivan uticaj na celokupan državni sistem. S druge strane, ako se ovako nešto ne pokuša, disciplinu i red u srpsku državu uvešće, verovatno kroz nekoliko godina, neki drugi, mnogo manje poželjan proces.

Kori Udovički, Bivši direktor UNDP za zemlje u tranziciji
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju

cron