Visoke zarade u javnim preduzećima

Dešavanja u svetu ekonomije i finansija
Tržrište kapitala...

Najbolje i najlošije plaćeni državni poslovi: kuriri zarađuj

Postod agvozden » Uto Dec 13, 2011 01:40

Gotovo ista količina novca koja se potroši za plate milion i dvesta hiljada zaposlenih u privatnom sektoru, troši se na zarade tri puta manjeg broja radnika u javnom sektoru. Plate zaposlenih, pre svega u javnim preduzećima i državnim agencijama i do tri puta su veće od srpskog proseka od oko 38.000 dinara.

Državne jasle, međutim, ne znače po pravilu dobru i veliku platu - i u državnoj upravi ima velike razlike u primanjima.

Spremačicama sigurno nije svejedno gde rade, jer u prosveti i zdravstvu primaju minimalac od 18.000 dinara, dok se, recimo, u JP „Putevi Srbije“ isti posao plaća oko 30.000 dinara. U Zavodu za udžbenike ta plata je manja za oko 5.000 dinara, ali i dalje veća od one koju prima „tetkice“ u školama. S druge strane, mnogi bi se veovatno rado zamenili s kurirom iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo koji mesečno primi čak 60.000 dinara.

Ako bi mogla da bira, velika većina bi se sigurno opredelila za posao u nekoj od preko dvadeset državnih agencija, u kojima administracija prima plate o kojima većina zaposlenih u Srbiji može samo da sanja. Među najplaćenijima su zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije gde državni službenici primaju platu i do 179.000 dinara, što je pet puta više od proseka. Nešto manja plata je njihovih kolega u JP „Srbijašume“ koje primaju oko 77.000 dinara mesečno. Mnogi bi mogli pozavideti i zaposlenima u Agenciji za privatizaciju čija su prosečna primanja oko hiljadu evra.

Velika disproporcija u broju zaposlenih u javnom s jedne i privatnom sektoru s druge strane, već čitavu deceniju je bolna tema, na koju je posebno osetljiv domaći privatni sektor, koji upozorava na to da privreda više ne može da finansira ogroman državni aparat. Za sve to vreme, država je malo toga uradila s tim u vezi.

Zamrznute plate tokom ekonomske krize ponovo su promenljive, a posle smanjenja broja zaposlenih, opet se najavljuju nova primanja. Inače, prosek plata u privatnom sektoru je 36.471 dinar, dok su prosečna primanja u javnom 20 odsto veća i iznose 43.652 dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2952 ... 000-dinara
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Ekonomski ambasadori - rade 10 dana mesečno za platu od 2.60

Postod agvozden » Sre Mar 14, 2012 02:17

Posle godinu i po dana, koliko je prošlo od kada je Srbija u lov na investitore širom sveta poslala 27 ekonomskih diplomata, čak sedam iza sebe nema nijedan konkretan rezultat. Država iz budžeta samo za njihove plate troši preko milion i po evra godišnje, a izveštaji o radu, u koje je „Blic“ imao uvid, pokazuju da pojedini ekonomski atašei 2.600 evra, zarade organizujući svega desetak sastanaka mesečno, i to bez vidljivih rezultata.

Dvadeset sedam ekonomskih diplomata je angažovano u oktobru 2010. godine

Prema izveštaju Ministarstva ekonomije, za razliku od ostalih kolega, ekonomske diplomate u Moskvi, Pekingu, Sarajevu, Zagrebu, Torontu, Kijevu i Pragu, ne mogu da se pohvale nekom konkretnom investicijom koju su obezbedili ili omogućili. Iako je to reklo bi se loš rezultat, ministar Ćirić međutim kaže da učinke nije moguće u svim slučajevima porediti jer uloga ekonomskih diplomata nije u svim gradovima ista.



Tako na primer, Jadranka Petrović, naš ekonomski diplomata u Sarajevu, u izveštaju o svojim aktivnostima u novembru prošle godine, taksativno, po datumima, navodi kada se i s kim sastajala u tom periodu. Na osnovu tog raporta, vidi se da je naša ambasadorka u BiH, tokom tih mesec dana imala svega desetak sastanaka i aktivnosti, u koje između ostalog ubraja i učestvovanje na tribinama ili sajmu vina. U svoj izveštaju o učinku, ona je tako uvrstila i slanje poziva, obaveštenja komorama, agencijama, preduzećima o dešavanjima u Srbiji ili BiH. Slanje telegrama, pošte, dežurstva, ali i čitanje dnevne štampe.

Praktično u njenom izveštaju o radu nje naveden nijedan konkretan rezultat njenog boravka u Sarajevu. Ništa manje ili više aktivnosti, nije imao ni njen kolega iz Podgorice Kristijan Kolaković, koji je ipak imao jedan sastanak više. Izveštaj o rezultatima rada ekonomskih diplomata, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo bi da dostavi Vladi Srbije u naredne dve nedelje.


- U oktobru je bilo punih godinu dana ali smo odlučili da sačekamo kraj godine da podvučemo crtu. Moja ideja je da se napravi jedan sveobuhvatni izveštaj, koji bi trebalo da predstavi rezultate čitave mreže ekonomskih savetnika ali i pojedinačni učinak. Analiza koju budemo uradili pokazaće gde treba staviti najveći fokus. Ukoliko se utvrdi da prisustvo ekonomskog ambasadora u određenoj zemlji nema nekog efekta, onda će se preispitati potreba za njihovim angažovanjem - kaže Ćirić.


On objašnjava da opis posla ekonomskog savetnika u Pekingu, Berlinu ili Makedoniji nije isti. Kao uspeh privrednih amabasadora navodi se aktivno uključivanje u proširenje posla nemačkog ”Drekslera” i ”Leonea”, zatim u investicije ”Falkea” u Leskovcu. Njihova zasluga je i investicija italijanskog investitora ”Margariteli” koji je u Kosjeriću sklopio posao sa “Interkopom”, a samo u prvoj fazi najavljeno je ulaganje od šest miliona evra. Plus za diplomate je i investicija ”Jure” u Rači i Nišu jer je taj aranžman pogurao i ekonomski savetnik u Slovačkoj, gde Korejci imaju glavno sedište za Evropu.


Najveća plata savetniku u Japanu
Plate ekonomskih savetnika su od 2.600 do 4.600 evra. Visina zarade zavisi od diplomatskog zvanja (prvi sekretar, savetnik, prvi savetnik ili ministar savetnik), od jedinstvene osnovice i osnovice za obračun uvećanih troškova života i uslova rada koji su utvrđeni za svaku zemlju službovanja posebno. Najveću platu ima ekonomski diplomata u Japanu, a najmanju u Bosni i Hercegovini.

Ekonomske diplomate u brojkama

1,560.000 evra za plate godišnje
više od 300.000 evra za troškove stanovanja 27 diplomata
Moskva, Berlin, Minhen, Štutgart, Rim, Milano, Atina, Peking, Pariz, Čikago, Ljubljana, London, Sarajevo, Zagreb, Skoplje, Brisel, Toronto, Tokio, Kijev, Budimpešta, Bukurešt, Sofija, Istanbul, Bratislava, Beč, Podgorica, Prag
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Trošimo milijarde nemamo da vratimo

Postod agvozden » Uto Apr 10, 2012 10:50

Tokom prva dva meseca ove godine, Srbija je potrošila 37 milijardi dinara više nego što je zaradila od fiskalnih prihoda.

Samo u februaru država je potrošila čak 28,5 milijardi dinara više nego što ima.

To zapravo znači da bi, ukoliko bi nastavila da troši februarskim tempom do kraja godine – što svakako neće biti moguće – srpska administracija u ovoj godini potrošila oko tri milijarde evra koje nema.

U budžetu Srbije za ovu godinu navodi se da ćemo do 1. januara 2013. potrošiti 4,25 odsto BDP-a više nego će država uspeti da prikupi kroz poreze, carine, akcize i ostale fiskalne prihode, odnosno da će deficit biti 152 milijarde evra.

Iako je „zamrzla” dogovor sa MMF-om, Vlada je obećala da će nastaviti da se ponaša u skladu sa njegovim odredbama, a to je pretpostavljalo da će se u prvom kvartalu godine potrošiti 26 milijardi dinara više od prihoda.

Međutim, samo u prva dva meseca potrošeno je 37 milijardi. Sada Fiskalni savet navodi da očekuje da bi odstupanje od ciljanog deficit za prva tri meseca moglo biti čak 30 milijardi dinara, odnosno da ćemo samo u prvom kvartalu potrošiti 50 umesto dogovorenih 26 milijardi više nego što imamo.

Taj novac mogli bi smo, s obziro da nema govora o nekom iznenadnom privrednom rastu, da nadoknadimo samo na jedan način – novim zaduživanjem.

I MMF, ali i domaći Fiskalni savet su još krajem prošle godine upozorili da će privredni rast biti manji, odnosno da će u procentualnom iznosu ta potrošnja značiti mnogo veći deficit budžeta.

Dva su moguća rešenja: ili će nova Vlada nakon izbora morati pod hitno da uđe u dramatične mere štednje ili ćemo nastaviti da se zadužujemo.

Ovo drugo će biti moguće samo uz veliko povećanje učešća duga u BDP-u, odnosno direktno kršenje zakona o javnom dugu.

Takođe, jasno je da što se više budemo zaduživali novac ćemo dobijati po sve nepovoljnijim uslovima jer će poverenje poverilaca u našu sposobnost da smo u stanju da uredno vraćamo dug bivati sve niže i niže, a kamate koje ćemo morati da plaćamo sve više i više.

Vlada Srbije je pokušala da spse što se spasiti da te je usvojila program mera za smanjenje budžetskog deficita koje treba da donesu uštede od 15,7 milijardi dinara, ali ...

Fiskalni savet ocenio je da programom Vlade neće biti obezbeđene dovoljne uštede, čak i da se u potpunosti ostvari. Verovatnije je, kako je navedeno u saopštenju Fiskalnog saveta, da će efekti Vladinih mera štednje biti manji od predviđenih, odnosno da će iznositi 13 milijardi dinara.

„Već u prva tri meseca 2012. moguće je da će se odstupiti od ciljnog deficita za prvi kvartal za oko 30 milijardi dinara, a pošto nema nagoveštaja o ome da će se nepovoljni trendovi preokrenuti tokom godine, taj jaz će verovatno biti sve veći„, upozorio je Savet.

Ukazano je na to da je potrebno da se, osim mere za smanjenje budžetskog deficita, usvoje i sprovedu i druge mere štednje, koje bi uključile lokalnu samoupravu i javna preduzeća.

Izvor: Dnevnik
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Pola Srbije na državnom kazanu

Postod agvozden » Uto Apr 10, 2012 10:51

Više od polovine žitelja Srbije, na ovaj ili onaj način, živi na državnom kazanu, pišu Novosti.

Neki su zaposleni u državnoj upravi, vojsci, policiji, školstvu, zdravstvu, pravosuđu, drugi u republičkim ili lokalnim javnim preduzećima, treći dobijaju neku vrstu socijalnih davanja, a četvrte država dotira za penzije.

Država najdirektnije hrani oko 3,7 miliona ljudi, što je nešto više od polovine ne samo od punoletnog, već i ukupnog stanovništva!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u obrazovanju je zaposleno oko 120.000 ljudi (ako se izuzmu oni iz privatnih škola i vrtića), a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti oko 140.000. U državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju još 120.000.

Otkaz u firmama, posao u javnoj službi

Od izbijanja svetske ekonomske krize broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13 odsto, a najveće smanjenje bilo je u preduzetničkom sektoru. Prema podacima portala Makroekonomija, od svih bivših jugoslovenskih republika broj zaposlenih u firmama najviše je smanjen u Hrvatskoj (za 9,9 odsto), Sloveniji ( za 9,2 odsto), Srbiji (6,4 odsto), Crnoj Gori (3,1 odsto), a najmanje u BiH (2,6 odsto). Što se tiče broja zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, on je smanjen samo u Crnoj Gori, i to za 2,5 odsto. Najviše je povećan u BiH (za 7,7 odsto). U Srbiji su ova tri sektora zajedno imali rast broja zaposlenih za 3,1 odsto, u Hrvatskoj je rast bio 3,7, a u Sloveniji pet odsto.

Konkretnije, u Vojsci i policiji radi oko 85.000 ljudi, u Vladi, ministarstvima, upravama, direkcijama i agencijama oko 28.000, u kabinetu predsednika i Narodnoj kancelariji stotinak ljudi, u lokalnoj samoupravi oko 23.000. Nacionalna služba za zapošljavanje, sve sa podružnicama, zapošljava više od 2.000 ljudi, a PIO fond više od 3.500...

Sve u svemu, po rečima Zorana Stojiljkovića, iz Agencije za borbu protiv korupcije, u javnom sektoru, ne računajući javna preduzeća, zaposleno je oko 550.000 ljudi. Broj različitih vladinih organa i institucija dostigao je 4.920, a broj mesta gde se obavlja neki društveni posao koji se finansira iz nacionalne kase je 11.200.

“Trećina svih zaposlenih radi u javnom sektoru. Ali, to ne znači da je naš državni aparat prerazvijen za naše potrebe, već da je ekonomija, koja bi trebalo da ga finansira, nerazvijena. Ona ne može to da nosi jer je zemlja deindustrijalizovana”, kaže Stojiljković.

Tako, oni koji primaju socijalna davanja (dečji dodatak, naknadu za hraniteljstvo ili tuđu negu i pomoć) nisu zadovoljni jer su ti iznosi simbolični. Ali za ovako mali broj zaposlenih i posustalu ekonomiju, i to je previše.

“Naš problem nije u sticanju, već u raspodeli. Da imamo 2,5 ili tri miliona zaposlenih, sve bi bilo u redu. A mi, umesto toga, imamo polovinu radno sposobnih između 18 i 65 koji ne rade”, upozorava Stojiljković.

Na ove brojke treba dodati i 1,7 miliona penzionera, za čije mesečne „apanaže“ se godišnje dotira 253 milijarde dinara. I još oko 830.000 ljudi koji koriste bar neki vid socijalne zaštite, od čega 180.000 živi isključivo od socijalne pomoći. I za njih se godišnje izdvaja oko 70 milijardi.

Broj onih koji žive na državnim jaslama posebno povećavaju zaposleni u svim javnim preduzećima - od republike do lokala. Nigde ne postoji precizan podatak koliko ih je, a prema nekim procenama ima ih oko 680.000.

Sve u svemu, na 1.461 milijardu dinara ukupne javne potrošnje u Srbiji, na svim nivoima, u prošloj godini na plate je otišlo 343 milijarde dinara, a na penzije 423 milijarde dinara.

“Rezultat svega toga je velika zaduženost zemlje, koja ne može da ide u beskonačnost. U suprotnom, država će bukvalno bankrotirati, pleniće nam u inostranstvu imovinu. Nova vlada moraće da napravi radikalan rez u prvoj godini mandata, da bi joj posle ostalo još tri godine da popravi imidž”, kaže Vladimir Goati, iz „Transparentnosti Srbije.

Promene znače drastično smanjenje i profesionalizaciju državne administracije, smanjenje broja ministarstava, narodnih poslanika, broja agencija i direkcija, smanjenje broja poslanika, manja... Jednom rečju, trezveno i racionalno poslovanje, kaže Goati.

Izvor: Novosti
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Država potrošila još 10 odsto više

Postod agvozden » Pon Jun 04, 2012 12:34

Ukupni rashodi svih nivoa države za prva dva meseca ove godine veći su za 9,7 odsto u odnosu na isti period lane. Manjak već 37,9 milijardi dinara, četvrtina godišnjeg plana.

Konsolidovani budžetski deficit Srbije, odnosno svi troškovi državne kase na lokalnom i republičkom nivou, u prva dva meseca ove godine bio je 37,9 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Za celu godinu planiran je konsolidovani deficit od 152 milijarde dinara, što zači da je za samo dva meseca potrošeno gotovo 25 odsto od godišnjeg plana.

Kada se pogleda bliže, sitiacija je još gora jer je centralni nivo vlasti ostvario deficit od 44 milijarde dinara, što je 29 odsto godišnjeg plana.

Strav donekle popravlja lokalni nivo vlasti, koji je "u plusu" odnosno suficitu od 6,1 milijardi, navedeno je u Biltenu javnih finansija za februar.

Ukupni rashodi sektora države za prva dva meseca ove godine realno su veći za 9,7 odsto u odnosu na isti period lane, dok je nominalni rast (bez isključenja faktora inflacije) iznosio 15,4 odsto.

U Ministarstvu finansija smatraju da je kretanje rashoda povoljno, jer je rast tekućih rashoda niži nego rast kapitalnih rashoda u posmatranom periodu.

Tako je realni nivo ukupnog iznosa državnih plata viši za 1,6 odsto za prva dva meseca 2012. godine (nominalno 6,9 odsto).

Rast rashoda za zaposlene rezultat je indeksacije pojedinačnih zarada tokom prethodne godine i kretanja zaposlenosti u sektoru države.

Realni rast rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je 13,5 odsto, u odnosu na prethodnu godinu (nominalno 19,4 odsto).

Najveći rast ovih rashoda ostvaren je na lokalnom, republičkom i nivou Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Daleko više od plata porasla je količina novca koja je potrebna da Srbija vraća svoje dugove. Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno čak 62,8 odsto viša, u odnosu na posmatrani period prethodne godine.

Najveći deo otpada na Republiku, po osnovu otplate kamata na domaći dug.

Država nastavlja da troši sve više i na subvencije. Količina novca utrošenog u ovu svrhu u prva dva meseca 2012. realno je veći u odnosu na isti period lane za 33,3 odsto ukupno.

Realni nivo transfera stanovništvunm za penzije i socijalna davanja, viši je za 3,5 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.

Masa penzija u tom periodu je zabeležila realni i nominalni rast od 8,1, odnosno 13,7 odsto, u odnosu na 2011. godinu, što je najvećim delom posledica isplata vojnih penzija koji se od ove godine isplaćuju iz jedinstvenog PIO fonda.

Nominalni pad beleže naknade nezaposlenim licima, za 15,6 odsto, dok naknade za bolovanja beleže rast od 58,4 odsto.

Kod kategorije ostali transferi stanovništvu i različitih oblika socijalne pomoći koja se isplaćuje sa pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti prisutan je nominalni pad od 2,9 odsto.

Kapitalni rashodi u januaru - februaru 2012. godine su realno viši za 61,8 odsto, u odnosu na isti period 2011. godine.

Nominalni rast je zabeležen na republičkom i lokalnom nivou, dok su kapitalni rashodi "Puteva Srbije" zabeležili pad.

Neto budžetske pozajmice beleže i nominalni i realni rast u odnosu na period prethodne godine. U okviru ove kategorije nalaze se i pojedini oblici fiskalnih podsticaja privredi i stanovništvu.

Sve veći trošak države ne prate i veći prihodi u njenu kasu. Za prva dva meseca država je uspela da prikupi realno 0,7 odsto manje novca nego lane. Tekući prihodi pali su za 0,8 odsto a donacije za 57,4 odsto.

U okviru tekućih prihoda u januaru - februaru 2012. godine, poreski prihodi realno su viši za 0,1 odsto, a neporeski realno niži za 7,8 odsto, ali je pad neporeskih prihoda u najvećoj meri posledica jednokratnih uplata početkom 2011.

(Tanjug/MONDO)
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Dinkić: Štedećemo na otpremninama

Postod agvozden » Uto Avg 07, 2012 12:26

Premijer Dačić i ministar finansija Dinkić najavili ukidanje agencija, ali za sada neće biti prekobrojnih, niti otpuštanja, piše Politika.

Iako je ministar finansija Mlađan Dinkić najavio da neće biti otpuštanja u javnom sektoru dok traje ekonomska kriza, po mnogima, ovakav stav je u suprotnosti s njegovim ranijim izjavama, ali i stavovima koalicije čiji je deo.

Jer, tokom predizborne kampanje oni su zdušno najavljivali uvođenje reda u javni sektor, a naročito ukidanje prokaženih državnih agencija koje, manje-više, obavljaju isti posao koji postoji u ministarstvima. Juče se istim povodom oglasio i premijer Ivica Dačić najavljujući ukidanje agencija do kraja ove godine.

Kako to, onda, mogu da se ukinu razne agencije, a da istovremeno ne bude smanjenja broja zaposlenih?

Slična pitanja Mlađanu Dinkiću postavljena su i preko društvene mreže Tviter. „Koja je ušteda da se ukinu agencije a ne otpuste ljudi, naravno oni se mogu prebaciti negde, ali teško da su baš svi potrebni” – bio je izričit jedan tviteraš.

Ministar mu je odgovorio:

"Ušteda je ogromna. Ako je trošak nepotrebnih procedura u jednoj agenciji na primer pet milijardi dinara, a godišnji fond plata „samo” 20 miliona, onda ti je jasno da ako ukinemo nepotrebnu agenciju štedimo 4,98 milijardi dinara. U tom slučaju, nije strašno čak i ako isplaćujemo i dalje onih 20 miliona ljudima koje prebacujemo da rade neki drugi posao (makar dok traje kriza, a racionalizaciju ostavljamo za bolja vremena na tržištu rada). Štedimo tako i na troškovima otpremnina, naknadama za nezaposlene..."

Drugim rečima, sada proizlazi da zaposleni u agencijama, a spekuliše se da su to sve partijski kadrovi, nisu nakon izbora nepotreban trošak, već da državni budžet opterećuju troškovi za nepotrebne procedure u istim tim agencijama. Inače, prema Zakonu o budžetu za 2012. godinu za rad agencija izdvojeno je 8,27 milijardi dinara, dok je lane potrošeno 6,9 milijardi dinara.

Iako je tokom izborne kampanje bilo reči o tome da u javnom sektoru ima prekobrojnih niko nije saopštio koliko je ljudi, zapravo, višak. Podsećanja radi, prethodna vlada je 2009. godine napravila spisak prekobrojnih od 3.400 lica i sprovela ga.

Prema Biltenu javnih finansija trenutno oko 471.000 zaposlenih rade u javnom sektoru, u državnim i lokalnim javnim preduzećima, administraciji, obrazovanju i zdravstvu.

Ukoliko se pođe od pretpostavke da posle „čistke” zaposlenih u javnoj upravi 2009. godine ponovo ima isto toliko prekobrojnih dolazi se do poražavajuće istine da za otpremnine i nije potrebno tako puno novca. Prema uredbi o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika onima za čijim je radom prestala potreba isplaćuje se otpremnina za svaku godinu staža u visini trećine njihove prosečne plate. Uz pretpostavku da ti prekobrojni imaju 20 godina radnog staža u proseku, da im je plata 50.000 dinara, to znači da im sleduje oko 17.000 dinara po godini staža, proizlazi da svaki onaj koji napušta državno uhlebljenje istu tu državu košta 340.000 dinara. Novih 3.500 prekobrojnih po osnovu otpremnina državu bi koštali samo 1,2 milijarde dinara.

Koliko je to mali iznos vidi se iz poslednjih podataka o deficitu budžeta po kome taj konsolidovani minus za šest meseci ove godine, što znači na nivou Republike, lokalne uprave, Vojvodine, fondova zdravstva i PIO, iznosi čak 111 milijardi dinara.

Znači, u iznosu koji je potreban za otpremnine ne može se naći opravdanje za otpuštanje, jer se radi o vrlo maloj uštedi za budžet pa tako proizilazi da su agencije imale nenormalne administrativne troškove.

Izvor: Politika
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kod države plate 43.000 do 283.000 dinara

Postod agvozden » Pet Dec 07, 2012 02:55

Država je u Srbiji i dalje najbolji poslodavac, pokazuju podaci do kojih su došle "Novosti", pa tako zaposleni u dražavnoj agenciji može da primi i koliko prosečan zaposleni za sedam meseci.

Od oktobra i novog Zakona o maksimalnim zaradama u javnom sektoru, svima koje država plaća koverte su tanje za koju hiljadu dinara, ali i dalje pojedini mesečno zarade koliko prosečni građanin za sedam meseci, kaže analiza beogradskog dnevnika "Novosti".

Iako je državna kasa večito u minusu, a takav skor na kraju svake godine pokažu i bilansi dobrog dela državnih firmi, plate na teret poreskih obveznika ne pate od "manjkova". Naprotiv.

Oktobarski Zakon o maksimalnim zaradama nije svima doneo smanjenje zarada i prilagođavanje srpskom platnom proseku, pokazuju podaci do kojeg su došle "Novosti"

Gledajući po isplaćenim iznosima zaposlenima u agencijama jesen je donela boljitak samo u famoznom Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. U ovoj, u javnosti veoma prozivana institucija i po radu i po (pre)velikim platama, prosek je u odnosu na april bolji za oko 7.500 dinara. Još je samo Agencija za poštanske usluge uvećala prosek za oko 500 dinara.

Sredinom godine prosek u državnim agencijama iznosio je 104.033 dinara. Ako znamo da je tada prosečna plata u Srbiji ukupno bila neštio iznad 42.000 dinara, lako se da zaključiti da su deblji kraj ove statistike izvukli zaposleni u privatnim firmama koje zapravo pune budžet.

U državnim agencijama su u aprilu zaradili čak 91,3 odsto više od lekara, prosvetara i službenika u administraciji. A ni državne ćate se nisu mogle požaliti na lošu platu - tada im je prosek bio 54.370 dinara. U javnim preduzećima prosek zarada u aprilu iznosio je 67.765 dinara i za 24,6 odsto je veći od proseka u administraciji. Njihov prosek u poređenju sa republičkim prosekom veći je za čak 65 odsto.

U oktobru je u agencijama pao prosek plata, recimo u Agenciji za privredne registre za 4.000 dinara, pa do 48.000 dinara koliko je sada manji u Kontroli letenja (od koje, za razliku od Direkcije, faktički zavisi bezbednost avio saobraćaja).

Republička agencija za elektronske komunikacije u aprilu je podelila u proseku 143.636 dinara, a u poslednjoj isplati najveće plate među rukovodiocima su iznosile 139.496 dinara. Zaposleni sa fakultetom su primili oko 86.171, a sa srednjom školom u proseku 53.677 dinara.

Gledajući plate u većini državnih preduzeća ova 2012. i nije bila toliko krizna. Makar do novog zakona o najvećim zaradama. U aprilu su u Koridorima Srbije primali po 149.312 dinara, sada im je prosek pao na 112.438 dinara.

Zaposleni u JP Stara planina, njih 15, do pre koji mesec primali su 131.281, a sada 117.640 dinara. I Transnafta je ove godine imala prosek preko "stotke" - 102.784 dinara. Kada se uporede primanja sa onima od pre godinu dana, "Elektromreže Srbije" imaju 8.000 dinara više u koverti.

Sedam od 12 najvećih javnih i državnih preduzeća u 2010. je zabeležilo gubitke od 343 miliona evra a krajem prošle godine ukupan iznos duga javnih preduzeća sa državnim garancijama dostigao je 1,7 milijardi evra, piše u izveštaju Fiskalnog saveta. Država je prošle godine na servisiranje dugova nekih od ovih preduzeća, dala 83 miliona evra.
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Prethodni

Povratak na Finansije

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju

cron