Dogodilo se na danasnji dan

Šta se u svetu događa zanimljivo, a i šta se dogodilo baš na ovaj dan nekada davno...

Moderator: Urednici

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:39

Dogodilo se na današnji dan, 12. decembar


1586. - Umro je Ištvan Batori, knezTransilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.
1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").
1863. - Rođen je norveški slikar Edvard Munk, jedan o začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".
1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.
1894. - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1896. - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913. - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".
1915. - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1917. - Dogodila se jedan od najvećih železničkih nesreca u istoriji, u Modanu (Modane) u Francuskoj. Poginulo je 543 ljudi.
1918. - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940. - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji.
1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.
1960. - Rodjen je Emerson Fittipaldi, brazilski automobilski trkač, vozač formule 1.
1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbogvojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979. - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji ipreuzela vlast.
1983. - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993. - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
2000. - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2000. - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.
2002. - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.
2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:41

Dogodilo se na današnji dan, 13. decembar


1545. - Počeo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vođen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata između prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).
1553. - Rođen je francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak.
1570. - Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.
1577. - Engleski moreplovac i istraživač, Frensis Drejk (Francis Drake) je isplovio na jedrenjaku 'Golden Hind' iz engleske luke Plimut (Plymouth) na svoje dugo putovanje oko sveta.
1642. - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.
1797. - Rođen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine), jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ("Knjiga pesama", "Romansero", "Ata Trol", "Nemačka, zimska bajka").
1806. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.
1847. - Engleska književnica Emili Bronte (Emily Bronte), je objavila roman Orkanski visovi (Wuthering Heights) pod pseudonimom Elis Bel (Ellis Bell).
1877. - Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.
1904. - U Londonu, Engleska, pušten je u rad sistem podzemne železnice koji je radio na električnu struju.
1921. - SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.
1937. - Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom "silovanje Nankinga".
1939. - U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice "Ekseter", "Ajaks" i "Ahil" su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod "Graf Špe", koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.
1944. - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.
1967. - Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.
1981. - General Vojćeh Jaruzelski zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata "Solidarnost", a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.
1982. - U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.
1988. - U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike,uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli započetog 1975.
1991. - Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.
1999. - U Ljubljani je u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.
2000. - Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru od raspada SSSR-a 1991.
2001. - U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu indijskog parlamenta u Nju Delhiju ubijeno je 13 ljudi. Za napad su osumnjičeni muslimanski sepratisti koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u Džamu i Kašmiru.
2002. - Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.
2003. - Američke snage su uhapšile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podžemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak.
2004. - Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:42

Dogodilo se na današnji dan, 14. decembar


1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799. - Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu" (Farewell address).
1822. - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.
1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911. - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916. - Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.
1918. - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939. - Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.
1960. - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1989. - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.
1998. - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.
2000. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.
2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.
2004. - Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
2005. - Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:43

Dogodilo se na današnji dan, 15. decembar


37. - Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.
1640. - Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675. - Umro je holanski slikar Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom").
1711. - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801. - Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806. - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1832. - Rodjen je Aleksaned Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), francuski inženjer koji je bio glavni konstruktor metalnog tornja u Parizu, koja po njemu nosi naziv 'Ajfelova kula'.
1840. - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890. - Policija je u američkoj državi Južna Dakota, ubila legendarnog poglavicu indijanskog plemena Siuks, Bika koji sedi (Tatanka Iyotake), koji se opirao nezakonitom hapšenju.On je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
1914. - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938. - Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1945. - Američki general Daglas Mekartur (Douglas MacArthur), zapovednik okupacionih snaga u Japanu, je naredio da se 'šinto' ukine kao državna religija u Japanu.
1961. - Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman (Adolph Eichmann), organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu (Izrael), a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1961. - Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1964. - Kanadski parlament je zvanično usvojio javorov list kao simbol na službenoj zastavi Kanade.
1965. - Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1966. - Umro je Volt Dizni (Walt Disney), američki autor stripova, filmski animator, režiser i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".
1970. - U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.
1970. - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1982. - Na stari hrast u Šervudskoj šumi (Sherwood Forest) u Engleskoj, koji je poznat kao 'Veliki hrast' i po legendi se vezuje za junaka-odmetnika Robina Huda, instaliran je alarm protiv požara, da bi ga sačuvali od vatre.
1991. - Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1994. - Prva zvanična verzija programa za pregledavanje sadržaja na Internetu, veb brauzera (web browser), pod imenom Netscape Navigator 1.0, je ponudjena korisnicima svetske računarske mreže. Bio je to značajan korak ka širenju pristupa ogromnoj riznici ljudskog znanja koje je sačuvano na računarima širom sveta.
1996. - Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999. - Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
2000. - Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001. - Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002. - Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:44

Dogodilo se na današnji dan, 16. decembar


1485. - Rodjena je Katarina od Aragona, (Catherine of Aragon), prva žena engleskog kralja Henrija (Henry) VIII.
1653. - Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) proglašen je doživotnim lordom zaštitnikom ('Lord Protector') Engleske, Škotske i Irske .
1773. - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, maskirana u Indijance, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s britanskog broda 'Sinovi slobode' (Sons of Liberty). Tovar je bio vredan 18.000 tadašnjih dolara. Taj događaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.
1775. - Rođena je engleska književnica Džejn Ostin (Jane Austen), čije je delo početkom XX veka svrstano među pisce "velike tradicije". Smatra se najčitanijim romanopiscem među autorima koji su stvarali pre viktorijanskog perioda ("Razbor i osećanje", "Gordost i predrasuda", "Mensfildski park", "Ema", "Nortagentska opatija", "Nagovaranje").
1809. - Razveden je brak izmedju francuskog imperatora Napoleona Bonaparte i njegove žene Džozefine, posle trinaest godina.
1835. - U velikom požaru koji je zahvatio Njujork uništeno je 600 građevina.
1838. - Buri su se, tokom Velike seobe, bežeći od britanske kolonijalne vlasti, sukobili sa plemenom Zulu i u bici na Krvavoj Reci pobili 3.000 pripadnika tog južnoafričkog plemena.
1859. - Umro je nemački filolog Vilhelm Grim (Wilhelm Grimm), koji je sa bratom Jakobom sakupio i objavio čuvene priče i bajke za decu. S bratom je radio i na istraživanju nemačkog jezika, folklora i kulture, a sam se bavio izučavanjem spomenika starog nemačkog jezika.
1885. - U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list "Bosanska vila", koji je bio veoma cenjen u bosanskim književnim krugovima. Pokrenut kao časopis koji će se baviti srpskom kulturnom baštinom, vremenom je prerastao u ugledni list u kojem su sarađivali istaknuti pisci svih nacionalnosti, kao i književnici izvan bosanskohercegovačkog kruga. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.
1916. - Ubijen je ruski monah i pustolov Grigorij Raspućin, koji je, kao tobožnji vidovnjak i čudotvorac uspeo da se nametne za osobu od poverenja poslednjem ruskom caru Nikoli II i njegovoj ženi carici Aleksandri. Ubila ga je grupa oficira da bi spasili ugled monarhije.
1917. - Rođen je engleski pisac Artur Čarls Klark (Arthur Ćarles Clarke), popularizator astronautike i autor čuvenih naučno-fantastičnih romana, među kojima su najpoznatiji "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva".
1920. - U jednom od najtežih zemljotresa u svetu, u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.
1921. - Umro je francuski kompozitor Kamij Sen Sans (Camille Saint Saens), klavirski virtuoz i dirigent, jedan od osnivača društva za negovanje i unapređenje francuske muzike (Societe Nationale de Musique). Njegov ogromni opus obuhvata muzička dela svih vrsta među kojima su najpoznatije opera "Samson i Dalila" i kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja".
1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, profesor i rektor Karlovačke bogoslovije, od 1882. arhimandrit manastira Grgetega. Ustanovio je kritičku školu u srpskoj istoriografiji, uvodeći filološki metod u analizu istorijskih izvora. Autor je brojnih rasprava i studija ("Pregled domaćih izvora stare srpske povesnice").
1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan "Zemunski most kralja Aleksandra". Dignut je u vazduh u aprilu 1941, a na mestu visećeg mosta podignut je 1957, most nezvanično nazvan "Brankov most".
1944. - U avionskoj nesreći iznad Lamanša poginuo je američki džez-muzičar Glen Miler (Glenn Miller).
1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu probili u Ardenima savezničke linije odbrane, iznenadivši američke snage i počeli kontraofanzivu na zapadnom frontu, U borbama okončanim nemačkim porazom, saveznici su izgubili 77.000 vojnika a Nemci 130.000.
1949. - Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.
1965. - Umro je u Nici, u Francuskoj, engleski književnik Somerset Mom (Somerset Maugham), u 91. godini života.
1966. - Savet bezbednosti UN je na predlog Velike Britanije jednoglasno izglasao ekonomske sankcije protiv režima bele manjine u Rodeziji.
1971. - Pakistanske trupe predale su se indijskoj vojsci i Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala. Time je okončan indijsko-pakistanski sukob i sačuvana nezavisnost novostvorene države Bangladeš koja je proklamovana u martu 1971.
1993. - Šest zemalja članica Evropske unije (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i Danska), uprkos protivljenju Grčke, priznalo je Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
1995. - Savet bezbednosti UN dao je NATO snagama ovlašćenje da preuzmu nadležnost nad mirovnim operacijama u Bosni. Time je okončana misija UNPROFOR-a i stvoreni pravni uslovi da NATO počne misiju nadgledanja sprovođenja mira u Bosni (IFOR).
1997. - Petnaest kosovskih Albanaca optuženih za terorizam i pripadnost ilegalnoj organizaciji "Oslobodilačka vojska Kosova" osuđeni su u Prištini na kazne zatvora od četiri do 20 godina.
2001. - Prvi američki brod od 1962, kada su SAD uvele embargo protiv Kube, stigao je u luku u Havani, noseći oko 500 tona smrznute hrane.
2002. - Pred Tribunalom u Hagu počela je trodnevna rasprava o presudi bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić, koja je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberji.
2003. - Švajcarski parlament prihvatio je rezoluciju kojom se ubijanje Jermena u otomanskom carstvu tokom I svetskog rata izjednačava sa genocidom.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 17, 2008 11:45

Dogodilo se na današnji dan, 17. decembar


1531. - Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538. - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1770. - Rodjen je Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven), veliki nemački operski i simfonijski kompozitor.
1778. - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830. - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888. - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903. - Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908. - Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909. - Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939. - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.
1948. - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973. - Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983. - U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985. - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovnu ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989. - Prva epizoda crtane serije Simpsoni (The Simpsons) je emitovana na američkoj TV mreži FOX.
1989. - U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990. - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand Aristide).
1991. - Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
1992. - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995. - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996. - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997. - Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999. - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
1999. - Umro je Grover Washington, Jr., američki saksofonista (rodjen 1943.)
2000. - U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2001. - Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
2002. - Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003. - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2005. - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Čet Dec 18, 2008 08:08

Dogodilo se na današnji dan, 18. decembar


1398. - Tatarski vojskovođa Timur Lenk zauzeo je indijski grad Delhi.
1737. - Umro je Antonio Stradivari, talijanski graditelj gudačkih instrumenatana, nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.
1803. - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1856. - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1865. - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropostvo.
1879. - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač" koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.
1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.
1913. - Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-66), kancelar Zapadne Nemačke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.
1916. - Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke - poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
1940. - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".
1967. - Kim Filbi (Kim Philby), britanski izdajnik, a ruski špijun, je u Moskvi proglašen za 'Heroja Sovjetskog Saveza'.
1969. - U Velikoj Britaniji je u pravnom sistemu ukinuta mogućnost smrtne kazne.
1970. - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
1972. - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
1979. - Stenli Beret (Stanley Barrett) je 'probio zvučni zid' na zemlji, vozeći automobil na raketni pogon brzinom većom od 1000 km/h (739.6mp/h) na pisti u Kaliforniji.
1980. - Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.
1999. - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
2000. - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
2001. - U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.
2003. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.
2003. - Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Pet Dec 19, 2008 09:47

Dogodilo se na današnji dan, 19. decembar


1154. - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
1790. - Rodjen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika.
1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
1848. - Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života.
1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.
1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina").
1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.
1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
1915. - Rodjena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Édith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je 'mali vrabac' (francuski: 'piaf').
1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946. - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
1950. - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.
1957. - Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva.
1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita.
1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom.
1972. - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana.
1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
1987. - U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova.
1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
1996. - Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", Leo poslednji").
1997. - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.
2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
2002. - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.
2002. - Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.
2003. - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).
2003. - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83)
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Ned Dec 21, 2008 02:32

Dogodilo se na današnji dan 20. decembar



1355. - Preminuo je srpski car Stefan Dušan, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić. Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda 1330. obezbedio je premoć Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz pomoć vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Težio je stvaranju države koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju (osim Soluna) današnju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana smrt sprečila ga je da stvori čvršću političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo "Dušanovog zakonika", dopunjen 1354. na Saboru u Seru - važan pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i srednjovekovne Evrope.

1582. - U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1699. - Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne 1. septembra kao do tada. Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim uzorima.

1806. - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.

1830. - Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska su na Londonskoj konferenciji potvrdili odluku Belgije da se odvoji od Holandije. Belgijanci su izraziti katolici za razliku od većinom protestantskih Holanđana.

1860. - Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

1863. - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".

1894. - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na američkoj strani.

1912. - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza i pada Jedrena - za šta je dobrim delom bila zaslužna Druga srpska armija pod komandom vojvode Stepe Stepanovića (tada generala) mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

1937. - Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom položaju praktično samostalno je rukovodio vojnim operacijama, sve više preuzimajući i političko-ekonomsko vođenje rata, ali je smenjen u oktobru 1918. posle neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: "Totalni rat", "Moje ratne uspomene 1914-1918.".

1944. - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo" namenjen čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao dnevnik. Nakon okupacije tog dela Srbije 1999. izmešten je iz Prištine.

1945. - Karl Rener izabran je za prvog predsednika austrijske Druge republike.

1960. - Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske vlade.

1968. - Preminuo je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka, skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mlade generacije. Dela: romani "Plodovi gneva", "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja", "Kvart Tortilja", "O miševima i ljudima", "U neizvesnoj bici", drama "Mesec je zašao", putopis "Putovanja s Čarlijem", eseji "Kratka vladavina Pipina IV".

1970. - Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka, koga je nasledio Edvard Gjerek.

1971. - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan odneo je ostavku posle poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.

1973. - Od eksplozije razorne bombe postavljene ispod puta i aktivirane nakon nailaska njegovog službenog automobila, u Madridu je ubijen španski predsednik vlade admiral Luis Karero Blanko. Eksplozija je bila tako razorna da je blindirani automobil preleteo susednu zgradu. Blanko je bio predviđen da nasledi Franciska Franka na čelu Španije.

1974. - Preminuo je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1982. - Preminuo je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1982. - Preminuo je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika Šopena, Ludviga van Betovena, Roberta Šumana i savremene španske kompozitore. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

1987. - U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989. - SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika predsednika vlade Manuela Antonija Norijege.

1990. - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze iznenada je podneo ostavku, upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1992. - Na prvim višestranačkim izborima u SRJ, za predsednika Srbije izabran je Slobodan Milošević, a u Crnoj Gori najviše glasova dobili su Momir Bulatović i Branko Kostić, da bi u drugom krugu pobedio Bulatović.

1995. - Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

1995. - Američki avion "Boing 757" sa 163 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je preživelo samo četvoro ljudi.

1998. - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999. - Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su – na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala - general- potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, savetnika potpredsednika RS za vojna pitanja, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je brutalno pretučen.

1999. - Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije, portugalska enklava Makao je posle četiri i po veka postala deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade 1557. a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887. zvanično su postali portugalska kolonija.

2000. - SRJ je postala član Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

2001. - Umro je senegalski državnik i pisac Lepold Sedar Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je 1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

2001. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Ned Dec 21, 2008 02:34

Dogodilo se na današnji dan 21. decembar



1118. - Rođen je kenterberijski nadbiskup Tomas Beket, koji je 1170. pogubljen zbog protivljenja politici engleskog kralja Henrija II. Prethodno je bio blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162. Protiveći se ograničavanju crkvene vlasti, posebno njenog sudstva, 1164. emigrirao je u Francusku. Po povratku je odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države i odlukom Henrija II pogubljen je u Kenterberijskoj katedrali. Proglašen je 1173. za sveca i njegov grob u toj katedrali postao je jedno od privlačnih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

1375. - Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela - "Dekameron", remek dela italijanske proze. Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije Molijer, Šekspir, pa i Držić. Napisao je i niz književnih dela u duhu tradicije srednjevekovnog viteškog romana i više mitološko-alegorijskih radova, poput "Filostrata", "Filokole", "Fiametasa", "Tezeida", "Ljubavnih vizija". Napisao je i "Danteov život".

1781. - "Patent o toleranciji" koji je izdao austrijski car Josif II, izjednačio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je omogućeno i zapošljavanje inovernih u državnoj službi, što je do tada bila privilegija isključivo rimokatolika.

1795. - Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo "Srpska revolucija", jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. - kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: "Istorija Francuske", "Istorija Engleske", "Rimske pape", "Nemačka istorija za vreme Reformacije".

1804. - Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, ranije torijevaca, dva puta premijer - 1868. i od 1874. do 1880. Bio je jedan od glavnih protagonista ekspanzionističke politike Velike Britanije u drugoj polovini 19. veka. Započeo je osvajački rat protiv Bura 1877. Ratovao je protiv Avganistana i stavio ga pod britanski protektorat, osvojio Kipar 1878. Bio je protivnik Rusije i Francuske, a podržavao je Austro-Ugarsku i Tursku. Njegova naglašena podrška Turskoj imala je teške posledice po položaj Srbije.

1817. - Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv "Australija" za britansku koloniju.

1842. - Rođen je ruski revolucionar (plemićkog porekla) Petar Aleksejevič Kropotkin, teoretičar anarhizma i protivnik marksizma. Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života proveo u Zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: "Uzajamna pomoć", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara".

1879. - Rođen je sovjetski lider Staljin, pravo ime bilo mu je Josif Visarionovič Džugašvili. Po nacionalnosti bio je Gruzin. Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom boljševicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije. Vremenom je ustrojio razrađen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Masovne čistke je započeo 1934. i likvidao je praktično sve stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija. U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ. Ipak period njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal (i u vojne i u mirnodopske svrhe), kao i uspešan svemirski program.

1881. - U Beogradu je osnovano Srpsko novinarsko društvo. Kao strukovno udruženje, Srpsko novinarsko društvo je jedno od najstarijih u svetu. U prestonici tadašnje Kraljevine Srbije izlazila su u to vreme 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva (1881/2.) bio je pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti". Današnje Udruženje novinara Srbije nastavljač je tradicija Srpskog novinarskog društva. Od samog osnivanja, Društvu su pripadala mnoga velika imena srpske kulture, gotovo da nema značajnog srpskog književnika koji se nije izvesno vreme bavio i novinarstvom.

1892. - Rođena je engleska književnica Rebeka Vest. Pravo ime bilo joj je Sesilija Izabela Ferfild. Posle boravka u Kraljevini Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala je opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko". Junaci njenih dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Vojnikov povratak", "Sudija", "Harijet Hjum", "Opori glas", "Trska koja misli", studije o veleizdaji "Značenje izdaje", "Voz baruta".

1917. - Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972. majstor kratke priče i dočaravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko rečenica. Ogroman uspeh njegovih dela (najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji aktuelnosti tema s tradicionalnim načinom pripovedanja i psihološki uverljivim portretima "malih ljudi", podesnim za identifikaciju. Dela: romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez čuvara", "Bilijar u pola deset", "Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", zbirke pripovedaka "Putniče, naiđeš li u Spa...", "Sabrano ćutanje doktora Murkea", pripovetke "Voz je bio tačan", "Na kraju službenog puta", "Izgubljena čast Katarine Blum".

1918. - Rođen je austrijski političar Kurt Valdhajm. Od 1972. do 1981. bio je generalni sekretar UN. Kao oficir nemačke vojske tokom Drugog svetskog rata nalazio se na teritoriji Jugoslavije i Grčke i postoje ozbiljne indicije da je tada počinio ratne zločine. Od 1985. do 1992. bio je predsednik Austrije.

1937. - Rođena je američka filmska glumica Džejn Fonda, ćerka takođe filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i društveno angažovana, posebno protiv učešća SAD u Vijetnamskom ratu, ali i na drugim poljima - protiv rasizma, kao borac za prava žena. Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika" (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom".

1937. - U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1940. - Umro je američki pisac Frensis Skot Ki Ficdžerald, predstavnik "izgubljene generacije" i "doba džeza" posle Prvog svetskog rata. Slikao je mladu i dokonu novčanu aristokratiju, koja sem u mladost i moć novca ne veruje u druge vrednosti, niti je zanimaju društvene grupe osim povlašćenih. Dela: romani "Veliki Getsbi", "Blaga je noć", zbirka pesama, eseja i beležaka "Prskanje", zbirka priča "Priče iz doba džeza".

1941. - Osnovana je Prva proleterska brigada NOV i POJ. Brigada je zvanično oformljena 21. decembra da bi se na taj način obeležio Staljinov rođendan, nakon 1948. i sukoba sa Staljinom zvanično je kao datum osnivanja uziman 22.12. kao dan prve borbe - otuda i dan JNA. Bila je sastavljena od boraca iz Srbije (manjim delom i Crne Gore). Prvi komandant bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić.

1945. - Umro je američki general Džordž Smit Paton, od posledica saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare "Rat kako sam ga ja video".

1953. - Bivši iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik, zbačen vojnim udarom u avgustu 1953. osuđen je na tri godine zatvora zbog navodnog pokušaja pobune protiv šaha Reze Pahlavija. Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.

1958. - General Šarl de Gol izabran je za prvog predsednika Pete republike, dobivši novim ustavom ovlašćenja kakva do tada nije imao ni jedan predsednik Francuske.

1967. - Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1972. - Istočna i Zapadna Nemačka potpisale su ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije.

1988. - Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 ljudi u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

1989. - Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov režim. Nakon ubrzanog suđenja on je sa suprugom Elenom streljan u dvorištu kasarne u Trgovištu.

1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB, rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

1995. - U gradu Badrašin, 28 kilometara južno od Kaira, poginulo je 75 ljudi kada je putnički voz udario u drugi voz u gustoj magli.

1997. - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji protivkandidata lidera radikala Vojislava Šešelja pobedio je Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije.

2001. - Američki avioni usmrtili su 65 ljudi prilikom bombardovanja konvoja vozila u kojem su avganistanske plemenske vođe putovale u Kabul da bi prisustvovale proglašenju nove vlade.

2004. - Skupština Srbije zakonom je u svim pravima izjednačila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i "Ravnogorska spomenica 1941", poput "Partizanske spomenice 1941".

2004. - U napadu bombaša samoubice na američku bazu u iračkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 američkih vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 američka vojnika i 10 američkih civila.

2006. - Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378 - 1427) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela, među kojima je nesumnjivo najbitnije "Slovo Ljubve" - delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sre Dec 24, 2008 11:22

Dogodilo se na današnji dan, 24. decembar


1167. - Rodjen je engleski kralj Džon (John), koji je potpisao čuveni istorijski dokument Magna karta, latinski 'Magna Carta Libertatum', u prevodu 'Velika karta sloboda', kojim se uvode gradjanska prava, prethodnik svih današnjih gradjanskih ustava u demokratskim zemljama sveta.
1491. - Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola, osnivač "Družbe Isusove" (jezuiti) 1534. Nakon što ga je Inkvizicija oslobodila od optužbi da je jeretik, dobio je 1540. od pape Pavla III potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu (generala). Izradio je ustav jezuita i priručnik "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".
1524. - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco da Gama), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.
1798. - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič, najizrazitiji predstavnik poljskog romantizma. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš" u kojem je dao viziju stare Poljske u nestajanju, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1814. - SAD i Velika Britanija potpisale su mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat započet 1812.
1818. - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul (James Prescott Joules). Odredio je toplotni ekvivalent eletrične struje (1843) i mehanički ekvivalent topline (1850) i time dao jedan od dokaza zakona o očuvanju energije. Po njemu je merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana "džul" (J).
1838. - Pod pritiskom Rusije, Porte, i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio je tzv. Turski ustav kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast.
1863. - U Kalkuti je umro engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka, poznat po romanu "Vašar taštine".
1863. - Rođen je Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. S Jašom Prodanovićem osnovao je 1901. Samostalnu radikalnu stranku, a od 1912. bio je na čelu te stranke. Bio je ministar prosvete u vladi Nikole Pašića i jedna je od tvoraca Krfske deklaracije. Od 1919. predsednik je novoformirane Demokratske stranke. Dva puta je bio premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. i 1924.
1865. - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je rasistička organizacija belaca Kju-Kluks-Klan.
1871. - Premijera Verdijeve opere "Aida" održana je u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame.
1905. - Rodjen je Hauard Hjuz (Howard Hughes), američi bogataš, biznismen, filmski režiser, pilot i avio inženjer, osnivač Hjuz korporacije.
1914. - Nemački avion bacio je jednu bombu na Dover u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.
1942. - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena je uspešna proba nove rakete zemlja-zemlja "FZG76", kasnije poznate kao raketa "Fau 1" (V-1).
1943. - Američki general Dvajt Ajzenhauer imenovan je u Drugom svetskom ratu za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku.
1944. - U Novom Sadu je izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so".
1951. - Proglašeno je Ujedinjeno kraljevstvo Libija s emirom el-Idrizom kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz je svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku.
1982. - Umro je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu, priklanja se socrealizmu i objavljuje "Traktat za socijalistički realizam". U Drugom svetskom ratu je, uz Elijara, najistaknutiji pesnik Pokreta otpora.
1989. - Svrgnuti premijer Paname general Antonio Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
1994. - Islamski teroristi su prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dvoje ljudi i uzeli za taoce 239 ljudi.
1995. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
1996. - Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora, jake policijske snage intervenisale su u centru Beograda da bi razdvojile dva skupa - pristalica predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja je teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove.
1997. - Muslimanski fundamentalisti su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.
1999. - "Mali princ", delo Antoana d Sent-Egziperija proglašeno je za knjigu veka u Francuskoj.
2000. - Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno je 28 ljudi.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Sub Dec 27, 2008 11:47

Dogodilo se na današnji dan, 27. decembar


1571. - Rodjen je Johan Kepler (Johannes Kepler), nemački astronom koji je prvi ustanovio da planete kruže oko Sunca.
1831. - Jedrenjak 'Bigl' (HMS Beagle), je ispovio iz luke na put oko sveta. U posadi je bio i Čarls Darvin (Charles Darwin) engleski prirodnjak koji će na tom putu postaviti osnove svojoj teoriji o evoluciji biljnih i životinjskih vrsta u prirodi.
1901. - Rodjena je nemačka glumica Marlen Ditrih (Marlene Dietrich).
1927. - Leon Trocki je izbačen iz Sovetske komunističke partije.
1945. - Osnovan je Medjunarodni monetarni fond - MMF (The International Monetary Fund)
1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.
1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1979. - Ruska vojska je ušla u Avganistan.
1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).
1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.
1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Ćea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.
2004. - U naletu plimnog talasa, cunamija, izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mijanmar, Kenija i Madagaskar.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Ned Dec 28, 2008 08:00

Dogodilo se na današnji dan, 28. decembar


1836. - Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.
1856. - Rođen je američki državnik Vudro Vilson (Woodronj Njilson), predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira između Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.
1869. - Vilijem Sempl (William Semple) iz Ohaja prvi je patentirao žvakaću gumu.
1879. - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.
1895. - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer (Louis, Auguste Lumiere) organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rođenja kinematografije.
1908. - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.
1923. - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.
1925. - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).
1937. - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel (Joseph Maurice), koji je zajedno sa Foreom (Faure) i Debisijem (Debussy) znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u DžDž vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").
1942. - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.
1945. - Rođen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.
1945. - Umro je američki pisac Teodor Drajzer (Theodore Dreiser), autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").
1947. - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III (Vittorio Emmanuel), poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu (Mussolini) fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.
1948. - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša (Nokrashy Pasha).
1950. - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.
1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.
1962. - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan je Front za oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je građanski rat između Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.
1966. - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.
1968. - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.
1974. - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.
1989. - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.
1989. - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.
1992. - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord - 19.810,2 odsto za 1992. godinu.
1995. - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.
2000. - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.
2001. - Evropska unija je objavila listu organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.
2002. - Na godišnjem kongresu Islamske reformske partije u Sani (Jemen) ubijen je istaknuti član vodeće opozicione partije u zemlji, Socijalističke partije, Džaralah Omar (Jarallah Omar). Ubio ga je Alija Džaralah (Jaralah), član islamske opozicione partije Islah.
2005. - Umro je istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon (80), koji je najznačajnija glumačka ostvarenja postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Pon Dec 29, 2008 11:15

Dogodilo se na današnji dan, 29. decembar


1170. - Nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.
1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle),koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.
1721. - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.
1800. - Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjer (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1809. - Rođen je Vilijam Juart Gledston (William Enjart Gladstone), četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
1825. - Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jac Lues Louis),osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").
1835. - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru".
1865. - U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard), majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. ("Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Priče za decu"...).
1868. - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1876. - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals (Casals), koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.
1890. - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.
1911. - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena (Yat), čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.
1914. - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu ukojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
1921. - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić, prvipredsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju. Pobornik ideje o ugroženosti Srba u jugoslovenskoj federaciji, krajem 80-ih dao je podsticaj nacionalističkoj politici srpskog lidera Slobodana Miloševića. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće".
1922. - Zvanično je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1933. - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1938. - Jon Voight, Actor; 'Midnight Cowboy' & 'The Champ'
1940. - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanjeLondona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.
1944. - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1944. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.
1981. - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").
1989. - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
1992. - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.
1993. - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1996. - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.
1999. - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemaljaživot je izgubilo oko 130 ljudi.
2000. - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokumentkojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.
2000. - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.
2001. - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske ibritanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.
2001. - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.
2002. - Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću istekao je mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.
2003. - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.
2004. - U požaru u diskoteci u Buenos Ajresu (Argentina) poginuloje 175 osoba, a 619 je povređeno.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

Re: Dogodilo se na danasnji dan

Postod nalence » Uto Dec 30, 2008 09:41

Dogodilo se na današnji dan, 30. decembar


1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl. On je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil-alkohol i aceton.
1803. - Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla u sastav SAD i tako skoro udvostručila teritoriju SAD.
1864. - Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva Lada 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju se pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije.
1865. - U Bombaju je rođen engleski pisac Radjard Kipling, majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. ('Knjiga o džungli')
1886. - Nemačka i Portugalija su potpisale sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike, kasnije Namibije.
1903. - U požaru u čikaškom pozorištu Irikvoi poginulo 588 ljudi.
1906. - Rođen Kerol Rid, uz Dejvida Lina vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata. Dobitnik Oskara za mjuzikl "Oliver".
1915. - Nemačka podmornica je kod ostrva Krita, u Prvom svetskom ratu, torpedovala britanski putnički brod Persija. Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.
1916. - U Petrogradu, Rusije, je ubijen i u reku Nevu bačen kaluđer-mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koja je želela da spase ugled monarhije.
1922. - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, SSSR, stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1928. - Rodjen je Bo Didli (Didley), američki pevač i autor, popularan u 50 godinama 20. veka.
1933. - Pripadnik rumunske organizacije Gvozdena garda je ubio premijera Jona Duku. Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku, koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1944. - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan, kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1947. - Rumunski kralj Mihal I je abdicirao pod pritiskom komunista, koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.
1961. - Rodjen je Ben Džonson (Johnson), kanadski atletičar, sprinter.
1968. - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1988. - Premijer SFRJ Branko Mikulić i njegova vlada su podneli ostavke zbog brojnih kritika da Vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.
1990. - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.
1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale po raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.
1993. - Izrael i Vatikan, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1997. - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.
2000. - General Omar el Bašir je po drugi put izabran za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El Bašir došao je na vlast državnim udarom 1989., a pobedio na izborima 1995.
2002. - Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću je istekao mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.
"Kakva bi tišina nastala kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."
Nisu loša vremena, nego čovek."
Korisnikov avatar
nalence
Moderator
 
Postovi: 534
Pridružio se: Ned Okt 05, 2008 09:38
Lokacija: snovi

PrethodniSledeća

Povratak na Zanimljivosti

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju

cron