Milica Jakovljevic, srpska književnica prve polovine 20. veka, koja je pisala pod pseudonimom Mir - Jam, autor je niza veoma popularnih romana medu kojima se izdvaja «Ranjeni orao» kao njeno najpoznatije delo. Po ovom romanu snimljena je serija.
U prvoj epizodi upoznajemo glavne junake serije još kao male - Andelku i Nenada, buduceg pilota.
Zaticemo ih u decjoj igri i saznajemo tužnu vest koja ce obeležiti Andelkin život - poginuo joj je otac.
Prica se nastavlja 20 godina kasnije kada je Andelka vec odrasla devojka i udaje se. Tada i pocinje zaplet cele price koji ce biti zasnovan na Andelkinim ljubavnim problemima i moralnim dilemama. Pocinje njen put same u konzervativnom svetu muškaraca.
Ko je bio inspiracija Mir Jam za roman „Ranjeni orao“ - sigurno je jedno od „gorućih“ pitanja koja postavljaju fanovi tek završene TV serije pod ovim naslovom, a u režiji Zdravka Šotre. Na njega u reportaži, koju objavljuje naša „Revija 92“, odgovara autorka Jasminka Holclajtner, i čiji kraći deo donose „Novosti“.
- Poznavala sam osobu koja je bila inspiracija za lik Nenada Aleksića, pilota, glavnog glumca romana „Ranjeni orao“ koga u istoimenoj TV seriji, prikazanoj na RTS, igra Ivan Bosiljčić. Zvao se Momčilo Maksimčev, rodom iz Bečkereka, tj. sadašnjeg Zrenjanina. Posle pada aviona, posetila ga je Mir Jam više puta u bolnici i detaljno s njim pričala o svemu. Momčilo Maksimčev je bio moj teča, drugi suprug moje tetke Branislave, mamine rođene sestre. Mnogo sličnosti između njega i Nenada, glavnog lika u romanu „Ranjeni orao“, nije bilo osim što su ga zvali Bata, imao je sestru Seju, udatu Savković. I, što je posle udesa nastavio aktivno da leti u avionu jugoslovenske vojske.
Momičlo Maksimčev je rođen 1912. godine, završio je Vazduhoplovnu akademiju i bio je u činu
poručnika kada mu se dogodio udes avionom. Bilo je to 1. novembra 1937, dan posle njegovog 25. rođendana. Na poziv kapetana, pozvan je na trenažni let u školskom avionu tipa „brege“ sa dva pilotska mesta i duplim komandama. Kapetan je sedeo iza njega za drugim komandama i odredio mu je pravac leta prema selu u okolini Novog Sada. U tom selu kapetan je imao devojku, učiteljicu, i želeo je da se pred njom prikaže nadlećući selo...
- Teča je leteo do sela, a onda je kapetan preuzeo komande. U to vreme nije bilo radio-veze između pilota i kopilota. Kapetan je posle preuzimanja komandi počeo sa akrobacijama. U jednoj manevar nije uspeo i oni su pali. Moj teča je doživeo jak udarac glavom, sa dubokom ranom iznad desne obrve, leva noga se polomila i srušio se ispod sedišta. Kapetan je prošao sa lakšim povredama, izašao iz aviona i neko ga je usput prevezao do aerodroma. Prijavio je nesreću uz izjavu da je teča Momčilo pilotirao pri tom manevru, pa je krivicu svalio na njega!
Maksimčev je stigao u bolnicu u kritičnom stanju, posle pregleda lekari su svu pažnju usredsredili na tešku povredu glave, a potkolenicu su odmah amputirali. Kada je došao k sebi u bolnici i shvatio šta se dogodilo, nije dozvolio da mu bilo ko dođe u posetu, osim zeta Savkovića kome je poručio da mu slučajno majka i sestra ne dolaze u posetu, jer nije podnosio da ga iko sažaljeva. Rekao je: „Kada budem mogao da dođem na svoje dve noge majci na vrata, tada će me videti.“
Tako je i bilo. Dobio je protezu i posle skoro godinu dana rehabilitacije pojavio se na vratima svoje kuće.
- Posle rata teča je sve vreme živeo u Beogradu. Umro je maja 1991. u 79. godini. Sličnost između pravog „ranjenog orla“ i Nenada Aleksića, lika iz romana, suviše je prepoznatljiva da bi bila slučajna. Bio je vitak, zgodan i veliki šarmer. O ljubavnom životu u vreme pada aviona i bilo čega sličnog, poput ljubavi sa Anđelkom u romanu, nikada nisam čula, te je to najverovatnije bila literarna nadgradnja Mir Jam. Nije bio tip nostalgičnog romantičara, već duhovitog šarmera...
