Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Svedočanstva, činjenice, pretpostavke, mišljenja...

Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod dishi68 » Sre Mar 12, 2008 11:20

Са:http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=9949

Пре пар година сам научио нешто мало немачког, довољно да (с'муком) читам њихове новине. То је било преломно да схавтим какви су заправо Немци. Да се разумемо, знао сам ја и раније за њихова варварства, за њихове злочине,... Али ипак, имао сам другачију слику о 'овим сада Немцима'. Мислио сам да су објективнији, да су критичнији, да имају више поштовања према другима... На моје запрепашћење, видео сам много ароганције, тоталну НЕКРИТИЧНОСТ (99.9% је предвидљиво како ће о којој теми писати), огромну количину фраза и предрасуда (нарочито када је Русија у питању), и прикривени ШОВИНИЗАМ. Junge Welt је једина њихова новина која ми изгледа нормално. Међутим, на основу онога што читам у Spiegel-у, Stern-у, Welt-у,... имам понекад утисак да Хитлерова уобразиља о немачком Übermensch-у и даље живи. Са колико само незнања и прикривене мржње пишу о Русима, Србима, Пољацима,... Просто уживају у константном потхрањивању својих предрасуда.

А тек њихови форуми како изгледају - ту сам се тек разочарао. На пример, на форуму Spiegel-а у теми "Ist Russland wieder eine Weltmacht" (Да ли је Русија поново светска сила), јавља се неки професор славистике са тврдњом да 'су Словени без сумње на нижем степену културног развоја и да ничим нису допринели светској култури и науци'. Хеј, и то каже професор славистике (!?!?) Остали учесници, без икаквог негодовања и сумње, прихватају ову 'тезу' вајног 'професора' и развијају је даље.

Јадно и бедно!

Моја је теорија након свега - ако је неки Србин (Словен) фасциниран Немцима, или их не познаје или није читао њихове новине или је луд!
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod alexa » Sre Mar 12, 2008 02:21

Isti takav stav imaju srbi o albancima, ciganima, bugarima, rumunima, vlasima, gorancima, kinezima, makedoncima, arapima....

Šta mislite, zašto nemci (britanci, flamanci, skandinavci) tako misle ??
Korisnikov avatar
alexa
Moderator
 
Postovi: 319
Pridružio se: Uto Nov 20, 2007 10:50
Lokacija: Baturovac

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod ivan » Sre Mar 12, 2008 03:22

Dodjite jednom da vidite kako izglada srpski konzulat u Dizeldorfu, mozda ce vam biti malo jasnije....
ivan
embrion
 
Postovi: 7
Pridružio se: Uto Avg 15, 2006 01:37
Lokacija: Nemačka


Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod ivan » Ned Mar 16, 2008 02:03

Pa, po zvanicnoj statistici samo oko 9% stranaca u Nemackoj ima zavrsen fakultet, za razliku od oko 27% Nemaca. Za polovinu ljudi koje vidim kad odem u konzulat nisam siguran ni da li mogu da pisu i citaju bez vece muke. Ne bih zeleo da budem 'politicki nekorektan', ali ono tamo vise lici na cigan-malu. A verujem da je tako i sa ostalim istocno-evropskim zemljama, gomila neobrazovanih ljudi je dosla u EU da radi, i oni sad treba da predstavljaju svoje zemlje. Tako da, po onome sto prosecan Nemac ovde moze da vidi, nemaju zasto da nas cene i postuju. A, kao sto vec neko rece, ni mi ne volimo nikog od nasih komsija, pa zasto mislis da bi Nemci bili mnogo drugaciji od nas po tom pitanju?
ivan
embrion
 
Postovi: 7
Pridružio se: Uto Avg 15, 2006 01:37
Lokacija: Nemačka


Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod agvozden » Čet Mar 20, 2008 04:10

Slika
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod dishi68 » Pet Mar 21, 2008 04:50

http://www.pogledi.co.yu/diskusije/view ... 56&start=0
Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945, написао је 2. маја 2000. године тадашњи председник Парламентарне скупштине Оебса тадашњем немачком канцелару

Једно писмо које је још 2. маја 2000. године, дакле готово пола године пре промене режима у Србији написао Вили Вимер, тадашњи председник Парламентарне скупштине Оебса тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру јуче је поново морало да привуче пажњу српске јавности која, заправо, са њеним садржајем није баш много ни упозната, будући да га је досад, пре нешто више од годину дана објавио још само НИН. На то писмо је, наиме, у интервјуу Гласу јавности подсетио владика Артемије. Он је, одговарајући на питање Гласа „да ли сматра реалном Тадићеву процену да ће Србија у ЕУ - ако јој шансе не поквари „антиевропски блок“ после 11. маја - бити пет-шест година и да је то за њу услов да економски и државно ојача и сачува Косово“, рекао следеће: „Не, не сматрам. Напротив, сматрам да је таква прича свесна обмана српског народа у циљу постизања неких ускопартијских или личних циљева. Јер, просто није могуће да наш председник, поред толиких својих саветника, није упознат са писмом које је Вили Вимер, тадашњи председник Парламентарне скупштине Оебса писао канцелару Немачке Герхарду Шредеру маја 2000, а поводом Конференције одржане у Братислави по питању проширења НАТО... Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, за нас је у овом моменту најважнија тачка 8 у којој се дословно говори да „Србија трајно мора бити искључена из европског развоја“, напоменуо је владика Артемије подсећајући да је „ЕУ у последњих осам година Србију ставила у врло незгодан положај условљавањем даљих интеграција, што је у складу са Вимеровим писмом“. Владика је закључио да „треба бити поштен према свом народу и отворено му рећи да, према свим расположивим доказима, никаква „европска перспектива“ не постоји, те да се треба окренути другим могућностима за своје претрајавање“...

С пријатељским поздравима,Вили Вимер

Визнер: Не прихватамо упад Русије на Косово
------------------------------------------------------------------------------
О европском и америчком погледу на Србију и Космет може да посведочи и мишљење Френка Визнера, америчког дипломате и изасланика ЕУ за Косово и Метохију. Он је ових дана новинару немачког ВАЦ и дописнику бугарског Труда из Брисела, како је пренела Политика, између осталог рекао и ово: „За Русију и САД важно је да имају стратегију равнотеже и сарадње. То мора произаћи из разумевања да и ми и Русија имамо виталне интересе. И нећемо улазити једни другима у „двориште“ и правити проблеме. Косово је у есенцијалном европском и америчком интересу, а Русија покушава да уђе тамо. Мислим да је то грешка. Али, мислим да ћемо ми јасно показати да не прихватамо такав упад. Руководићемо се сопственим плановима. Сви треба да одступимо и видимо где ми то идемо у наредним годинама“.
-------------------------------------------------------------------------------
Глас је одлучио да стога у целини објави ово писмо, остављајући читаоцима да из њега извуку властите закључке.

Веома цењени господине канцелару,
Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији, коју су заједнички организовали Министарство иностраних дела и САД и Америцан Ентерприсе Институт (Спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО.
Конференцији су присуствовали високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне:

1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.
2. Организатори су изјавили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега, изван Завршног документа из Хелсинкија.
3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО. У том смислу, за примену и у Европи, знатно је погоднији амерички правни поредак.
4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.г.

5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би, де факто, превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или Кебса.
6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.
7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.
8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.
9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.
11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права - није оспоравана.
После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.
Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.
Аутор:
Марко Грујичић

OBRAZ KO ĐON

Kurir istražuje šta je lider G17 plus Mlađan Dinkić govorio o Zoranu Đinđiću i Demokratskoj stranci, s kojom je upravo ušao u predizbornu koaliciju

Mlađan Dinkić, predsednik G17 plus, sklopio je pre nekoliko dana predizbornu koaliciju sa DS. To, naravno, ne bi bilo ništa čudno da pit-bul srpske vlade, kako i prijatelji i neprijatelji zovu još uvek aktuelnog ministra za ekonomiju, nije donedavno „pljuvao“ po toj istoj stranci u kojoj sada vidi slamku spasa.

Onima sa malo boljim pamćenjem svakako je ostala u sećanju rečenica „Laki je malo nervozan“, kojom je tadašnji guverner NBJ Dinkić lakonski otpozdravio premijeru Zoranu Đinđiću 2001. kad su došli u sukob zbog Poštanske štedionice. Šta je Dinkić, zapravo, mislio o pokojnom premijeru, možda najbolje svedoči izjava data šefu odseka za borbu protiv organizovanog kriminala Oebsa Arveom Vestergardom, početkom decembra 2002. godine.

- Ključna prepreka u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji je premijer Zoran Đinđić - rekao je tada Dinkić i kao argumentaciju za svoju tvrdnju naveo „zloupotrebe u javnim nabavkama u sektoru telekomunikacija“. Vreme je pokazalo da je u zloupotrebama u vezi sa telekomunikacijama u stvari učestvovao bivši Dinkićev partijski šef Miroljub Labus.

Kao što nije štedeo pokojnog premijera, Dinkić nije imao puno lepih reči ni za DS, što potvrđuju njegova razmišljanja pred kraj februara 2004. godine, neposredno pre nego što je imenovan za ministra finansija u vladi Vojislava Koštunice.

- Moram da kažem da su mnoge diplomate s kojima sam razgovarao shvatile da ključni ljudi koji su vodili Miloševićevu politiku nisu više u SPS. Prišli su Demokratskoj stranci ili više nisu u politici. Oni razumeju da ako je neko kriv što se Miloševićevim tajkunima nije sudilo, onda je to DS, jer ih je pomilovao, prigrlio sebi i iskoristio njihovo bogatstvo. Govorim o prljavom delu DS - optuživao je Dinkić DS pre samo četiri godine.

Uostalom, neki od naslova intervjua koje je Dinkić u to vreme davao pokazuju koje su bile njegove teze: „Šverceri droge kontrolišu parlament“, „Najveći promašaj vlasti je bežanje od rešavanja problema kriminala“, „Živković igra podlu igru“...

Afera „Bodrum“, nikad do kraja razjašnjena, koja se dogodila jula 2003, bila je Dinkiću okidač za još jedan u nizu napada na DS.

- Gordana Čomić se maltene klela da je Neda Arnerić bila u Skupštini, Bojan Pajtić je sve uveravao da je svojim očima video taksi-račune od Bodruma do Istanbula, koje je Neda navodno platila, dok je Srđa Popović, pokušavajući da uveri javnost da G17 plus navodno proizvodi afere, skoro polupao televizor na stranačkoj konferenciji za novinare - istakao je Dinkić.

Isti ti Dinkić i Pajtić pre nekoliko dana nasmejani su najavljivali pobedničku koaliciju DS - G17 plus...
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod agvozden » Pet Mar 21, 2008 08:00

Ovo nekako zbrda-zdola, sve u isti koš!
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod agvozden » Sub Mar 22, 2008 09:05

To sigurno ne doprinosi zdravoj misli.
Ja sam za to da se stvari postave na svoje mesto i da svaka tema treba da se razmatra bez digresija.

Ovako ne vodi ničemu. Kakve veze imaju Vili Vimer i Neda Arnerić??
Jel to neko navodi da su Neda i Goca krive za Kosovo??

Taj bodrum ima svoj sudski proces, a glavna braniteljka je Maja Gojković...

i t d ....
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod dishi68 » Pon Mar 24, 2008 09:46

Na forumu pogleda je to u sklopu jedne teme.
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Re: Malo o Zapadnoj Demokratiji ili šta nećete videti na TV

Postod dishi68 » Uto Jun 17, 2008 11:23

Slikovnica smrti

http://www.pogledi.co.yu/diskusije/view ... hp?t=11148

Piše: prof. dr Emil Vlajki

Bio je početak maja 1992. Dan je bio sunčan. Sarajevo je izgledalo mirno i nevino. Sjedio sam za stolom u dvorištu sa nekoliko susjeda. Pored nas su se igrala djeca. Čula se njihova prepirka.
"Ti ćeš biti četnik", govorila je djevojčica svom drugu, "a ja ću te ubiti jer si zločest."
Dječak je počeo plakati.
"Neću da budem četnik!"
"Netko mora biti četnik", insistirala je djevojčica. "Ti si ovdje jedini Srbin. A svi su Srbi četnici."
"Sada je dosta", reče joj otac, "nema ovdje četnika."
Ona je htjela nešto dodati, ali je prijeteći pogled njenog oca spriječi u tome.
Jedan od susjeda me upita.
"Onda profesore, čemu se možemo nadati?"
"Treba biti optimista", rekao sam, "Europa traži rješenja, a naši političari će shvatiti da nastavak konflikta vodi u genocid. Uostalom, već dva dana je mirno. Nema sukoba, a granate ne padaju. Ima ponovo vode i struje, a i sunce sija."
Stojan, otac dječaka koji se igrao, obratio se ženi.
„Stvarno, struja je došla. Mogli bismo pogledati neki film večeras. Skoknut ću do videoteke."
Videoteka je bila preko ulice udaljena od nas četrdesetak metara.
Digao se i udaljio. Nitko više nije na njega obraćao pažnju. Odjednom se začuo zvižduk, a zemlja se zatresla. Zahvatio nas je iznenadan vjetar koji je nosio komadiće trotoara i zemlje. Nekoliko sekundi bili smo zaglušeni. A zatim se čuo krik. Medina žena Stojana, potrčala je prema videoteci. I mi smo potrčali. Zahuktali, zaustavili smo se pred raznesenim Stojanovim tijelom. Jedna noga je falila, asfalt oko njega bio je krvav, a trbuh mu je bio otvoren. Bio je još živ što se vidjelo po njegovim očima. Ukočili smo se ne znajući što da radimo. Osjetio sam se loše i počeo drhtati. Nisam se više mogao kontrolirati i pobjegao sam. Krikovi i plač su me slijedili.

***

Na samom početku konflikta, jedan od puštenih kriminalaca iz zatvora bio je i Juka. Od muslimanskih medija bio je slavljen kao heroj, "spasilac BiH", sve dok nije prešao na stranu Hrvata. Likvidiran je pri kraju rata u Belgiji.
Vidio sam ga prvi put u maju 1992. Šetao sam između svog fakulteta i Jevrejske općine koji su se nalazili u DobrovoIjačkoj ulici i posmatrao kolonu JNA kako se povlači prema postignutom sporazumu sa muslimanskim vlastima. Pored mene su prošla kola sa čelnicima Unprofora i muslimana sa Izetbegovićem na čelu. Iza njih se vukla kolona vozila puna vojnika bez oružja, vrlo mladih. Odjednom se čula pucnjava i pojavio se Juka i naoružani Ijudi bez uniforme. Juka je, šepajući, naređivao svojim Ijudima da pucaju i da sve poubijaju. U jednom trenutku netko mu je rekao.
„Šta to Juka radimo? Babo će se Ijutiti!"
„Jebo Aliju", odgovorio je Juka.

***

U novembru 1992. na Zapadu se govorilo o 20.000 do 60.000 muslimanki silovanih od Srba. Šefovi europskih zemalja su 11. prosinca 1992. odlučili da u BiH i Hrvatsku pošalju anketnu komisiju. U Briselu se 8. siječnja razmatrao izvještaj te komisije koji je govorio o 20.000 silovanih hrvatskih i muslimanskih žena od srpskih milicija. Taj broj odmah je preuzet od zapadnih medija kao realan. "Pari Mač" je o tome govorio na dvije strane sa fotografijama tri silovane žene plačnog izgleda. U naslovu je pisalo:
"Kao i ove žene, 60.000 žena u Bosni već je silovano od Srba".
Druga anketna komisija poslana od UN djelovala je na terenu između 10. i 17. siječnja i predala je izvještaj Savjetu bezbjednosti pod referencom E/CN4/1993/50. Izvještaj je sadržavao izjave tridesetak silovanih žena precizirajući da je riječ o ženama triju nacionalnosti (hrvatske, muslimanske i srpske). Procjena te komisije govorila je o 12.000 silovanih žena spomenutih nacionalnosti.

***

Negdje koncem lipnja 1992. nalazio sam se u prostorijama Crvenog križa Sarajeva. Ispred mene, na stolu, nalazio se veći broj stranih novina uzetih iz Međunarodnog pres centra. Prva stranica jednih novina prikazivala je sliku nekog groblja. Ispod je bio tekst na engleskom koji je govorio o poginulima kao žrtvama srpske agresije. Napisi imena na križevima učinili su mi se nekako čudnim. Uzeo sam povećalo i vidio da je riječ o ćiriličnim napisima.

***

Kristijan Amanpur, novinarka CNN-a, četiri godine je izvještavala iz BiH i time stekla svjetsku slavu. Jednog je dana izvještavala iz Kiseljaka, dobro snadbjevenog hranom, koji se nalazio u hrvatskim rukama. Pri tom je za TV gledaoce rekla:
"Nalazim se u Kiseljaku koji drže Srbi. I dok u opsjednutom Sarajevu ljudi umiru od gladi, ovdje, desetak kilometara daleko, bahati agresori uživaju u obilju."

***

Kao predstavnik Crvenog križa Sarajeva zaduženog za međunarodne odnose, nalazio sam se, koncem jeseni, na jednom sastanku humanitarnih organizacija u improviziranim prostorijama Unprofora. Hladnoća u Sarajevu je bila velika. Nije bilo grijanja, vode i struje. Stabla su u gradu bila posječena, golubovi poubijani zračnim i drugim puškama, a leševi mačaka i pasa crknutih od gladi prekrivali su ulice.
Uzbuđeno sam predlagao strancima organizaciju zračnih mostova putem kojih bi se opsjednutom muslimanskom dijelu Sarajeva dovlačilo sve što je potrebno za preživljavanje stanovništva: gorivo, hrana, flaširana voda. To nije bilo teško realizirati.
Ali nisam znao da govorim Birokratama Smrti. Jedan od njih, Francuz, hladno me je pogledao i rekao:
„Znate gospodine, prema našim proračunima, ove će zime u BiH umrijeti oko četrdeset tisuća ljudi. Mi ćemo nastojati da broj mrtvih ne bude veći. Uostalom, na svijetu ima i drugih populacija koje pate i kojima treba pomoći!"
Pobjesnio sam. Nisam nikada držao ni nosio oružje, ali da sam tada imao neku strojnicu, pobio bi ih na licu mjesta. U tom času do mog života uopće mi nije bilo stalo.


(Odlomci iz neobjavljenog romana „Genocid")
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

РАНТА ПРОГОВОРИЛА О ИСТРАЗИ У РАЧКУ

Postod dishi68 » Sre Okt 22, 2008 02:59

РАНТА ПРОГОВОРИЛА О ИСТРАЗИ У РАЧКУ


Финска форензичарка, члан комисије ЕУ, наводи у аутобиографској књизи да је извештај о догађају који је био повод агресије НАТО-а на СРЈ писала под притиском, а да ју је Вилијам Вокер, начелник ОСЦЕ, у једном тренутку гађао оловком јер није био задовољан написаним

Хелена Ранта (62), фински стоматолог форензичар и члан међународне комисије која је својевремено истраживала догађаје у селу Рачак уочи бомбардовања НАТО-а СР Југославије, у својој прошле недеље објављеној биографији наводи да је извештај о томе писала под притиском Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске.
Вокер, који је био начелник мисије ОСЦЕ на Косову и Метохији у зиму 1999. године, преломио је дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Ранту, јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила „довољно убедљив језик” када је реч о српским злочинима, стоји у књизи финске форензичарке. Када је реч о притисцима из МСП-а, Ранта тврди да су јој тројица цивилних службеника путем и-мејлова тражили „дубље закључке” .
„Још чувам те мејлове”, казала је Ранта на представљању књиге у Хелсинкију.
У лето 2000. године она је предала извештај Трибуналу за ратне злочине у Хагу, а сажетак извештаја је проследила државама чланицама ЕУ. У аутобиографској књизи она наводи да је шеф у политичком одељењу МСП-а Перти Торстила, који је данас државни секретар, тражио од ње да из извештаја избаци један коментар у којем је критиковала администрацију Министарства спољних послова. Званичници МСП-а такође су се надали да ће Ранта повући резултате истраживања о броју испаљених метака и податак колико је тих метака заиста било смртоносно.
Торстила је изјавио да је изненађен наводима Хелене Ранте. Према његовим речима, имали су изузетно отворену и блиску сарадњу на Косову. Ранта је раније већ наговестила да ће рећи истину о догађајима у Рачку, када је прошле године у документарном филму „Крај – осуђени на прогонство” руским ауторима Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала да је „Вокер био ужаснут резултатима наше истраге”.
„Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге”, казала је Ранта показујући оригинални извештај пред камером.
Међутим, 1999. године финска форензичарка изјавила је пред новинарима: „Да, ово је злочин против човечности”, а све остало је историја.
Фински новинар Ари Русила, експерт за Балкан, наводи у ауторском чланку поводом Рантине књиге да се она током истраге усредсредила на форензичко истраживање не заузимајући став у корист једних или других и да је покушала да се огради од политичког утицаја, али да је од почетка радила под притиском. Он даље наводи да постоји раширено мишљење да је Вокерова улога у Рачку била да помогне ОВК у креирању масакра који би био приписан српским снагама и да се на тај начин пронађе изговор за војну интервенцију. ОВК је сакупила своје погинуле после борбе, обукла их у цивилну одећу, а затим позвала посматраче.

Хелена Ранта
Хелена Ранта радила је на Балкану и у Ираку, истраживала је поплаву у Естонији, као и жртве цунамија на Тајланду 2004. године када је погинуло више од 200 финских туриста. Била је такође један од сведока на суђењу Слободану Милошевићу 2003. године у Хагу.
Тим поводом је својевремено изјавила: „Милошевић је требало да разговара са мојим бившим мужем. Он би му сигурно рекао да није добра идеја препирати се са мном.”
О смрти Милошевића рекла је да је не узнемирује чињеница да је умро током суђења, јер „многи други оптуженици чекају своје пресуде”.

http://www.pogledi.co.yu/diskusije/view ... hp?t=12085
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

РАТ У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ

Postod dishi68 » Čet Okt 30, 2008 12:12

РАТ У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ

Ово што следи је део чланка који је Сергеј Старцев, директор италијанског бироа агенције за штампу РИА-Новости, написао за италијански часопис геополитике Лимес, у специјалном издању посвећеном наоружаном сукобу на Кавказу.
Наслов чланка је «Зашто смо ми Руси изгубили медијски рат».
Лично не знам да ли је тачно оно о чему причају Руси, то јест оно да је било 2000 убијених у Јужној Осетији, или да претерују, мада знамо да је грузијска војска стварно убила цивиле у Цхинвалију, и мада су можда западни медији стварно успели да заћуткају такав покољ као на Косову. У сваком случају чланак је занимљив поготово када открије неке детаље о манипулисању снимака са Кавказа. Па је Старцев заметио оно што је и мене пуно изнервирало, то јест када је директор дневника првог канала РАИ Ђани Риота тотално преврнуо реалност.
Дакле, ево, то је чланак:

«Знајући што Силвио Берлускони воли старе вицеве, допуштавам себи да почнем причајући један виц који је био фамозан у Брежњево време: «Питају Наполеона шта мисли о листу Правда. –Ако бих ја био имао такав лист, одговара Бонапарте, нико би био чуо за Ватерлоо».
Свет није сазнао што у ноћи између 7-ог и 8-ог августа, после најаве примирја, грузијске трупе су напале Јужну Осетију, сравнивајући са земљом град Цхинвали употребом ракетног система «Град», убијајући више од 2000 особа, од којих су у апсолутној већини били цивили. Тако је било погубљено 2% народа Јужне Осетије, који укупно броји 90 хиљада људи. Више од трећине становника је натерано да избегне у Русију.
«Правда» више не постоји, али исто тако не може се рећи за њене методе. Како се могло догодити што почетком 21-ог века светско јавно мњење, без обзира на постојање светских медија, није практично сазнало ништа о ономе што су руске власти пуном мером сматрале «геноцидом»?

На избијање овог сукоба на Кавказу неки руски аналисти су упозорили «Ми тренутно губимо медијски рат!». Њихово мишљење је било више него разумљиво. Већ 8. августа, ЦНН је преносио вести са Кавказа уз наслов «Русија окупира Грузију». У свим међународним каналима доминирао је Михаил Саакашвили, који је, у добром енглеском и драматичним и узбуђеним тоновима, обавештавао читав свет о ономе што је Дмитриј Медведев оштро назвао «лажју». На располагање председника Грузије, кога Џорџ Буш сматра «светиоником демократије», стављена су сва главна средства главног информативног система, од ЦНН-а до Фокс-Њуз-а, од ББЦ-а до Скај-Њуз-а.
У првих 24 сати сукоба, чији је резултат још био неодређен, главна дужност међународних медија је била прећи преко вести грузијске агресије, бацити одговорност за избијање рата над званичну Москву, смањити погубљење осетина. Тај је циљ стремљен луцидним цинизмом. Већ 13. августа Андре Глуксман и Бернар-Ханри Леви, објављивајући у листу «Корјере дела Сера» русофобични манифест «Бранимо Тбилиси», замећивали су: «Ко је отворио ватру ове седмиде? Питање није више важно». Два лидера групе такозваних «nouveaux philosophes» прекорили су «spin-doctors»-има са Кремља да су поново извадили класичне методе тоталитарне пропаганде. «Шта је већа лаж, снажније се удара». Уствари, овог пута, такав прекор би се требао обратити пре свега самом систему глобалних медија, у којем доминирају без ривала Сједињене Америчке Државе.
Један елоквентан пример: уз антируски чланак Глуксмана и Левија био је црвени правокутник са бројем 1700 и натпис: «Процењене жртве сукоба у Грузији». Неопходно је објаснити то. Од тих 1700 жртава, око 1500 тежи над савешћу грузијских војника. Али то читалац наравно није могао ни замислити од садржаја чланка који евоцира окрутност и злобност званичне Москве. Али чињенице су чињенице. У вече 12-ог августа грузијски министар за Здравство Александр Квиташвили, интервенисајући у преносу на државној телевизији, објавио је што су Грузијци, у пет дана рата, изгубили 175 особа, укључујући и цивиле.
Познато је што се медијски ратови не воде белим рукавицама. Неке појединости актуелне кампање излазе на видело већ у овим данима. Дописник Фокс-Њуз-а, који је избегао грузијским трупама док су пуцали на обичне људе испред његових очију, доживео је низ невоља у својој телевизијској кући. Ево шта је потврдила у интервју једна од многих сведока у Јужној Осетији, четрдесетпетогодишња Светлана Козајева, која се 11. августа налазила у свом граду, у Цхинвалију. Та жена је италијанском листу «Quotidiano Nazionale» испричала: «ЦНН и ББЦ преносе снимке из Цхинвалија и кажу да су из Горија. Препознала сам својим очима једну лажну ствар. У репортажи из Горија била је улица из мог родног града, она наименована јунацима, «Улица Героев».
Да не би дао импресију што су се у медијском фронту истакнули само англосаксонски медији, хтео бих цитирати пример деловања италијанских новинара. Представништву агенције РИА-Новости у Риму обратили су се неколико руса, који живе у Италији и који су у могућности да гледају и италијанске канале и оне руске сателитске. У једном руском телевизијском каналу гледали су репортажу из Цхинвалија у којој је стара осетинка у сузама причала о сину убијеном током првог грузијског рата против Јужне Осетије 1991. године. Та жена, после 17 година, изгубила је и његове последње фотографије, згорене заједно са кућом у којој је живела. Каква индигнација је избила у оним русима када су видели у каналима РАИ-а исте снимке (наравно без превода): стара жена је неочекивано постала «стара грузијка», жртва «руских бомбардовања». Имало би значај чудити се, да није било то што је већ 9. августа директор Ђани Риота лично дошао у студио свог дневника ТГ1 у издању 20 сати да би збацио целу кривицу рата над Владимира Путина, који је по њему «показао своје право лице» и над Русију која хоће поново постати велика сила по сваку цену. Лаж постаје истина само преко поновљења. И у преносу церемоније закончавања Олимпијада у Пекингу, 24. августа, репортер РАИ-а је трагичним тоном рецитовао «8. августа Русија је окупирала Јужну Осетију , која припада Грузији».
Несумњиво је да телевизијски диригенти не би могли осигурати успех у информационој бици ако улога «newsmaker»-а не би била резервисана самом грузијском председнику. Саакашвили је испунио ту дужност завидном ревношћу, знајући да ће од њеног резултата овисити његово политичко преживљавање. 13. августа дописник листа «The Times» у Грузији испричао је што су у мобилним телефонима страних новинара, сваког дана, долазили су све до 20 порука од грузијског извора. Поруке су заопштивале час «крупно бомбардовање над Тбилисијем», час «окупирање Горија од стране руских трупа». На пробу чињеница те поруке, у највише случаја, испадавале су елементарна дезинформација, али многи колеге су јавили у директим преносима «тек смо добили вест да...». Тако су биле стваране тенденциозне вести, које су сутрадан завршавале у бомбастичним насловима у дневним листима.
Треба заметити што је све то учињено у складу са америчким рецептима , већ широко експериментованим током «хуманитарне интервенције» у Југославији, и са строгим научним техникама за створење (манипулацију) јавног мњења. Заташкивање неповољних вести, премештавање акцената из чињеница на емоције, вештачки потицај индигнације велике публике, моралистичка цинична акција: све су то незаобилазећи елементи у пропагандној конструкцији која је намењена последњој фази развоја «грузијског пројекта САД». (...)
_________________
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Sledeća

Povratak na Svet oko nas

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju

cron