Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini

Svedočanstva, činjenice, pretpostavke, mišljenja...

Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini

Postod agvozden » Uto Jan 24, 2012 12:52

MBS, Njujork tajms

Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline u februaru prošle godine, piše Njujork tajms, od svakog gosta je zatraženo da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je došao red na šefa "Epla" Stiva Džobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: "Šta je potrebno da bismo proizvodili "ajfon" u SAD"? (Umesto u Kini, prim. nov.)
Obama na večeri sa tajkunima Silicijumske doline. Levo od Obame, u omiljenoj crnoj rolci, sedi Stiv Džobs, a desno osnivač "Fejsbuka" Mark Cukerberg

Ne tako davno, "Epl" se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona "ajfona", 39 miliona "ajpeda" i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD, od čega lavovski deo u Kini.

- Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? - upitao je Obama Džobsa.

Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen:

- Ta radna mesta se ne vraćaju kući!

Ovaj isečak iz odličnog teksta "Njujork tajmsa" o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice - "ajfona" - ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu.

Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da "sve može da se kupi kod Kineza"; sve češće viđamo natpis "made in China", a kao glavni razlog se paušalno navodi "jeftina radna snaga".

Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. "Ajfon" nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od "jeftine radne snage"?


Neću "ajfon" sa ogrebotinama!

Priča počinje 2007. godine, piše "Njujork tajms", kada je "Epl" bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog "ajfona" u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire "Epla", jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan.

Besni Džobs je držao svoj test model "ajfona" kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki.

- Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja - naredio je Džobs.

U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla.

"Epl" je već bio izabrao američku filmu "Korning" za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za "ajfon" zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera.


I sve to za samo šest nedelja?

A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji "jeftine radne snage".


Kako su Kinezi hipnotisali "Epl"

Kada je "Eplova" delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo.

- To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao - priseća se jedan od bivših direktora "Epla" objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer.

Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno.

Naravno, kineska fabrika je dobila posao.

- Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata - rekao je "Njujork tajmsu" drugi bivši visoki funkcioner "Epla".


Fokskon Siti - "kasarna" za sklapanje "ajfona"

Na osam sati od fabrike firme "Fokskon" (Foxconn), koja je dobila posao od "Epla", nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom Fokskon Siti. Tu se "ajfon" sastavlja.

Kada su ga prvi put videli, čelnicima "Epla" je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja "ajfona" neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik Fokskon Sitiju.

Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan.


Kompleks ima 230.000 zaposlenih
Radi se kad god ima posla. U 4 sata ujutru? I tada, ako stignu delovi za sklapanje
Ako gazdama treba još radnika, mogu da ih obezbede u roku od nekoliko sati
Skoro četvrtina zaposlenih živi u firminim spavaonicama
Većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan
Zaštitne mreže postavljene su posle nekoliko samoubistava radnika
Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno


Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše "pešački saobraćaj" u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča.

- Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? - kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer "Epla".

Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori "Epla" su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju "ajfona". Analitičari "Epla" su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD.

U Kini, trebalo im je 15 dana.

U prva tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, Kinezi su sastavili još 200 miliona komada

Kada su "Eplovi" inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme - bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene - i počeli ručno da sklapaju "ajfone".

U naredna tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, "Fokskon" je sastavio još 200 miliona.


"Jeftina radna snaga"?

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja "Epla" u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo "ajfon" najprodavanijim gadžetom, a "Epl" jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja "ajfona" u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor.


http://www.nytimes.com/2012/01/22/busin ... gewanted=1
OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija

Kad mora u WC, kineski radnik podigne ruku i trpi do zamene

Postod agvozden » Sre Jan 25, 2012 11:09

Veseo je dan u kampusu fabrike "Fokskon", čuvenom Fokskon Sitiju, u kineskom gradu Šendženu, gde armija od oko 300.000 radnika jede, spava i "štancuje" neke od najpopularnijih IT uređaja današnjice: "ajfone", "plejstejšne", kućne računare.

Zbog učestalih samoubistava, uprava fabrike diže moral radnicima organizujući sletove

Najpre, tu je parada; spektakl sa balonima, vuvuzelama i nasmejanim radnicima i radnicama maskiranim u gejše, čirlidersice, Spajdermene... Zatim, dvosatni slet sa akrobatama, muzikom i vatrometom. Na kraju, kliču se slogani: "slavite svoj život" i "brinite jedni o drugima da bismo izgradili divnu budućnost".

Zvuči previše idilično za spontano radničko okupljanje?

I jeste previše idilično. Reč je, zapravo, o zajedničkoj "produkciji" radničkih sindikata i uprave fabrike, kako bi se popravilo psihičko stanje zaposlenih u Fokskon Sitiju posle 11 samoubistava njihovih kolega, koji su u periodu od osam meseci okončali svoje živote skočivši sa višespratnih spavaonica u kampusu.


"Industrijski monstrum"

Taj prizor je u kasno leto 2010. godine zabeležila ekipa američkog magazina "Blumberg" tokom posete industrijskom čudu zvanom Fokskon Siti. Do kraja te godine, još sedmoro radnika je skočilo sa spavaonica, ukupno 18, od čega je 14 poginulo. To je, istina, i dalje ispod kineske nacionalne stope samoubistava.

Ipak, "industrijsko čudo" Kine, koje je nekoliko godina ranije privuklo gigante poput "Epla", "Majkrosofta", "Motorole", "Filipsa" i "Tošibe", da pomenemo samo neke, u javnosti je postalo "industrijski monstrum". Ili logor koji proždire na stotine hiljada radnika, uglavnom mladića iz seoskih oblasti Kine, da bi "štancovali" popularne gedžete poput "ajfona" po skoro nemoguće niskim tarifama.

Potrošači na Zapadu su po prvi put počeli da razmišljaju o ceni svojih visokotehnoloških igračaka.

Vlasnik "Fokskona", tajvanski biznismen i multimilijarder Teri Gvo, otvoreno priznaje da je firma sporo reagovala na pojavu samoubistava.

- Biću iskren. Dogodilo se prvo (samoubistvo), pa drugo i treće, ja to nisam video kao ozbiljan problem. Mi ukupno zapošljavamo 820.000 radnika. Sada se osećam krivim. Posle petog samoubistva odlučio sam da uradimo nešto drugačije - rekao je živopisni Gvo, o kojem ćemo više pričati drugom prilikom.


Možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete

Gvo i "Fokskon" su, za početak, stvarno uradili "nešto drugačije", mada bi mnogi izabrali reč "bizarnije". Širom kampusa je razapeto tri miliona kvadratnih metara žućkaste mreže za "hvatanje" radnika koji skaču u smrt sa krovova spavaonica. Poruka je jasna: možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete.

Menadžment fabrike je na spavaonice postavio mreže kako bi sprečili radnike da se ubiju skokom sa krova

Ukinute su povlastice i nadoknade za porodice samoubica, pošto je jedan od njih u oproštajnoj poruci napisao da je odlučio da okonča svoj život da bi obezbedio svoju porodicu novcem od tih "beneficija".

Od normalnijih poteza, "Fokskon" je zaposlio 100 psihologa i u kampusu oformio savetodavni centar koji radi 24 sata dnevno. Radničke plate su povećane 30 odsto, na 1.200 juana (176 dolara) mesečno i obećane su dodatne povišice. Danas, skoro dve godine kasnije, dnevnica iznosi 17 dolara, a stopa samoubistava je svedena na minimum.

S druge strane, kako navodi "Dejli telegraf", radnici "Fokskona" i dalje ne mogu da podnesu vojnu disciplinu u fabrici, pa svakog meseca otkaz da 24.000 ljudi, koji brzo bivaju zamenjeni svežim regrutima.


"Dobili smo plikove, a koža nam je pocrnela"

Pre dve nedelje, ovih 150 radnika "Fokskona" pretilo je da će se zbog užasnih uslova rada ubiti skokom sa zgrade fabrike

Došla je srećna Nova 2012. godina, a radnici "Fokskona" su i dalje daleko od srećnih, iako su samoubistvo samo prošlost. Poslednji štrajk je počeo 2. januara, kada je oko 150 zaposlenih pretilo skokom sa krova fabrike žaleći se očajnim uslovima rada na pokrentoj montažnoj traci. Skinuti su sa vrha zgrade posle devet dana.

- Nisu nas obučili i radili smo za sitniš. Pokretna traka se kretala veoma brzo i već posle prvog jutra smo svi dobili plikove, a koža na rukama nam je pocrnela. Fabrika je puna prašine i niko to nije mogao da podnese - rekao je "Dejli telegrafu" jedan od radnika.

Među više od 300 komenatara na ovaj tekst, mnogi su kritikovali životne uslove u "Fokskonovom" kampusu, nazivajući ga, na primer "logorom jeftine radne snage od 17 dolara dnevno" (komentator: Slepikodočiju) ili "modernim robovlasničkim društvom" (komentator: ekonomista)

"Ovo... je jedna velika sramota za Kinu. To znači da je ljudski život tamo ništa, tj. jednak nuli i da su oni praktično robovi. Podseća me na megafarme za životinje u kojima se stoka hrani da bi se jednog dana zaklala i preradila u meso. Samo što se ovi ljudi ne kolju, nego se koriste da proizvode jeftino i na veliko. Njihovi životi su nevažni, oni su samo jedan mali točkić u ogromnoj ekonomiji. Njihova svest o životu i realnosti ne postoji, samo je važno da proizvode svaki dan od jutra do mraka. Kao pčele u košnici", napisao je komentator MSquared.

I zaista - kako izgleda prosečan dan prosečnog radnika ili radnice u Fokskon Sitiju?


"Gladni ljudi imaju veoma bistar um"

U Fokskon Sitiju danas radi 230.000 ljudi. To je pravi mali grad, sa prodavnicama brze hrane, bankomatima, olimpijskim bazenom... I knjižarom, koja sa istaknutog mesta prodaje biografije kontroverznog vlasnika "Fokskona", Terija Gvoa. Među njima je kolekcija Gvoovih aforizama i poslovica, uključujući i one zabrinjavajuće, poput "i rad je neka vrsta radosti", "strogo okruženje je dobra stvar", "gladni ljudi imaju veoma bistar um" i "lako je dobiti hiljadu vojnika, teško je naći jednog generala".

Ulice su sivkaste i dosadne, ali čiste. Radnici šetaju, smeju se, puše u hladu drveća, ako se ne odmaraju u spavaonicama, koje su reportera američkog magazina "Wired" po opremljenosti podsetile na prosečan kampus univerziteta u Sjedinjenim Državama. U "Fokskonu" tvrde da je vlasnik Teri Gvo lično insistirao da spavaonice budu bolje od onih koje bi radnici mogli samostalno da iznajme u Šendženu.

Kada je vreme za posao, radnik uđe u betonsku petospratnicu, navlači plastičnu jaknu i kapu, a platnene "kaljače" preko cipela. Tokom radnog vremena uglavnom sedi ili stoji na jednom mestu, na primer, sklapajući "ajfone". Ako mora u toalet, podigne ruku i trpi dok mu ne nađu zamenu. Ima sat vremena za ručak i još dva mala odmora od po 10 minuta. Radi 10 sati, možda i više, zavisno od količine posla.

Posle radnog vremena, odšeta do spavaonice ili uhvati vožnju minibusom, gde deli sobu sa najviše sedam kolega, po rasporedu koji određuje menadžment firme. U slobodno vreme može da šeta, gleda TV u zajedničkoj prostoriji, možda svrati do "sajberkafea" širom kampusa i igra video igre ili odgovara na imejlove. Ako mu se posreći sa devojkom, na raspolaganju su privatne odaje.

Sledećeg jutra, umije se i istušira u zajedničkom kupatilu.

A onda - sve ispočetka.

OTPOR DO POBEDE!!!
Korisnikov avatar
agvozden
Administrator
 
Postovi: 1387
Pridružio se: Pet Jul 21, 2006 07:08
Lokacija: Beograd, Srbija


Povratak na Svet oko nas

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 11 gostiju

cron