Stripoteka: Dužničko Ropstvo I Izgubljena Nauka O Novcu

Svedočanstva, činjenice, pretpostavke, mišljenja...

Pravne Fikcije, Pravna I Fizička Osoba U Susretu S Čovjekom

Postod alternative » Pon Apr 12, 2010 10:50

Da li se rodni list smatra za ugovor između pojedinca i države?
Da li je suglasnost postignuta pod prisilom ili bez vašeg znanja?
Možete li vratiti taj certifikat isto onako kao što ste to učinili s vozačkom dozovolom?

Da bi promjenili državu i ono što nazivaju vlast, ljudi prvo moraju promijeniti način na koji razmišljaju kad misle o državi i vlasti.
Ako je ideja o državi zasnovana na dobrovoljnom ujedinjenju svakog čovjeka u ovakav oblik zajednice, onda svakako i svaki čovjek kao član te zajednice mora biti slobodan istupiti iz zajednice kad za to izrazi volju.
Zašto bi netko uopće prije svega izrazio volju za istupanjem iz ove zajednice?

Pravo na posjedovanje samog sebe je apsolutno pravo svakog čovjeka temeljeno na njegovom postojanju kao živog bića, posjedovati i kontrolirati svoje vlastito
tijelo bez prisilnih vanjskih interferencija je osnovni smisao ljudskog postojanja.
Nitko ne može tvrditi da ima pravo nasrnuti na tijelo ili imovinu druge osobe, jasno i jednostavno.

Što se dešava kad se na sudu živo biće od krvi i mesa sretne s pravnim fikcijama?
Treba li slobodan čovjek imati vozačku dozvolu i osiguranje za automobil?
Kakva je situacija u odnosu na banke i kredite?

Evo sasvim neočekivanih odgovora, ljudi su na probleme počeli gledati iz sasvim drugog ugla i kako se čini, uspješno ih rješavati...




Slika
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Globalizacija: Uzroci I Posljedice

Postod alternative » Ned Apr 18, 2010 06:03

Bez obzira u kom dijelu svijeta se nalazili, ovo je prvo pitanje koje će vam postaviti i Hrvat i Srbin, i Slovenac i Makedonac, i Bosanac i Crnogorac, i Albanac i Nijemac, Japanac, Nijemac i Amerikanac, Norvežanin, Englez, Grk i Porugalac: "U svemiru postoje milijarde milijardi galaksija, milijarde milijardi zvjezdanih sustava, milijarde milijardi planeta koje postoje milijardama godina. Između svih tih mogućnosti, ja sam se morao roditi baš u Mliječnoj stazi, Sunčevom sustavu, na planeti Zemlji baš u ovom vremenskom razdoblju, u siromašnoj obitelji okružen sebi sličnim, manipulacijama lobotomiziranim osobama. Kako da se ne osjećam nesretno? Lakše je dobiti glavni zgoditak na lotu"!

Vodič Kroz Globalizaciju je članak kojeg slovenski, hrvatski, srpski, bosanski, makedonski i crnogorski mediji s posebnim naglaskom na Istru nikad neće objaviti. Politika, ekonomija i financije, obrazovanje - sve što niste trebali znati o globalizaciji.



.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Re: Globalizacija: Uzroci I Posljedice

Postod alternative » Pon Apr 26, 2010 12:48

Najbolji način za političare da se održe na vlasti i prigrabe još veću moć je provedba novih propisa. Kad se kao rezultat svega pojave logični problemi, onda prodaju javnosti maglu o tome koliko su neučinkoviti postojeći propisi. "Treba nam nova regulatorna kontrola", i dečki koji to uzvikuju, dečki koji su već na vlasti, dečki koji su uzrokovali probleme nakon toga steknu još veću moć. Potpredsjednik hrvatske vlade i ministar financija Ivan Šuker je u subotu najavio da će u okviru što brže provedbe novih mjera ministarstvo financija do lipnja predložiti puno novih zakona o učinkovitosti kojih će procjena Međunarodnog Monetarnog Fonda imati ključni utjecaj na jedino što ovoj zemlji preostaje, cijenu novih zaduživanja.

Novac, a ne zakon je osnovni izvor moći, postoje problemi, svi izviru iz monetarnog sustava, nedostaju novinari, novinarstvo i fale pitanja.

Svaki bi se novinar u čudu trebao pitati kako još uvijek možemo tolerirati sustav izdavanja novca koji nam sve oduzima, sve nas izgladnjuje i porobljava. Zašto se o tome ne raspravlja posvuda?



.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Saznajte Više O Savezu Jugoslavena U Ekskluzivnom Intervjuu

Postod alternative » Čet Maj 06, 2010 12:22

Josip Broz Tito i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija su uvijek bili aktualne vruće teme na kojima se i dan danas lome mnoga pitanja i o kojima se vode žustre rasprave. Razlog je vjerovatno vrlo jednostavne prirode, obećanja, ideje, želje i snovi novonastalih zemalja iz pepela bivše države, nisu se ostvarili. Jugoslavije više nema, no jesu li jugoslavenstvo i ideje o jugoslavenstvu doista mrtve?

Nedavno, točnije 21 ožujka ove 2010 godine je u Zagrebu na inicijativu članova koordinacionog tijela Udruženja "Naša Jugoslavija" održan osnivački skup Saveza Jugoslavena. Vjerovatno ste o tome imali prilike nešto čuti, rijetko koji medij nije plasirao u javnost ovu vijest prilikom čega su čitaoci mogli saznati da je o ovom udruženju poznato relativno malo detalja, sve je izgledalo nekako "mistično".

Jugoslavije više nema no je li jugoslavenstvo mrtvo? Na provokativna pitanja Crom Alternativnih Vijesti odgovaraju Naša Jugoslavija i Savez Jugoslavena.

Evo dakle prilike da saznate puno više o "Savezu Jugoslavena" i "Našoj Jugoslaviji", koji su uopće stavovi ove zajednice ljudi u odnosu na aktualnu društvenu problematiku?



.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Veliko Buđenje: Spartak Protiv Bilderberga

Postod alternative » Pon Jun 07, 2010 12:40

Međunarodni Monetarni Fond, Ujedinjeni Narodi, Svjetska Banka i Svjetske Središnje Banke su stvorili dužnički zatvor za svakoga na ovoj planeti kroz njihov monetarni i financijski sustav baziran na novcu-dugu.

Spartak je najpoznatiji vođa pobune robova svih vremena.

Bilderberg Konferencija 03-06 lipnja - Sitges, Španjolska: Fascinantan govor Spartaka ispred policijskih snaga za ukidanje monetarne okupacije nacionalnih valutnih sustava ispunjenih novcem-dugom.

"Probudite se dečki, probudite se. Onaj koga moramo strpati u zatvor je ova banda psihopata koja je uzrokovala ekonomsku krizu da bi nas ostavili na ulici. Vi morate braniti nas, a ne njih!

I jednog dana, poslušajte me, jednog dana, jer znam da svi vi imate dušu, morat ćete nam se pridružiti protiv ovih ****nih ****una da ih ščepamo za vrat i šutnemo na Haški Sud.

Mi nismo vaši neprijatelji! Oni su neprijatelji!

Mi nismo problem, mi smo vaš narod.

Mi smo prijatelj s kojim pijete pivo u baru, nikada nećete moći popiti piće s Rockefellerom, on je onaj koji vam oduzima novac svakog dana, on vas baca u dugove, on nas je manipulirao za vjeke vjekova.

Ali mi smo rekli, sad je stvarno dosta! Mi znamo sve! Novac-dug je prevara i to ćemo ukinuti i završiti s privatnim bankama. Tako smo odlučili!

Cijeli planet se pobunio protiv novca-duga, od sada vlada mora stvarati novac. Nema više novca-duga, s tim je gotovo, trinaest tisuća godina je prošlo, game over - igra je završila.

Sve znamo i ne želimo to više.

Ova kriza će završiti nacionalizacijom banaka... i još jedna stvar... ako se išta dogodi nekome iz ove skupine, vi trebate znati da se mi nećemo nasilnički ponašati, s naše strane neće izaći niti jedan čin nasilja, niti jedna bomba, istražujte tajnu NATO-vojsku, istražujte Gladio Operaciju, nemojte nas obmanjivati Madridskim masakrom 11 ožujka, vlada proizvodi takve pokušaje. Terorizam! Lažne zastave!

Mi ne želimo novčane kazne i pristojbe, jer mi ih ne zaslužujemo i vi to znate, vi znate da su svi ovi ljudi ovdje vaš vlastiti narod, i kao što sam rekao, jednog dana ćete nam se morati pridružiti s njihovim oružjem da preuzmemo banke, da završimo s bankarima... bankar Nin, šef banke 'La Caixa', čovjek koji drži u dugovima sve Katalonce.

Otići ćemo po njih, znam da zbog ovog patite, znam da patite, vi ste naša policija! Mi vas volimo! Mi vas volimo!

Oni dugovima postavljaju bombe i zatim nas lažu, a sve su to oni organizirali, sada svi poznajemo CIA-u i sve su to izmislili ovi ****ni ****uni.

Sada sve znamo, milijun je mrtvih u Iraku zbog njihove pohlepe!

Umorili smo se više od toga!

Siti smo svega, ovo moramo prekinuti jednom za ****no svagda za sve!

Bilderberg! Ubojica! Bilderberg! Ubojica! Bilderberg! Ubojica!"



Video možete pogledati na


Slika
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

ПАМЕТИ, ОДАЗОВИ СЕ!

Postod dishi68 » Sub Avg 14, 2010 10:26

Антоније Ђурић

ПАМЕТИ, ОДАЗОВИ СЕ!






Поштовани свештеници Српске православне цркве,

Уважени ратни ветерани, саборци генерала Михаиловића и војводе Момчила Ђујића,

Племените и одважне Српкиње из Кола српских сестара,

Поштовани господине Бабићу, председниче Покрета Равне Горе за Велику Британију, поштовани господине Бошко Зечевићу,

Драга браћо и сестре,

Болне су речи које данас, као сведок времена и аутор књига из националног корпуса, желим да изговорим пред вама: Србима још није свануло! Пао је комунизам, али се комунисти, који се више не зову тако, добро држе – главне полуге власти и даље су њиховим рукама

Срби из чуђења не могу да изађу. Питају се: шта ово би са нама, где смо се ово нашли? Јесмо ли поново у предворју комунистичког пакла, или на његовом дну? Ми смо месецима демонстрирали против наопаког режима и викали „Бандо црвена!”, да би данас ту исту банду гледали у парламенту, у влади, међу амбасадорима, у управним одборима значајних предузећа, у странкама.

Данас се у Србији гладује! Око милион Срба од понедељка до петка стоји пред колективним казанима и чека милостињу: тањир чорбе и парче хлеба! Суботом и недељом нема казана, суботом и недељом се не једе у земљи Србији. Ови сурови призори, ове слике наше беде и ужаса нису виђени ни за време немачке окупације – Влада генерала Милана Недића, кога су мучки убили српски комунисти, успела је да прехрани не само Србе у матици, него и стотине хиљада српских избеглица из свих крајева.

Где највише гладују? У богатом Поморављу, у плодном Стигу, у Мачви и Подрињу, у Ваљеву, у Посавини, усред Шумадије, у Чачку, Нишу, у крајевима који су некада хранили пола Европе.

У Србији је данас око милион незапослених, жељних рада и насушног хлеба. Насупрот њима су гомиле похлепних, богатих, саможивих и бесних којима је мало све што отму. Има их у Влади, у тзв. Народној скупштини, у странкама. До пре неки дан у Србији је било више од 650 странака. Србија је распарчана на странке – свак је своје парче Отаџбине сместио у странку, то чува и брани. У странку се заклињу, Бога не помињу!

У Србији још нје обелодањен биланс комунистичке владавине: стотине хиљада убијених, милиони утамничених, десетине хиљада осакаћених, милиони изгнаних из Отачаства, милиони опљачканих разним пресудама. Имовина која је отета од грађана процењује се на триста милиона долара. Европска унија тражи да се имовина врати грађанима, а у државној каси нема ни динара. Према извештају министра Александра Ранковића, објављеном 5. јуна 1951, за првих шест година комунистичке владавине у затворима се нашло око четири милиона душа. То су углавном били Срби, јер други, посебно Хрвати, нису имали разлога да се буне јер су ослобођени одговорности за почињене злочине – реч је, дабоме, о великом стратишту, Јасеновцу, у коме је страдало око 700 хиљада Срба.

Сурове су последице нашег ћутања и пристајања на зло понижење. Да је пре десетак година објављен биланс комунистичке владавине, њима би се од страха свезао језик. Не би смели да изађу из својих тајних боравишта. Када су увидели да им не прети опасност, истрчали су у новине и на телевизију, увукли се у странке са демократском одором, ушуњали се у порте и храмове, има их и за певницом. Носе крстиће, бројанице, иконице... И сада имате овакав призор: кажете му да је преварант, лажов, нитков, ништавило – он се смеје. Али, када му кажете да је комуњара хоће очи да вам извади. „Нисам, славе ми“ виче. Пазите, он има и крсну славу, а никад у цркву није ушао! Онда му кажеш да сви знају да је био у комунистичкој партији, на шта он овако узвраћа: „Тачно, сви знају да сам био члан партије, али нико не зна ко ме је тамо убацио да ту партију разарам изнутра!“. Виђају се ови несрећници и у цркви, мада се њихове молитве Богу разликују: „Боже, ако те стварно има, не дозволи да ми нађу партијску књижицу, само Ти знаш где сам је сакрио“.

Ово је, рекао бих, општа слика, општа појава. Сви би да сакрију партијску оданост и зла која су чинили. Нико да каже: „Кајем се што сам припадао тој умоболној партији која је унаказила лепо лице Србије и довела српски народ на ивицу најдубље провалије“. Шта тек да се каже за ону категорију људи која је све што је у њима било најбоље – младост, снага, полет, интелект – потрошила служећи Брозу и његовој партији, па сада, као ислужене интелектуалне раге, хоће да служи Србији! Они би били срећни када би бар гром ударио у архиве, у тајне сефове, па и у библиотеке, тамо где се чувају њихови погани рукоради, њихови доушнички извештаји, њихове карактеристике о непријатељима режима, њихове партијске књижице набрекле од оданости Јосипу Брозу, чије право име и презиме ни данас не знају.

Србија има понеког непријатеља у свету, има их у сектама, станистима, муслиманским фундаменталистима, хрватским усташама, шиптарским злочинцима, али највећи њени непријатељи су српски комунисти. Броз би био нико и ништа без српских комуниста. Није српски сељак – домаћин прихватио Броза, на селу није успела ни једна партијска организација и ни једна задруга. Такозвана интелигенција је прихватила и одржавала Броза. Више је комунистичког партијског стажа међу академицима него у неком окружном комитету. А јадна је памет која је себе упрегла у коминтерновско-комунистичка кола.

Сетите се ко је све долазио међу српске емигранте у свету, шта су обећавали, шта су говорили, а какве су резултате постигли. Колико је међу њима било превараната!

Данас комунисти у Србији цвиле над судбином наших светиња на Косову и Метохији, као да су заборавили да су баш они, српски комунисти, отели наше Високе Дечане и тај манастир претворили у Политичку школу Јосип Броз Тито. Било је то 1950. године. Одважног игумана Гаврила Ковачену, који се побунио против ове отимачине, везали су и без суда отпремили у робијашницу Сремске Митровице, а двојицу преосталих монаха под батинама су натерали да их служе дечанским вином, чуваним за свето Причешће. Јесу ли српски комунисти заборавили како су нашу свету Грачаницу на Косову и Метохији претворили у крваву тамницу за непослушне Србе? Радо би српски комунисти заборавили да су управо они срушили српски православни храм у Ђаковици и на темељима тога храма подигли јавни клозет! Радо би заборавили и песму коју су тада певали: „Ми имамо три највећа сина, Енвер Хоџу, Тита и Стаљина!“. Певала је Србија и друге накарадне песме, славећи туђинце и злочинце, само није певала о Карађорђу, Кнезу Лазару, Обилићу, Дражи... А када би неко и запевао, српски комунисти би му ломили кичму.

Када је Енвер Хоџа, председник комунистичке Албаније, први пут дошао у Београд, Јосип Броз га је одликовао Орденом народног хероја Југославије и обећао му Косово и Метохију.

Словенци су по налогу своје владе откопали око 600 масовних гробница комунистичког терора. Ту су без ислеђења и суда побијени многи српски националисти и збегови који су из разних крајева бежали пред комунистичком најездом. Страдали су и они које су Савезници изручивали Брозу за пуну шајкачу злата. Тамо где су убијена 73 свештеника Српске православне Цркве Словенци су подигли велики крст. Ту је убијен и др Лука Вукмановић, рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, Брозовог генерала. Из те групе издвојен је митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац и пребачен у Букуљу код Аранђеловца, где је после страховитог мучења убијен. Тек недавно се сазнало да га је усмртио Василије Чиле Ковачевић уз присуство Брозовог доглавника Милована Ђиласа.

Словенци чине све да идентификују жртве, али и да убице изведу пред суд. Налогодавци и убице се знају: Митја Рибичич, шеф злогласне ОЗНЕ за Словенију, комесар Милка Планинц, живи су обоје, генерал Јово Капичић, и он је жив, ено га, шета по Београду, затим Симо Дубајић и Слободан Пенезић Крцун. Има сведока који тврде да су неки гажени тенковима и живи спаљивани.

Словенци, дакле, раде оно што је у њиховој моћи.

У Србији није обележена ниједна гробница. А нема града и варошице без масовне гробнице комунистичких жртава. Убице слободно шетају градовима Србије. О суђењу убицама нема ни наговештаја. Они су себи све опростили. Данас и окорели комунисти носе крстиће, крсте се јавно, загађују нам храмове и порте, и треба много тамјана да се утроши да би се бар ублажили њихови смрдљиви трагови. Кад председник државе иде у цркву он води телевизију, да га људи виде, да помисле да је и он верник. Ко се истински моли Богу њему за тај чин нису потребни сведоци.

Ви знате да у Србији постоје Народна скупштина, Влада и председник државе. Свуда, бар у хришћанском свету, уобичајено је да изабрана власт полаже заклетву на крсту и Јеванђељу, али тога нема у земљи Србији. Овде се заклињу у – ништа. А ко се закуне у ништа, ни на шта се није обавезао. Ко у заклетви не призове Господа Бога не може се надати Божјем благослову.

Овде су и држава и власт без Божјег благослова.

У овој држави је прва псовка Бог а друга хлеб! Овде као да највише успевају лаж, превара, корупција, похлепа, насиље... У овој земљи се пуцало у чело Господа Бога, у овој земљи су сахрањивали Господа Бога, у овој земљи су рушили храмове и коње везивали за олтар... У овој земљи слави се унесрећитељ. У овој земљи славе крвника. У овој земљи обнављају и оснивају комунистичке партије. У овој земљи човек се одрекао крсне славе Никољдан, а за нову славу узео – Титовдан. У овој земљи се још приказују филмови у којима се слави Јосип Броз. У овој земљи се још пева „да са твога пута не скренемо“, а тај пут се, ево, завршава пред колективним казанима.

У овој земљи лебди питање над свима нама: јесмо ли заслужили ову милост Божију?

2.

Ово поглавље посвећујем човеку чије нас је име данас сабрало, коме посвећујемо овај дан, човеку који нас је задужио својом витешком борбом у одбрани слободе и достојанства, својом врхунском етиком и својом трагичном смрћу од злочиначке руке.

Има у земљи много планинских висова на којима су вођене знамените битке и који су потом ушли у историју, али су у наши свест, у наша срца и наше душе најдубље ушле две горе: Света Гора и Равна Гора.

Света Гора је светионик православном свету и сведок непоклека душа, Равна Гора је светионик Српству и сведок непоклека срца.

Света Гора више од осам векова светли неугасивим сјајем, Равна Гора већ седам деценија гори неугасивим пламеном.

Света Гора је истином, родољубљем и етиком надахнула првог Светогорца, Светог Саву, Равна Гора је слободом, правдом и витешком чашћу заогрнула првог равногорца, Дражу Михаиловића.

У минулим вековима биле буне и устанци, беснели ратови, одјекивали синџири, ницала вешала, кошена нова жртвена поља, нестајали народи и државе, ишчезавале империје, тонули у заборав насилници и освајачи, али Света Гора и Свети Сава остадоше и данас на врхунцу славе.

Пре седам деценија беснеле ватрене олује, буктао светски пожар, горели људи и градови, гашена вековна српска огњишта, умножавана губилишта и логори, реке ваљале људске главе, пила се српска крв, тонула у мрак Европа, савијали се пред немачком силом генерали и њихове армије, само се пуковник Дража Михаиловић до неба усправио на Равној Гори. Усправио се и одаслао поруку свету да не признаје капитулацију.

Он је први пружио руку да из метежа и капитуланства, из понижења и срамоте спасе оно што се још могло спасти: заставу и част српског народа. Тај дан је ушао у историју: 8. мај 1941. године. Датум уђе у историју, а Равна Гора у наша срца.

Са Равне Горе у преплашено и клонуло Српство, изненађено брзим сломом државе и издајом, пођоше вера и нада. Преко Орашца и Такова, Цера и Сувобора, преко Рудника и кроз Шумадију, преко Динаре и Книна, кроз Лику и Кордун, преко Гацка и невесиња, кроз Романију и Мајевицу, преко Ловћена и Мораче, Светих Дечана и Газиместана, кроз Пештерску висораван према Брегалници и Куманову, и даље, даље, преко свих гора и сињег мора, у све градове и села стиже глас о непокорном пуковнику.

Сви су чули његову заповест: „Мач у десницу, Србине, брани своје огњиште и српско племе!“

У њега се уздају. Његовим се именом заклињу. Он улази у причу и песму. Постаје легенда.

Јуришни Равногорски одреди похиташе да ослобађају градове и села, али на Равну Гору кренуше немачке дивизије с циљем да униште пуковника Михаиловића и његов штаб. Тутњали Равном Гором тенкови и борна кола, грмела артиљерија, гранате дробиле столетна стабла, пламен лизао куће и колибе, горела Равна Гора, али није сагорела.

Српски комунисти од којих неки још на почетку рата побише своје очеве и учитеље – изабраше српског крвника за оца и учитеља. Они бацише угарак на српске куће и по налогу Димитрова, секретара Коминтерне и злочинца Стаљина поведоше крваво братоубилачко коло. И они су већ у јесен 1941. кидисали на Равну Гору, сматрајући Равногорце својим опасним противником и озбиљном препреком у освајању власти и завођењу комунистичке диктатуре.

Отворена су, тако, против Равногораца три фронта: окупатори, усташе и комунисти.

Броз и његови следбеници изазвали су крвави грађански рат не би ли у том рату сагорела Равна Гора и домаћинска Србија. Угарак је из Србије, одакле су их Равногорци и српски Добровољци протерали, пренесен у Црну Гору и у већ опустошену Босну и Херцеговину. И ту су падале главе српских домаћина, немилосрдно су, с леђа и на превару убијани официри, учитељи и свештеници, ницала су „пасја гробља“, јаме и вртаче, рушени и оскрнављени српски храмови.

Питам се и данас ко ће пописати све спаљене и срушене куће, све срушене богомоље, сва утуљена кандила, све тамнице и све Брозове тамничаре. Ко ће у књиге српских јада све куће и виле, све станове и све њиве, све забране и винограде, све фабрике и све млинове, и све ливаде и рибњаке – отете од српских домаћина. Ко ће откопати масовне гробнице комунистичких жртава у Ваљеву, Ужицу, Ражани, у Чачку, Краљеву, Нишу, Београду, Крагујевцу, и свим градовима и селима Србије. Ко ће им вечни спомен у камен уклесати? Ко ће од масовних гробница у Младиковини и Миљевини начинити највећа српска светилишта? Ко ће данашње вашариште на Равној Гори претворити у светилиште? Данас би неки да присвоје Равну Гору, али неће Равна Гора њих! Равна Гора тражи морално чисте, усправне и достојанствене људе, а не оне који су носили комунистичке партијске књижице!

3.

Драга браћо, све што се данас збива у вези са нама, у нама и око нас последица је наопаке комунистичке владавине. Већи морални пад у Србији није се могао ни замислити. Испуњене су све димензије тога пада.

Ми смо на ивици најдубљег понора! Или васкрсење које подразумева повратак Богу и исконским моралним вредностима наших предака које је поштовао и волео свет, или потонуће у аморалну каљугу. Не треба од сваког очекивати да напише књигу и наслика платно, не може свак да учини подвиг, али свак може да љуби своје Отачаство и да остане веран православној колевци која га је одњихала. Не треба нико уображено да мисли да је његова глава вреднија од главе честитога Кнеза Лазара, од Карађорђеве главе и главе ђенерала Михаиловића кога данас помињемо у молитвама. Могао је и Кнез да преживи могао је да пољуби скуте султану Мурату и тако сачува свој живот и своје земаљско благо. Не славимо ми пораз на Косову, ми славимо НЕПОКЛЕК пред освајачком силом. То је Косовски завет, то је наше вечно име пред светом, наша биографија за сва времена. Није за нас Косово парче земље, како кажу српски профитери којима ништа није узвишено и свето. Косово за нас није равница, није ни долина, није ни брежуљак на Газиместану, ни житно поље крај Лаба и Ситница, није ни костурница, ни јама непрегледна, Косово је душа Србинова, крв његова, рана незацељена, његова клетва и молитва, његово памћење и његова колевка у којој је свако дете, са сваком капи из мајчиних груди примило и свету причест и свети завет: мржња на ропство и спремност умирања у борби за слободу.

Косово је небески врх одакле нас мотре бистре очи честитога Кнеза. И као да чујемо питања: шта то радите, о Срби? Чиме то тргујете? Зар сте у страху од умишљених силника изгубили страх од Бога?!

Може Борис Тадић, син Брозовог комесара и пуковника, да каже како Србија никада неће признати албанску државу на Косову и Метохији. Шта то значи? Могу да нас убијају? Могу да жаре и пале, али ми се нећемо мешати? Очекивало се да бар једном каже: ако нам отму најлепши српски драгуљ, који се зове Косово и Метохија, као што су нам отели Книнску Крајину, тај бедем Српства, никад на том делу Србије неће бити спокоја. Неће бити спокоја ни за Србе нити за Шиптаре – Срби знају да им је отето, Шиптари знају да су на отетој земљи. Можда ће се гледати преко нишана све док Срби не поврате сваки педаљ отете земље!

Ево једног примера како су себи у прошлости бранили од истих нападача и освајача српске земље. У јесен 1915. године, када је српска војска бранила своју престоницу од немачких трупа, када је крв потоцима текла улицама Београда јер су се браниоци заветовали на борбу до смрти, стигла је сурова вест: једна група дивљих Арнаута, како су Срби називали Албанце, провалила је српску границу код Жура, убила двојицу српских граничара и кренула према царском Призрену, убијајући и палећи све што је српско. И шта да учини Српска врховна команда у часу када брани своју престоницу, кад јој је потребна свака пушка и свака глава? Зар да остави Србе на Косову и Метохији да их кољу Арнаути, да пале српске светиње, да силују жене и девојке? Не, и хиљаду пута не! Команда је издвојила један мањи четнички одред војводе Вука и хитно га упутила према Призрену. Четири дана касније Српској команди стигао је овај извештај: „Ни један од оних злочинаца који су прешли преко српске границе није више у животу, осим двојице заробљених!“

Срби су тада били једно срце, једна душа, једна мисао, једна мишица, силна и непокорна. То потврђује и овај догађај на Солунском фронту. У првом силовитом јуришу српске војске бивају истовремено рањена два сина генерала Бошковића, два рођена брата, два резервна официра, па их болничари извлаче са ратишта и брзо носе у француску пољску болницу. Француски лекар, када је чуо о чијим се синовима ради, изрази чуђење: „Ма, зар је могуће да синови српског генерала гину у првој борбеној линији?“ На то рањеник из Шумадије, сељак домаћин, реконвалесцент, поче овако да објашњава лекару: „Видите, докторе, ми Срби имамо различите очеве, али имамо само једну мајку – Отаџбину, и за ту мајку гинемо сви, без разлике.

Е, кад ми будемо имали само једну мајку – Отаџбину, а не 654 странке, и нас ће Бог помиловати!

После битке на Церу, када је Степина армија смрвила аустро-угарску убојну силу, бечки мајор, као рањеник, шета улицом и примети младог студента из познате породице. И мајор изрази чуђење: „Зар ти ниси на српском фронту, како су тебе изоставили?“, а студент снебивајући се каже: „Знате како, господине мајоре, привилегија“. Готово у исто време српски мајор обилази ровове и затекне у њму трећепозивца и просто се зграну: „Шта ћеш ти овде?“ Трећепозивац на то узврати: „Господине мајоре, унук ми још није стасао за пушку, ја дошао да браним Отаџбину!“

4.

Не претендују само Шиптари на српску земљу. Чујете ли ви ове гласове са севера српске државе? Тамо и на српском и на мађарском језику вичу: „Ово је наше!“ Из Рашке области, из немањићке државе, око Сопоћана, Студенице и Милешеве посебно вичу: „Ово је наше!“ Из хајдук-Вељкове Крајине чују се неки Власи. И они вичу: Ово је наше!“ Из Црне Горе која се разбратила, која има црногорску цркву и црногорски језик, и која је признала шиптарску државу на српској земљи, вичу: „Ово је наше!“ А несрећни Срби, шта они кажу? Они ћуте. Нико да каже: „Па добро, семе вам ваше, шта је онда наше, српско?! Зашто смо ми вековима натапали ту земљу крвљу, ако је она ваша, зашо смо вековима плаћали порез на туђу земљу?“

Намера је јасна: сви би да штрпну комад српске земље, па да направе неку своју покрајину или своју државу. Док траје ова штеточинска влада, која се улизује свакој земаљској шуши, муслимански фундаменталисти би да створе муслиманску џамахирију са седиштем у Старом Расу или Новом Пазару! А председник српске државе, шта он за то време ради? Он им, можда и нехотице, у томе помаже. Председник Србије обожава црвени тепих, почасни батаљон, лепршање застава. Он иде на муслиманска стратишта, али не иде на она где су страдали Срби. Тако је пре неки дан по други пут ишао у Сребреницу, где су страдали муслимани, али није отишао у Братунац, где је такође страдало на хиљаде Срба! Веровали или не, председник Србије је стао уз оне који српски народ сматрају геноцидним.

Драга браћо и сестре,

Наши ветерани знају да је пре суђења Дражи Михаиловићу пресуђено српском народу. Србија нема чему да се нада, за њу неће бити милости – рекао је Јосип Броз у свом првом говору у Београду.

Мислећи да Броз није довољно јасан, његов доглавник Милован Ђилас је додао да Србима није довољно пуштена крв.

И данас се пушта крв Србима не само на Космету, него и у Хрватској и у Босни и Херцеговини.

Оно што се не шће у ланце везати, избеже преко границе. Колико нас је у свету – то само Бог зна. Али се зна да нема земље коју Срби нису потрусили својим костима и нема мора које нису залили својим сузама. Ко ће пописати сва српска гробља у туђини, све гробове и све поруке на споменицима. Краљевски официр и песник Милан Петровић, рођен у селу Влакче, у Карађорђевој Тополи, оставио је своје кости у Чикагу, и на споменику ову поруку:

Кад туђа рука склопи моје очи
и проспе земљу по грудима голим,
остаће моја душа да сведочи,
и после смрти колико те волим, Србијо!

А професор Милан Рајић, један од 1300 српских каплара, Брозов заточеник, у сремско-митровачкој робијашници оставио је поруку на свом споменику у Либертвилу: „Комунизам је отровна биљка, никла из крви, и само се у крви може угушити!“ На једном споменику стоји овакав завет: „Молим потомке да моје кости пренесу у Србију оног часа кад у њој груне слобода!

А хоће ли грунути? Хоће, хоће, свакако. Већ поменути песник Милан Петровић у епитафу посвећеном светом Владики Николају Српском пише и ово:

Прогањан под крстом од града до града,
на издају тешку он никад не приста,
и кад би му срце отворили сада,
видели би у њему Србију и Христа.

Ми јесмо христоносан народ, ми ћемо запасти у нове патње и нова искушења, али нећемо потонути. Господ Бог, који је украсио Србију раскошним добрима и лепотом неће дозволити да нека пузајућа шуша управља том Божјом лепотом. Али, ми морамо да мењамо неке облике наше свести: не можемо да говоримо да је Бог са нама, ако ми нисмо са Богом. Не можемо да говоримо да ће то Бог средити. Неће Бог доћи да уради оно што ми као људи нећемо или не смемо. Бог помаже само прегаоцима. Урадимо ми оно што је наша обавеза, оно што можемо, а оно што не можемо, урадиће Бог. Нисмо ми ни мали, ни ситни, ни безначајни. Ако су наше молитве многоструко умножене, брзо ће стићи до Господа. Ма где живели сви смо дужни Отачаству и православној колевци у којој смо добили свој крст. Не смемо да ћутимо. Питаће нас потомци зашто смо ћутали када смо требали да проговоримо снагом грома! И зашто смо се савијали до црне земље када је требало да се усправимо до неба. Нисмо ми гомила варвара. Ми смо витешки народ који је своју врхунску етику уградио у морални кодекс човечанства, у свеопште вредности слободе и демократије. Ми смо једини народ који је другом народу подигао величанствен споменик: Загледајте се у споменик француској нацији на Калемегдану у Београду. Ми смо једини народ коме је највећи непријатељ, немачки фелдмаршал Мекензен подигао споменик. И на том споменику уклесао вечну поруку: „Борили смо се са јунацима из бајке!“ А ти јунаци из бајке, драга моја браћо, нису из неког далеког века – то су ваш отац и мој отац, ваш деда и мој деда.

Ми смо једини народ на свету коме је један племенити странац, доктор Арчибалд Рајс, криминолог светске репутације, завештао своје срце. Оставио је аманет д асе његово срце извади и похрани у капели на Кајмакчалану, тамо где су погинули његови ратни другови, српски војници.

Срби никада нису прешли преко туђе границе. Никад нису на свом тлу имали гасне коморе и нонц-логоре. Срби никада нису своју срећу заснивали на несрећи било ког народа. Није она крилатица „брат је мио ма које вјере био“ никла у Европској унији, него у Српској православној Цркви.

Нису Срби закували грађански рат у Америци који је трајао шест година и у коме је пало 600 хиљада америчких глава, Нису Срби измислили гиљотину за одсецање људских глава.

Можда председник Србије не зна да Београд носи Орден Карађорђеве звезде с мачевима и Орден Француске легије части. Лично је француски маршал Франше Д'Епере 15. септембра 1921. године уручио Легију части Београду.

Да то председник Тадић зна мање би се савијао пред сваком земаљском шушом. И Тадић свакако зна да је све пролазно и да је вечан само Бог.

Господин тадић свакако зна да су српски комунисти унаказили лепо лице Србије. И да су српски народ довели до саме ивице најдубље провалије.

Са београдског аеродрома, у петак 16. јула ове године, испраћен сам вестима са Радио Београда да су педери и лезбејке затражили пријем код Његове светости, патријарха Српске православне Цркве, господина Иринеја, са надом да ће добити благослов за одржавање педерске параде улицама и трговима српске престонице. Педери и лезбејке, како се наводи у вестима, очекују заштиту патријарха Иринеја, јер су прошли пут, када су парадирали, били нападнути од групе насилника на чијем је челу било једно свештено лице.

У вестима Радио-Београда не каже се да су тобожњи насилници они срчани момци и девојке из Отачаственог покрета Образ на чијем је челу Младен Обрадовић. А оно „свештено лице“ је доктор теолошких и доктор философских наука, прота Жарко Гавриловић.

У вестима се наводи да су педери и лезбејке за одржавање параде добили сагласност председника Србије Бориса Тадића. Зна се да је председница Народне скупштине, иначе лекар по струци, уграбила прилику да пре Тадића пружи подршку изопаченицима. Она, као лекар, свакако зна да је Бог створио Адама и Еву, а не Адама и Стеву.

И тако, после ове педерске параде, мала, јадна, кукавна, гладна, корумпирана, разорена, сломљена Србија уврстиће се у ред напредних, демократских држава Европе у којој се могу венчати два мушкарца и две жене. То ће бити наш први улазак у Европску унију.

Заслуга за то припашће педерима, лезбејкама и онима који су подржали њихово бесрамно парадирање.

Завршавам стиховима Ђуре Јакшића:

Ал' опет грешан, грешно сам пев'о
рањено срце народа мог,
та Србин кипи, кипи и чека,
ал' не да ђаво, ил' не да Бог.

Хоће ли се српска памет одазвати сада када је Отаџбина у опасности?!

О мојим књигама неколико речи.

Са сваке странице капље крв.

Крв српска, рука душманска, безбожничка, брозовска.

Из сваког поглавља до нашег слуха допире вапај. Вапај упућен потомцима убица и потомцима убијених да се на стратиштима жртава комунистичког терора, на костима и лобањама, на споменицима и гробљима живим Богом закуну да никад више неће дићи руку једни на друге.

Тако ће се, најзад, зауставити крваво братоубилачко колo које је у јулу 1941. године повео Јосип Броз.

Нема партије која је преча од Отаџбине! Бог је дародавац живота.



(Реч књижевника Антонија Ђурића после помена генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, у недељу, 18. јула 2010. године, у организацији Покрета српских четника Равне Горе за Велику Британију, у дворани Дома Светог владике Николаја Српског у Лондону.
Аутор је као шеснаестогодишњи младић осуђен на 13 година тешке робије због антикомунистичког деловања након „ослобођења“ 1944-45. Писац је чувених књига „Солунци говоре“, „Равногорци говоре“, „Црвена куга“ I и II
_________________
Korisnikov avatar
dishi68
Moderator
 
Postovi: 621
Pridružio se: Uto Jul 25, 2006 06:08

Djeca Matrixa - Izgubljena Facebook Nacija

Postod alternative » Pon Okt 04, 2010 03:20

Ispostavilo se da je nada najveća od svih iluzija. Većina ljudi je bolesna od svih gadosti, nada i praznih obećanja prolaznih duhova i glasnika o vrlo skorom boljem sutra, ali na neki neobjašnjivi način ta masa ljudskih bića, najinteligentnijih stvorenja na ovoj planeti, ostaje zarobljena iza nevidljivih rešetaka vlastitog Matrixa i nekih visokih, bogom mu danih institucija.

Ne postoji ni najmanja mogućnost da se bolje sutra ikada dogodi u ovim uvjetima, jer bolje sutra se stvara sada - ni trenutak kasnije, a pogotovo ne gutanjem tableta "Nadium" - obećanju o skoroj boljoj budućnosti.

Obećanje o skorom boljem sutra koje kasni već tisućama godina, guta se uz "Nadium", ali prava moć leži u sadašnjosti i zove se "NEdium". Život bi uvijek trebao biti dobar upravo sada, a ne poslije.

Priznaj Facebook sapiens, da si sve zbunjeniji, da je sve napornije i sve više uzaludno prosijavati informacije od dezinformacija. Gore je dolje, ispravno je krivo, legalno je protuzakonito, istina je laž. Nemaš više pojma kojim putem krenuti, nigdje više nema pouzdanih izvora. Vlada kaže da ne postoje vanzemaljci, vlada kaže da vanzemaljci postoje; Vatikan kaže da je Zemlja središte Svemira, Vatikan kaže da je ok vjerovati u male zelene, pedofilija u svetim redovima, hoće li se Papa pokloniti Meki u nekom trenutku, ili će se Meka klanjati Papi?

Zašto bi naša moderna velika demokratska civilizacija nastojala zbuniti samu sebe? Pomisli na primjer o tome kako su piloti u Vijetnamu, dok su bombardirali i palili napalmom, rasipali 'agent orange'; reagirali na radio obavijesti o broju žrtava, gubicima, ovakvim i onakvim zahtijevima, teroru nad ljudskom vrstom... Gasili bi svoje radio prijemnike. To je upravo ono Facebook nacijo, što danas globalna elita od tebe očekuje da učiniš.

Svi dobro poznajemo službenu definiciju Facebooka, ali Facebook je nešto puno više od toga, evo najveće od svih Facebookovih tajni...

alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Dodjela Financijskih Sredstava Iz Novog Humanitarnog Fonda

Postod alternative » Pon Feb 07, 2011 12:32

U samo tri godine, stoljećima dug "progres" čovječanstva se pretvorio u kolaps ljudske civilizacije - potpuni financijski, politički, socijalni, kulturni i moralni fijasko.

Negiranje prava ljudima da sami proizvode hranu i kontroliraju lanac oskrbe, negiranje prava na slobodu kretanja u vlastitoj zemlji, negiranje privatnosti... Svi smo sad Indijanci, a planeta veliki rezervat? Tako nekako, ako ne i još gore...

Ako svijet postaje sve bolji i bogatiji, zašto se onda osjećamo sve lošije i siromašnije?

Naše gospodarstvo, naša kultura, cijeli naš svijet, izgrađen je na dugu. Nitko nas nikada nije pitao da li smo baš to htjeli, jednostavno, sustav je već bio takav kad smo u njega upali. Ljudi su do sada živjeli s pretpostavkom da je dug osnovni pokretač uspješnog društva. Od nedavno, počeli smo se pitati koja je opipljiva korist od ovisnosti o na dugu baziranoj ekonomiji, ako uopće nekakva postoji.

Vijekovima smo trpjeli autokraciju, kleptokraciju, apsolutne monarhije - ponekad izgleda kao da se patnja nikada neće završiti.

Sloboda je zarazna. Zarazna je zbog osjećaja da se ipak može osloboditi.

Umjesto da se prepustimo očaju, nemoćnosti i iščekivanju, pokušajmo učiniti nešto pozitivno. Stvorimo razliku, veliku razliku. Nikad nemoj reći da više nema nade. Nada umire samo kad odustaneš od nje.

Kako pravi ljudi mogu odustati od slobode i ponovnog rođenja?

Usred plamena svjetske ekonomske krize, osnovan je novi humanitarni fond - društveno korisnom radu, općenito aktivnostima od društvene koristi, stavljena su na raspolaganje značajna financijska sredstva.

alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Dan Poslije Pada Vlade

Postod alternative » Čet Feb 24, 2011 12:55

Koliko je vremena prošlo od rata koji je devastirao ove prostore? Nakon Jugoslavije, oprobali se i lijevi i desni. Ne ide, pa ne ide. Ne ide ni Obami, nemoćni su i Sarkozy, i Merkl, i Barroso, nemoćna je sva ta globalna ekipa.

Ima već nekoliko dana kako ovim dijelom web svemira kruži poziv na rušenje vlade Jadranke Kosor.

Što poslije? I tko poslije?

Upravo je javnosti predstavljena ekskluzivna zbirka lažnih vitezova pravde, poštenja, kulture, informacija, znanja i boraca za punosvjesno građanstvo. Ime, prezime i zanimanje:

alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Bolji Život - Infuzija Kupovne Moći

Postod alternative » Ned Feb 27, 2011 12:17

Sjećate se Matije Gupca? A kad je Zvone Boban usred utakmice navalio na milicajca zato jer je za sve bio kriv Beograd? Danas je krivica na Zagrebu - poziv na pobunu je dospio do mnogih ljudi:

"U subotu 26 veljače 2011 novi prosvjedi! Ljudi sutra je novi prosvjed protiv ove nesposobne, neodgovorne, ... korumpirane bande, koja nas pljačka i hebe već godinama, bande koja je utopila većinu ljudi u neviđena govnna/sranja, ...! Nema posla, nema plaća, što je najgore nema perspektive - ali baš ništa se ne nazire na vidiku! Mislim/o da bi moralna obaveza svih nas bila pružit potporu hrabrim ljudima koji imaju muda i trude se nešto promjeniti!"

Prosvjedu u milionskom gradu Zagrebu, prisustvovalo je nekih 10-15 tisuća ljudi. Povici, parole, i razbijene glave.

Što su jadni, gladni, nezaposleni, potlačeni, invalidi, radnici, roditelji i djeca, učenici i studenti, samohrane majke, mladi i stari; time dobili?

Stoljećima bježimo od korijena problema, spas nalazimo u izmišljanju novih naziva za jednu te istu muku.

Prosvjedi su u zadnje vrijeme postali jako popularni širom svijeta, svi imaju istu svrhu: svrgnuti Vladu. No što poslije toga? Koga je za to briga, kad za to dođe vrijeme, opet ćemo protestirati - Opatija protiv Rijeke, Vodnjan protiv Pule...

Vremena su zbilja u totalnom klincu i sve je očiglednije da je trulež u frižideru zahvatila malte-ne sve namirnice kojima se hrani ovo društvo.
Nije li ovo odličan trenutak da se prije sveg ostalog, prvo upitamo što u stvari tražimo od života? Kakav život želimo za našu djecu?

Nije potrebno puno umarati glavu, bolji život u globaliziranom svijetu znači samo jedno - veću kupovnu moć.
Bez obzira na to je li vam namjera u budućnosti zaraditi puno više novaca, ili vam se zbog novca više sve smučilo, sigurno ne bi bilo loše baciti pogled na okolo - postoji li u blizini neka grupa ljudi koja radi na konkretnim rješenjima što se poklapaju s vašim razmišljanjima i željama.

Mjesto na koje svakako treba zaviriti je okupljalište na kojem se svakoj dobroj ideji i alternativi pruža mogućnost razvojnog financiranja.
Na vijestima u sklopu stranica na kojima egzistira , upravo je izašla jedna nova:



Što mislite? Prijedlog je baš ono što već dugo vremena tražite, ili ga treba komentirari, a možda imate i bolju ideju od ove? Predložite je, i zašto da ne - počnite konkretno djelovati na njenom ostvarenju neovisno o tome koliko se ona ne sviđala bankarima i njihovim .
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Svjetsko Gospodarstvo Je Falsifikat, Živjela Nova Tržnica

Postod alternative » Pet Mar 04, 2011 03:48

"Apsolutna vlast apsolutno korumpira" - ono što neke možda može iznenaditi, čak su i revolucionari lažni, u Hrvatskoj su kako saznajemo "plaćeni" 250 kuna po prosvjedu... Realnost je ta da je cjelokupno globalno gospodarstvo čisto krivotvorenje i to ono najteže vrste, prakticirano da bi se ljudi zaludili kako bi se zadobilo njihovo povjerenje kroz lukavo izmišljanje umjetne, lažne stvarnosti.

Financijske reforme su krivotvorene reforme, balansiranje proračuna je krivotvorenje, projekcije budućeg rasta su krivotvorene, brojke o nezaposlenosti su krivotvorene, statistika inflacije je krivotvorena; i naravno - krivotvorene su sve vijesti koje podilaze rastu tržišta dionica i održavanju statusa quo po pitanju monetarne politike. Ako je sve krivotvoreno, što od pravog i vjerodostojnog preostaje? U osnovi ništa.

Zašto dobrovoljno sudjelovati u nečemu što nikad nije dobro funkcioniralo? Zašto okretati kotačiće mehanizma koji nam oduzima umjesto da nam daje? Zašto biti dio sustava koji je nelogičan, neprirodan, neodrživ, kriminalan? Zašto uvijek plesati na rubu kolapsa?


Slika


Samostalno za sebe i druge priskrbi životne potrepštine i obezbjedi smislenu budućnost koju ti korumpirana ekipa svjesno ili nesvjesno uskraćuje:


Slika


Izvor:
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Tko Je Krivac Za Siromaštvo, Glad, Krize, Ratove I Žrtve?

Postod alternative » Čet Mar 24, 2011 02:42

Danas je na dnevnom redu ekskluziva.

Najteža gospodarska kriza od kad je ljudske vrste, ili najveća pljačka u povijesti?
Ekskluzivni video odgovor onih koji su u krizi najviše omastili brkove.

Kako u ova teška vremena financirati svoje ideje i projekte?
Ekskluzivni zahtjev za odobrenje kredita upućen Banci Rothschild.

Da li izdavanje novca može predstavljati terorizam?
Sudski proces i ekskluzivna usporedba dva čovjeka od kojih je jedan izdavao zlatne i srebrne kovanice, a drugi papirnate novčanice bez materijalne podloge.

Sloboda je jedna od najbolje prodavanih reklama.
Svi smo rođeni isti, gola djeca kraljeva, gola i djeca radnika.
Međutim, koliko su djeca radnika zaista rođena slobodna, i koliko odrasli radnici doista žive slobodno?
Ekskluzivni odgovori na 3 temeljna pitanja o slobodi: Tko sam, gdje stojim i koliko sam dužan.

Što je točno službeni novac - zakonsko sredstvo plaćanja?
Kroz službeni zahtjev "Novac I Mentalna Higijena", otkrili smo da u Hrvatskoj to nitko nije u stanju utvrditi.
Što je precizno oficijalna nacionalna valuta onda kad je mi dugujemo banci, a što onda kad je banka duguje nama?
Slovenska Centralna Banka pruža ekskluzivne odgovore.

Tko je kriv za siromaštvo, glad, krize, ratove i žrtve?
Ekskluzivni odgovor na pitanje tko je krivac za sve.

Sve u jednom, naravno u ekskluzivi:



.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Stripoteka: Dužničko Ropstvo I Izgubljena Nauka O Novcu

Postod alternative » Pon Maj 02, 2011 12:09

Nije to nikakva rijetkost - puno ljudi bez dlake na jeziku kritizira Papu Ratzingera u Vatikanu na osnovu toga što je i on uostalom samo običan smrtnik baš kao i svi mi ostali; stoga kao i svi drugi pripadnici ljudske vrste svako toliko sigurno i griješi. Iz tih razloga, mnogi ne uzimaju previše ozbiljno Papine dijaloge i poruke, niti smatraju da vrijedi slijediti njegove direktive. Pa ipak, isti ti vjernici će bez trenutka razmišljanja staviti ruku u vatru kad je riječ o Bibliji. Zašto? Tko je nekad davno napisao stranice prve Biblije, i tko je kasnije od originala stvorio tisuće raznih verzija? Čovjek ili Bog? Naravno, čovjek. Pa opet, religiozni ljudi iz nekog tajanstvenog razloga i dan danas uzimaju upute iz Biblije za Božju Riječ i strogo ih se pridržavaju iako dobro znaju da su ih izmislili i na papir prenijeli sasvim obični ljudi koji u svojoj prirodi griješe i umiru poput svih ostalih.

Naravno da je toga bilo i u prošlosti, no nakon tehnološke revolucije u komunikacijama, a pogotovo u zadnje vrijeme - od početka aktualne globalne financijske pljačke - pardon, krize; pristupačno je pogledima svih ljudskih jedinki ovog svemirskog tijela. Moglo bi se reći da je sad gotovo nemoguće da niste primjetili da neki ljudi uporno, gdje god stignu, nastoje inicirati razgovore u kojima su glavna tema novac, novčani sustav, i reforma monetarnog sistema. Jeste li se probali upitati zašto?

Odgovor nije već logika prosta ko pasulj. Zbog toga što su maltene svi naši svakodnevni problemi direktno ili indirektno novčani problemi. Pri tome se ne misli samo na moje, tvoje i njegove osobne probleme, nego i na kolektivne probleme uključujući gradove, regije, države, tvornice, vrtiće, škole i fakultete. U današnjem suvremenom svijetu nitko više ne može dugo opstati bez nabavke proizvoda koje rade drugi ljudi - oni koji se također isto tako neophodno trebaju snabdjeti onime što mi proizvodimo.

Ali tuđi proizvodi se mogu dobiti samo na jedan način, mora ih se kupiti novcem. Bez novca ništa ne možemo platiti, i posljedično - ničim se opskrbiti. Očigledno, . No ne zato što ćemo se u novac obući da ne bi hodali goli, ili što ćemo se novca najesti onda kad izgladnimo; već zbog toga što bez novca imamo jedino ono što smo sami proizveli, a i to naravno samo u slučaju da posjedujemo nekakva sredstva za proizvodnju. Bez novca danas u ovom modernom svijetu nitko ne može daleko dogurati, čak ni oni za koje se smatra da su pobjegli od svega i žive neki svoj život u divljini.

Postoji jedna stvar koju je jako podržavao : masovni pokret je puno jači kad umjesto borbe protiv onog čemu se suprotstavlja - promovira vlastite ideje i ciljeve za koje se zalaže. Dakle oni koji svijet žele učiniti boljim i sretnijim mjestom, uključene, bit će daleko djelotvorniji ako svoje misli i energiju fokusiraju na rješenja za probleme koji ih muče. To ne znači da bi trebalo prestati obraćati pažnju na ružne događaje kao što su rat, ekološke katastrofe, ekonomska nepravda i slično. Međutim, ne smijemo dopustiti da bijes postane naša zvijezda vodilja, rađe ga iskoristimo da nam pomogne usredotočiti se na promociju svijeta kojeg želimo vidjeti oko nas.

- na kraju svih krajeva, zašto bi se uopće morali boriti protiv toga? Ako nismo i ne želimo biti korisni idioti, onda je ključno pitanje zašto Mi, sedam milijardi pojedinaca na jedinstvenom rajskom planetu, uopće slušamo te mentalne bolesnike koji upravljaju ovom igrom. I to bi bilo to, game over, the end, kraj igre... Nema više bespotrebne krvave igre za profit, nema više besmisleno razorne igre za teritorijalnu i financijsku imovinu. . To je sve što trebamo učiniti da bi se sutra ujutro probudili na Slobodnoj Planeti Zemlji - završimo s tom igrom i zaboravimo je što prije.

Stripoteka i gospodarstvo: događaji iz ove fantastične ali istinite priče, vjerovatno su se desili mnogo prije nego što ste se rodili. Danas svi zajedno prolazimo kroz posljedice onog što se tad dogodilo. Baš vas briga - što bi ovaj super strip mogao imati zajedničkog s vama? Sve i u svakom pogledu, i osobno i kolektivno:

alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Stiže Novi Novac Za Nove Ljude Novog Svijeta

Postod alternative » Pon Okt 03, 2011 10:58

Slika

Udruga Crom Alternativna Razmjena
Viška 14, 52100 Pula, Hrvatska
association[at]cromalternativemoney.org

Priopćenje Za Medije I Javnost

Nedjelja, 02 Listopad 2011

ZA IZRAVNU DISTRIBUCIJU



Tranzicija: Da Li Smo Na Pragu Promjene Društveno-Ekonomske Monetarne Paradigme Koja Caruje Čitavim Globusom?


Mnogim ljudima je život priuštio iskustva koja nikad nisu trebali probati. Kad je u pitanju biznis, i tu se stvari često ne odvijaju onako kako su planirane. Zumira li se trenutna situacija na planeti, jedna polovica populacije umire od gladi; a na drugoj strani pokradeni za sve njihove snove, želje i nade - tinejdžeri, radnici i penzioneri u nemoćnoj ljutnji na vlade i banke razočarano promatraju haranje svjetske dužničke krize.

Sreća, blagostanje, mir i prosperitet se ne mogu tiskati. Iako danas u krvotoku ljudske civilizacije postoji više takozvanog novca nego ikad u povijesti, i iako se nikad toliko puno valute u toliko kratkom periodu nije stvorilo iz ničeg, čovječanstvo je zaglavilo u najvećoj novčanoj krizi od kako je s Bogom sklopilo ugovor poznatiji kao 10 Zapovijedi.

Novac u obliku kamatonosnog duga je već toliko dugo toliko očigledni izvor većine čovjekovih problema da je predstava dosadila i samom Đavolu; stoga je vjerojatno samo pitanje trenutka kad će se netko sjetiti javno ustati protiv beskonačnog emitiranja te apsurdne tragikomedije. Ili možda upravo prekoračujemo prag tranzicije iz društveno-ekonomske monetarne paradigme koja upravlja čitavim svijetom, u neko sasvim drugačije bolje sutra kojeg ćemo izgraditi po vlastitom ukusu?

Naime zajednički primarni problem nas Ljudi Svijeta nije količina novca već demokratska kontrola nad njegovim stvaranjem i distribuiranjem. Kako problem u principu nikad ne predstavlja problem sam po sebi već reakcija na njega; Udruga Crom Alternativna Razmjena obavještava javnost da u pokušaju eliminacije u potpunosti nepotrebnih ružnih "iznenađenja" koja nam život često priređuje, odnosno konstantnog ponavljanja jednih te istih grešaka na kojima već stoljećima iz nekog misterioznog razloga nikako ne uspijevamo ništa naučiti; vrlo skoro otvara alternativni monetarno-financijski sustav lokalno-globalnog karaktera orijentiran prema kooperativnoj ekonomiji i zaštiti života i prirode - putem kojeg će se nastojati svakoj stvarnosti, počevši od onih iz najnižih slojeva, kroz monetarnu suverenost, financijsku neovisnost i zadovoljavajući nivo samodostatnosti - pružiti mogućnost izbora i izražavanja.

Hoćemo li kao u nekom holivudskom konspiracijskom filmu poput zombija nastaviti slijepo marširati putem samouništenja, ili će na kraju ipak pobjediti zdrava pamet i logika; sigurno najviše ovisi o ishodu invazije na kolektivni ljudski um što se odvija u svim segmentima uobičajene društvene svakodnevnice. Ključno pitanje je svakako da li će narodne mase informacije ovakvog i sličnog tipa početi upijati, ili će ih i dalje ignorirati.

Neovisna o monetarnim i političkim odlukama i utjecajima svjetskih lidera, događanjima na burzama dionica i obveznica, padovima na tržištima financijskih derivata i špekulacijama "nacionalnim" valutama; elektronička platforma '' predstavlja jednostavni i lako razumljiv transparentni koncept koji bez teritorijalnih ograničenja povezuje poslovne subjekte i obične ljude, nudeći im održivu zamjenu za nametnuti monopol - neodrživo konvencionalno zakonsko platežno sredstvo. Između ostalih funkcionalnosti, u sklopu navedenog sustava postoje tržnica proizvoda i usluga, beskamatni krediti i mjenjačnica novca.

Da li je projekt zaista vrijedan sudjelovanja u njemu, ili sve miriše na nebrojeno puta viđeni jeftini reklamni trik?

Slika

Trunka znatiželje i nije toliko skupa i nepristupačna cijena procjene...

# # #

Ovaj materijal se može slobodno reproducirati pod uvjetom da je reproduciran u cijelosti, uključujući i linkove.
alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Što O Stvarnosti Znaju Građani, A Što Vlada?

Postod alternative » Uto Okt 18, 2011 03:22

Usred planetarne gospodarske recesije, par dana nakon održavanja prosvjeda za , te uoči predstojećih hrvatskih parlamentarnih izbora; a u skladu sa Zakonom o pravu na pristup informacijama i sljedećim odredbama Ustava Republike Hrvatske

- Članak 21.
Svako ljudsko biće ima pravo na život;

- Članak 22.
Čovjekova je sloboda i osobnost nepovrediva;

- Članak 23.
Nitko ne smije biti podvrgnut bilo kakvom obliku zlostavljanja ili, bez svoje privole, liječničkim ili znanstvenim pokusima. Zabranjen je prisilni i obvezatni rad;

- Članak 35.
Svakom se jamči štovanje i pravna zaštita njegova osobnog i obiteljskog života, dostojanstva, ugleda i časti;

- Članak 38.
Jamči se sloboda mišljenja i izražavanja misli. Zabranjuje se cenzura;

- Članak 55.
Svaki zaposleni ima pravo na zaradu kojom može osigurati sebi i obitelji slobodan i dostojan život;

- Članak 69.
Svatko ima pravo na zdrav život;


Udruga Crom Alternativna Razmjena je dana 18.10.2011 uputila Vladi RH službeni Zahtjev za dobivanje informacija - u obliku prije svega nedvosmislenih, jasnih i preciznih odgovora na pitanja koja zadiru u nedodirljive tabu teme.

Navedeni zahtjev je javno objavljen i svakome ovdje dostupan:

alternative
Korisnik
 
Postovi: 54
Pridružio se: Sub Avg 30, 2008 09:09
Lokacija: Pula

Sledeća

Povratak na Svet oko nas

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Bing [Bot] i 10 gostiju

cron